Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. (Platon)

U javnom životu Grka muzika je imala značajnu ulogu. Svaki omladinac je morao da svira bar jedan instrument, a u pojedinim gradovima svi gradjani su morali da pevaju u horu.Grčki filozof Platon je govorio : Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. Ovo dokazuje da muzika nije bila slučajnost, već je morala da služi usavršavanju duhovnog života čoveka.

Grčki filozof Platon ističe značaj muzike za stabilnost društva i države.

Zato Platon preporučuje državniku da ozbiljno prati delovanje muzike u društvu. Dobro se treba čuvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari, "moraju paziti na to da u... muzičko vaspitanje ne uđu nikakve nesređene novotarije... Damon tvrdi, kaže Platon, a ja se slažem s njim da se načela muzike ne mogu nigde dotaći, a da se pri tom ne pokolebaju i najviši državni zakoni". Može se dogoditi da muzika, uzimajući nekontrolisano maha u društvu, zahvati, kaže Platon, i sam zakon i ustav države. Zato muziku ubraja u moguća sredstva promena društvenog poretka: "Kada se stil muzike menja, sa njom se menjaju i osnovni zakoni države."

Platon u Zakonima ističe: "S vremenom su se pojavile vođe koje su u muzici postupale nezakonito... Obuzeti euforijom i vođeni nepriličnim duhom hedonizma, oni su... mešali različite vrste muzike. Tako su svojim bezumljem nenamerno lažno svedočili protiv muzike, kao da je lišena bilo kakvog merila ispravnosti, i kao da je zadovoljstvo slušaoca najbolji kriterijum, bilo da je taj slušalac dobar ili loš čovek. Putem kompozicija ovakve prirode, za koje su napisali srodne reči, oni su u narodu negovali duh muzičkog bezakonja i drsko uverenje da sam može da sudi o vrednosti muzike."

Da bi postigao određeni socijalni cilj, Platon je morao da ograniči i usmeri muzičko stvaranje. Kriterijum ocene i selekcije je više etički, nego estetički.

Platon ističe: "Muzika je moralni zakon. Ona daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti i šarm životu i svemu ostalom." Otuda potreba da se muzika očisti od te njene moći i zatvori u čistu harmoniju lire i kitare, koje su sposobne da reprodukuju kosmičku harmoniju, uzor za harmoniju grada-države.

preuzeto sa:
https://sr.wikipedia.org/wiki/
http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/950-platonovo-shvatanje-muzike.html

Uticaj klasične muzike na životno dobro

Vidio sam da u Bosni ne postoji nijedna radio stanica koja emituje klasičnu muziku u cijelom terminu. To rade samo neke stanice ponekad. Kako to da od mase stanica kojih ima preko stotinu koje puštaju narodnu i ostalu svu muziku, nema ni jedne koja bi se bavila samo klasikom, ili eto kulturnom muzikom? To bi uključivalo ozbiljnu muziku i drugog tipa kao izvornu, tradicionalnu muziku ili džez, kao što to radi hrvatski radio treći program, koji je zapažam olabavio u odnosu na onaj od prije deset godina, jer osnov treba biti kvalitetna muzika, bez sklonosti ka domaćim nekvalitetnim kompozitorima, i pojavilo se masa govornih emisija, koje imaju manjak kvaliteta. Dakle bitna je muzika i to kvalitetna. Pušta se sve, ali ono što je dobro pušta se češće. Nisam upoznat ali u Beogradu također postoji sličan radio, ali u Bosni nijedan. Nekako postoje neke vjerske radio stanice što nekako ublažava svu bol radio prostora. Govorim o područjima, ne želeći se oslanjati na internet radio, govorim o onomu što obrazuje, smiruje i prosvjetljuje ljude.

Naravno da ćete imati zaostao narod ako mu puštate nakaradnu muziku. Ko želi dobro nekomu puštati će mu ozbiljnu muziku. Međutim danas je u opticaju zarada, kako zavesti čovjeka. Ozbiljne zemlje imaju svoje ozbiljne projekte, podršku. Danas u Bosni ko završi muzičku akademiju, trebalo bi da bude podržan da od toga i živi, jer muzičar je prosvjetitelj. Na zapadu se vidi po pojavi izvođača da postoje normalniji uvjeti, međutim zemlja kao Bosna zaostaje u tom, zato i jeste zaostala. Jedan Iran ili Turska vidi se po izdavaštvu koliko su posvećeni tomu, pa i Rusija i Kina, i druge zemlje. Dakle to je mjerilo razvijenosti i šta učiniti po pitanju razvijenosti? – Napasti sa ozbiljnom muzikom i što manje klasirati i plasirati ostalu nakaradnu muziku, u cilju prosvječivanja a ne zaostavljanja ljudi. Siguran sam da povečanim emitovanjem ozbiljne, kulturne ili klasične muzike, uticalo bi se na pozitivan način na život ljudi, njihovo razmišljanje i ponašanje, što bi utjecalo na životno dobro i njih i drugih pored njih.