Evanđelje po Nikodemu,
ili Djela Pilatova
Sječanja na našega
Gospodina Isusa Hrista učinjena u vreme Pontijusa Pilata
Uvod
(Odsutan u nekim
rukopisima I verzijama)
Ja Ananija (Eneja Kopt.,
Emaus Lat.), Zaštitnik, pretorijanskog staleža, učen u zakonu, sam od božanskih
spisa prepoznao našega Gospoda Isusa Hrista i prišao njemu vjerom i bijah
ubrojen u vrijedne svetoga krštenja: i ja istražih sječanja koja su bila i doba
u vremenu našega gospoda Isusa Hrista, kojeg su židovi položili sa Pontijusom
Pilatom, i nađoh sječanja u hebrejskom (pisma), i dobrom voljom Božijom ja
prevedoh ih u Grčka (slova) zarad znanja svih onih koji zovu ime našega Gospoda
Isusa Hrista: u vladavini našega Gospodara Flavija Teodozija, u sedamnaestoj
godini, i Flavija Valentina šestog, u devetoj indiciji (period od 15 g u rimu)
(greška: Lat. Ima osamnaesta godina Teodosiusa, kad Velentin je proglasio
Augusta, t.j a.d. 425)
Svi vi zato koji čitate
ovo i prevodite (ili umnažate) u druge knjige, sjetite me se i molite za mene
da Bog bude milostiv meni i milostiv prema mojim grehovima koje sam zgrešio
protiv Njega.
Mir neka je onima koji
čitaju i koji čuju ove stvari i njihovim slugama. Amen.
U petnaestoj (al.
Devetnaestoj) godini uprave Tiberija Cezara, vladara Rimljana i Heroda,kralja
Galileje, u devetnaestoj godini njegove vladavine, na osmi Kalende Aprila, koji
je 25 mart, u savjetu Rufusa i Rubelia, u četvrtoj godini dve stotine i druge
Olipmiade, Josif koji je Kajafa je bio sveštenik židova:
Ovo su bile stvari koje
nakon krsta i muke od Gospodara Nikodema su zabilježene i date prvosvešteniku i
ostalim židovima: i isti Nikodem stavi ih u hebrejski (slova).
I
1 Glavni sveštenici i
pisari se sakupiše u savjetu,čak Ana i Kajafa i Some (Sene, Suma) i Dotaim
(Dotael, Dates, Datam) i Gamaliel, Juda, Levi i Neftalim, Aleksander i Jair i
ostali židovi, i dođoše Pilatu optužujući Isusa za mnoga dela, govoreći: Mi
znamo ovoga čoveka, da je on sin Josifa drvodjelje, rođen od Marije, i on kaže
da je on Sin Božiji i kralj, štaviše on onečišćuje subote i hoće da uništi
zakone otaca.
Pilat reče: A koje su
stvari koje on čini, i koje će uništiti zakon?
Židovi rekoše: Mi imamo
zakon da ne liječimo ijednoga čovjeka u subotu, a ovaj čovjek od svojih zlih
dela izlečio je hromog i pognutog, i uzetog i slepog, i ukočenog, nijemog i one
koji behu obuzeti, na subotnji dan!
Pilat reče im: Kojim zlim
delima?
Oni mu rekoše: On je
vrač, i sa Belzebubom princom đavola on izbacuje demone, i oni su mu podložni.
Pilat im reče: To nije
izbacivanje duhova nečistim duhom, već od boga Asklepiusa.
2 Židovi rekoše Pilatu:
Mi molimo te velikodušno da on se pojavi pred tvojom sudskom stolicom i bude
čuje, A Pilat pozva ih sebi i reče: Reci mi, kako mogu ja koji sam upravitelj
ispitati kralja? Oni mu rekoše: Mi ne kažemo da je on kralj, već on sam to kaže
za sebe.
I Pilat pozva izaslanika
(kurir) i reče mu: Neka Isus bude doveden ovde, ali nježno. I izaslanik ode, i
kad je vidio Isusa on mu se poklonio i uzeo maramu koja je bila na njegovoj
ruci i raširio je na zemlju i rekao mu: Gospode, hodi ovuda i uđi, jer
upravitelj te zove. I kad židovi videše šta je glasnik uradio, oni plakaše
protiv Pilata govoreći: Zašto ga nisi pozvao po glasniku da uđe, već po
izaslaniku? Jer izaslanik kad ga je video poklonio mu se i raširio svoju maramu
na zemlju i učinio je da on hoda po njoj kao kralj!
3 Tad Pilat pozva izaslanika i reče mu: Zašto
si uradio to, i raširio svoju maramu na zemlju i učinio da Isus prođe njome?
Izaslanik reče njemu: Gospodaru upravitelju, kad si me poslao u Jerusalem ka
Aleksandru, Ja videh Isusa kako sjedi na magarcu, i deca hebreja držala su
grane u njihovim rukama i plakala, i drugi su širili svoju odeći ispod njega,
govoreći: Spasi sad, ti koji si u visinama, blagosloven je onaj koji dolazi u
ime Gospodnje.
4 Židovi su plakali i
rekli izaslaniku: Deca hebreja plaču u hebrejskom: kako ti činiš to na grčkom?
Izaslanik reče im: Pitao sam jednoga židova i rekao: Šta je da oni plaču na
hebrejskom? I on protumači to meni.
Pilat reče njemu: I kako
su plakali na hebrejskom? Židovi mu govoraše: Hosana membrome barouhama
adonai. Pilat im reče: A Hosana i
ostalo, kako se tumači? Židovi mu rekoše: Spasi sad, ti koji si u visini,
blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje. Pilat im reče: Ako vi sami
nosite svedočanstvo riječi koje su izgovorene od dece, gde je izaslanik
pogrešio? I oni su ćutali.
Upravitelj reće
izaslaniku: Idi pravo i dovedi ga na način koji želiš. I izaslanik ode i učini
kao na prethodni način i reče Isusu: Gospode, uđi, upravitelj te zove.
5 I kad Isus uđe, i
zastavnici su držali zastave, slike (biste) zastava poklonile su se i učinile
poštovanje ka Isusu. I kadsu židovi videli držanje zastava, kako su se
poklonili se i učinili poslušnost Isusu, oni su plakali iznad mere protiv
zastavnika. Ali Pilat reče židovima: Ne čudite li se da slike su se pognule i
učinile uvažavanje Isusa. Židovi rekoše Pilatu: Mi vidimo kako su zastavnici se
pokonili i učinili poštovanje ka njemu. I upravitelj je pozvao zastavnike i
rekao im: Zašto ste učinili tako? Oni rekoše Pilatu: Mi smo Grci i sluge
hramova, i kako bi mi učinili mu poslušnost? Jer uistinu, dok smo držali slike
one se pokloniše same i učiniše uvažavanje njega.
6. Tad reče Pilat
upraviteljima sinagoge i starješinama naroda: Izaberite sposobne i jake ljude i
neka drže ambleme, i da vidimo hoće li se pokloniti. A starješine Židova uzeše
dvanaest ljudi jakih i sposobnih i učiniše ih da drže zastave po šestorica, i
behu postavljeni pred sudsku stolicu upravitelja, i Pilat reče izaslaniku:
Izvedi ih iz sudske dvorane (pretorijuma) i dovedi ga unutar ponovo na način
koji želiš. I Isus izađe iz sudnice, on i izaslanik. I Pilat pozva sebi njih
koji su ranije držali slike i reče im: Ja sam se zakleo sigurnošću Cezara da
ako amblemi se ne pognu kad Isus uđe, ja ću odsjeći vaše glave.
I upravitelj zapovedi
Isusu da uđe drugi put. I izaslanik učini po prijašnjem načinu i zamoli Isusa
mnogo da bi on hodao po njegovoj marami, i on je hodao na njoj i ušao. I kad je
ušao, amblemi su se pognuli opet i učinili poštovanje ka Isusu.
II
1 Kad Pilat vidje to on
se bojao, i gledao da ustane sa sudske stolice. I dok je još mislio da ustane,
njegova žena posla po njega, govoreći: Ne imaj ništa sa ovim pravednim čovekom,
jer sam pretrpjela mnoge stvari zarad njega nočas. I Pilat pozva k njemu sve
židove, i reče im: Znate li da moja žena se boji Boga i čini radije običaje
židova, sa vama? Oni mu rekoše: Da, znamo. Pilat im reče: Evo, moja žena posla
k meni, govoreći: Ne imaj ništa da činiš sa tim pravednim čovekom: jer sam
pretrpjela mnoge stvari zbog njega nočas. Ali židovi odgovoriše i rekoše Pilatu:
Nismo li ti rekli da je on čarobnjak? Evo, on je poslao viziju sna tvojoj ženi.
2 I Pilat pozva Isusa
sebi i reče mu: Šta je da ove stvari svedoče protiv tebe? Ne govoriš li ništa?
A Isus reče: Da nisu imali moči ne bi govorili ništa; jer svaki čovek ima moči
nad svojim ustima, da priča dobro ili zlo: oni će se pobrinuti za to.
3 Starješine židova
odgovoriše i rekoše Isusu: Šta ćemo vidjeti? Prvo, ti si rođen iz bluda, drugo,
to tvoje rođenje u Vitlejemu je uzrok pokolja dece; treće, da tvoj otac Josif i
tvoja majka Marija su pobegli u Egipat jer nisu imali hrabrosti pred ljudima.
4 Tad reče neki od njih
koji su stajali, pobožni ljudi od Židova: Mi nismo rekli da je on došao od
bluda, već znamo da je Josif bio zaručen sa Marijom, i on nije nio rođen iz bluda.
Pilat reče tim židovima koji rekoše da je došao iz bluda: Ovo vaše govorenje
nije istinito jer oni su bili supružnici, kao što kažu oni iz vašeg naroda. Ana
i Kajafa rekoše Pilatu: Celo mnoštvo nas plače da je on rođen od bluda, i nama
se ne veruje: ali ti su prozeliti (obraćenici) i njegovi učenici. I Pilat pozva
Anu i Kajafu k sebi i reče im: Šta su prozeliti? Oni mu rekoše: Oni su deca
rođena od grka, i sad oni postaju židovi. Tad rekoše oni za koje rekoh on nije
rođen od bluda, čak Lazar, Asterije, Antonije, Jakov, Amnej, Zeno, Samuel,
Isak, Finej, Krispus, Agripa i Juda: Mi nismo rođeni prozeliti (nismo grci,
Kopt.), već smo djeca židova i mi govorimo istinu, jer uistinu bili smo
prisutni na zarukama Josifa i Marije.
5 I Pilat pozva k sebi
tih dvanaest ljudi koji su rekli da on nije rođen iz bluda, i reče im:
Preklinjem vas sigurnošću Cezarovom, jesu li ove stvari istinite koje ste
rekli, da on nije rođen iz bluda? Oni rekoše Pilatu: Mi imamo zakon da se ne
zaklinjemo, jer je grijeh: Ali nek se zakunu sigurnošću Cezara da nije kako smo
rekli, i biti ćemo krivi za smrt. Pilat reče Ani i Kajafi: Ne odgovarate ništa
na ove stvari? Ana i Kajafa rekoše Pilatu: Tih dvanaestero ljudi veruju što
kažu da on nije rođen iz bluda, ali celo mnoštvo nas jauče da je rođen iz
bluda, i da je čarobnjak, i kaže da je on Sin Božji i kralj, i mi ne verujemo.
6 I Pilat zapovedi celomu
mnoštvu da izađe, ostavljajući dvanaestoro ljudi koji kažu da on nije rođen iz
bluda i on zapovedi Isusu da stoji postrani: i Pilat im reče: Zarad čega oni
žele da ga osude na smrt? Oni rekoše Pilatu: Oni su ljubomorni, jer on liječi
na subotu. Pilat reče: Za dobro delo oni žele da ga stave na smrt? Oni mu
rekoše: Da.
III
1 I Pilat je bio ispunjen
gnjevom i ode van sudnice i reče im: Zovem Sunce za svedoka da ne nalazim
grijeha u ovome čovjeku. Židovi odgovoriše i rekoše upravitelju: Ako ovaj
čovjek nije zločinac mi ga ne bismo isporučili tebi. I Pilat reče: Uzmite ga i
sudite mu prema svome zakonu. Židovi rekoše Pilatu: Nije zakonito za nas da
ubijemo ijednoga čovjeka. Pilat reče: Je li vam Bog zabranio da ubijete, i
dopustio meni?
2 Pilat ode opet u
sudnicu i pozva Isusa odvojeno i reče mu: Jesi li ti kralj židova? Isus
odgovori i reče Pilatu: Kažeš li ovo od sebe, ili drugi su ti rekli za mene?
Pilat odgovori Isusu: Jesam li i ja židov? Tvoj vlastiti narod i prvosveštenik
su te isporučili meni: šta si učinio? Isus odgovori: Moje kraljevstvo nije od
ovoga svijeta, jer da je moje kraljevstvo od ovoga svijeta, moje sluge bi se
borile da ne budem predat židovima, ali sad moje kraljevstvo nije odavde. Pilat
mu reče: Jesi li ti kralj, onda? Isus odgovori mu: Ti kažeš da sam ja kralj:
zarad ovog ja sam rođen i došao, da svaki koji je od istine će čuti moj glas.
Pilat mu reče: Šta je istina? Isus reče mu: Istina je od neba. Pilat reče: Zar
nema istine na zemlji? Isus reče Pilatu: Ti
vidiš kako oni koji govore istinu su suđeni od onih koji imaju vlast na zemlji.
IV
1 I Pilat ostavi Isusa u
sudnici i ode do židova i reče im: Ja ne nalazim krivice na njemu. Židovi mu
rekoše: Ovaj čovjek kaže: Ja mogu da uništim ovaj hram i u tri dana da ga
podignem. Pilat reče: Koji hram? Židovi rekoše: Taj koji je Solomon gradio
četrdeset i šest godina ali koji ovaj čovjek kaže on će uništiti i izgraditi u
tri dana. Pilat im reče: Ja sam nedužan od krvi ovoga pravedna čovjeka: vitite
vi. Židovi rekoše: Njegova krv neka je na nas i na našu decu.
2 OI Pilat pozva
starešine i sveštenike i Levite k njemu i reče im tajno: Ne činite tako: jer
nema ništa vrijedno u smrti od koje ste ga optužili, jer vaša optužba je u
pogledu liječenja i skrnavljenja subote. Starješine i sveštenici i Leviti
rekoše: Ako čovjek bogohuli protiv Cezara, je li vrijedno smrti ili ne? Pilat
reče: Zaslužuje smrt. Židovi rekoše Pilatu: Ako čovjek zaslužuje smrt ako huli
protiv Cezara, ovaj čovjek je hulio protiv Boga.
3 Tad upravitelj zapovedi
svim židovima da izađu iz sudnice, i on pozva Isusa sebi i reče mu: Šta da
radim s tobom? Isus reče Pilatu: Čini kako ti je dato. Pilat reče: Kako kako je
dato? Isus reče: Mojsije i proroci su predskazali u pogledu moje smrti i
ponovnog podizanja. Sad židovi pitaše potajno i čuše, i oni rekoše Pilatu: Šta
trebaš ti čuti više o ovom bogohuljenju? Pilat reče židovima: Ako je ovo riječ
bogohuljenja, uzmite ga za ovo bogohuljenje, i dovedite ga u svoju sinagogu i
sudite mu prema svom zakonu. Židovi rekoše Pilatu: Sadržano je u tvom zakonu,
da ako čovjek sagriješi protiv čovjeka, on je vrijedan da primi četrdeset
udaraca za jedan: ali onaj koji huli protiv Boga, da treba biti kamenovan.
4 Pilat reče njima:
Uzmite ga i osvetite sebe na njemu na način koji hočete. Židovi rekoše Pilatu:
Mi hočemo da on bude razapet. Pilat reče: On ne zaslužuje da bude razapet.
5 A upravitelj je gledao
okolo na mnoštvo židova koji su stajali, on je vidio da su mnogi židovi
plakali, i reče: Ne želi svo mnoštvo da on bude stavljen na smrt. Starješine od
židova rekoše: Do sada celo mnoštvo nas je došlo ovamo, kako bi on bio osuđen
na smrt. Pilat reče Isusu: Zbog čega treba on da umre? Židovi rekoše: Jer je
nazvao sebe Sinom Božjim, i kraljem.
V
1Ali izvjesni čovjek,
Nikodem, židov, dođe i stade pred upravitelja i reče: Ja molim te, dobri
(pobožni) gospodaru, dozvoli mi da izgovorim par riječi. Pilat reče: Govori.
Nikodem reče: Ja rekoh starješinama i sveštenicima i Levitima i celom mnoštvu
Židova u sinagogi: Zašto se borite sa ovim čovekom? Ovaj čovjek učini mnoga i
čudesna dela, koja nijedan čovjek nije učinio, niti će učiniti: ostavite ga ma
miru i ne izmišljajte nikakva zla protiv njega: ako znakovi koje on čini su od
Boga, oni će stajati, ali ako su od ljudi, oni će doći do nule. Jer uistinu
Mojsije, kad je bio poslan od Boga u Egipat učini mnoge znakove, koje Bog
zapovedi mu da učini pred Faraonom, kraljem Egipta; i tamo bio je izvesan
čovjek sluga faraonov, Janes i Jambres, oni također učiniše znakove ne malo,
njih koje Mojsije učini, i egipćani su držali ih bogovima, čak Janes i Jambres,
i ako znakovi koje su oni učinili nisu od Boga, oni će propasti i oni koji su
verovali u njih. A sad pusti ovoga čovjeka neka ide, jer on nije vredan smrti.
2 Židovi rekoše Nikodemu:
Ti si postao njegov učenik i ti pričaš na njegovu korist. Nikodem reče im: Je
li upravitelj također posato njegov učenik, da on priča na njegovu korist? Nije
li Cezar postavio ga na ovaj položaj? I židovi su bili bijesni i škripali
zubima protiv Nikodima. Pilat im reče: Zašto škripite vašim zubima protiv
njega, kada ste čuli istinu? Židovi rekoše Nikodemu: Neka primiš njegovu istinu
i njegov udio. Nikodem reče: Amen, Amen: neka je primim kako ste rekli.
VI
1Sad jedan od židova dođe
napred i molio je upravitelja da progovori riječ. Upravitelj reče: Ako želiš
reči išta, pričaj. I židov reče: Trideset i osam godina ja ležim na krevetu u
trpljenju bolova, i na dolazak Isusa mnogi koji behu uzeti i položili svoje
različite bolesti behu izlečeni od njega, i isvesni (verni)mladi ljudi se
sažališe na mene i odvedoše me sa mojim krevetom i dovedoše me njemu: i kad
Isus me vidje imao je samilosti, i reče riječ meni: Uzmi tvoj krevet i hodaj. I
ja uzeh moj krevet i hodah. Židovi rekoše Pilatu: Pitaj ga koji dan je bio kad
je bio izlečen? Onaj koji je bio izlečen reče: U subotu. Židovi rekoše: Nismo
li ti mi tako rekli, da na subotu on liječi i izbacuje djavole?
2I drugi židov dođe
napred i reče: Ja bijah rođen slep: Ja čuh riječi ali ne videh lice čovjeka: i
kako je Isus prolazio ja plakah glasno: Imaj milosti na mene, O sine Davidov. I
on uze milosti ka meni i stavi svoje ruke na moje oči i primih vid odmah. I
drugi židov dođe i reče: Ja bijah pognut i učini me pravim sa rečju. I drugi
reče: Ja bijah gubav, i on izleči me rečju.
VII
I izvesna žena zvana
Bernis (Beronis Kopt., Veronika Lat.) plačući izdaleka reče: Ja imah tečenje
krvi i dodirnuh ga njegovu odeću, i tečenje moje krvi se zaustavi koje sam
imala dvanaest godina. Židovi rekoše: Mi imamo zakon da žena ne dolazi da daje
svedočanstvo.
VIII
I neki drugi, mnoštvo
ljudi i žena plakaše, govoreći: Ovaj čovek je prorok i đavoli su mu podložni.
Pilat im reče ovako: Đavoli su podređeni njemu: Zbog čeka nisu vaši učitelji
također potčinjeni njemu? Oni rekoše Pilatu: Mi ne znamo. Drugi također rekoše:
On je podigao Lazara kad je bio mrtav iz njegove grobnice nakon četiri dana. I
upravitelj se bojao i reče mnoštvu židova: Zašto prolivate nedužnu krv?
IX
1 I on pozva k sebi Nikodima i onih dvanaest ljudi koji rekoše da on nije
rođen od bluda, i reće im: Šta da radim, jer ustaje pobuna među narodom? Oni mu
rekoše: Mi ne znamo, neka oni vide. Opet Pilat pozva svo mnoštvo židova i reče:
Vi znate da vi imate običaj da na praznik beskvasnih hlebova ja treba da
otpustim vam zatvorenika. Sad imate zatvorenika pod presudom u zatvoru, ubicu.
Baraba po imenu, i onaj Isus koji također stoji pred vama, u kojem ja ne nađoh
krivicu: Koga vi hoćete da vam ja pustim? A oni plakaše: Varavu. Pilat reče:
Šta da radim onda sa Isusom koji se zove Hrist? Židovi rekoše: Neka on bude
razapet. Ali izvjesni od židova odgovoriše: Ti nisi prijatelj Cezara ako pustiš
ovog čoveka; jer on zove sebe Sin Božiji i kralj: ti češ zato imati njega za
kralja, a ne Cezara.
2 I Pilat bi ljut i reče židovima: Vaš narod je uvijek buntovan i vi se bunite
protiv svojih dobročinitelja. Židovi rekoše: Protiv kojih dobročinitelja? Pilat
reče: Prema onomu što sam čuo, vaš Bog izvede vas iz Egipta i iz teških okova,
i vodio vas je kroz more kao po suhoj zemlji, i u divljini on je hranio vas sa
manom i davao vam prepelice, ja dadoh vam vodu da pijete iz stijene, i dadoh
vam zakon. I u svim ovim stvarima vi ste izazivali vašega Boga domljutnje, i
tražili lijevano tele, i ljutili vašega Boga i on je tražio da vas ubije: i
Mojsije učini moljenje za vas i vi niste stavljeni na smrt. I sad vi optužujete
mene da ja mrzim kralja (imperatora)
3 I on usta sa sudske stolice i traži da izađe. I židovi su plakali,
govoreći: Mi znamo našeg kralja, baš Cezara a ne Isusa. Jer uistinu mudraci su
donijeli darove sa istoka njemu kao kralju, i kad Herod je čuo od mudraca da
kralj treba biti rođen, on je tražio da ga ubije, a kad njegov otac Josif je
znao to, on ga uze i njegovu majku i oni pobegoše u Egipat. I kad Herod čuo je
to on je uništio decu hebreja koja behu rođena u Betlehemu.
4 I kad Pilat ču ove reći on se plašio. I Pilat utiša mnoštvo, jer su
plakali još, i reče im: Tako, onda, ovo je onaj koga Herod je tražio? Židovi
rekoše: Da, ovo je on. I Pilat uze vode i opra svoje ruke pred suncem,
govoreći: Ja sam nadužan od krvi ovog pravedog čovjeka: Vi pazite se. Opet
židovi plakaše: Njegova krv neka je na nas i na našu decu.
5 Tad Pilat zapovedi veo da bude donesen pred sudsku stolicu gde on je
sedeo, i reče Isusu: Tvoj narod te osuđuje da si kralj: stoga sam odlučio da ti
budeš prvi bičevan po zakonu pobožnih imperatora (careva), i potom obješen na
krst u vrtu gde si uzet, i neka Dismas i Gestas dva zločinca budu razapeti sa
tobom.
X
1 I Isus ode iz sudnice i dva zločinca s njim. I kad su došli do mjesta oni
svukoše ga od njegove odeće i opasaše mu lanenu odeću i staviše krunu od trnja
oko njegove glave: tako isto oni obesiše dva zločinca. Ali Isus reče: Oče
oprosti im, jer oni ne znaju šta rade. I vojnici razdeliše njegovu odeću među
sobom.
I ljudi su stajali gledajući na njega, i prvosveštenik i vladari sa njima
ismijavaše ga, govoreći: On je spasao druge neka spase sebe: ako je on sin
Božiji (neka siđe dole sa krsta). I vojnici također ismijavaše ga, dolazeći i
prinoseći mu sirće sa žući, i oni rekoše: Ako si ti kralj jevreja, spasi sebe.
I Pilat nakon presude zapovedi njegova optužba da bude napisana na slovima
grčkim, latinskim i hebrejski prema govorenju židova: da on je Kralj Jevreja.
2 I jedan od zločinaca koji behu obešeni (po imenu Gestas) reče njemu,
govoreći: Ako si ti Hrist, spasi sebe, i nas. Ali Dismas je odgovorio
prekorevši ga, govoreći: Zar se ti uopšte ne bojiš Boga, videći ti si u istoj
optužbi? I mi uistinu pravedno, jer smo primili prema nagradi za naša dela, ali
ovaj čovek nije učinio ništa loše. I on reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, u
tvome kraljevstvu. I Isus reče mu: Uistinu, zaista, kažem ti, danas češ biti sa
mnom u raju.
XI
1 I bilo je oko šestoga časa, bila je tama nada zemljom do devetog časa,
jer sunce je bilo pomračeno, i veo hrama bi poderan nadvoje po sredini. I Isus
pozva glasno i reče: Oče, baddach ephkid rouel, što se tumači: U tvoje ruke ja
predajem moj duh. I rekavši tako on preda duh. I kad centurion vidje šta bi, on
uzveliča Boga, govoreći: Ovaj čovek je pravednik. I svo mnoštvo koji su došli
videti, kad su videli šta je bilo udariše svoje grudi i vratiše se.
2 Ali centurion (stotnik) izvesti upravitelju stvari koje se dogodiše, i
kad upravitelj i njegova žena čuše, oni behu bolno uznemireni i nisu jeli ni
pili taj dan. I Pilat posla po židove i reče im: Jeste li videli šta se
dogodilo? A oni rekoše: Bila je pomračina sunca po uobičajenom slijedu.
3 I njegovi poznanici stajali su podaleko, i žene koje dođoše sa njim iz
Galileje, držeći ove stvari. A neki čovek zvan Josif, koji je bio savjetnik
grada Arimateje, koji također sam je gledao za kraljevstvom Božjim ovaj čovjek
ode Pilatu i molio je za tijelo Isusovo. I on uze ga dole i umota ga u čistu
lanenu odeću i položi ga u klesanu grobnicu gde nije nikad čovek položen.
XII
1 Kad su židovi čuli da je Josif molio za tijelo Isusovo, oni tražiše njega
i dvanaest ljudi koji su govorili da Isus nije rođen od preljuba, i za Nikodema
i mnoge druge koji su izašli pred Pilata i objavili njegova dobra dela. Ali svi
oni sakriše se, i Nikodem je jedini viđen od njih, jer on je bio vladar Židova.
I Nikodem im reče: Kako ste došli u sinagogu? Židovi mu rekoše: Kako si ti
došao u sinagogu? Jer ti si savezu s njim, i njegov dio će biti s tobom u
životu koji dolazi. Nikodem reče: Amin, Amin. Isto tako Josif također dođe i
reče im: Šta je da ste uznemireni protiv mene, za to što sam molio za telo
Isusa? Evo ja sam ga položio u moju novu grobnicu, umotavši ga sa čistim lanom,
i ja kotrljah kamen preko vrata pećine. A vi niste činili dobro sa pravednikom,
vi se niste pokajali kad ste ga razapeli, već ste ga proboli kopljem.
Ali židovi uzeše Josifa i zapovediše mu da postavi stražu do prvog dana
sedmice, i oni mu rekoše: Znaj da vrijeme nam ne dopušta da činimo išta protiv
tebe, jer subota je svanula, ali znaj da nečeš steći sahranu, već mi čemo dati
tvoje tijelo pticama nebeskim. Josif reče njima: Ovo je riječ Golijata
hvalisavog koji je vrijeđao živoga Boga i svetoga Davida. Jer Bog reče po
proroku: Osveta je moja, i ja ću nadoknaditi, kaže Gospodar. I sad, evo, jedan
koji je bio neobrezan, ali obrezan u srcu, uze vode i opra svoje ruke prije
sunca, govoreći: Ja sam nevin od krvi ove pravedne osobe: vi vidite (pazite). I
vi odgovoriste Pilatu i rekoste: Njegova krv neka je na nas i na našu decu. I
sad ja se bojim da gnjev Gospodarev dođe na vas i na vašu decu, kao što ste
rekli. Ali kad židovi čuše ove reči oni klonuše gorko u duši, i uhvatiše
Josifa, i odvedoše ga i zatvoriše u kući gde nema prozora, i čuvari behu
namešteni na vratima: i oni zapečatiše vrata mjesta gde Josif je bio zatvoren.
2 I u subotnji dan vladari sinagoge i sveštenici i leviti napraviše naredbu
da svi ljudi treba da se pojave u sinagogi u prvi dan sedmice. I svi od mnoštva
ustaše rano i uzeše savjet u sinagogi kojom smrću će ga ubiti. I kad savjet bi
namešten oni zapovediše mu da bude doveden sa velikom sramotom. I kad oni su
otvorili vrata oni ga nisu našli. I sav narod bio je pokraj i čudio se, jer su
našli pečate zatvorene, i Kajafa je imao ključ. I oni nisu smjeli više da
polože ruke na one koji su govorili na dobro Isusa pred Pilatom.
XIII
1 I dok su oni još sjedili u sinagogi i čudili se zarad Josifa, dođe neki
od stražara koje židovi pitaše Pilata da čuvaju grobnicu Isusa da možda njegovi
učenici ne dođu i ukradu ga. I oni govoriše i rekoše svojim vladarima sinagoge
i sveštenicima i levitima ono što je bilo: kako je tamo bio velik zemljotres, i
mi videsmo anđela kako silazi sa nebesa, i od odkotrlja kamen iz otvora pećine,
i sjede na njega. I on je sijao kao snijeg i kao munje, i mi smo bili teško se
bojali i ležali kao mrtvi. I mi čusmo glas anđela kako priča sa ženom koja je
čekala kod grobnice: Ne plaši se, jer znam da tražiš Isusa koji je razapet. On
nije ovde, on je ustao, kako on reče. Dođi, vidi mjesto gde je Gospodin ležao,
i idi brzo i reci njegovim učenicima da je on ustao iz mrtvih i da je u
Galileji.
2 Židovi rekoše: Sa kojom ženom je govorio? Stražari rekoše: Mi ne znamo
tko su bile. Židovi rekoše: U koji čas je bilo to? Stražari rekoše: U ponoć.
Židovi rekoše: A zašto niste uhvatili žene? Oni od straže rekoše: Mi bismo kao
mrtvaci od straha, i gledali smo da ne vidimo svetlo dana, kako onda da ih
uzmemo? Židovi rekoše: Tako živ bio Gospod, mi vam ne verujemo. Tad stražari
rekoše židovima: Toliko mnogo znakova ste bvideli u tom čoveku, i niste
verovali, kako onda da verujete nama? Uistinu mi se zaklinjemo pravo 'kako
Gospod živi', jer on živi ustinu. Opet
stražari rekoše: Mi smo čuli da ste vi zatvorili njega koji je molio tijelo od
Isusa, i da ste zapečatili vrata, i kad ste otvorili niste ga našli. Dajte
stoga vi Josifa i mi čemo vam dati Isusa. Židovi rekoše: Josif je otišao u
svoju vlastitu zemlju. Stražari rekoše židovima: Isus je također ustao, kao što
smo čuli od anđela, i on je u Galileji.
3 I kad su židovi čuli ove stvari oni su bili veoma se bojali, govoreći:
Pazite da ovaj izveštaj ne bude čujen i mnogi ljudi posegnu za Isusom. I židovi
se savetovaše i dadoše mnogo novca i dadoše ga vojnicima, govoreći: Recite vi:
dok smo spavali njegovi učenici došli su po noći i ukrali ga. I ako ovo dođe do
upravitelja da čuje mi čemo ga nagovoriti i osigurati vas. I oni uzeše novac i
učiniše kako su bili upućeni. ( I ovo njihovo govorenje je objavljeno p reko među mnogim ljudima, Lat.)
XIV
1 A neki sveštenik zvan Finej i Adas učitelj i Agej (Ogija Kopt., Egije
lat.) levit dođe iz Galileje u Jersalim i reče vladarima sinagoge i
sveštenicima i levitima, govoreći: Mi vidjesmo Isusa i njegove učenike kako
sjede na planini koja se zove Mamlih (Mambre ili Maileh lat., Mabreh Kopt.), i on
reče svojim učenicima: Idite u ceo svijet i propovijedajte svakomu biću (celom
stvorenju): on koji veruje i kršten će biti spašen, ali onaj koji ne veruje će
biti osuđen. ( I ovi znaci će biti na onima koji veruju: U moje ime oni će
izbacivati đavole, oni će pričati sa novim jezicima, gaziti će na zmije, i ako
popiju ikoju mrtvu stvar neće ih povrediti; oni će polagati ruke na bolesne i
oni će se oporavljati.) I dok je Isus još govorio svojim učenicima mi videsmo
ga kako biva uzet u nebesa.
2 Starešine i sveštenici i leviti rekoše: Daj slavu Bogu Izraela i priznaj
mu: jeste li uistinu (ili da ste) čuli i videli te stvari koje na govorite? Oni
koji im rekoše govoriše: Tako Gospod Bog naših otaca Abrahama, Isaka i Jakova
živi, mi smo čuli ove stvari i videli ga kako biva uzet u nebesa. Starešine i
sveštenici i leviti rekoše njima: Došli ste zbog ovog cilja da biste nam rekli,
ili ste došli ste izvršiti svoje zavjete Bogu? I oni rekoše: da izvršimo naše
zavjete Bogu. Starešine i prvosveštenik i leviti rekoše im: Ako ste došli da
izvršite svoje zavjete Bogu, u koju svrhu je ova prazna priča koju ste brbljali
pred svim ljudima? Finej sveštenik i Ada učitelj i Agej levit rekoše vladarima
sinagoge i sveštenicima i levitima: Ako su ove reči koje ste izgovorili i vidjeli
grijeh, evo, mi smo pred vama: učinite nam kako izgleda u vašim očima. I oni
uzeše knjigu zakona i preklinjaše ih da oni više ne kažu nijednom čovjeku te
riječi: i dadoše im da jedu i da piju, i staviše ih van grada: štaviše dadoše
im novac, i trojicu da idu s njima, i oni otpraviše ih njihovim putem do
Galileje, i oni odoše u miru.
3 Kad ovo troje ljudi behu otišli u Galileju, prvosveštenik i upravitelji
sinagoge i starješine sakupiše se zajedno u sinagogi, i zatvoriše vrata, i
plakahu veoma tužno,govoreći: Šta je ovaj znak koji se dogodio u Izraelu? A
Anas i Kajafa rekoše: Zašto ste zabrinuti? Zašto plačete? Ne znate li da
njegovi učenici su dali mnogo zlata onima koji su čuvali grobnicu i kazaše im
da kažu da anđeo je sišao i otkotrljao kamen sa vrata grobnice? Ali sveštenici
i starješine rekoše: Neka bude tako, da njegovi učenici su ukrali telo, ali
kako je njegova duša ušla u njegovo telo, i kako da je on u Galileji? Ali nisu
mogli odgovoriti ove stvari, i teško na kraju rekoše: Nije zakonito za nas da
verujemo u neobrezane (Lat. (i Kopt., i Arm.): Treba li da verujemo vojnicima,
da je anđeo sišao sa nebesa i otkotrljao kamen sa vrata grobnice? Ali uistinu
njegovi učenici dadoše...grobnicu. Znate li vi da nije zakonito za židove da
veruju ijednu riječ neobrezanim, znajuči da oni su primili mnoga dobra od nas
pričavši kako smo im rekli.)
XV
I Nikodem ustane i stade pred savjet, govoreći: Vi kažete dobro. Ne znate
li, O narode Gospodnji, da ljudi koji su došli iz Galileje, da se oni boje Boga
i da su ljudi od suštine, mrze lakomost (laž, Lat.), ljudi mira? I oni su vam
rekli sa zakletvom, govoreći: Vi vidosmo Isusa na planini Mamilh sa njegovim
učenicima i da ih je on učio sve stvari koje ste vi čuli od njih, i , rekoše
oni, mi vidosmo ga uzetog u nebo. I nijedan čovek nije pitao ih na koji način
je uznesen. Jer kao knjiga svetog pisma koja je naučila da Ilija je također
uzet u nebesa, a Elisej je plakao glasno, i Ilija je bacio čupavi ogrtač na
Eliseja, i Elisej baci ogrtač na Jordan i pređe preko i ode u Jerihon. I sinovi
proroka ga sretoše i rekoše: Eliseju, gde je tvoj gospodar Ilija? A on reče da
je on uzet u nebo. A oni rekoše Eliseju: Nije li duh uhvatio ga i bacio ga na
jednu od planina? Ali hajde da uzmemo naše sluge sa nama i potražimo ga. I oni
su nagovorili Eliseja i on ode s njima, i oni su ga tražili tri dana i nisu ga
našli, i oni su znali da je on uzet. A sad poslušaj me, i hajde da pošaljemo na
sve obale (al. Planine) Izraela i vidimo dali Hrist nije uznesen duhom i bačen
na jednu od ovih planina. I ovaj govor zadovolji ih sve: i oni poslaše na sve
strane (planine, Lat.) i tražiše Isusa i ne nađoše ga. Ali našli su Josifa iz
Arimateje, i nijedan čovjek nije smio položiti ruke na njega.
2 I oni rekoše starešinama i sveštenicima i
levitima, govoreći: Mi smo išli kroz sve izraelske obale, i nismo našli Isusa,
ali Josifa mi nađosmo u Arimeteji. I kad oni čuše za Josifa oni se radovaše i
dadoše slavu Bogu Izraela. I upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti uzeše
savet kako bi se sastali sa Josifom, i oni uzeše komad papira i napisaše Josifu
ove riječi:
Neka je mir tebi . Mi znamo da smo grešili protiv
Boga i protiv tebe, i mi smo molili Boga Izraela da ti budeš udostojen da dođeš
kod tvojih otaca i svojoj deci (Lat. Ali ti si molio Boga Izraela, i on te
izručio van naših ruku. Sad stoga potvrdi, &c.) jer mi smo svi u nevolji,
jer smo otvorili vrata i ne nađosmo te, i mi znamo da smo mi namislili zle
misli protiv tebe, ali Gospod pomože ti. I Gospod sam učini nedjelotvornim
(razasu) naš naum protiv tebe, O oče Josif, ti koji si častan među narodom.
3 I oni izabraše iz celog Izraela sedam ljudi koji
su bili prijatelji Josifa, koje Josif također sam ubroji svojim prijateljima, i
upravitelje sinagoge i sveštenike i levite i rekoše im: Vidite, ako on primi
našu poslanicu i pročita je, znajte da će doći sa vama nama, ali ako ne
pročita, znajte da je uznemiren s nama, i pozdravite ga mirom i vratite nam se.
I oni blagosloviše ljude i pustiše ih da idu.
I ljudi dođoše Josifu u učiniše mu uvažavanje, i
rekoše mu: Mir s tobom. I on reče: Mir vama i svom narodu Izraela. I oni dadoše
mu knjigu poslanice, i Josif je primi i pročita i zagrli (poljubi) poslanicu i
blagoslovi Boga i reče: Blagosloven je Gospod Bog, koji je otkupio Izrael od
prolijevanja nedužne krvi, i blagosloven je Gospod, koji posla svoga anđela i
zakloni me pod svoja krila. (i on poljubi ih) i postavi stol pred njih, i oni
jedoše i piše i ležahu tamo.
4 I oni ustaše rano i moliše, i Josif osedla svoju
magaricu i ode sa ljudima, i dođoše u sveti grad, Jerusalem. I svi ljudi dođoše
da sretnu Josifa i plakahu: Mir neka je tvome ulasku. I on reče svemu narodu:
Mir vama, i sav narod ga ljubio. I ljudi su molili sa Josifom, i oni behu
zapanjeni na pogled njega.
I Nikodim primio ga je u svoju kuću i učini veliku
gozbu, i pozva Annu i Kajafu i starešine i sveštenike i levite u svoju kuću. I
oni učiniše sretnim jedenje i pijenje sa Josifom. I kad su odpjevali himnu (ili
blagoslovili Boga) svaki čovek je otišao svojoj kući. Ali Josif je boravio u
kući Nikodemusa.
5 I sutradan, koji je priprema, upravitelji
sinagoge i sveštenici i leviti ustaše rano i dođoše do kuće Nikodema, i Nikodim
ih srete i reče: Mir vama. A oni rekoše: Mir neka je tebi i Josifu i celoj
tvojoj kući i celoj kući Josifa. I on uvede ih u svoju kuću. I ceo savjet bi
postavljen, i Josif sjede između Anne i Kajafe i nijedan čovek nije smio
pričati njemu ni riječ. I Josif reče: Zašto je da ste me zvali?A oni mahnuše
Nikodimu da on treba da priča Josifu. I Nikodim otvori svoja usta i reče Josifu:
Oče, ti znaš da cenjeni učitelji i sveštenici i leviti su tražili da spoznaju
tvoju stvar. I Josif reče: Pitajte. I Ana i Kajafa uzeše knjigu zakona i
preklinjaše Josifa govoreći: Daj slavu Bogu Izraela i učini priznanje njemu:
(jer Ahar, kad je on bilo zaklet prorokom Isusom (Ješua), nije se zakleo već
objavio mu sve stvari i nije sakrio ni riječ od njega: ti također ne sakrij od
nas ni riječ. I Josif: Ja neću sakriti ni jednu riječ od vas.) I oni mu rekoše:
Mi smo uveliko uznemireni jer si ti molio telo Isusovo i umotao si ga u čistu
lanenu odeću i položio si ga u grobnicu. I zarad ovoga mi stavismo te da budeš
sigurno čuvan u kući gde mnije bilo prozora, i mi stavismo ključeve i pečat na
vrata, i straža je držala mesto gde si ti bio zatvoren. I u prvi dan sedmice mi
otvorismo i ne nađosmo te, i mi besmo teško zabrinuti, i čuđenje pade na ceo
narod Gospodnji do jučer. Sad, zato, reci nam šta te snašlo.
6 I Josif reče: Na dan priprema oko desetog časa
vi me jeste zatvorili, i ja ostah tamo celu subotu. U ponoć kako sam stajao i
molio u kući gde ste me zatvorili bila je uzeta za četiri ugla, i ja videh
kakoje bilo treptanje svjetla u mojim očima, i bijući ispunjem sa strahom ja
padoh na zemlju. I jedan me uze za ruku i pomeri me sa mesta gde sam pao, i
vlaga vode bi prolivena na mene od glave do pete, i miris pomazanja dođe u moje
nosnice. I on obrisa moje lice i poljubi me i reče mi: Ne boj se, Josife:
otvori tvoje oči i vidi ko je koji priča s tobom. I ja pogledah i videh Isusa i
ja drhtah, i predpostavih da je duh, i ja rekoh zapovesti, i on ih izgovori sa
mnom. I ako vi niste u neznanju da duh, kada srete ijednoga čoveka i čuje
zapovesti, odmah beži. I kad ja uvideh da on izgovori ih sa mnom, Ja rekoh
njemu: Učitelju Ilija? I on reče mi: Ja nisam Ilija. I ja rekoh mu: Tko si ti,
Gospodine? I on mi reče: Ja sam Isus, čije telo ti si molio od Pilata, i obukao
si me u čisti lan i pokrio moje lice sa maramom, i položio me u tvojoj novoj
pećini i odkotrljao si veliki kamen na vrata pećine. I ja rekoh mu koji govori
sa mnom: Pokaži mi mesto gde te položih. I on dovede me i pokaza mi mesto gde
ja položih ga, i lanena odeća je ležala tamo, i marama koja je bila na
njegovom licu. I ja znah da je Isus. I on uze me za ruku i postavi me usred
moje kuće, i vrata behu zatvorena, i položi me na moj krevet i reče mi: Mir
tebi. I on poljubi me i reče mi: Do četrdeset dana dok ne završi ne izlazi iz
tvoje kuće: jer gle ja idem mojoj braći u Galileju.
XVI
1 I kad su upravitelji sinagoge i sveštenici i
leviti čuli ove reći od Josifa oni postaše kao mrtvi ljudi i padoše na zemlju,
i postiše do devetog časa. I Nikodem sa Josifom utješi Anu i Kajafu i
sveštenike i Levite, govoreći: Ustanite i tojte na nogama i kušajte hljeb i
ojačajte vaše duše, jer sutra je subota Gospodnja. I oni ustaše i moliše se
Bogu i jeli su i pili, i svaki čovjek je otišao svojoj kući.
2 A u subotu učitelji i sveštenici i Leviti
sjedoše i pitaše jedan drugoga i rekoše: Šta je ovaj gnjev koji je došao na
nas? Jer mi znamo njegova oca i majku. Levi učitelj reče: Ja znam da njegovi
roditelji su se bojali Boga i nisu suzdržavali svoje zavjete i plačali su
desetinu triputa u godini. I kad Isus je bio rođen, njegovi roditelji dovedoše
ga u ovo mjesto i daše žrtvu i paljene prinose Bogu. I kad veliki učitelj Simeon
uze ga u svoje ruke i reče: Sada otpuštaš svoga slugu, Gospode, da ode u miru
jer moje oči su vidjele tvoje spasenje koji si pripravio pred licem svih ljudi,
svjetlost da osvjetla neznabošce i slavu tvoga naroda Izraela. I Simeon
blagoslovi ih i reče Mariji njegovoj majci: Dajem ti dobre vijesti u pogledu
ovoga djeteta. I Marija reče: Dobre, moj gospodaru? I Simeon joj reče: Dobre.
Vidi, on je postavljen za pad i podizanje ponovno mnogih u Izraelu, i za znak
govoren protiv, i mač će probosti kroz tvoje srce također, da bi misli mnogih
srca bila otkrivena.
3 Oni rekoše Leviju učitelju: Kako ti znaš ove
stvari? Levi reče njima: Ne znate li da od njega sam naučio zakon? Savjet mu
reče: Mi bismo željeli vidjeti tvoga oca. I oni poslahu po njegova oca, i upitaše
ga i on im reče: Zašto niste verovali mome sinu? Blagosloven i pravedan Simeon,
on ga je naučio zakonu. Savjet reče: Učitelju Levi, je li riječ istinita koju
si izgovorio? I on reče: Istinita je.
Tad upravitelji sinagoge i sveštenici i Leviti
rekoše među sobom: Dođite, hajde da pošaljemo u Galileju trojicu ljudi koji
dođoše i rekoše nam o njegovom učenju i njegovom uzeću, i neka nam kažu kako su
ga videli kad je uzet. I ova riječ zadovolji ih sve, i oni poslaše trojicu
ljudi koji su prije išli sa njima u Galileju i rekoše im: Recite učitelju Adasu
i učitelju Fineju i Učitelju Ageju: Mir s vama i svima koji su sa vama. Utoliko
više kako velika propitivanja su se digla u savjetu, mi smo poslali vam da vas
zovemo u ovo sveto mjesto Jerusalim.
4 I ljudi odoše u Galileju i nađoše ih kako sede i
razmišljaju o zakonu, i pozdraviše ih u miru. I ljudi koji behu u Galileji
rekoše im koji su došli njima: Mir neka je na Izraelu. I oni rekoše: Mir vama.
Opet oni rekoše njima: Zašto ste došli? I oni koji behu poslati rekoše: Savjet
zove vas u sveti grad Jerusalem. I kad ljudi čuše da su bili pozvani u savjet,
oni moliše Boga i sjedoše da jedu sa ljudima i jeli su i pili, i ustaše i
dođoše u miru u Jerusalem.
5 I sutradan savjet bi postavljen u sinagogi, i
oni ispitivaše ih, govoreći: Jeste li vi uistinu videli Isusa kako sedi na
planini Mamilh, dok je učio jedanaest učenika, i vidoste li ga kad je uznesen?
I ljudi odgovoriše im i rekoše: Kao što smo vidjeli da je uzašao, tako čemo
reći vam.
6 Ana reče: Odvoji ih jedno od drugoga, i da
vidimo ako se njihova riječ slaže. I oni odvojiše ih jedno od drugog, i pozvaše
Adasa prvo i rekoše mu: Kako si video ti Isusa da je uzet? Adas reče: Dok je on
još sedeo na gori Mamilh (Maslinska gora) i učio učenike, mi vidosmo oblak koji
je prekrio ga i njegove učenike: i oblak ponese ga u nebo, i njegovi učenici
ležali (molili) su njihovim licima na zemlji. I oni pozvaše Fineja sveštenika,
i upitaše njega također, govoreći: Kako kažeš da je Isus uznesen? I on odgovori
na isti način. I potom oni pozvaše Ageja, i on isto reče na isti način. I
savjet reče: Sadržano je u zakonu Mojsijevom: Iz usta dvojice ili trojice će
svaka riječ biti utvrđena.
Abutem (Boutem Gr., Abudem lat., Abuden, Abuten
Arm., om Kopt.) učitelj reče. Pisano je u zakonu: Enoh je hodao s Bogom i nema
ga,jer Bog ga je uzeo. Jair učitelj reče: Također smo čuli o smrti svetog
Mojsija i nismo videli, jer je pisano u zakonu Gospodnjem: I Mojsije umre na
ustima Gospodinovim, i nijedan čovjek nije znao njegovu grobnicu do današnjeg
dana. I učitelj Levi reče: Zašto je bilo
da učitelj Simeon reče kad je video Isusa: Evo, ovo dete je postavljeno za pad
i ponovno podizanje mnogih u Izraelu i za znak izgovoren protiv? I učitelj Isak
reče: Pisano je u zakonu: Evo ja šaljem moga glasnika pred tvoje lice, koji će
ići pred tobom da te drži u svakomu dobrome putu, jer moje ime je nazvano
njima.
7Tad rekoše Ana i Kajafa: Vi ste dobro rekli te
stvari koje su napisane u zakonu Mojsijevom, da nijedan čovek nije video smrt
Enoha, i nijedan čovek nije imenovao smrt Mojsija. Ali Isus je govorio pred
Pilatom, i mi znamo da smo ga videli kako prima šamare i pljuvanje na svoje
lice, i da su vojnici stavili krunu od trnja
i da je bio bičevan i primio presudu od Pilata, i tad je bio razapet na
mjestu lobanja i dva lopova sa njim, i da su mu dali sirće da pije sa žući, i
da Longin vojnik je probo njegov bok sa kopljem, i da Josif naš častan otac je
izmolio njegovo tijelo, i da, kako je rekao, on usta ponovo, i da tri učitelja rekoše: Mi ga videsmo kako biva
uznesen u nebo, i da učitelj Levi je pričao i svedočio stvarima koje su
izrečene od Učitelja Simeona, i da on reče: Evo ovo dijete je postavljeno za
pad i uzdizanje mnogih u Izraelu i za znak govoren protiv.
I svi učitelji rekoše svemu narodu Gospodnjem: Ako
je ovo došlo da bude od Gospodara, to je čudesno u našim očima, vi čete sigurno
znati, O kućo Jakovljeva, da je pisano: Proklet je svaki koji visi na drvetu. I
drugi spis uči: Bogovi koji nisu izradili nebesa i zemlju će propasti.
I sveštenici i leviti rekoše jedno drugomu: Ako
sećanje na njega izdrži do Somosa (Kopt. Soum) koji je zvan Jobel (t.j.
Jubilej), znajte da će prevladati zauvek i uzdići sebi novi narod.
Tad upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti
upozoriše ceo Izrael, govoreći: Proklet je čovek koji obožava to šta su ljudske
ruke načinile, i proklet je čovek koji će obožavati stvorenje pored
Stvoritelja. I sav narod reče : Amin, Amin.
I sav narod zapeva pesmu Gospodu i reče:
Blagoslovljen je Gospodin koji je dao ostatak narodu Izraela prema onomu što je
govorio. Nije nijedna riječ pala na zemlju i sav njegov dobar govor koji je on
govorio svome slugi Mojsiju. Gospodar naš Bog da bude s nama kao što je bio sa
našim ocima: neka nas on ne zaboravi. I neka ne uništi nas od skretanja naših srca
od Njega, od hodanja u svim njegovim putevima i držanju zakona i njegovih
sudova koje je on zapovedio našim ocima. I Gospod će biti kralj nad celom
zemljom u taj dan. I biti će jedan Gospod i jedno njegovo ime, Gospod naš Bog,
On će nas spasti.
Nema nikoga kao ti, O Gospode. Velik si Ti, O
Gospodaru, i veliko je ime tvoje.
Izliječi nas, O Gospodaru, tvojom moči, i mi ćemo
biti izliječeni: spasi nas, i biti čemo spaseni, jer mi smo udio u tvome
nasljedstvu.
I Gospod neće zaboraviti svoj narod zarad njegova
velika imeba, jer Gospod je započeo da nas čini da budemo njegov narod.
I kad oni koji su pevali ovu himnu behu otišli
svaki čovek svojoj kući, veličajući Boga. (Jer njegova je slava, svijet bez
kraja. Amen.)
DJELA PILATOVA
DEO II. SILAZAK U PAKAO
Ovo pisanije, ili jezgro njegovo, priča o silasku
u pakao nije izvorno od Jdela Pilata. Ono je – odvojeno od toga – verovatno
stariji dokument. Kad je prvo pridodat Delima Pilatovim je neizvesno. Stvar
ovoga je da imamo tekst u tri forme, (međutim, samo Latin A će biti dat. Za
viđenje u celosti tri teksta vidi M.R.James apokrifni Novi Testament).
(Dio I, cap. Xvi, završava sa rečima upravitelja
sinagoge. Svi narodi će mu služiti i kraljevi će dolaziti izdaleka da mu se
poklone i veličaju ga. Deo II, cap. I, ide odavde.
I (XVII)
1 I Josif usta i reče Ani i Kajafi: Uistinu
zapravo se čudite jer ste čuli da Isus je viđen živ nakon smrti, i da je on
uzašao u nebesa. Međutim mnogo je čudesnije da on nije ustao sam iz mrtvih, već
je podigao mnoge druge mrtve iz njihovih grobnica, i viđeni su mnogi u
Jerusalemu. I sad poslušajte me, jer mi svi znamo blaženog Simeona,
prvosveštenika koji je primio dete Isusa u svoje ruke u hramu. A ovaj Simeon je
imao dva sina, braća po krvi i mi svi besmo na njihovom padanju u san i
sahrani. Idite zato i pogledajte njihove grobnice, jer one su otvorene, jer oni
su ustali, i evo oni su u gradu Arimeteja stanuju zajedno u molitvi. I uistinu
ljudi su ih čuli kako plaču, još nisu pričali ni sa kojim čovekom, već su mirni
kao mrtvaci. Ali dođite, hajde da idemo k njima i sa svom časti i nježnosti
dovedemo ih nama, i ako ih zamolimo, možda će nam reći u pogledu tajne njihovog
ponovnog oživljenja.
2 Kad oni čuše ove stvari, oni se radovaše. I Ana
i Kajafa, Nikodem i Josif i Gamaliel odoše i ne nađoše ih u njihovoj grobnici,
već odoše u grad Arimeteja, i nađoše ih tamo, kako kleće na svojim koljenima i
predaju se molitvi. I oni poljubiše ih, i sa svim poštovanjem i u strahu Božjem
oni dovedoše ih do Jerusalema u sinagogu. I oni zatvoriše vrata i uzeše zakon
Gospodnji i staviše u svoje ruke, i preklinjaše ih Bogom Adonajom i Bogom
Izraela koji je govorio njihovim ocima po prorocima, govoreći: Vjerujete li u
Isusa koji je uzdigao se iz mrtvih? Recite nam kako ste ustali iz mrtvih.
3 I kad Karinus i Leucius su čuli ovo
preklinjanje, oni drhtaše u telu i tugovaše bijući u nevolji srca. I gledajući
zajedno u nebo oni učiniše pečat križa sa njihovim prstima na svoje jezike, i
nadalje oni govoraše s njima, govoreći: Dajte nam svakomu komad papira, i dajte
da zapišemo što smo videli i čuli. I oni im daše njima, i svaki od njih sede i
napisa, govoreći:
II (XVIII)
1 O Gospode Isuse Hriste, živote i oživljenju
(uskrsnuću) mrtvih (al.uskrsnuće mrtvih i život živih), pretrpi nas da pričamo
o tvojim tajnama koje si ti izveo nakon tvoje smrti na krstu, utoliko jer smo
molili tvojim imenom. Jer ti si nam zapovjedio tvojim slugama da ne kažemo
ljudima tajne tvoje božanske veličine koju si učinio u paklu.
Sad kad mi besmo skupa sa našim ocima u dubini, u mraku
tame, odjednom tamo dođe zlatna vrućina sunca i ljubičasto i kraljevsko sjajno
svetlo sijalno je na nas. I odmah otac cele rase ljudi, zajedno sa svim
patrijarsima (praocima) i prorocima, radovaše se, govoreći: Ovo svetlo je
početak večnog svetla koje je obećano poslato nama njegovo večno svetlo. I
Isaija je plakao i rekao: Ovo je svetlo Oca, Sina Božjeg, prema tome kako sam
prorokovao kad sam živeo na zemlji: Zemlja Zebulona i zemlja Naftalima preko
Jordana, i Galileja pagana, ljudi su hodali u tami su videli veliko svetlo, i
oni koji stanuju u zemlji sjene smrti, na njih je svetlost sjala. I sad je
došla i zasjala nad nama koji sjedimo u smrti.
2 I dok smo se mi radovali u svetlu koje je sjalo
nad nama, dođe nad nas otac Simeon, i on radujući se reče nam: Slavite Gospoda
Isusa Hrista, Sina Božijeg, jer ja primih ga u moje ruke u hramu kad je bio
rođen kao dete, i bijući pokrenut Svetim Duhom ja učinih priznanje i rekoh mu:
Sad moje oči su videle tvoje spasenje koje si pripremio pred licem ljudi, svetlo
svetlosti neznabožaca, i da bude slava tvoga naroda Izraela. I kad oni čuše ove
stvari, celo mnoštvo svetaca se radovalo još više.
3 I nakon toga tamo dođe jedan kao da je bio
stanovnik divljine, i on bi pitan od svih: Tko si ti? I on odgovori im i reče:
Ja sam Ivan, glas i prorok Svevišnjeg, koji dođe pred lice svoga dolaska da
pripremi njegove pute, da da znanje spasenja svome narodu, sa oproštaj njihovih
greha. I kad ja videh ga da dolazi meni, bijući pokrenut Svetim Duhom, ja
rekoh: Evo Jaganjca Božijeg, evo njega koji uklanja grehove svijeta. I ja
krstih ga u rijeci Jordanu, i videh Sveti Duh kako silazi na njega u naličju
goluba, i ja čuh glas sa nebesa govori: Ovo je moj ljubljeni Sin, u kojemu sam
veoma zadovoljan. I sad sam došao pred njegovo lice, i sišao dole da objavim
vam da on je tu uskoro da nas posjeti, dan proleća, Sin Božji, dolazeći sa
visine nama da sjedi u tami i senci smrti.
III (XIX)
1 I kad otac Adam koji je prvi stvoren je čuo ovo,
da Isus je kršten u Jordanu, on je plakao Setu svome sinu, govoreći: Objavi
tvojim sinovima praocima i prorocima sve šta si čuo od Mihaela arhangela, kad
ja poslah te do vrata raja da ti možeš moliti Boga da pošalje ti anđela da ti
da ulje drveta milosti da pomažeš moje telo kad ja bih bolestan. Tad Set povuče
se do svetih patrijarha i proroka i reče: Kad Ja Set, se molih na vratima raja,
gle Mihael anđeo Gospodnji pojavi se meni, govoreći: Ja sam poslan tebi od
Gospoda, ja sam koji sam postavljen nad telom čovjeka. I ja kažem ti, Sete, ne
kloni sa suzama, moli i utječi se za ulje drveta milosti, da možeš da pomažeš
tvoga oca Adama za bol njegova tela: jer ti nečeš moči da primiš ga osim u
poslednjim danima i vremenima, kad pet hiljada i pet stotina godina se navrši:
tad će najljubljeniji Sin Božiji doći na zemlju da podigne telo Adamovo i tela
mrtvih, i on će doći i biti kršten u Jordanu. I kad on izađe iz rijeke Jordan,
tad će on pomazati sa uljem milosti sve koji veruju u njega, i to ulje milosti
će biti u sve naraštaje onih koji budu rođeni od vode i od Svetoga Duha, u
večni život. Tad će najvoljeniji Sin Božiji, Isus Hrist, doći dole na zemlju i
uvesti našega oca Adama u raj do drveta milosti.
I kad oni čuše ove sve stvari od Seta, svi praoci
i proroci se radovaše sa velikom radošću.
IV (XX)
1 I dok su se svi sveti radovali, gle Satana knez
i upravitelj smrti reče Paklu: Spremi se da primiš Isusa koji se hvali da je on
Sin Božiji, dok on je čovjek koji se plaši smrti, i govori: Moja duša je tužna
do smrti. I on je bio umnogom moj neprijatelj, čineći mi veliku štetu, i mnoge
koje sam ja oslepeo, učinio hromim, gubavim i obuzeo on je izlečio sa rečju: i
neki koje sam doveo tebi mrtve, on je njih uzeo od tebe.
2 Pakao odgovori i reče Satani princu: Tko je on
koji je toliko močan, ako je on čovek koji se plaši smrti? Jer svi močni zemlje
su držani podložni mojoj moći, čak oni koje si doveo mi potčinjene tvojom moči.
Ako, onda, ti si močan, koja vrst čovjeka je Isus koji, iako se plaši smrti,
odupire se tvojoj moči? Ako je on toliko močan u njegovoj zrelosti, uistinu ja
kažem ti on je svemočan u svojoj božjoj glavi, i nijedan čovjek ne može
oduprijeti se njegovoj moči. I kad on reče da on se boji smrti, on će te
nadmudriti, i teško će ti biti za večna doba. Ali Satana princ Tartarusa
(Pakla) reče: Zašto sumnjaš ti i bojiš se da primiš tog Isusa koji je tvoj
neprijatelj i moj? Jer ja ga iskušah, i ja obasuo moj drevni narod židova sa
zavišću i gnjevom prema njemu. I naoštrio sam koplje da ga probodem, žuč i
sirće ja pomešah i dadoh mu da pije, i
ja pripremih krst da ga razapnem i eksere da probodem ga, i njegova smrt je
blizu, da mognem da ga dovedem tebi da bude podložan tebi i meni.
3 Pakao odgovori i reče: Ti si mi rekao da je on
koji je uzet od mrtvih od mene. Jer ima ih mnogo koji su mi, dok su živjeli na
zemlji, uzeli mrtve ljude od mene, ali ne vlastitom moči već molitvama ka Bogu,
i njihov svemočni Bog ih je uzeo od mene. Tko je taj Isus koji sa svojom rečju
bez molitve je izvukao mrtve ljude od mene? Možda je on koji rečju svoje
zapovedi je povratio u život Lazara koji je bio četiri dana mrtav i smrdio i
bio truo, koga ja držah ovde mrtva. Satana princ smrti odgovori i reče: To je
isti Isus. Kad pakao ču da on reče njemu: Ja preklinjem te tvojom snagom i
mojom vlastitom da ti ga ne dovedeš meni. Jer u to vreme ja, kada sam čuo
zapovest njegove reči, sam se potresao i bijah smeten strahom, i sve moje sluge
sa mnom behu u nevolji. Niti smo mogli držati Lazara, već on kao igla tresući
se poskoći sa okretnošću i brzinom, i ode od nas, i zemlja također koja je držala
mrtvo telo Lazara odmah ga je dala živa. Zato sad ja znam da taj čovek koji
može učiniti te stvari je Bog jak u zapovesti i močan u zrelosti, i da on je
spasitelj čovećanstva. I ako ga dovedeš meni on će osloboditi sve koji su ovde
zatvoreni u teškom zatvoru i okovani lancima od njihovih greha koji ne mogu
biti slomljeni, i izvesti ih u život od svoje božje glave zauvek.
V (XXI)
1 I kako je Satana princ, i Pakao, razgovarali o
ovome zajedno, odjednom otamo dođe glas kao grom i duševni plač: Uklonite, o
prinčevi, vaša vrata, i budite uzdignuti, vaša večna vrata, i Kralj slave će
ući. Kad pakao ću to on reče Satani princu: Odlazi od mene i idi iz moga
boravišta: ako si ti močan čovek rata, bori se protiv Kralja slave. Ali šta
imaš ti da činiš s njim? I Pakao izbaci Satanu iz svog boravištea. Tad reče
Pakao svojim zlim slugama: Zatvorite teška vrata od bakra i stavite i stavite
poluge od željeza i držite čvrsto, da ne bi mi koji držimo zarobljenike budemo
uzeti kao zarobljenici.
2 Ali kad sve mnoštvo svetaca ču to, oni govoriše
sa glasom prekore ka Paklu: Otvori tvoja vrata, da Kralj slave može uči. I
David je plakao, govoreći: Nisam li ja kad bijah živ na zemlji, prorekao vam:
Neka oni daju hvalu Gospodu, i njegovim milostima i čudima sinovima ljudskim, koji
je razbio vrata bakrena i razbio poluge od željeza nadvoje? On ih je izveo
putem njihova bezakonja. I potom na isti način Isaija reče: Nisam li ja kad
bijah živ na zemlji prorekao vam: Mrtvi će ustati, i oni koji su u grobovima će
ustati ponovo,a oni koji su na zemlji će se radovati, jer rosa koja dolazi od
Gospoda je njihovo izlečenje? I opet ja rekoh: O smrti, gde je tvoj žalac? O
Paklu, gde je tvoja pobjeda?
3 Kad oni čuše riječi od Isaije, svi sveci rekoše
Paklu: Otvori tvoja vrata: sad češ biti prevladan i slab i bez snage. I dođe
velik glas kao grom, govoreći: Uklonite, O prinčevi, vaša vrata, i podignite
vrata pakla, i Kralj slave će ući. I kad Pakao vidje da oni tako plakaše
dvaput, on reče, kao da nije znao: Tko je Kralj slave? I David odgovori Paklu i
reče: Riječi ovog plača znam li, jer njegovim duhom ja prorokovah isto, i sada
kažem tebi ono što sam rekao ranije: Gospod jak i močan, Gospodin močan u
bitki, on je Kralj slave. I: Gospod pogleda dole sa neba da bi čuo uzdahe onih
koji su u okovima i da izbavi decu onih koji su bili ubijeni. I sad, O ti
najgadniji i smrdljivi Paklu, otvori tvoja vrata, da Kralj slave može ući. I
kako je David govorio Paklu, Gospod veličanstva se pojavi u obliku čovjeka i
osvjetli večnu tamu i raskinu veze koje ne mogu biti opuštene: i pomoć njegove
večne moči posjeti nas koji sedimo u dubokoj tami naših sagrešenja i u seni
smrti naših grehova.
VI (XXII)
1 Kad Pakao i smrt i njihove zle sluge videše to,
oni behu pogođeni strahom, oni i njihove okrutne sluge, na pogled svjetlosti
tako velikog svjetla u njihovom vlastitom carstvu, videći Hrista iznenada u
njihovom boravištu, i oni plakaše, govoreći: Mi smo prevladani tobom. Tko si ti
koji si poslan od Gospoda za našu pometnju? Tko si ti koji bez ikakve štete
pokvarenosti, i sa znakovima tvoga veličanstva neokaljan, da li u gnjevu
osuđuješ našu moč? Tko si ti koji si tako velik i tako malen, i ponizan i
uzvišen, i vojnik i zapovednik, čudesan ratnik u obliku zaštitnika, i Kralj
slave mrtvih i živih, koga je krst ponio ubivši na njemu? Ti koji si ležao
mrtav u grobnici si došao dole k nama živima i na tvoju smrt svo postanje se
zatreslo i sve zvezde behu udarene i ti si postao slobodan među mrtvima i
povukao naše legije. Tko si ti koji si oslobodio zatvorenike koji su držani
vezani grehom i povratio ih u njihovu prijašnju slobodu? Tko si ti koji
prolivaš tvoje božansko i svetlu svetlost na one koji behu slepi sa tamom
njihovih grehova? Na isti način sve legije đavola behu udarene sa istim strahom
i plakaše zajedno u strahu njihove pometnje, govoreći: Odakle si ti,Isuse,
čovjeće tako močan i svetao u veličini , tako odličan bez mrlje i čist od
greha? Jer taj svet zemlja koja je uvek bila podložna nama do sad, i plačala je
danak našoj dobiti, nije nikad poslala nam mrtvog čovjeka kao ti, niti je ikad
poslala takav dar u Pakao. Tko si onda ti koji tako bez straha prelaziš naše
granice, i ne samo da plašiš naše muke, već pored pokušaja da odneseš sve ljude
iz naših okova? Možda si ti taj Isus, o komu Satana naš princ je rekao da tvojom
smrću na krstu ti treba da primiš vlast nad celim svetom.
2 Tad Kralj slave u svojoj veličini zgazi smrt, i
uhvati Satanu kneza i izruči ga u moč Pakla, i uze Adama k sebi u svoju
sopstvenu svetlost.
VII (XXIII)
Tad Pakao, primajući Satanu princa, sa bolnim
prijekorom reče mu: O kneže propasti i upravitelju uništenja, Belzebube,
prezren od anđela i pljuvajući pravednika zašto bi ti činio to? Ti bi da
razapneš Kralja slave i da prilikom njegove smrti obečaš nam velik plijen
njegove smrti: kao budala ti ne znaš šta činiš. Jer vidi, onaj Isus stavlja u
bijeg svjetlošću njegova veličanstva svu tamu smrti, i slomio je jake dubine
zatvora, i pustio zatvorenike i oslobodio one koji behu vezani. I svi koji behu
uzdisali u našim mukama se raduju protiv nas, i na njihove molitve naše ovlasti
nestaju i naša carstva pobjeđuju, i sad nema naroda ljudi koji nas se boje
više. I pored ovoga, mrtvi koji nisu nikad željeli ponosno pobijediti nad nama,
i zatvorenici koji nikad ne bi uživali nam prijete. O kneže Satana, oče od svih
zlih i loših i odmetnutih zašto bi ti činio to? Oni koji od početka do sad su
imali očajan život i spasenje – sada se nije čuo nijedan njihov osvojeni urlik,
niti je ijedan uzdah od njih čuo se u naše uši, niti ima ijednog znaka suza na
licu ijednog od njih. O prinče Satana ti koji držiš ključeve pakla, ta tvoja
bogatstva koja si stekao pomoću drveta sagrešenja i gubitkom raja, ti si
izgubio od drveta krsta, i svo tvoje zadovoljstvo je propalo. Kad si ti obesio
Hrista Isusa Kralja slave ti si učinio protiv sebe i protiv mene. Nadalje znati
češ koje večne muke i beskrajnu bol češ da pretrpiš u mom držanju zauvek. O
prinče Satana, autoru smrti i glavo svega ponosa, ti trebaš prvo da istražiš
stvar zla u ovom Isusu: Zašto si učinio bez uzroka da ga razapneš nepravedno
protiv koga nisi našao krivice, i da dovedeš u naše carstvo nedužnog i
pravednika, i da izgubiš krivicu i loše i nepravedne celoga svijeta? I kad
Pakao izgovori ovo Satani princu, tad reče Kralj slave Paklu: Satana princ će
biti u tvojoj moči u sva doba umjesto Adama i njegove dece, i onih koji su moji
pravedni.
VIII (XXIV)
1 I Gospod ispruživši svoju ruku, reče: Dođite k
meni, svi vi sveti koji nosite moju sliku i meni nalikujete. Vi koji ste
drvetom i đavolom i smrću osuđeni, evo sad đavo i smrt su osuđeni drvetom. I
potom svi sveti se sakupiše u jednu ruku Gospodnju. I Gospod držeći desnu ruku
Adama, reče mu: Mir tebi sa svom tvojom decom koji ste moji pravednici. A li
Adam bacajući se pred koljena Gospodnja molio ga je sa suzama i molbama, i reče
glasno: Ja ću te veličati, O Gospode, jer ti si me podigao, i nisi dao mojim
neprijateljima pobjedu nada mnom: O Gospode moj Bože Ja plakah tebi i ti si me
izlečio; Gospode, ti si izveo moju dušu iz pakla, ti si me izbavio od onih koji
idu u ponor. Pevajte hvale Gospodu svi njegovi sveci, i dajte hvalu njemu zarad
sećanja njegove svetosti. Jer tamo je gnjev u njegovu ogorčenju i život u
njegovu dobru zadovoljstvu. Na isti način svi sveti Boga kleče i bacaju se pred
noge Gospoda, govoreći jednoglasno: Ti dođi, O otkupitelju svijeta, to što si
ti prorekao kroz zakon i po prorocima, ti si ispunio uistinu. Ti si iskupio
živoga križem, i smrću krsta ti si došao k nama, da bi nas spasao iz pakla i
smrti kroz tvoju veličinu. O Gospode, kao mi ti si postavio ime tvoje slave u
nebesima i stavio si tvoj krst u znak otkupa na zemlji, tako Gospodine,
postavio si znak pobede tvoga krsta u paklu, da smrt nema više prevlast.
2 I Gospod ispruži svoju ruku i učini znakkrsta
nad Adamom i nad svim njegovim svecima, i on uze desnu ruku Adamovu i izađe iz
pakla, i svi sveti slijediše ga. Tad je sveti David plakao glasno i rekao:
Pevajte Gospodu novu pesmu, jer on je učinio čudesne stvari. Njegova desna ruka
je donijela spasenje za njega i njegovu svetu ruku.Gospod je učinio znanim
njegovo spasonosno zdravlje, pred licem svih naroda on je otkrio svoju
pravednost. I celo mnoštvo svetaca odgovori, govoreći: Takvu čast imaju svi
njegovi sveti. Amin. Aleluja.
3 I potom Habakuk prorok je plakao i rekao: Ti si
otišao zarad spasenja tvog naroda da oslobodiš svoje izabrane. I svi sveti
odgovoriše, govoreći: Blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje. Bog je
Gospodin i pokazao nam je svetlo. Amin. Aliluja. Isto tako nakon što je prorok
Mihej također plakao, govoreći: Tko je Bog kao ti, O Gospode, koji uzimaš
bezakonje i uklanjaš grehove? I sad ti suzdržavaš tvoj gnjev za svedočanstvo da
ti si milostiv od slobodne volje, i ti si okrenuo i imao milosti na nas, ti
opraštaš sve naše nepravde i ti si potopio sve naše grehove u dubinama mora, i
ti si se zakleo našim ocima u danima starine. I svi sveti odgovoriše, govoreći:
Ovo je naš Bog za uvek i uvek, on će biti naš vodić, svijet bez kraja. Amen.
Aleluja. I tako su govorili svi proroci, spominjući svete reći u njihovim
hvalama, i svi sveti su slijedili Gospoda, plačući Amin. Aleluja.
IX (XXV)
Ali Gospod držeći ruku Adama dade ga Mihaelu
arhangelu, i svi sveti su slijedili Mihaela arhangela, i on uvede ih u slavu i
ljepotu milosti raja. I tamo sesretoše sa njima dvojica ljudi , iz davnine
dana, i kad su oni pitali svece: Tko ste vi koji niste mrtvi u paklu sa nama i
postavljeni ste u raj u tijelu? Jedan od njih odgovori, govoreći: Ja sam Enoh
što se prevodi ovamo po reči Gospodnjoj, a ovaj koji je sa mnom je Ilija Tesbit
koji je uzet u kočijama vaternim, i do današnjeg dana mi nismo kušali smrt, već
smo primili do dolaska Antihrista da se borimo protiv njega sa znacima i čudima
Božjim, i da budemo ubijeni od njega u Jerusalemu, i nakon tri dana i pola da
budemo uzeti opet živi na oblacima.
X (XXVI)
I dok su Enoh i Ilija govorili tako sa svetima,
eto dođe drugi čovek od loše navike, noseći na ramenima njegovim znak krsta,
koga kad videše, svi sveci rekoše mu: Tko si ti? Jer tvoja pojava je kao
razbojnika, i zašto nosiš znak na ramenima? I on odgovori im i reče: Vi ste
pravo rekli: jer ja bijah razbojnik, čineći sve vrste zla na zemlji. I židovi
me razapeše sa Isusom, i ja gledah čuda u stvaranju koja se dogodiše kroz krst
Isusov kad on bi razapet, i ja verovah da on je činitelj svega stvaranja i
svemočni kralj, i ja molih ga, govoreći: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u
tvoje kraljevstvo. I odmah on primi moju molitvu, i reče mi: Uistinu ja ti
kažem, danas češ biti sa mnom u raju, i on dade mi znak križa, govoreći: Nosi
ovo i idi u raj, i ako anđeo koji čuva raj ne dadne ti da uđeš, pokaži mu znak
krsta, i ti češ mu reći: Isus Hrist Sin Božiji koji sad je razapet me je
poslao. I kad ja tako učinih, Ja govorih sve te stvari anđelu koji čuva raj, i
kad on ču ovo od mene, odmah on otvori vrata i uvede me i postavi me na desnu
ruku raja, govoreći: Eto sad, zadrži se malo, i Adam otac celoga čovečanstva će
uči unutar sa svom svojom decom koja su sveta i pravedni, nakon pobjede i slave
uznesenje Hrista Gospoda koji je razapet. Kad su oni čuli sve te riječi od
razbojnika, svi sveti praoci i proroci rekoše jednoglasno: Blagoslovljen neka
je Gospod Svemočni, Otac večnih dobrih stvari, Otac milosti, ti koji si dao
takvu milost svojim grešnicima i doveo ih opet u ljepotu raja i na tvoju dobru
pašu, jer ovo je najsvetiji život duha. Amen. Amen.
XI (XXVII)
To su božanske i svete tajne koje mi videsmo i
čusmo, čak ja, Karinus i Lecije, ali mi nismo prošli da navodimo dalje ostatak
tajni Božijih, jer Mihael arhangel strogo naredi nam, govoreći: Vi ćete ići sa
svojom braćom u Jerusalem i ostati u molitvi, plačući i veličajući oživljenje
Gospoda Isusa Hrista, koji vas je podigao iz mrtvih zajedno sa njim, i nećete
pričati ni sa kojim čovekom, već sjedite kao nijemi, dok ne dođe čas kas
Gospodin sam kaže vam da objavite tajne njegova Boga Oca. Ali nama Mihael arhangel
dade zapovest da idemo preko Jordana do mjesta bogatog i plodnog, gde su mnogi
koji su ustali ponovo zajedno sa nama za svedoćanstvo o uskrsnuću Hrista
Gospodina. Za tri dana nam je samo dopušteno koji smo ustali iz mrtvih, da
držimo pashu Gospodnju u Jerusalimu sa našom rodbinom (roditeljima) koji žive za svedočanstvo oživljenja Hrista
Gospoda, i mi besmo kršteni u svetoj reci Jordan i primismo belu odeću, svaki
od nas. I nakon tri dana, kad smo držali pashu Gospodnju, svi oni behu uhvaćeni
u oblacima koji su ustali ponovo sa nama, i behu uzeti preko Jordana u nisu
više viđeni od nijednog čovjeka. Ali nama je rečeno da mi trebamo ostati u
gradu Arimeteji i nastaviti u molitvi.
To bi bile sve stvari koje Gospod nam je rekao da
ih objavimo vama: dajte slavu i hvalu (priznanje) njemu, i pokajte se da bi on
imao milosti nad vama. Mir neka je vama od istoga Gospoda Isusa Hrista koji je
Spasitelj sviju nas. Amen.
I kad su završili pisanje svih stvari u nekoliko
svezaka papira oni ustaše; i Karinus dade to što je napisao u ruke Ane i Kajafe
i Gamaliela; kao što Lecije dade to što je napisao u ruke Nikodema i Josifa. I
odjednom oni behu preobraženi i postaše beli neizmerno i nisu se više videli.
Ali njihova pisanja behu nađena da su ista (jednaka), niti više niti manje
jedno pismo.
I kad sva sinagoga Židova je čula sve te čudesna
govorenja od Karinusa i Leucija, oni rekoše jedan drugomu: Uistinu sve ove
stvari su donesene Gospodom, i blagoslovljen da je Gospod, svijet bez kraja.
Amen. I oni odoše svi oni u velikoj smetenosti uma, udarajući njihove grudi od
straha i drhteći i odoše svaki čovek svojoj kući.
I sve ove stvari koje su govorene od Židova u
njihovoj sinagogi, su Josif i Nikodemus odmah objavio upravitelju. I Pilat sam
napisa sve stvari koje su bile učinjene i rečene u pogledu Isusa od Židova, i
položene sve riječi u javnim knjigama njegove sudnice (pretorijum)
XII (XXVIII)
Ovo poglavlje nije nađeno u većini kopija
(prepisa)
Nakon ovih stvari Pilat uđe u hram Židova i sakupi
sve prvosveštenike, učitelje i pisare i učitelje zakona, i uđe sa njima u sveto
mesto hrama i zapovedi da se zatvore sva vrata, i reče im: Mi smo čuli da vi
imate u ovome hramu izvesnu veliku Bibliju, stoga ja vas pitam da bude
predstavljena pred nama. I kad ta velika Biblija ukrašena sa zlatom i dragim
kamenjem bi donesena od četvorice službenika, Pilat im reče svima: Ja vas
preklinjem Bogom vaših otaca koji vam zapovedi da izgradite ovaj hram u mjestu
njegovog svetišta, da ne krijete istinu od mene. Vi znate sve stvari koje su
zapisane u ovoj Bibliji, ali recite mi sad ako imate nađeno u pisanjima da ovaj
Isus koga ste razapeli je Sin Božij koji treba doći za spasenje čovjećanstva, i
u kojoj godini vremena on treba da dođe. Pokažite mi da li ste ga razapeli u
neznanju ili svesno.
I Ana i Kajafa kad su ovako preklinjati zapovede
svima ostalima koji behu sa njima da izađu iz hrama, i oni sami zatvoriše sva
vrata hrama i svetišta, i rekoše Pilatu: To si nas prizvao, O izvrsni sudijo,
izgradnjom ovoga hrama da učini proglas tebi istine i raloga. Nakon što smo mi
razapeli Isusa, ne znajući da on je Sin Božji, već pretpostavljajući da nekom
prilikom on je učinio svoja čudesna dela, mi smo učinili veliko okupljanje
(sinagogu) u ovom hramu, i mi smo raspravljali jedan sa drugim u pogledu znakova
močnih dela koje Isus počini, mi nađosmo mnoge svedoke iz vlastita naroda koji
su rekli da su videli Isusa živog nakon njegova stradanja, i da je on prešao u
visine nebeske. Štaviše, mi vidosmo dvojicu svedoka koje Isus je podigao iz
mrtvih, jedan nam je rekao mnoge čudesne stvari koje Isus je učinio među
mrtvima, koje stvari mi imamo napismeno u našim rukama. Sada naš običaj je
svake godine prije našega okupljanja da otvorimo ovu svetu Bibliju i ispitujemo
svedočanstvo Božije. I mi smo našli u prvoj knjizi od sedamdeset kako je Mihail
anđeo govorio trećem sinu Adama prvom čovjeku u pogledu pet hiljada i pet
stotina godina, kada će doći najvoljeniji Sin Božiji, zvan Hrist, i andalje mi
mislimo da možda ovaj isti je bio Bog Izraelov koji reče Mojsiju: Napravi
kovčeg zavjeta u duljinu dva lakta i pola, u širinu jedan lakat i pola, i u
visinu jedan lakat i pola. Jer sa tih pet lakata i pola mi smo razumeli i
spoznali izradu kovčega od staroga zavjeta, jer da u pet hiljada i pola hiljade
godina Isus Hrist će doći u kovčegu svoga tijela, i mi smo našli da je on Bog
Izraelov, znan kao Sin Božji. Jer nakon ove muke, mi prvosveštenici, jer smo se
čudili znakovima koji su se događali zarad njega smo otvorili Bibliju, i
istražili sve naraštaje do naraštaja Josifa, i Marije majke Hristove, uzimajući
nju da je iz sjemena Davidovog, i mi nađosmo da od dana kad Bog je stvorio
nebesa i zemlju i prvoga čovjeka, od toga vremena do Potopa je 2,212 godine, i
od Potopa do izgradnje kule 531 godina, i od zidanja kule do Abrahama 606
godina, i od Abrahama do izlaska sinova Izraela iz Egipta 470 godina, i od
izlaska sinova Izraela iz Egipta do izgradnje hrama 511 godina, i od izgradnje
hrama do uništenja istog hrama 464 godine, toliko smo našli u Bibliji od Ezre,
i ispitujući od paljenja hrama do dolaska Hrista i njegova rođenja mi nađosmo
636 godina, kojih zajedno bi pet hiljada i pet stotina godina kao što smo našli
napisanim u Bibliji koju Mihail arhangel je objavio prije Setu trećem sinu
Adama, da nakon pet hiljada i polja hiljade godina Krist Sin Božji će doći. Do
sada mi ne rekosmo nikom, da ne bi bilo raskola u našim sinagogama, i sad, O
izvrsni sudijo, ti si preklinjao nas ovom svetom Biblijom svedočanstva
Božijega, i mi ti objavljujemo tebi, i mi također smo molili tebe tvojim
životom i zdravljen da ti ne objaviš ove riječi bilo kojem čovjeku u
Jerusalimu.
XIII (XXIX)
I Pilat, kad je čuo ove riječi od Ane i
Kajafe,položi ih među djela Gospoda Spasitelja u javnim knjigama svoje sudnice,
i napisa pismo Klaudiju kralju grada Rima, govoreći:
( Slijedeća Poslanica ili Izveštaj Pilata je
umetnut u grčki u kasnija Djela Petra i Pavla )_40) i Pseudo Marselove Muke
Petra i Pavla (_19). Mi tako imamo je u grčkom i latinskom, i grčki je korišten
ovde kao osnovna verzija.)
Pontijus Pilat ka Klaudiju, pozdrav
Dogodila se kasnije stvar koju ja sam dovedoh do
svetla (ili učinih ispitivanje), jer židovi kroz zavist su kaznili sebe i
njihovo potomstvo sa strašnim sudom njihovih sopstvenih greški; jer dok njihovi
očevi su imali obečanje (al. Objavljeno njima) da njihov Bog će poslati im sa
nebesa njegovog sveca koji će s pravom biti zvan kraljem, i obećao je da će ga
poslati na zemlju kroz djevicu; on , tad (ili ovaj Bog Židova, tad), dođe kad
sam ja bio upravitelj Judeje, i oni su videli da slijepi progledavaju, da se
gubavi čiste, liječenje uzetih, istjerivanje đavola iz ljudi, uzdizanje mrtvih,
prekorevanje vetrova, hodanje na valovima mora kao po suhom, i čineći mnoga
druga čuda, i sav narod Židova zvali su ga Sinom Božijim: prvosveštenici stoga,
pokrenuti zavišću prema njemu, uzeše ga i izručiše meni i donesoše protiv njega
krivu optužbu nakon druge, govoreći da je on čarobnjak i da čini stvari
suprotne njihovom zakonu.
Ali ja, verujući da ove stvari behu tako, bičevah
ga, izručih ga njihovoj volji, i oni ga razapeše, i kad je bio sahranjen oni
postaviše stražare nada njim. Ali dok su moji vojnici gledali ga on usta ponovo
na treći dan, opet toliko mnogo je mržnje židova podignuto da su oni dali novac
vojnicima, govoreći: Recite da su njegovi učenici ukrali i odnijeli njegovo
tijelo. Ali oni, iako su uzeli novac, nisu mogli da ćute u pogledu toga šta se
dogodilo, jer oni također su svedočili da su videli ga kako je ustao i da su
primili novac od Židova. I ove stvari ja izvestih zarad ovog, da netko drugi ne
bi ti lagao (lat. Da neko ne bi lagao drugačije) i ti trebaš smatrati pravom da
veruješ lažnim pričama židova.
Napomena prevodioca: Postoji više verzija
Nikodemovog evandjelja, ja sam odabrao ovu koja je na internetu i najzastupljenija,
međutim želim napomenuti da postoje i druge verzije, na naš jezik je u knjizi
apokrifi novozavetni prevedena grčka i latinska verzija, u grčkoj toj verziji
navode se dešavanja nakon pilatovog pisma cezaru, dakle sama reakcija cezara na
pilatovo pismo.
