Evanđelje po Tomi – detinjstvo – grčki tekst A

 

Evanđelje po Tomi – detinjstvo – grčki tekst A

 

Priče Tomasa Izraelca, Mudraca, u pogledu djela Detinjstva Gospodnjeg

I , Ja, Tomas Izraelac, govorim vam, i svoj brači koja su u paganima, da znate dela detinjstva Gospoda Isusa Hrista i njegova močna dela, sve šta je učinio kad je rođen u našoj zemlji, čiji početak je ovakav:

II. 1 Ovo malo dijete Isus kad je imao pet godina se igrao u pličaku potoka, i on je skupljao vode koje su plovile u jezerca, i učinio ih je čistim, i zapovedio im samom rečju. 2 I učinivši mekanu glinu, on je izradio odtoga dvanaest vrabaca. I bila je Subota kad on učini ove stvari. I bilo se također mnogo druge dece igralo sa njim.

3 I izvjesni židov kad je vidio šta je Isus učinio, igrajući se u Subotnji dan, otišao je odmah i rekao njegovom ocu Josifu: Eto, tvoje dijete je na potoku, uzeo je glinu i izradio dvanaest malih ptica, i okaljao je Subotnji dan. 4 Josif dođe do mjesta i vidje: i plaka ka njemu, govoreći: Zbog čega radiš te stvari u Subotu, koje nije zakonito činiti? Ali Isus je zapljeskao rukama i zaplakao vrapcima i rekao im: Idite! I vrapci poletješe i odoše cvrkutajući. 5 I kad židovi vidješe behu zapanjeni, i odoše i rekoše njihovom upravitelju ono što su vidjeli da je Isus učinio.

III. 1 Ali sin Ane pisara je stajao tamo sa Josifom, i on uze granu vrbe i rasuo je vode koje je Isus sakupio. 2 I kad Isus vidje šta je učinjeno, on bi bijesan i reče mu: O zli, loši i glupane, šta su jezerca i vode ti učinile? Evo, sad češ ti uvenuti kao drvu, i nečeš nositi lišća, niti korijena, niti ploda. 3 I odmah taj momak uvenu ceo, ali Isus ode i uđe u Josifovu kuću. Ali roditelj od onoga koji je uvenuo uzeše ga, oplakujući njegovu mladost, i dovedoše ga Josifu, i optužiše ga ' za to što ima takvo dete koje čini takva dela.'

IV. 1 Nakon toga on je išao kroz selo, i dete je trčalo i i udarilo ga po ramenu. I Isus je bio uznemiren i rekao mu: Nečeš završiti svoje kretanje (lit. Ići svojim putem). I odmah on pade i umre. Ali neki kad vidješe šta je učinjeno rekoše: Odakle je ovaj mladi dečak rođen, jer svaka njegova reč je gotovo delo? I roditelji onoga koji je umro dođoše Josifu, i optužiše ga, govoreći: Ti koji imaš takvo dete ne možeš živjeti u našem selu: ili ga nauči da blasosilja a ne da kune, jer on ubija našu decu.

V. 1 I Josif pozva dečaka ustranu i prekori ga, govoreći: Zašto radiš takve stvari, da ovi pate i mrze i progone nas? Ali Isus reče: Ja znam da te tvoje reći nisu tvoje: kakogod zarad tebe ću držati moj mir: ali oni će nositi njihovu kaznu. I odmah oni koji optužiše ga behu udareni sljepilom. 2 I oni koji videše to behu veoma uplašeni i zbunjeni, i rekoše za njega da svaka riječ koju on izgovori bilo dobra ili loša, je delo, i postaje čudo. I kad oni (on?) vidješe šta je Isus učinio, Josif ustane i uze ga za uho i povuče ga bolno. 3 I mladi dečak bi ljut i reče mu: Dovoljno ti je (ili njima) da tražiš i ne nađeš, i uistinu učinio si glupo: ne znaš li ti da ja nisam tvoj? Ne dosađuj mi.

VI. 1 A izvjesni učitelj, Zahej po imenu, stajao je tamo i čuo je dio kad je Isus rekao ove stvari svome ocu i on se čudio veoma da bijući mlad dečak priča takve stvari. 2 I nakon nekoliko dana on dođe blizu Josifa i reče mu: Ti imaš mudrog dečaka, i on ima razumevanja. Hajde, daj ga meni da ga naučim slova. I ja ću ga naučiti sa slovima svemu znanju i da on pozdravlja sve starešine i časti ih kao djedove i očeve, i voli ih zarad njihovih godina. 3 I on mu reče sva slova od Alfe do Omege jasno, sa mnogo pitanja. Ali Isus gledajući na Zaheja učitelja reče mu: Ti koji ne znaš Alfu prema njenoj prirodi, kako možeš druge učiti Beti? Licemeru, prvo ako znaš, uči Alfu, i tad čemo mi verovati tebi u pogledu Bete. Tad on poče da se zbunjuje ustima učitelja u pogledu prvog slova, i nije mogao da mu odgovori. 4 I u slušanju mnogih mladi dečak reče Zakeju: Čuj, O učitelju, određenje prvog slova i pazo na ovo, kako da ima (šta slijedi je uistinu nerazumljivo u ovom i svim paralelnim tekstovima: doslovno bi išlo ovako: kako da ima linije, srednju oznaku, koju vidiš, zajedničko objema, idući ustranu, ide zajedno, podiže se visoko, igra (kriva reč), od tri znaka, kao u vrsti (kriva reč), usklađeno, jednako u mjeri): ti imaš pravila Alfe.

VII. 1 A kad Zakej učitelj ču takvo i mnoga druga poređenja od prvog slova izgovoreno od mladog deteta, on je bio zbunjen u odgovaranju i u svom učenju bivajuči tako velik, i reče onima koji behu tamo: Teško meni, jadan li sam, ja sam pobeđen, doveo sam sebe do srama vodeći sebi ovo dete. 2 Odvedite ga, zato molim te, moj brate Josif, ne mogu izdržati ozbiljnost njegova pogleda, ne mogu da razjasnim riječi. Ovaj dečak nije od zemlje rođen, ovo je onaj koji može ukrotiti vatru, biti ovakav je onaj koji je stvoren pre stvaranja sveta. Koja stomak rodi ovo, koja utroba ga je hranila? Ne znam. Jao meni, O moj prijatelju, on me stavio van sebe, Ne mogu da sledim njegovo razumevanje. Ja sam zavarao sebe, triput jadan li sam, trudio sam se da dobijem učenika i nađoh sebi učitelja. 3 Ja mislim, O moji prijatelji, o mojoj sramoti, jer bijući tako star prevladan sam od deteta, skoro sam se onestvestio i umro zarad ovog dečaka, jer ne mogu u ovaj čas da ga gledam u lice. I kad svi ljudi kažu da sam prevladan od dečaka, šta da kažem? I šta mogu reći u pogledu linija prvog slova o komu on mi je pričao? Ja sam neznalica, O moji prijatelji, jer niti početak niti kraj toga (ili njega) ne znam. 4 Zato te molim, moj brate Josif, odvedi ga dalje u tvoju kuću, jer on je nešto veliko, da li bog ili anđeo ili kako da ga nazovem, Ja ne znam.

VIII. 1  I dok su židovi savjetovali (tješili) Zaheja, mladi dječak se smijao uveliko i reče: Sad nek su oni koji nose plodove neplodni (Gr. Koji su tvoji) i neka vide da su slijepi u srcu. Ja sam došao odozgo da ih prokletem, i pozovem ih stvarima koje su iznad, kao što mi je zapovijedio onaj koji me poslao zarad vašeg dobra. 2 I kad dečak presta govoriti, odmah svi oni behu došli pod kletvu. I nijedan čovek nakon toga nije ga dirao, da ga ne bi prokleo, i bio osakaćen.

IX. 1 Nakon nekoliko dana Isus se igrao na gornjem spratu izvjesne kuće, i jedan od mlade djece koji se igrao sa njim padne iz kuće i umre. I druga deca vidješe pobjegoše, i Isus osta sam.2 I njegovi roditelji koji je bio mrtav dođoše i optužiše njega da ga je bacio dole. (I Isus reče: Ja ga nisam bacio dole) ali oni grdili su ga dalje. 3 Tad Isus skoči dole sa krova i stade kod tijela djeteta i zaplaka glasno i reče: Zeno (jer tako se zvao), ustani i reci mi, jesam li te ja bacio dole? I odmah on usta i reče: Ne, Gospodaru, ti me nisi zbacio, već si me podigao. I kad oni vidješe behu zapanjeni, i roditelji dečaka veličaše Boga zarad znaka koji se dogodio, i obožavaše Isusa.

X. 1 Nakon nekoliko dana, izvjesni mladić je cijepao drva u susjedstvu (MSS. čošku), i sjekira pade i prereza nadvoje stopalo njegove noge, i gubeći mnogo krvi on je bio na tački umiranja. 2 I kad je tamo bila pometnja i stiska, mladi dječak Isus takođe potrča tamo, i silom prođe masu, i držeći stopalo mladića koji je bio udaren, ono odmah zacijeli. I on kaže mladome čovjeku: Ustani i cijepaj drva i sjeti me se. Ali kad mnoštvo vide šta se dogodi oni su obožavali mlado dete, govoreći: Zaista duh Božji živi u ovome detetu.

XI. 1 Kad je imao šest godina, njegova majka poslala ga je da izvadi vode i donese u kuću, i dade mu bokal, ali u stisci on udari protiv drugog i bokal bi razbijen. 2 Ali Isus raširi odeću koja je bila na njemu i ispuni je sa vodom i donese majci. I kad njegova majka vidje šta je učinjeno, ona ga poljubi, i ona je držala u sebi tajne koje je vidjela da čini.

XII. 1 Opet, u vreme sjetve mladi dečak izađe sa ocem da seje pšenicu u njihovoj zemlji, i kako je otac sijao, mlado  dete Isus sijao je također jedno pšenično zrno. 2 I on ga požanje i izvrši i učini odtoga stotinu mjera (kori), i pozva sve siromašne sela na gumno i dade im pšenice. I Josif uzme ostatak pšenice. I imao je osam godina kad izvede ovaj znak.

XIII. 1 Njegov otac je bio drvodjelja i izrađivao je na vreme plugove i jarmove. I bilo je traženo od njega jedan krevet od izvjesnog bogatog čovjeka, da ga uradi za njega. I dok jedna greda, ona koja je zvana pokretna je bila prekratka i Josif nije znao šta da radi, mlado dete Isus reče svome ocu Josifu, Položi dole dva komada drveta i učini ih krajem do tebe (MSS.  na srednjem delu). I Josif učini kako mlado dete mu je reklo. I Isus stade na drugom kraju i uze kraću gredu i ispruži je i učini je jednakom sa drugom. I njegov otac Josif je vidio i čudio se, i on zagrli mlado dete i poljubi ga, govoreći: Sretan li sam da Bog mi je dao ovo mlado dete.

XIV. 1 Ali kad Josif vidje razumevanje deteta, i njegovu dob, da je došao do zrelosti, on je mislio u sebi opet da on ne treba a da ne zna slova, i on uze ga i dovede drugom učitelju. I učitelj reče Josifu: Prvo ja ću ga naučiti grčka slova, i nakon toga hebrejska. Jer učitelj je znao umiječe djeteta i bojao ga se, međutim on je napisao alfabet i Isus je razmišljao o tome dugo vremena i nije mu odgovorio. 2 I Isus mu reče: Da si ti uistinu učitelj i ako znaš slova dobro, reci mi moč Alfe i potom ja ću ti reči moč Bete. I učitelj je bio izazvan i udari ga po glavi. I mlado dete bi povređeno i prokle ga, i odmah on klonu i padne na zemlju na lice. 3 I dete se vrati u kuću Josifu, i Josif je bio tužan i zapovijedio njegovoj majci, govoreći: Neka ne izlazi kroz vrata, jer svi će umreti koji ga izazivaju do gnjeva.

XV. 1  I nakon nekog vremena drugi učitelj koji je bio vjeran prijatelj Josifa reče mu: Dovedi dete meni u školu, možda ja mognem lijepo da ga naučim slovima. I Josif reče: Ako nemaš straha, moj brate, uzmi ga sa sobom. I on uze ga sa sobom, u strahu i nevolji duha, ali mlado dete ga je slijedilo zadovoljno. 2 I iduči smjelo u školu on nađe knjigu koja je ležala na propovjedaonici i on uze je, i nije čitao slova koja su u njoj, već otvori svoja usta i govoraše po Svetom Duhu, i učio je zakon onima koji su stajali. I veliko mnoštvo dođe i stade slušati, i čudiše se ljepoti njegova učenja i čitljivosti njegovih riječi, na taj način dete izgovara takve stvari. 3 Ali kad Josif ču, on se bio uplašio, i potrča u školu misleći da li je ovaj učitelj također bez umijeća (ili udaren slabošću), ali učitelj reče Josifu: Znaj, moj brate, da sam primio ovo dete za učenika, ali on je pun milosti i mudrosti, i sad ja molim te , brate, uzmi ga u svoju kuću. 4 I kad je dete čulo to, on mu se nasmeši i reče: Utoliko kako si ti rekao dobro i donio ispravan sud, zarad tebe će onaj koji je udaren biti izliječen. I odmah drugi učitelj bi izliječen. I Josif uze mlado dete i ode u svoju kuću.

XVI. 1 I Josif posla svog sina Jakova da sveže ogrjev i unese ga u kuću. I mlado dijete Isus ga je slijedio. I Jakov je sakupljao naramke, zmija ugrize ruku Jakova. 2 I kako je on bio bolno unesrećen, i spreman da strada, Isus dođe blizu i disao je nad ugrizom, i odmah je bol nestala, i zmija prsnu, i nadalje Jakov nastavi ceo.

XVII 1 I nakon ovih stvari, u susedstvu Josifa, malo dete je palo bolesno i umre, a njena majka plakala je bolno. I Isus je čuo da je bila velika žalost i nevolja i on otrča brzo i nađe dete mrtvo, i on dotače se njegovih grudi i reče: Kažem ti, Dijete, ne umri, već živi i budi sa svojom majkom. I odmah ono pogleda i nasmija se. I on reče ženi: Uzmi ga i daj mu mleka, i seti me se. 2 I mnoštvo koje je stajalo pored vidje to i čudilo se, i rekoše: Uistinu ovo dete je ili bog ili anđeo Božji, jer svaka riječ njegova je savršeno delo. I Isus ode odtamo, i igrao se sa drugom decom.

XVIII. 1 I nakon nekog vremena bila je izgradnja. I dođe veliki metež, i Isus usta i ode tamo, i on vidje čoveka kako leži mrtav, i uze ga za ruku i reče: Čoveće, Kažem ti, ustani i čini svoj posao. I odmah on ustane i obožavaše ga. 2 I kad mnoštvo vidje, oni behu zapanjeni, i rekoše: Ovo dete je sa neba, jer je spasao mnoge duše od smrti, i ima moč da spasi ih ceo njihov život.

XIX. 1 I kad mu je bilo dvanaest godina njegovi roditelji su otišli po običaju u Jerusalem na praznik pashe sa njihovom pratnjom, i nakon pashe oni se vratiše da uđu u kuću. I kako su se vratili dijete Isus se vrati u Jerusalem, ali njegovi roditelji su pretpostavljali da je on sa njihovim društvom. 2 I kad su otišli dan putovanja, tražili su ga među rođacima, i kad ga nisu našli, behu u nevolji, i vratiše se ponovo do grada tražeći ga. I nakon trećeg dana nađoše ga u hramu kako sjedi usred učitelja i sluša i pita ih pitanja. I svi ljudi su gledali u njega i čudili se kako tako mlado dete ostavlja bez reči starešine i učitelje naroda, izlažući glave zakona i poredbe proroka. 3 I njegova majka Marija dođe blizu i reče mu: Dijete, zašto si nam učinio tako? Evo tražimo te tugujući. A Isus im reče: Zašto me tražite? Ne znate li da Ja moram biti u kući moga Oca? 4 Ali pisari i farizeji rekoše: Jesi li ti majka ovvoga deteta? I ona reče: Jesam. I oni joj rekoše: Blažena si ti među ženama jer Bog je blagoslovio plod tvoje utrobe. Jer takva slava i takva izvrsnost i mudrost mi nismo videli niti čuli ni u kojem vremenu. 5 I Isus usta i pratio je svoju majku i bio potčinjen svojim roditeljima, ali njegova majka je držala u mislima sve šta se dogodilo. I Isus  je rastao u mudrosti i ugledu i milosti. Njemu je slava zauvek i uvek. Amen.