Evanđelje po Tomi - detinjstvo - grčki tekst B

 Evanđelje po Tomi - detinjstvo - grčki tekst B

 

Pisanije svetog Apostola Tome u pogledu razgovora Gospoda u njegovom detinjstvu

 

I Ja, Toma Izraelac, mislio sam da je potreba da učinim znanim svoj braći koja su u neznabošcima, velika dela detinjstva koja naš Gospod Isus Hrist izvede kad je bio u telu, i došao u grad Nazaret u petoj godini njegove dobi.

II. 1 U izvjesan dan kada je pao pljusak kiše on ode iz kuće gde njegova majka je bila i igrao se na zemlji gde su vode tekle, i on učini barice, i vode su tekle dole, i barice behu ispunjene vodom. Tad on reče: Želim da postanete čiste i pitke vode. I odmah bi tako. 2 Ali izvjestan sin Ane pisara prolazio je noseći granu vrbe, i on izruši lokvice sa granom, i vode se izliše. I Isus se okrene i reče mu: O loši i neposlušni, šta su lokve ti učinile da si ih ispraznio? Nečeš završiti svoj put, i potom češ uvenuti kao grana koja je u tvojoj ruci. 3 I on nastavi, i nakon malo on pade i preda duh. I kad mlada deca koja se igraše vidješe, oni su se čudili i otišli su i rekli ocu njegovom da je mrtav. I on otrča i nađe dete mrtvo, i ode i optuži Josifa.

II. 1 Sad Isus je učinio od te gline dvanaest vrabaca, a bila je Subota. I dete otrča i reče Josifu, govoreći: Eto, tvoje dete se igra uz potok, i napravio je vrapce od gline, što nije zakonito. 2 I kad on ču on ode i reče detetu: Zašto činiš tako i prljaš Subotu? Ali Isus mu ne odgovori, već pogleda na vrabce i reče: Idite vi,letite, i setite me se u svom životu. I na reč oni poleteše i odoše u vazduh. I kad Josif vidje on bi skamenjen.

IV. 1 I nakon nešto dana, kako Isus je prolazio sred grada, izvjesno dete je bacilo kamen na njega i udarilo ga u rame. I Isus mu reče: Nečeš završiti svoj put. I odmah on također pade i umre. A oni koji behu tamo začuđeni, govoriše: Odakle je ovo dete, da svaka riječ koju on izgovori postaje savršeno delo? 2 Ali oni također odoše i optužiše Josifa, govoreći: Ti nečeš moći da živiš s nama u ovom gradu, ali ako želiš, nauči svoje dete da blagosilja a ne da proklinje, jer uistinu on ubija našu decu, i svaka stvar koju on izgovori postaje savršeno delo.

V. I Josif sjede na stolicu, dete stade pred njim, i on uze ga za uho, i privrnu ga bolno. Ali Isus pogleda na njega ozbiljno i reče: Previše ti je.

VI. 1 I sutradan on uze ga za ruku i odvede ga izvesnom učitelju, Zakheju po imenu, i reče mu: Uzmi ovo dete, O gospodaru i nauči ga slova. A drugi reče: Daj ga meni, moj brate, i ja ću ga naučiti svetom pismu, i ja ću uvjeriti ga da blagosilja sve ljude a ne da proklinje. 2 I kad Isus ću on se smijao i reče im : Vi pričate što znate, ali ja imam znanja više od vas, jer ja sam prije svjetova. I ja znam kad oci tvojih otaca su bili rođeni, i ja znam mnoge su godine vašega života. I svaki koji je čuo bio se čudio. 3 I opet kaže Isus njima: Čudite li se jer ja rekoh vam ja znam koliko je godina vašega života? Uistinu ja znam kad je svijet stvoren. Eto, sad mi ne verujete, kad vi vidite moj krst tad ćete verovati da ja pričam istinu. I oni behu zatečeni kad čuše sve ove stvari.

VII. 1 A Zakhej je napisao alfabet na Hebrejskom, i rekao mu: Alfa. A mlado dete reče: Alfa. I opet učitelj reče: Alfa, i mlado dete isto tako. Tad opet treći put učitelj reče: Alfa. Tad Isus pogleda na učitelja i reče: Ti koji ne znaš Alfu, kako možeš druge učiti Beti? I dijete počeći na Alfi reče u svom glasu dve i dvadeset slova. 2 I potom reče on: Čuj, O učitelju propisa prvoga slova, i znaj koliko ulaza i linija ima, i oznaka, zajedničkih, idući odvojeno, i dolazeći zajredno. I kad Zakhej ču takvo određenje jednoga slova on bi začuđen i nije ništa odgovorio, i okrečući se re Josifu: Moj brate, ovo dete uistinu nije zemaljskog rođenja, odvedi ga od mene.

VIII. 1 I nakon ovih stvari jednog dana Isus se igrao sa drugim dečacima na vrhu kuće od dva kata. I jedno dete je gurnulo drugo i bacilo ga na zemlju i umrije. I dečaci koji su se igrali sa njim, kad vidješe, utekoše, i Isus bi ostavljen sam stojeći na krovu odakle je dečak zbačen. 2 I kad roditelji dečaka koji je umro su čuli to oni trčaše plačući, i kad nađoše dečaka kako leži mrtav na zemlji i Isus stoji sam, oni su pretpostavili da je dečak gurnut dole od njega, i oni ga pogledaše i psovali su ga. 3 Ali Isus, videći to, poskoči dole odmah sa gornjeg sprata i stade do glave njega koji bi mrtav i reče mu: Zeno, jesam li te ja zbacio? Ustani i reci. Jer tako je dečak zvan. I sa rečju dečak usta i pokloni se Isusu i reče: Gospodine, ti me nisi bacio dole, već kad ja bih mrtav ti si me oživio.

IX.  I nekoliko dana poslije jedan od susjeda je cepao drva i presekao je stopalo noge sa sekirom, i gubitak krvi je bio na tački umiranja. 2 I mnogo ljudi je trčalo i Isus dođe onamo sa njima. 3 I on pogleda stopalo mladića koji bi udaren, i iscijeli ga odmah, i reče mu: Ustani, cepaj drva. I on ustane i pokloni mu se, hvaleći, i cepao je drva. Tako i oni koji behu tamo čudili su se i davaše hvale njemu.

X. Sad kad je imao šest godina, Marija njegova majka posla ga da donese vode iz izvora, i kako on ode njegov bokal bi razbijen. I on ode do izvora i raširi gornju odeću i uze vode iz izvora i napuni i uze i donese vodu majci. I kad ona vidje, bi začuđena i zagrli ga i poljubi ga.

XI. 1 I kad on dođe do osme godine svoje dobi Josif je bio tražen od izvesnog bogatog čoveka da mu sagradi krevet, jer on je bio drvodelja. I on ode u polje da uzme drva, i Isus također ode s njim. I on odseče dve grede drveta i obradi ih sa sekirom, i stavi jednu pored druge i izmjeri i nađe prekratkom, i kad on vidje on se uznemirio i tražio da nađe drugu. 2 Ali Isus gledajući reče mu: Postavi ove dve zajedno tako da krajevi od obje budu ravni (jednaki). I Josif, iako je bio zbunjen u pogledu ovog, šta dete misli, učini što mu je rečeno. I on reče opet njemu: Uzmi čvrsto kraću gredu. I Josif je uze, čudeći se. Tad Isus također uze drugi kraj i povuče (drugi) kraj toga i učini ga jednakim drugoj gredi, i reče Josifu: Ne budi više uznemiren, već čini svoje delo bez smetnje. I kad on vide bio je neizmerno začuđen i reče u sebi: Blagoslovljen sam ja da Bog mi je dao takvog sina. 3 I kad oni odoše u grad Josif je rekao to Mariji, a ona kad je čula i videla čudesna močna dela svoga sina radovala se, veličajući njega sa Ocem i Svetim Duhom sad i zauvek i svijet bez kraja. Amin.