Evanđelje po Tomi – detinstvo - latinski tekst

 

Evanđelje po Tomi – detinstvo- latinski tekst

 

Ovde počinje delo o detinstvu Isusa prema Tomi

 

I Kako su Marija i Josif pobegli sa njim u Egipat

Kad je bila pometnja zarad potrage učinjene od Heroda za našega Gospoda Isusa Hrista, da bi ga on ubio, tad reče anđeo Josifu: Uzmi Mariju i njeno dete i beži u Egipat od njihovih lica koji traže da ga ubiju. A Isus je bio dve godine star kad je ušao u Egipat. I kako je hodao posejanim poljem on ispruži svoju ruku i uzme klasova i stavi ih na vatru i samljeo i počeo jesti. (I on je dao takvu milost tome polju da godinu za godinom kad bi sejano prinosilo je vlasniku njegovom toliko mnogo mjera pšenice kao broj zrna koje je on uzeo od njega.) A kad su ušli u Egipat uzeli su smještaj u kući izvjesne udovice, i ostali u istom mjestu jednu godinu. I Isus posta tri godine star. I videći dečake kako se igraju on je počeo igrati se sa njima. I on uze suhu ribu i stavi je u bazen i zapovedi da se kreće ovamo i onamo, i počela se kretati. I opet on reče ribi: Izbaci tvoju sol koja je u tebi i idi u vodu. I to se dogodilo. Ali kad susjedi vidješe šta je učinjeno oni to rekoše udovici u čijoj kući je njegova majka Marija živjela. I ona kad je čula, požuri i izbaci ih iz kuće.

 

II. Kako je učitelj izbacio ga iz grada

1 I kako je Isus hodao sa Marijom svojom majkom kroz sred tržnice grada, on pogleda i vidje učitelja kako uči đake. I gle dvanaest vrabaca koji su se svađali jedan s drugim padoše sa zida u krilo učitelja koji je učio dečake. I kad Isus vidje on se smijao i stajao. 2 A kad učitelj ga vide da se smije, on reče učenicima u velikoj ljutnji: Idite, dovedite ga meni. I kad ga oni dovedoše, učitelj pogleda na njegovo klas i reče: Šta si vidio da se smiješ? I on mu reče: Gospodaru, vidi, moja ruka je puna žita, i ja pokazah je njima, i razbacah žito, koje su oni odnosili u strahu: zarad ovog su se borili jedan s drugim kako bi uzeli žito. 3I Isus nije napustio mesto dok nije izvršeno. I zarad ovog učitelj je radio da ga izbaci iz grada zajedno sa njegovom majkom.

 

III. Kako je Isus izašao iz Egipta

1 I gle, anđeo Gospodnji srete Mariju i reče joj: Uzmi dete i vrati se u zemlju židova, jer oni su mrtvi koji su tražili njegov život. Tako Marija ustane sa Isusom, i oni odoše u grad Nazaret, koji je bio nasljeđe njegova (njena?) oca. 2 Ali kad Josif izađe iz Egipta nakon smrti Heroda, on uze Isusa u divljinu dok ne bi mir u Jerusalimu od onih koji tražiše život deteta. I on je zahvaljivao Bogu što mu je dao razumevanje, i jer je našao milost pred Gospodom Bogom. Amin.

Ili, I Marija ustane sa Isusom, i oni odoše u grad Kapernaum koji je od Tiberije, nasljeđe njenog oca. 2 Ali kad Josif je čuo da Isus dolazi iz Egipta, on uze ga, &c.

Ili, Nakon ovih stvari anđeo Gospodnji dođe Josifu i Mariji majki Isusovoj i reče im: Uzmite dete, vratite se u zemlju Izrael, jer oni su mrtvi koji su tražili život deteta. I oni ustaše i odoše u Nazaret gde Josif je posedovao dobra svoga oca. 2 I kad Isus je imao sedam godina, bio je mir u oblasti Heroda od svih njih koji tražiše život dečaka. I oni se vratiše u Betlehem i prebivahu tamo.

 

IV. Šta je Isus činio u gradu Nazaretu

Veliko je delo za Tomu Izraelita (Ismaelita) učenika (apostola) Gospodnjeg da kaže dela Isusa nakon što je izašao iz Egipta u Nazaret. Čuj (razumite) zato svi vi voljena braćo, znakove koje Gospod Isus učini kad je bio u gradu Nazaretu: kao što je rečeno u prvom poglavlju.

 

1 Sad kad Isus je bio pet godina star bila je velika kiša na zemlju, i dete Isus hodao je tuda. I kiša je bila veoma velika, i on je sakupljao vode u lokve i zapovedao rečju da postanu čiste, i odmah su bile.

2 Opet, on uze gline koja dođe iz te lokve i učini odtoga dvanaest vrabaca. A bila je subota kad Isus učini ovo među decom hebreja, i deca hebreja odoše i rekoše Josifu njegovom ocu, Gle, tvoj sin se igra sa nama i on uze gline i učini vrapce što nije pravo činiti u Subotu, i on ih je razbio. I Josif ode do deteta Isusa, i reče mu: Zašto si učinio to što nije pravo činiti u Subotu? Ali Isus raširi (otvori) svoje ruke i zapovedi vrapcima, govoreći: Idite pravo u visine i letite, vi nečete sresti smrt od ljudskih ruku. I one odletiše i počeše plakati i hvaliti svemočnoga Boga. Ali kad židovi videše šta bi učinjeno oni se čudiše i odoše, obznanjujući znakove koje Isus učini.

3 A Farizej koji je bio sa Isusom uze granu masline i poče da ispražnjuje lokvu koju Isus učini. I kad Isus vide bio je uznemiren i reče mu: O ti iz Sodoma, zli i neznalice, šta je izvor vode tebi učinio, koji ja napravih? Eto ti češ postati kao suho drvo koje nema ni korijena niti lista ni ploda. I odmah on bi osušen i pade na zemlju i umre: ali njegovi roditelji odnesoše ga mrtva i psovaše Josifa, govoreći: Evo šta je tvoj sin učinio, nauči ga da moli a ne da proklinje.

V. Kako su ljudi grada tužili se protiv Josifa zarad toga šta Isus učini.

1 I nakon nekoliko dana Isus je hodao sa Josifom kroz grad, istrčao je jedan dečak i udario Isusa u ruku, ali Isus mu reče: Tako završi svoj put. I odmah on pade na zemlju i umre. A oni kad videše ovo čudo, plakaše govoreći: Odakle dolazi ovo dete? I oni rekoše Josifu: Nije pravo da takvo dete bude među nama. I on ode i uze ga sa sobom. I oni mu rekoše: Odlazi iz ovog mesta, ako moraš biti s nama, nauči ga da moli a ne da proklinje, jer naši sinovi idu u smrt radi njega (gube se). 2 I Josif pozva Isusa i poče da opominje ga govoreći: Zašto proklinješ? Oni koji stanuju u ovome mestu su nas počeli mrziti, Ali Isus reče: Ja znam da ove reči nisu moje već tvoje, ali zarad tebe ja ću držati moj mir: Ali neka vide (nosim) njihovu glupost. I odmah oni koji su govorili protiv Isusa behu oslepeli, i kako su hodali tamo i vamo oni rekoše: Svaka riječ koja dolazi iz njegovih usta je ispunjena. 3 I kad Josif vidje da Isus je učinio on ga uze za uho u ljutnji: ali Isus bi uznemiren i reče Josifu. Dovoljno ti je da me vidiš i da me ne diraš.Jer ti ne znaš tko sam, koje da znaš, ne bi me žalostio. I iako ja sam sa tobom sad, ipak sam stvoren prije tebe.

 

VI. Kako Isus je tretiran od učitelja.

1 Bio je tamo čovjek po imenu Zakej koji je čuo sve šta je Isus rekao Josifu, i on se čudio u sebi i rekao: Nisam nikada vidio dete koje priča tako. I on dođe blizu ka Josifu i reče mu: Ti imaš pametno dete, dovedi ga meni da uči slova, i kad bude učen u učenju slova, učiti ću ga predano da ne bude glup. Josif odgovori i reče mu: Nijedan čovjek ne može da ga uči već Bog jedino. Misliš li ti da ovaj mladi dečak će biti prilika nama za muku, moj brate? (Trebalo bi da bude spominjanje krsta u ovoj rečenici. Sirijska ima, Misliš li da je vredan da primi mali krst? Vidi dole)

2 Ali kad Isus je čuo Josifa da govori ove stvari, on reče Zakheju: Uistinu, O učitelju, sve stvari koje izlaze iz mojih usta su istinite. I ja sam pre svih ljudi, i ja sam Gospodin, ali vi ste deca stranaca, jer meni je data slava njih (ili svetova) ali tebi ništa nije dato: jer ja sam pre svih svetova. I ja znam koliko mnogo je godina tvoga života, i kad češ ustati da standard (tj. Krst) o kome je moj otac govorio, tad češ ti razumjeti da sve stvari koje proizilaze iz mojih usta su istina.

3 Ali židovi koji su stajali i čuli riječi koje Isus je govorio, čudili su se i rekli: Sad ste vidjeli takva čuda i čuli takve riječi od ovog deteta, kakve nismo nikad čuli niti čemo čuti od ijednog drugog čoveka, niti od glavnog sveštenika niti od učitelja niti od fariseja. 4 Isus odgovori i reče im: Zašto se čudite? Mislite li stvari neverovatnom što sam vam rekao istinu? Ja znam kad ste vi rođeni, i vaši oci, i ako kažem više vam, ja znam kad je svijet stvoren, i on poslao me vama.

Kad židovi čuše riječi koje dete izgovori, oni behu ljuti jer nisu mogli da mu odgovore. I dete se okrene i uzradova se i reče: Govorim vam poslovice, ali znam da ste slabi i ne znate ništa.

5 A učitelj reče Josifu: Dovedi ga k meni i naučiti ću ga slova. I Josif uze dete Isusa i dovede ga do kuće (izvjesnog učitelja) gde druga deca također bivahu učena. Ali učitelj je počeo da ga uči slova sa lijepim govorom, i napisa za njega prvi red koji ide od A do T, i poče da laska mu i da ga uči (i zapovedi mu da izgovori slova), ali dete je držalo svoj mir. 6 Tad taj učitelj udari dete po glavi i kad dete primi udarac, on mu reče: Ja trebam da učim tebe a ne ti da učiš mene. Ja znam slova koja ti želiš da me naučiš, i znam da ti ti prema meni kao posuda iz koje ne dolazi ništa osim zvuka, i niti mudrosti niti spasenja duše. I počinjući liniju on je govorio sva slova od A do T u potpunosti sa mnogo brzine, i on pogleda na učitelja i reče: Ali ti ne znaš kako da objasniš A i B kako možeš da učiš druge? Ti dvoličnjaku, ako znaš i ne možeš mi reći u pogledu A, tad ću ti ja reći u pogledu B. Ali kad učitelj poče da izlaže u pogledu prvog slova, on nije mogao da da ikakav odgovor.

7 Tad reče Isus Zaheju: Slušaj me, O učitelju i razumi prvo slovo. Poslušaj me, kako da ima dve linije (osam prilično nerazumljivih opisa izgovora slijedi),

8 I kad Zakhej vide da on tako podeli prvo slovo bio je zbunjen takvim imenima, i njegovim učenjem, i plakao je i rekao: Teško meni, jer sam zbunjen: ja sam doveo sram na sebe ovim detetom. I on reče Josifu, ja molim te iskreno, moj brate, uzmi ga od mene, jer ja ne mogu gledati u njegovo lice niti slušati njegov močan govor. Jer ovo dete može da potčini vatru i uzdrži more, jer on je rođen prije svetova. Koja utroba ga rodi na koji način majka ga je donijela ja ne znam. 10 O moji prijatelji, ja sam skrenuo svojom pameću, ja sam ismijan , jadan li sam. Ja rekoh da imam učenika, ali on je nađen da bude moj učitelj, ne mogu prevladati moj sram, jer sam star, i ne mogu nači gde sa čim da mu odgovorim, tako da sam pao u tešku bol i odlazim sa sveta i iz ovog grada, jer svi ljudi su videli moju sramotu, da dete me nadmudrilo.  Šta da kažem ikojem čovjeku, ili koje riječi da kažem, jer on me nadvladao na prvom slovu! Ja sam smeten, O vi moji prijatelji i poznanici, i ne mogu naći niti prvo niti zadnje da mu odgovorim. 11 I sad ja molim te brate Josife, ukloni ga od mene i uzmi ga u svoju kuću, jer ili je čarobnjak ili bog (Gospod) ili anđeo, i šta da kažem ja ne znam.

12 I Isus okrene se židovima koji behu sa Zahejom i reče im: Sad neka svi vide i neka razumiju koji ne razumeju, i neka gluhi čuju, i neka ustanu koji su umrli zarad mene, i ja ću ih pozvati koji su visoko tamo gde je višlje, čak kao on koji me posla vama mi je zapovedio. I kad dete Isus presta govoriti, svi napaćeni behu celi, i mnogi koji behu unesrećeni njegovom rečju. I oni nisu smeli pričati s njim.

 

VII. Kako je Isus podigao dečaka

1 U dan, kad Isus se popeo na kuću sa decom, on je počeo da se igra sa njima, ali jedan od dečaka pao je kroz vrata iz gornje sobe i umro odmah. I kad djeca su vidjela oni svi pobjegoše, a Isus osta sam u kući. 2 I kad roditelji djeteta koje je umrlo dođoše oni govorahu protiv Isusa govoreći: Uistinu ti si učinio da padne. Ali Isus reče: Ja nisam učinio da padne: međutim oni su ga još optuživali. Isus stoga siđe dole iz kuće i stane nad mrtvim detetom i plakao je glasno, zovući njegovo ime: Zeno, Zeno, ustani i reci ako sam ja učinio da padneš. I odjednom on usta i reče: Ne, Gospodine. I kad njegovi roditelji videše ovo veliko čudo koje Isus učini, oni slaviše Boga, i pokloniše se Isusu.

 

VIII. Kako je Isus izliječio stopalo dečaka

1 I nakon nekoliko dana neki dječak toga sela je cijepao drva, i udario svoje stopalo. 2 I kad mnogi ljudi dođoše njemu, Isus također dođe sa njima. I on dodirnu stopalo koje je bilo povređeno, i odmah bi celo. I Isus reče mu: Ustani i cepaj drva i seti me se. Ali kada mnoštvo koje je bilo s njim videše znakove koji behu učinjeni oni pokloniše se Isusu i rekoše: uistinu mi verujemo sigurno da si ti Bog.

 

IX. kako je Isus nocio vodu u ogrtaču

1 I kad je Isus imao šest godina, njegova mati ga je poslala da donese vode. I kad Isus je dolazio do bunara bilo je mnogo ljudi tamo i oni razbiše bokal. 2 I on uze ogrtač koji je imao na sebi i ispuni ga vodom i donese Mariji njegovoj majci. I kad njegova mati vidje čudo koje Isus učini ona poljubi ga i reče: Gospode, poslušaj me i sačuvaj moga sina.

 

X. Kako je Isus sejao pšenicu

1 Kad je bilo vreme setve, Josif ode da seje žito, i Isus ga je sledio. I kad Josif poče da sije, Isus ispruži ruku i uze žita toliko mnogo koliko je mogao držati u ruci, i razbaca ga. 2 Josif potom dođe u vreme žetve da požanje svoju žetvu. I Isus također dođe i sakupi svoje klasove koje je posejao, i oni učiniše stotinu mjera dobra žita, i on pozove siromahe i udovice i siročad i dade im žita koje je stekao, osim što Josif uze malo od toga u svoju kuću za blagoslov (Isusa).

XI. Kako je Isus učinio kratku gredu jednakom dugoj

1 I Isus uđe u osmu godinu starosti. A Josif je bio gradio i pravio plugove i jaram za volove. I u dan neki bogati čovjek reče Josifu: Gospodine, napravi mi krevet poslužan i lijep. Ali Josif je bio u nevolji jer greda koju je učinio za rad bi kratka. 2 Isus mu reče: Ne muči se, već drži ovu gredu za jedan kraj a ja ću za drugi, i hajde da je izvučemo. I bilo je tako, i odmah Josif nađe pogodnim što je on želio. I on reče Josifu: Evo, izradi kako hočeš. Ali Josif kad vidje šta je bilo, zagrli ga i reče: Blagosloven sam ja jer Bog mi je dao takvoga sina.

XII. Kako je Isus dat da uči slova

1 I kad Josif vidje da ima tako veliku milost i da je rastao u izgledu, on je mislio da ga da da uči slova. I on ga je dao drugomu učitelju da ga uči. Tad reče taj učitelj Josifu: Koja slova želiš da učim ovo dete? Josif odgovori i reče: Nauči ga prvo slovima pagana i nakon toga hebrejski. A učitelj je znao da je on od izvanrednog razumevanja, i primio ga je zadovoljno. I kad je za njega napisao prvi red, to je A i B, on ga je učio za vreme nekoliko časova, ali Isus je držao svoj mir i nije odgovarao ništa. 2 Na kraju Isus reče učitelju: Da si ti uistinu učitelj i uistinu znaš slova, reci mi moč A i ja ću ti reći moč od B. Tad je učitelj bio ispunjen sa gnjevom i udari ga po glavi. Ali Isus je bio ljut i prokleo ga, i odjednom on pade i umre. 3 A Isus se vrati svojoj kući. I Josif je naredio Mariji njegovoj majci da mu ne da da izlazi iz dvorišta kuće.

 

XIII. Kako je on predat drugom učitelju.

1 Nakon mnogo dana dođe drugi učitelj koji je bio prijatelj Josifa i reče mu: Daj ga meni i ja ću ga naučiti slova sa mnogo blagosti. I Josif mu reče: Ako možeš, uzmi ga i nauči ga, i biti će učinjeno rado. I kad učitelj primi Isusa, on ode sa strahom i velikom smjelošću i uze ga radujući se. 2 I kad je ulazio u kuću učitelja, on nađe knjigu koja leži u tom mestu i uze je i otvori, i nije čitao te stvari koje behu unutar, već otvarao je svoja usta i govorio po Duhu Svetome i učio zakon, i svi koji su stajali slušali su pažljivo, i učitelj sjede pored njega i slušao ga rado i molio ga da nastavi učenje. I mnogo ljudi se sakupilo i slušalo sveto učenje koje je on učio i voljene riječi koje su izlazile iz njegovih usta  čudeći se da bijući malo dete priča takve stvari.

3 Ali kad je Josif čuo, on se uplaši i otrča do mesta gde Isus je bio, i učitelj reče Josifu: Znaj moj brate, da ja sam primio tvoje dete da ga učin i uputim, ali on je ispunjen sa velikom milošću i mudrošću. Zato vidi, uzmi ga u svoju kuću sa radošću, jer milost koja mu je data je od Gospodara. 4 I kad Isus je čuo učitelja da govori tako on je bio radostan i rekao: Evo, sad si dobro rekao, O učitelju, zarad tebe on će ustati ponovo koji je mrtav. I Josif ga uze u svoju kuću.

 

XIV. Kako je Isus iscelio Jakova od ujeda zmije

Josif posla Jakova da sakupi slame, i Isus ga je slijedio. I kako je Jakov sakupljao slamu, zmija ga ujede i on pade na zemlju kao mrtav zarad otrova. Ali kad Isus vidje to, on je disao nad ranom i odmah Jakov bi ceo, i otrovnica umre.

 

XV. Kako je Isus oživeo dečaka

Nakon nekoliko dana dijete njegova suseda umre, i njegova majka tugovaše za njim bolno, i kad Isus ču, on ode i stane nad detetom, i udari ga u grudi i reče: Dete, kažem ti, ne umri, već živi. I odmah dete ustane, i Isus reče majci deteta: Uzmi svoga sina i zadoji ga, i seti me se. 2 Ali mnoštvo kad vidje čudo rekoše: Uistinu ovo dete je sa nebesa, jer sad je oslobodio mnoge duše od smrti i spasio sve njih koje se uzdaju u njega.

(praznina u celom Latinskom MSS, ispšunjena grčkim tekstom A, gl. 19, 1-3 Isus i učitelji u Hramu)

 

3 Pisari i Farizeji rekoše Mariji: Jesi li ti majka ovoga deteta? I Marija reče: Uistinu jesam. I oni joj rekoše: Blagoslovena si ti među ženama, jer Bog je blagoslovio plod tvoje utrobe u tom da ti je dao dijete tako slavno: jer tako veliki darovi mudrosti mi nismo nikad vidjeli niti čuli u nikomu.

4 I Isus ustane i slijedio je majku. Ali Marija je držala u svome srcu sve velike znakove koje Isus izvede među narodom, u liječenju mnogih bolesnih.  Isus je rastao u izgledu i mudrosti, i svi koji ga vidješe veličaše Boga Oca Svemočnoga: Koji je blagosloven zauvek i uvek. Amen.

Sve ove stvari sam ja, Toma Izraelit (Ismaelit), napisao i zapisao za pagane i za našu braću, i također mnoge druge stvari je Isus učinio, koji je rođen u zemlji Judeji. Eto, kuća Izraela je videla sve to od prvog do zadnjeg, kako veliki znaci i čuda što ih je Isus učinio među njima, koja behu dobra neizmerno. I ovo je on koji će suditi svijetu prema volji njegova Oca, večnog i nevidljivog, kako Sveto Pismo govori i kako proroci su svedočili o njegovim delima među celim narodom Izraela, jer on je Sin Božji kroz ceo svijet. I njemu pripada sva slava i čast večna, koji živi i vlada Bog, svijetom bez kraja. Amin.