Rameau - Gavotte

Sjajna melodija, s varijacijama

Psalam 136 - Pravoslavno pjevanje

Slava Bogu uz ovo nebesno pjesmeno hvaljenje

Псалам 136

1. Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

2. Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

3. Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;

4. Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;

5. Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;

6. Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;

7. Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;

8. Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;

9. Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;

10. Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;

11. Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;

12. Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;

13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;

14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;

15. А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;

16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;

17. Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;

18. И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;

19. Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;

20. И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;

21. И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;

22. У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;

23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;

24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;

25. Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;

26. Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

Hijerarhija u vjeri – judaizmu, kršćanstvu i islamu

Allah dž.š. je izraelcima naložio odabir sveštenstva među njima koji će služiti Bogu, a to se prenijelo i na hrišćane/kršćane.  Hijerarhija u sveštenstvu se razvila od početka, Aron/Harun a.s je bio glavni sveštenik, a ostali mu posluživahu. Dakle to je postojalo, i prenosilo se zna se kakvim izborom, ovim i onim, što ovdje sad nije bitno koliko je to bilo pravo, a jeste, dobrim od Boga i lošim od svađe ljudi.

Mojsije / Musa a.s., je utemeljio sudije mimo sveštenstva, koje sudiše izraelu, po Božjem zakonu. Naravno bilo je i loših sudija, dobrih i loših kraljeva potom, a izbor kralja nije bilo Bogu po volji.

Po preseljenju Poslanika islam se razvijao kao oblik vodstva, tj. imamstva, međutim problem je što vjernici se nisu mogli složiti ko će imamiti tako da od početka je došlo do sukoba, koji su bili stalni i danas se vode, što je rezultiralo razvojem raznih pravaca u vjeri, tako da istinski pravi vjernici su bili skloni povlačenju i osamljivanju. 

Nije mi poznato kad su nivoi iliti titule muftije, reisa, glavnog imama ...i sl., utemeljeni,  moguće da su nastali onda kad je državi trebalo da kontroliše vjeru, i to može imati dvojni karakter kao i čovjek. Ali vjera uči da su vjernici jednaki.

Moguće je da Bog direktno se umiješa u izbor onoga što mu je po volji, tako da bilo koja hijerarhija bilo od Boga ili da je od ljudi, ima dakle dva pravca.

Oduvek je Bog izabirao sebi dobre ljude, od pamtiveka, što se najbolje vidi u Bibliji i Kur'anu izborom proroka, vjerovjesnika to jest poslanika. I onda kada je sva vera, sveštenstvo skrenuli, Bog bi izabrao čovjeka.

Dan danas ko i u svim dobima Bog se javlja, danas možda nešto manje, jer mi imamo knjige što prije ljudi nisu imali, Bog se može javiti direktno, ili preko posrednika, glasnika, a može se javiti i u snu ili dati neki znak. U bibliji na više mesta se javljao prorocima, to jest vidiocima u snu.