Djela Petra i Pavla

 

Djela Petra i Pavla

 

Bilo je to, nakon što je Pavle otišao sa otoka Gaudomelete, da je došao u Italiju, i čulo se od židova koji behu u Rimu, starješina grada, da Pavle je tražio da dođe do Cezara. Pavši stoga, u veliku tugu i u potištenost, oni rekoše među sobom: Ne zadovoljava ga da on sam je unesrećio svu našu braću i roditelje u Judeji i Samariji, i u celoj Palestini, i nije udovoljen sa ovim, ali pogledajte, on dolazi ovde, traživši od Cezara da nas uništi.

Učinivši skupštinu protiv Pavla i razmatrajući mnoge prijedloge, izgledalo im je dobro da odu do Nera cara, i pitaju ga da ne dozvoli Pavlu da dođe u Rim. Dobivši dakle u pripravnost ne malo darova i ponijevši ih sa sobom, moleći, pred njega su došli govoreći: Mi molimo te, O dobri care, pošalji naredbe u sve uprave tvoga držanja, da učine da Pavle ne dolazi u ove krajeve, jer ovaj Pavle, je unesrećio naš narod naših otaca, on je bio tražen da dođe ovde da nas uništi. A nesreća, O najvjerniji care, koju mi imamo od Petra nam je dovoljna.

I car Nero,čuvši ove stvari, odgovori im: Biti će prema vašoj želji. I mi napisasmo svim našim upravama da oni ne dođu  ni zarad čega do utočišta u djelovima Italije. I oni također obavijestiše Simona Maga, poslavši po njega, da, kako je rečeno, on ne dođe u djelove Italije.

I dok su oni ovako radili, neki od onih koji se pokajaše iz naroda, i koji behu kršteni na propovijedanje Petra, poslaše starješine ka Pavlu sa pismom slijedečeg sadržaja: Pavle dragi slugo našega Gospoda Isusa Hrista, i brate Petrov, prvi od apostola, mi smo čuli od rabina židova koji su u ovome Rimu, največem od gradova, da su oni pitali Cezara da pošalju u sve uprave, zapovijest da, gde god da budeš nađen, budeš usmrćen. Ali mi smo verovali, i verujemo, da kao što Bog ne odvaja dva velika svetla koja je On stvorio, tako On nije vas odvojio jednog od drugog, to je, niti Petra od Pavla, niti Pavla od Petra, ali mi pozitivno verujemo u našega Gospoda Isusa Krista, u koga smo kršteni, da postanemo vredni također tvoga učenja.

I Pavle, primivši dvojicu ljudi poslatih sa pismom na dvadeseti mjeseca Maja, posta željan da ide, i dade hvale Gospodu Isusu Hristu. I odplovivši iz Gaudomelete, on nije sada došao kroz Afriku do delova Italije, već ode u Siciliju, dokle je došao do grada Sirakuse sa dvojicom ljudi koji behu poslati iz Rima ka njemu. I odplovivši tamo, od dođe u Regiju Kalabrije, i iz Regije on prođe u Mesinu, i tamo postavi biskupa, Bakhilusa po imenu. I kad on izađe iz Mesine on otplovi u Didimus, i osta tamo jednu noć. I otplovivši otamo, on dođe u Pontiolu na drugi dan.

I Diskorus zapovjednik broda, koji ga je doveo do Sirakuse, svidio mu se Pavle jer je on izbavio njegova sina iz smrti, ostavivši njegov vlastiti brod u Sirakuzi, prateći ga do Pantiole. I neki od Petrovih učenika bili su tamo, i primivši Pavla, potaknuše ga da ostane sa njima. I on osta sedmicu, skrivajući se, zarad zapovesti Cezara. I svi upravitelji su gledali da ga uhvate i ubiju. Ali Diskor kapetan broda, bijući sam također ćelav, noseći svoje kapetansko odijelo, i govoreći smjelo, na prvi dan izađe u grad Pontiole. Misleći stoga da je on Pavle, oni uhvatiše ga, i obezglaviše ga, i poslaše njegovu glavu Cezaru.

Cezar stoga, pozvavši prve ljude od židova, objavi im, govoreći: Radujte se, jer Pavle vaš neprijatelj je mrtav. I on pokaza im glavu. Učinivši stoga veliko veselje u taj dan, koji je četrnaesti mjeseca Juna, svi Židovi potpuno su vjerovali.

A Pavle, bijući u Pontioli, i čuvši da Dioskorus je obezglavljen, bio je tužan sa velikom tugom, gledajući u visine nebeske, govoreći:  O Gospode Svemogući u nebesima, koji si se pojavio meni u svakomu mjestu gde sam otišao zarad Tvoje jedino-rođene Riječi, naš Gospod Isus Krist, kazni ovaj grad, i izvedi sve koji veruju u Boga i slijede Njegovu riječ. On im reče stoga: Slijedite me: I idući iz Pontiole sa onima koji su verovali u riječ Božiju, oni dođoše do mjesta zvanog Baias, i gledajući gore s očima, oni svi videše da grad zvan Pontiola je potonuo obalom u more skoro dva metra, i tamo je do današnjeg dana, za sjećanje, pod morem.

I otišavši iz Baie, on ode u Gaitas, i tamo je poučavao riječ Božiju. I on osta tamo tri dana u kući Erasmusa, koga Petar posla iz Rima da poučava Evanđelje Božije. I otišavši iz Gaitasa, on dođe do dvorca zvanog Tarakin, i osta tamo sedam dana u kući Cesarija učitelja, koga Petar je odredio stavljajući ruke na njega. I plovivši tamo, on dođe do rijeke do mjesta zvanog Tribus Taberna.

A oni koji su bili spaseni iz grada Pontiole koji je bio progutan, izvestiše Cezaru u Rim da Pontiol je progutan sa svim mnoštvom. A car, bijući u velikoj tugi zarad grada, pozvao je upravitelje židova, i rekao im: Pogledajte, prema onomu što sam čuo od vas, ja sam učinio da Pavle bude obezglavljen, i zarad toga grad je progutan. A upravitelji židova rekoše Cezaru: Najobožavaniji care, nismo li ti rekli da je on uznemirio sve zemlje istoka, i izopačio naše oce? Bolje je stoga, najobožavaniji care, da jedan grad bude uništen, a ne sjedište tvoga carstva, jer ovo je imao Rim da pretrpi. A car, čuvši njihove riječi, utihnu.

A Pavle je stajao u Tribu Taberni četiri dana. I odlazeći otamo, on dođe u Api Forum, koji je zvan Vikusarapa, i spavajući tamo te noći, on vidje jednoga kako sjedi na zlatnoj stolici, i mnoštvo crnih koji stoje pored njega, govoreći: Ja sam danas učinio da sin ubije svoga oca. Drugi reče: A ja sam učinio da kuća padne, i ubije roditelje sa decom. I oni izvestiše mu mnoga zla djela – neka jedne vrste, druga druge. I drugi dolazeći, izvesti mu. Ja sam učinio da biskup Juvenalije, koga Petar postavi, spava sa opaticom (igumanijom) Julijanom. I čuvši sve ove stvari kad su spavali u tom Api Forumu, blizu Vikusarape, odmah on posla u Rim jednoga od onih koji su slijedili ga iz Pontiole do biskupa Juvenaliusa, govoreći mu istu stvar koja je upravo bila učinjena. I u slijedeći dan, Juvenalije, trčeći, baci se pred noge Petra, plačući i tugujući, i govoreći šta se upravo dogodilo, i on izloži mu stvar, i reče: Ja vjerujem da je ovo svjetlo koje čekate. A Petar reče mu: Kako je moguće da je on kada je mrtav? A Juvenalije biskup uze Petru njega koji je bio poslan od Pavla, i on izvesti mu da je on bio živ, i na ovaj način, da je on u Api Forumu. I Petar zahvali i uzveliča Boga i Oca našega Gospoda Isusa Hrista.

I pozvavši njegove učenike koji verovaše, on posla ih Pavlu do Tribusa Taberne. A udaljenost iz Rima do Tribus Taberne je trideset i osam milja. I Pavle videći ih, dade hvalu našemu Gospodu Isusu Hristu, ohrabri se, i odlazeći otamo, oni spavaše u gradu zvanom Aricija.

I izveštaj je otišao u grad Rim da Pavle brat Petrov dolazi. I oni koji verovaše u Boga radovaše se velikim radovanjem. I tamo bi velika zapanjenost među židovima, i otišavši Simonu Magu, oni ga moliše, govoreći: Izvesti cara da Pavle nije mrtav, već je živ i dolazi. A Simon reče židovima:  Koja je žurba, kad Cezar dolazi iz Pontiole? Da nije i ćelav?

I Pavle došavši u Rim, veliki strah pade na židove. Oni dođoše zajedno k njemu, i ohrabriše ga, govoreći. Opravdaj vjeru u kojoj si rođen, jer nije pravedno da ti, bijući židov, i od židovke, nazivaš sebe učiteljem Pagana, i opravdaj neobrezane, i bijući obrezan, da dovedeš do ničega vjeru obrezanih. I kada vidiš Petra, bori se protiv njegova učenja, jer on je uništio sve bedeme našega zakona, jer on je sprečio držanje Subote i mladoh mjeseci, i praznika utvrđenih prema zakonu. A Pavle, odgovarajući, reče im: Ja sam uistinu Židov, sa ovim vi čete dokazati, jer također vi možete da držite Subotu, i da držite istinito obrezanje, jer zasigurno na dan Subotnji Bog se odmorio od svih svojih dela. Mi imamo oce, i patrijarhe, i zakon. Šta, onda, Petar propovijeda u kraljevstvu Pagana? Ali ako bi on hteo da donese novo učenje, bez svađe, zavisti, i nevolje, pošalji mu riječ, da vidimo, i u vašem prisustvu ja ću ga osuditi. Ali ako je njegovo učenje istinito, podržano knjigama i svedočanstvom Hebreja, ono postaje svih nas da se potčinimo njemu.

Pavle govoreći ove i slične stvari, Židovi odoše i rekoše Petru: Pavle od hebreja je došao, i moli te da dođeš njemu, jer oni koji su doveli ga kažu da on ne može sresti koga on hoće dok se ne pojavi pred Cezarom. I Petar čuvši to, radovao se uveliko, i ustavši, odmah ode k njemu. I vidjevši jedan drugog, oni plakaše od veselja, i dugo grleći jedan drugog, oni oblivaše jedan drugog suzama.

I kad Pavle je prenio Petru suštino svih njegovih dela, i kako, kroz brodolom, je došao, Petar također kaže mu šta je pretrpio od Simona Maga, i svih njegovih zavjera. I rekavši ove stvari, on ode prema večeri.

I ujutro u slijedeći dan, u zoru, gle, Petar je dolazio, našavši mnoštvo židova pred Pavlovim vratima. I tamo bi velika galama između Hrišćana židova i pagana. Jer na jednoj strani, židovi govoriše: Mi smo odabran narod, kraljevsko sveštenstvo, prijatelji Abrahama, i Isaka, i Jakoba i svih proroka, sa kojima je Bog govorio,komu On pokaza Njegove vlastite tajne i Njegova velika čuda. Ali vi pagani niste velikog podrijekla, drugačije, postali ste nećisti i odvratni idolima i rezanim likovima.

Dok su židovi govorili te stvari, i slične, oni od pagana odgovoriše, govoreći: Mi, kada čujemo istinu, odmah je slijedimo, izbegavši naše greške.Ali vi, oboje znate močna dela vaših otaca, i videći znakove proroka, i primivši zakon, i izašavši kroz more sa suhim nogama, i videći vaše neprijatelje potonule u dubinama, i stub od vatre po noći i oblak po danu koji sija nada vama, i mana vam je davana iz neba, i voda je tekla vam iz stijene – nakon svih ovih stvari vi izgradiste sebi idola od teleta, i obožavaste rezan lik. Ali mi, nismo videli ništa od znakova,verujemo u Spasitelja Boga koga ste vi napustili u neverovanju.

Dok su oni raspravljali u ovomu i sličnim riječima, Apostol Pavle reče da oni ne treba da čine takve napade jedan na drugog, već da radije paze na ovo, da Bog ispuni svoje obećanje kojim se On zakleo Abrahamu našemu ocu, da u njegovom sjemenu on će naslediti sve narode. Jer nema uvažavanja osoba sa Bogom. Onoliko koliko ih je grešilo u zakonu će biti suđeno prema zakonu, i koliko mnogo ih je grešilo bez zakona će stradati bez zakona. Rimljanima 2:12. Ali mi, braćo, trena da zahvalimo Bogu da, prema Njegovoj milosti, On je izabrao nas da budemo svet Njemu, tako da se u ovome trebamo hvaliti, bilo židovi ili grci, jer vi ste svi jedno u vjeri Njegova imena.

I Pavle rekavši ovako, i židovi ni oni od pagana behu ušutjeli. Ali vladari židova napadnuše Petra. I Petar, kada ga optužiše da je odrekao se njihovih sinagoga, reče: Čujte, braćo, sveti Duh o praocu Davidu, je obečavao, Od ploda tvoje utrobe On će namestiti svoje prijestolje. On za koga Otac govori, Ti si moj Sin,danas te rodih, prvosveštenici kroz zavist razapeše, ali da On može izvršiti spasenje svijeta, bilo je dozvoljeno da On pretrpi sve ove stvari. Baš kao, stoga, od strane Adama Eva je stvorena, tako također od strane Hrista je stvorena Crkva, koja nema ni mrlje ni krivnje. U njemu, stoga, Bog je otvorio ulaz svim sinovima Abrahama, i Isaku i Jakovu, kako bi oni bili u vjeri njihovog zanimanja prema Njemu, i imaju život i spasenje u Njegovo ime. Okreni se, stoga, i uđi u radost tvoga oca Abrahama, jer Bog je ispunio što je On obećao mu. Odakle također prorok kaže, Gospod se zakle, ja se neću pokajati: Vi ste sveštenici zauvek, po redu Melhisedekovu. Jer On je sveštenikom postao na križu, kad je prinio celu paljenicu svoga tela i krvi kao žrtvu za ceo svijet.

I Petar rekavši ovo i oko toga, većina ljudi verovaše. I također se dogodilo da Nerova žena Libija, i prijatelj od Agripe starješine, Agripina po imenu, tako verovaše, tako da su one otišle od svojih muževa. I zarad učenja Pavla, mnogi mrzeći vojnički život, prikloniše Bogu, tako da čak neki iz careve kuće dođoše njemu, i postaše hrišćani, nisu više hteli da se vrate u vojsku palače.

Kad, posljedično, ljudi su se bunili, Simon, pokrenut žarom, ustade, i poče da govori mnoga zla o Petru, govoreći da je on čarobnjak i varalica. I oni mu verovaše, čudeći se njegovim čudima, i on napravi bronzanu zmiju da se kreće, i kamene kipove da se smiju i kreću se, a sam da trči i odjednom bude podignut u vazduh. Ali nasuprot ovom, Petar izlijeći bolesne riječju, i moleći učini slijepi da vide, stavi demone da lete na zapoved, ponekad je čak oživljavao mrtve. I on reče narodu da oni treba ne samo da beže od Simonove prevare, već također da treba da ga prokažu, da ne izgleda da budu robovi đavola.

I tako se dogodilo da svi pobožni ljudi su gnušali se Simona Maga, i proglasili ga bezbožnim. Ali oni koji su držali se Simona snažno su tvrdili za Petra da je čarobnjak, koji nosi krivo svedočanstvo mnogima od njih kao što je bilo sa Simonom Magom, tako da stvar dođe čak do ušiju Nera Cezara, i on naredi da dovedu Simona Maga pred njega. I on, ulazeći, stade pred njega, i poče iznenada da poprima različite oblike, tako da odjednom posta dete, i nakon malo starac, i u druge pute mladić, jer on je menjao sebe i u licu i u izgledu u različite oblike, i bio je u bjesnilu, imajući đavola kao svoga slugu. I Nero videći ovo, pretpostavi da je on uistinu sin Božiji, ali apostol Petar pokaza ga da je i lažov i čarobnjak, prost i nečist i otpadnik, i u svim stvarima proturječi istini Božijoj, i da ništa nije ostalo osim njegove poročnosti (ludosti), što je izgledalo kao zapoved Božija, bilo je pokazanje svima njima.

Tad Simon,otišavši do Nera, reče: Čuj, O dobri care, Ja sam sin Božiji koji sam sišao sa nebesa. Do sada sam trpio Petra koji samo sebe zove apostolom, ali sad on je duplo zao, jer Pavle također sam uči iste stvari, i imajući svoju misao okrenutu protiv mene, je rekao da propoveda zajedno sa njim, u odnosu na koga, ako ti ne shvatiš njihovo uništenje, veoma je jasno da tvoje kraljevstvo ne može stajati.

Potom Nero, zabrinut, naredi da ih dovedu brzo pred njega. I u sledeći dan Simon mag i Petar i Pavle apostoli Hrista, došavši do Nere, Simon reče: Ovo su učenici Nazarećanina, i nije uopšte dobro da oni budu od naroda židova, Nero reče: Šta je Nazaren? Simon reče: Ima grad u Judeji koji je uvijek bio suprotan nama, zvan Nazaret, i u njemu učitelj ovih ljudi je pripadao. Nero reče: Bog zapoveda nam da volimo svakoga čovjeka; zašto,onda ih progonite? Simon reče: ovo je narod ljudi koji su se okrenuli postranu od Judeje od verovanja u mene. Nero reče Petru: Zašto tako neverujete, prema svome narodu? Tad Petar reče Simonu: Ti si sposoban da nametneš se svima, ali na mene nikad, i na one koji su zavedeni, Bog je kroz mene ponovo ih opozvao od njihova grešenja. I budući da ste spoznali iskustvo da ne možete dobiti bolje od mene, čudim se sa kojim licem vi se hvališete pred carem, i pretpostavljaš da kroz tvoju čarobnjačku vještinu ti češ prevladati učenike Hrista. Nero reče: Tko je Hrist? Petar reče: On je šta ovaj Simon Mag potvrđuje da je, ali ovo je najporočniji čovek, i njegova dela su od đavola. Ali ako želite da znate, O dobri care, stvari koju su učinjene u Judeji o Hristu, uzmi pisanja Pontiusa Pilata poslana ka Klaudiju, i tako češ znati sve. I Nero naredi im da budu donesena, i pročitana u njihovom prisustvu, a ona bijašu ovako:-

Pontius Pilat ka Klaudiju pozdrav. U poslednje vreme dogodio se događaj za koji ja sam sam bio zabrinut. Jer židovi kroz zavist su nanijeli na sebe, i na one koji dolaze poslije njih, strašne sudove. Njihovi oci su imali obećanje da njihov Bog će im poslati sveca sa nebesa, koji prema shvatanju će biti zvan njihovim kraljem, i on je obečao da će ga poslati na zemlju putem djevice. On, potom, kada sam ja bio upravitelj, došao je u Judeju. I oni vidješe ga kako osvetljava slijepe, čisti gubave, liječi uzete, istjeruje demone iz ljudi,podiže mrtve, potčinjava vetrove, hoda na valovima mora, i čini mnoga druga čuda, i sav narod Židova zvaše ga Sin Božij. Tad prvosveštenici, pokrenuti zavišću prema njemu, uhvatiše ga, i izručiše meni, i govoreći laži jednu za drugom, oni rekoše da je on čarobnjak, i učiniše suprotno njihovu zakonu. A Ja, verujući da su te stvari takve, predadoh ga, nakon bičevanja, njihovoj volji, i oni razapeše ga, i nakon što je bio sahranjen postaviše stražu nada njim. Ali on, dok moji vojnici su ga čuvali, ustade na treći dan. I do takvog stepena je bila pokvarenost Židova rasplamsana protiv njega, da su oni dali novac vojnicima, govoreći, Recite njegovi učenici su ukrali njegovo telo. Ali oni, uzevši novac, nisu mogli da ćute na ono što se dogodilo, jersu svedočili da su ga videli nakon što je ustao, i da oni su primili novac od Židova. Ove stvari, potom, ja sam izvestio, da niko ne govori krivo drugačije, i da ne pretpostavljate da neistinama Židova treba verovati.

I nakon što je pismo pročitano, Nero reče: Reci mi, Petre, jesu li sve ove stvari učinjene od njega? Petar reče: Jesu, sa tvojim dopuštenjem, O dobri care. Jer ovaj Simon je pun laži i prevare, iako izgleda da je on ono što nije – bog. I u Hristu je sva izvrsna pobeda kroz Boga i kroz čoveka, koja je neshvatljiva slava sakupljena koja kroz čovjeka trebalo je da dođe na pomoć ljudima. Ali u ovomu Simonu su dve stvari, čovjek i đavo, koji kroz čovjeka nastoji zarobiti ljude.

Simon reče: Ja se čudim, O dobri care, da ti ubrajaš ovog čovjeka od bilo kog slučaja – čovekom neobrazovanim, ribarom najsiromašnijih, i zaokupljenim sa snagom niti u riječi niti u zvanju. Ali, da ga ne trepim dugo kao neprijatelja, ja trebam odmah narediti mojim anđelima da dođu i osvete me na njemu. Petar reče: Ja se ne bojim tvojih anđela, ali oni će se mnogo više bojati mene u moći i povjerenju moga Gospoda Isusa Krista, za koga ti lažno predstavljaš sebe da si.

Nero reče: Ne bojiš li se Petre, Simona, koji potvrđuje svoje božanstvo delima? Petar reče: Božanstvo je u Njemu koji traga za skrivenim stvarima srca. Sada, reci mi šta ja mislim, ili šta radim. Ja ti otkrivam tvojim slugama koji su ovde koje su moje misli, prije nego što on kaže laž o tome, kako se on ne bi usudio da laže o tome o čemu sam ja mislio. Nero reče: Dođi ovamo, i reci mi šta misliš. Petar reče: Naredi da ječmeni hleb bude donesen, i dat mi u tajnosti. I kad on naredi da bude donesen, i tajno dat Petru, Petar reče: Sad reci nam, Simone, šta je mišljeno, ili šta rečeno, ili šta učinjeno.

Nero reče: Smatraš li me da verujem da Simon ne zna ove stvari, koji je i oživio mrtvaca i pokazao se nakon trećega dana nakon što je bio obezglavljen, i koji je učinio štagod je rekao da će učiniti? Petar reče: Ali on nije učinio preda mnom. Nero reče: Ali učinio je sve to preda mnom. Jer zasigurno on je naredio anđelima da dođu do njega, i oni su došli. Petar reče: Ako je on učinio šta je veoma veliko, zašto on ne učini šta je malo? Neka on kaže šta ja imam u mislima, i šta sam učinio. Nero reče: Između vas, ne znam šta da radim. Simon reče: Neka Petar kaže šta ja mislim, ili šta ja činim. Petar reče: Šta Simon ima u mislima ja ću pokazati da znam, mojim činjenjem o čemu on misli. Simon reče: Znaj ovo, o care, da niko ne zna misli ljudi, već Bog sam. Ne laže li stoga Petar? Petar reče: ti, koji kažeš da si Sin Božji, reci šta ja imam u mislima,otkrij, ako možeš, šta sam upravo tajno učinio. Jer Petar, blagoslovivši ječmeni hleb koji je primio, i prelomivši ga desnom rukom i levom, ga je stavio obrnuto (u rukave?). Tad Simon, bijesan što nije mogao reći tajnu apostola, zaplaka, govoreći: Neka veliki psi dođu, i pojedu ga pred Cezarom. I odjednom tamo se pojaviše veliki psi, i sjuriše na Petra. Ali Petar, ispruživši svoje ruke da moli, pokaza psima hleb koji je bio blažen, koji psi videći, više se nisu pojavili. Tad Petar kaže Neru: Pogledaj, ja sam ti pokazao da ja znam šta Simon misli, ne rečima, već delima, jer on, obečavši da će dovesti anđele protiv mene, je doveo pse, kako bi pokazao da on nema bogolike već anđele kao pse.

Tad Nero reče Simonu: Šta je Simon? Mislim da smo dobili najgore. Simon reče: Ovaj čovjek, i u Judeji i u celoj Palestini i Cezareji, je učinio isto to meni, i veoma često prepirao se sa mnom, on je naučio ih da je ovo štetno za njih. Ovaj, je naučio kako da izbegne od mene, jer misli ljudi niko ne zna već Bog samo. I Petar reče Simonu: Verovatno ti predstavljaš sebe da si bog, tad, ne otkrivaš li misli svakog čovjeka?

Tad Nero, okrečući se Pavlu, reče: Zašto ti ne govoriš ništa, Pavle? Pavle odgovori i reče: Znaj ovo, O care, da ako dopustiš ovom čarobnjaku da čini takve stvari, ono će dovesti do najveće štete tvojoj zemlji, skinuti će tvoje carstvo sa njegova mesta. Nero reče Simonu: Šta kažeš? Simon reče: Ako ja jasno držim sebe da nisam bog, nitko neće davati mi dužno poštovanje. Nero reče: I sad, zašto odgađaš, a ne pokazuješ se da si bog, u smislu da ovi ljudi budu kažnjeni? Simon reče: Daj naređenje da izgrade za mene uzvišen toranje od drveta, i ja, idući na njega, ću pozvati moje anđele, i narediti im da me uzmu, na očigled svih, ka mome ocu u nebesima, i ovi ljudi, pošto ne mogu učiniti to, su stavljeni u sram kao neobrazovani ljudi. A Nero reče Petru: Jesi li čuo, Petre, šta je rekao Simon? Od ovoga će se pojaviti toliko moči ili on ili tvoj bog ima. Petar reče: O najmočniji care, ako želiš, ti češ vidjeti da je on pun demona. Nero reče: Zašto mi pravite kružne tokove obilaženja? Sutra čemo ti dokazati.

Simon reče: Da li veruješ, O dobri care, da ja koji sam bio mrtav, i ustao opet, sam čarobnjak? Jer sam spoznao mojom pameću da neverujući Simon je reako Neru: Naredi mi da budem obezglavljen u tamnom mestu, i tamo da budem ostavljen ubijen, i ako ne ustanem na treći dan, znaj da sam čarobnjak, ali ako ustanem ponovo, znaj da sam Sin Božiji.

I Nero naredivši ovo, u tami, sa čarobnjačkom veštinom on upravi da ovan bude obezglavljen. I tako dugo ovan se pojavljivao kao Simon dok nije obezglavljen. I kad je bio obezglavljen u tami, on koji ga je obezglavio, uzevši glavu, nađe da je to ovan, ali nije hteo reči išta caru, da ga ne bi bičevao, naredivši da ovo bude učinjeno tajno. Potom, Simon reče da je on ustao u treći dan, jer on je odnio glavu ovna i njegove delove – ali krv se tamo zgrušala – i u treći dan on pokaza se Neru, i reče: Učini da bude izbrisana moja krv da bude ponovo prolivena, jer, bijući obezglavljen, kao što sam obečao, ja sam ustao ponovo na treći dan.

I kad Nero reče, Sutra ću vam dokazati, okrečući se ka Pavlu, on reče: Ti Pavle, zašto ne govoriš ništa? Ili tko vas je naučio, ili koga ste imali za gospodara, ili kako ste naučavali u gradovima, ili koje stvari su se dogodile kroz tvoje učenje? Jer ja mislim da vi nemate nikakve mudrosti, i ne možete izvršiti ijedno djelo od moči.  Pavle odgovori: Da li pretpostavljaš da ja trebam da govorim protiv beznadežnog čovjeka, čarobnjaka, koji je dao svoju dušu smrti, čije uništenje i propast će doći brzo? Jer mi treba da govorimo tko se pretvara da je nešto što nije, i vara ljude čarobnjačkim umijećem. Ako se slažeš da čuješ njegove reči, i da ga braniš, ti češ uništiti svoju dušu u tvoje kraljevstvo, jer on je nizak čovek. I kao što su egipćani Janes i Jambres zaveli faraona i njegovu vojsku dok ih nije progutalo more, također on, kroz uputu njegova oca đavola, nagovara ljude da čine mnoga zla ka sebi, i tako zavodi mnoge nedužne, do opasnosti tvoga kraljevstva. Ali u pogledu riječi đavola,koju ja vidim da je bačena kroz ovoga čovjeka, sa žalopojkama moga srca ja činim sa Svetim Duhom, da bi jasno bilo pokazano šta je, toliko koliko izgleda da podigne sebe prema nebu, toliko će potonuti u dubine Pakla, gde je plač i škrgutanje zuba. A što se tiče učenja moga Gospodara, za koje me pitaš, nitko ne postiže osim čistih, koji dozvoljavaju vjeri da dođe u njihova srca. Jer koliko mnogo stvari pripada miru i ljubavi, te sam učio. Okolo Jerusalima, i do Ilirije, Rimljanima 15:19 Ja sam ispunio riječ mira. Jer sam učio da u časti oni treba da vole jedan drugoga; Rimljanima 12:10 Ja sam učio one koji su poznati i bogati da se ne uznose, i nadaju u neizvesnost bogatstva, već da polože njihovu nadu u Boga; 1 Timoteju 6:17 Ja sam podučavao one u srednjim godinama da budu zadovoljni sa hranom i odječom; Ja sam podučavao siromašne da se raduju u njihovu siromaštvu; ja sam učio očeve da uče njihovu decu uputu u strahu Božijem, djecu da slušaju svoje roditelje u svoj pokornosti;  Ja sam podučavao žene da vole svoje muževe, i da ih se boje kao gospodara, i muževe da paze na vjernost ka svojim ženama; ja sam učio gospodare da se ophode prema njihovim robovima sa samilošću, i robove da služe njihove gospodare vjerno; Kološanima 3:18-22 Ja sam podučavao crkve vjernika da služe svemogučemu, nevidljivomu, i neshvatljimu Bogu. I ovo učenje mi je dato, ne od ljudi, ne kroz ljude, već kroz Isusa Krista, Galaćanima 1:1 koji govorio je meni sa nebesa, koji također me poslao da propovedam, govoreći mi, Idi pravo, jer ja ću biti sa tobom; i sve stvari, onoliko koliko češ reči ili učiniti, Ja ću učiniti pravim.

Nero reče: Šta kažeš, Petre? On odgovori i reče: Sve što Pavle je rekao je istina. Jer kad je on bio progonitelj vjere Hristove, glas pozva ga iz nebesa, i nauči ga istinu; jer on nije neprijatelj vjere od mržnje, već iz neznanja. Jer tamo behu prije nas lažni Hristosi, kao Simon, lažni apostoli, i lažni proroci, koji, suprotno svetim spisima, postaviše se da izbegnu istinu, i protiv ovih je potrebno imati ovog čovjeka u pripravnosti, koji od svoje mladosti postavi sebi nijednu drugu stvar već da traga za tajnama božanskog zakona, sa kojim on je postao branitelj istine i progonitelj laži. Od tada, njegovo proganjanje nije zarad Izraela, već zarad odbrane zakona, istina sa nebesa je držala odnos sa njim, govoreći, Ja sam istina koju ti progoniš, prestani progoniti me. Kad, stoga, on spozna da je to tako, ostavivši ono što je branio, počeo je da brani ovaj put Hrista koji je progonio.

Simon reče: O dobri care, vidi da su se ovo dvoje urotili protiv mene, jer ja sam istina, i oni savetuju zlo protiv mene. Petar reče: Nema istine u tebi, sve što ti kažeš je krivo.

Ner reče: Pavle, šta kažeš? Pavle reče: Te stvari koje si čuo od Petra, veruj da su govorene meni također, jer mi imamo za svrhu istu stvar, jer imamo istoga Gospoda Isusa Hrista. Simon reče: Očekivaš li me, O dobri care, da držim činjenice ovih ljudi, koji su došli do slaganja protiv mene? I okrenuvši se apostolima Hristovim, on reče: Slušajte, Petre i Pavle: ako ja ne mogu učiniti ništa za vas ovde, mi idemo do mesta gde ja moram da vam sudim. Pavle reče: O dobri care, vidi koje prijetnje on drži protiv nas. Petar reče: Zašto je potrebno da se drži od direktnog smijanja na glupaka, učinio je igru od demona, tako da pretpostavim on ne može izvesti javno?

Simon reče: Poštedjeti ću vas dokle ne primim moju snagu. Pavle reče: Vidi ako izađeš odavde siguran. Petar reče: Ako ne vidiš, Simone, moč našega Gospoda Isusa Krista, ti nečeš verovati sebi da nisi Hrist. Simon reče: Najsvetiji care, ne veruj im, jer oni su neobrezani podlaci. Pavle reče: Prije nego što smo znali istinu, mi smo imali obrezanje tela, ali kad se istina pojavila, u obrezanju srca mi oboje smo obrezani. Petar reče: Ako obrezanje je nemilost, zašto si obrezan, Simone?

Nero reče: Je li tad, Simon također obrezan? Petar reče: Jer drugačije ne bi imao zavedene duše, osim ukoliko ne bi lagao da je židov, i učinio predstavu od učenja zakona Božijeg. Nero reče: Simone, ti, kako vidim, si nošen sa zavišću, progoniš ove ljude. Jer, kako izgleda, velika je mržnja između tebe i njihovog Hrista, i ja se bojim da ti ćeš biti najgori od njih, i uključen u velika zla. Simon reče: Ti si odveden ustranu, O care. Nero reče: Kako sam ja zaveden? Šta ja vidim u tebi, ja kažem. Ja vidim da si ti otvoreno neprijatelj Petra i Pavla i njihovog gospodara.

Simon reče: Krist nije Pavlov gospodar. Pavle reče: Da, kroz otkrivenje On naučio me također. Ali reci mi šta te tražim – Zašto si ti obrezan? Simon reče: Zašto me pitaš ovo? Pavle reče: Mi imamo razlog da te pitamo ovo. Nero reče: Zašto se bojiš da im odgovoriš? Simon reče: Slušaj, O care. U to je vrijeme Bog naredio obrezivanje kad sam ga primio. Iz tog razloga sam bio obrezan.

Pavle reče: Čuješ li, O dobri care, šta je rekao Simon? Ako stoga, obrezanje je dobra stvar, zašto si ti , Simon, odrekao se onih koji su obrezani, i prisilio ih, nakon što su bili osuđeni, na smrt? Nero reče: Niti o tebi ne vidim dobru stvar. Petar i Pavle rekoše: Da li ova misao o nama je dobra ili zla nema veze sa stvari, već nama je potrebno ono što je naš Gospodar obećao da će se dogoditi. Nero reče: Ako ja ne budem voljan? Petar reče: Ne kako ti želiš, već kako On nam je obečao.

Simon reče: O dobri care, ovi ljudi su računali na tvoju milost, i vezali su te. Nero reče: Ali ni vi niste me uvjerili o sebi. Simon reče: Otkad je mnogo izvrsnih dela i znakova pokazano vam od mene, ja se čudim kako možete biti u sumnji. Nero reče: Ja niti sumnjam niti činim uslugu ikomu od vas, već odgovorite mi radije ono što pitam.

Simon reče: Od sada neću vam odgovoriti ništa. Nero reče: Videći da ti lažeš, zato kažeš ovo. Ali iako ja ne mogu učiniti ništa s tobom, Bože, ko može, će učiniti. Simon reče: Više ti neću odgovarati. Nero reče: Niti ja smatram te dasi išta, jer kako vidim, ti si lažov u svemu. Ali čemu toliko govorim? Troje od vas pokazujete da vaše mišljenje je nestabilno, i tako u svim stvarima vi ste me učinili da sumnjam, tako da sam našao da neću učiniti uslugu nikome od vas.

Petar reče: Mi molimo jedinoga Boga i Oca našega Gospoda Isusa Krista,koji je stvorio nebesa i zemlju i more, i sve što je tamo, koji je istinski Kralj, i Njegovom kraljevstvu neće biti kraja. Luka 1:33 Nero reče: Koji kralj je gospod? Pavle reče: Spasitelj sviju naroda. Simon reče: Ja sam on o komu pričate. Petar i Pavle rekoše: Da nikad ne bude dobro sa tobom, Simone, vračaru, pun si gadosti.

Simon reče: Slušaj, O Cezare Nero, da bi znao da ovi ljudi su lažovi, i da sam ja poslan sa nebesa: sutra ja idem u nebesa, da učinim one koji veruju u mene blaženima, i pokažem moj gnjev na onima koji me se odriču. Petar i Pavle rekoše: Nas davno ranije Bog pozva u Njegovu slavu, ali ti, pozvan od đavola, žuriš u kaznu. Simon reče: Cezare Nero, slušaj me. Odvoj ove ludake od sebe, kako bi kada ja odem u nebo mome ocu, Ja bio milostiv tebi. Nero reče: A kako da dokažemo ovo, da ti ideš u nebo? Simon reče: Zapovijedi da uzvišeni toranju bude izrađen od drveta, i od velikih greda, da ja idem gore njime, i da moji anđeli nađu me u vazduhu, jer oni ne mogu doći na zemlju među grešnike. Nero reče: Vidjeti ću da li češ ispuniti šta kažeš.

Tad Nero naredi da visok toranj bude izgrađen u Kampusu Martiusu (Marsovoj poljani), i sav narod i velikaši da budu prisutni događaju. I u slijedeći dan, svo mnoštvo je došlo, Nero naredi Petru i Pavlu da budu prisutni, kojima također reče: Sada će se videti istina. Petar i Pavle rekoše: Mi njega ne iskušavamo, već naš Gospodin Isus Hristos, Sin Božiji, koga on je lažno predstavio se da je on.

I Pavle okrenuvši se ka Petru, reče: Moj je red da savijem kolena, i molim Bogu, a vaš da učinite djelo, ako vidite ga da pokušava išta, jer ste vi prvi uzeti u ruke Gospodnje. I Pavle, savivši koljena, je molio. A Petar, gledajući čvrsto na Simona, reče: Izvrši šta si započeo, jer i vaše izlaganje i naš poziv je tu, jer ja vidim moga Hrista kako zove mene i Pavla. Nero reče: A gde li češ ići protiv moje volje? Petar reče: Gde godnaš Gospodar nas pozove. Nero reče: A tko je vaš gospodar? Petar reče: Isus Hrist, koga ja vidim da nas zove k sebi. Nero reče: Da li onda također namjeravaš da ideš u nebesa? Petar reče: Ako izgleda dobro Njemu koji nas zove. Simon reče: U smislu kako bi znali, O care, da ovi su prevaranti, utoliko pre ko uvek uzađem u nebo, i ja ću poslati moje anđele k tebi, i učiniti ću da dođeš k meni. Nero reče: Učini odjednom šta kažeš.

Tad Simon ode na kulu pred licem svih, i krunisan sa lovorikama, on raširi ruke, i poče da leti. I kad Nero vidje da on leti,on reče Petru: Ovaj Simon je istinit, ali ti i Pavle ste varalice. Komu Petar reče: Odmah češ znati da smo mi istiniti učenici Hrista, ali da on nije Hrist, već čarobnjak, i zlotvor. Nero reče: Da li se još protiviš? Pogledaj, vidite ga da ide u nebo. Tad Petar, gledajući čvrsto u Pavla, reče: Pavle, pogledaj gore i vidi. I Pavle, pogledavši gore, pun suza, i videći Simona kako leti, reče: Petre, zašto si besposlen? Završi što si započeo, jer već naš Gospod Isu Krst nas zove. I Nero čuvši ih, nasmija se malo, i reče: Ovi ljudi vide sebe najgorim već, i izludjeli su. Petar reče: Sada češ znati da mi nismo ludi. Petar reče Pavlu: Učini odjednom šta činiš.

I Petar, gledajući čvrsto protiv Simona, reče: Ja preklinjem te, vi anđeli Satane, koji ga nosite u vazduh, da prevarite srca nevjernika, da Bogom koji je stvorio sve stvari, i Isa Krstom, koga na treći dan On je podigao iz mrtvih, ne više od ovoga časa da ga držite gore, već a ga pustite. I odmah, bijući pušten, on pade u mjesto zvano Sacra Via, to je Sveti Put, i bi podeljen u četiri dela, stradavši zlom sudbom.

Tad Nero naredi da Petar i Pavle budu stavljeni u gvožđe, i tijelo Simona bi pažljivo držano tri dana, misleći da će on ustati u treći dan. Komu Petar reče: On neće više ustati, jer je uistinu mrtav, bijući osuđen na večnu kaznu. I Nero reče mu: Tko zapoveda ti da činiš takva strašna dela? Petar reče: Njegov odsjaj i hula protiv Gospodina Isusa Hrista ga je dovela u ovaj tjesnac uništenja. Nero reče: Ja ću vas uništiti zlim uzlijetanjem. Petar reče: To nije u tvojoj moči, čak ako bi izgledalo ti dobro da nas uništiš, ali je potrebno ono što je naš Gospodar obečao nam da bude ispunjeno.

Tad Nero, pozvavši Agripu upravitelja, reče mu: Potrebno je da ljudi koji uvode štetne vjerske poglede umru. Stoga ja naređujem da uzmu železne batine, i da budu ubijeni u morskoj borbi. Agripa upravitelj (sudija) reče: Najsvetiji care, šta si naredio nije prikladno za ove ljude, jer Pavle izgleda nevin pored Petra. Nero Reče: Kojom sudbom, tad, oni će umreti? Agripa odgovori i reče: Kako mi izgleda,pravedno je da Pavlova glava bude posečena, a da Petar bude podignut na krst kao u slučaju ubojstva. Nero reče: Ti si najizvrsnije presudio.

Tad oboje Petar i Pavle behu vođeni od prisustva Nera. I Pavle bi obezglavljen na putu za Ostesiju.

A Petar, došavši do križa, reče: Odkad je moj Gospodar Isa Krst, koji je sišao sa nebesa na zemlju, i uzdigao se na krst ispravan, i On je dosudio da me pozove u nebesa, koji sam od zemlje, moj krst treba da bude učvršćen sa glavom najdonje, tako da vodi moje noge prema nebu, jer ja nisam vredan da budem raspet kao moj Gospod. Tad, okrenuvši križ, oni prikovaše njegova stopala.

I mnoštvo se skupilo vređajući Cezara, i želeći da ga ubiju. Ali Petar ih odvrati, govoreći: Nekoliko dana ranije, bijući ohranren od braće, Ja sam odlazio, i moj Gospod Isus Krist srete me, i poklonivši mu se, ja rekoh, Gospodaru, gde ideš? A On mi reče, Ja idem u Rim da budem razapet. I Ja rekoh mu, Gospodine, nisi li raspet jednom za svagda? A Gospod odgovori, govoreći, Video sam te kako bežiš od smrti, i ja željeh biti raspet umjesto tebe. I ja rekoh, Gospode, Jaidem, ja ispunjavam Tvoju zapoved. A On mi reče, Ne boj se, jer ja sam s tobom. Zarad ovoga, deco, ne sprečavajte moj odlazak, jer moje noge već idu putem ka nebesima. Ne žalite, stoga, već radije radujte se sa mnom, jer danas sam primio plod mojih dela. I tako govoreći, on reče: Zahvaljujem Tebi, dobri Pastiru, da ovce koji si mi poverio, osećaju sa mnom, Ja pitam, tad, da sa mnom oni mi daju deo u Tvome kraljevstvu. I govorivši ovako, on preda duh.

I odmah tamo pojaviše se ljudi slavni i strani u pojavi, i oni rekoše: Mi smo ovde, zbog svetog i glavnog apostola iz Jerusalima. I oni, zajedno sa Marcelusom, čuvenim čovekom, koji, ostavivši Simona, je verovao Petru, uze tajno njegovo telo, i stavi ga pod terpentin blizu mesta izvođenja morskih borbi u mjestu zvanom Vatikan.

I ljudi koji rekoše da je on ošao iz Jerusalema rekoše narodu: Radujte se, i buite neizmerno zadovoljni, jer vi ste smatrani vrednim da date velike podvižnike. I znajte da Nero sam, nakon ovih ne mnogo dana, biti će krajnje uništen, i njegovo kraljevstvo će biti dato drugomu.

I nakon ovih stvari ljudi se buniše protiv njega, i kad je on saznao, on pobeže u pusta mesta, i kroz glad i hladnoću preda duh, i njegovo telo posta hrana za divlje zveri.

I neki odani ljudi iz oblasti istočno željeli su da nose relikvije (ostatke) sveca, i odmah tamo bi velik zemljotres u gradu, i oni koji stanovahu u gradu su postali svesni toga, potrčaše i uhvatiše ljude, ali oni utekoše. A Rimljani uzevši ih, staviše ih u mesto tri milje od grada, i tamo su čuvani godinu i sedam mjeseci, dok nisu izgradili mesto u koje su nameravali da ih stave. I nakon ovih stvari, i sakupivši se sa slavom i pevajući himne, oni staviše ih u mjesto izgrađeno za njih.

Predstavljanje svetih slavnih Apostola Petra i Pavla je bilo na 29 mjeseca Juna – u Hristu Isusu našemu Gospodu, komu je slava i sila.

 

 

Priča o Perpetui

I kako je Pavle odveen da bude obezglavljen u mesto oko tri milje od grada, on je bio u okovima. I tamo bi tri vojnika čuvajući ga koji behu od velike porodice. I kad su oni otišli kroz vrata oko dužine bacanja strele, tamo srete ih Bogobojažljiva žena, i ona, videći Pavla vučenog u železu, imade sažaljenja na njega, i plaka gorko. A ime žene bi Perpetua, i ona bi jednooka. A Pavle, videći je da plače, reče njoj: Daj mi svoju maramicu, i kad se vratim ja ću je dati. I ona, uzevši rupčić, dade mu voljno. I vojnici se smijahu, i rekoše ženi: Zašto želiš ženo, da izgubiš rubac? Ne znaš li da on ide da bude obezglavljen? A Perpetua im reče: Preklinjem vas zdravljem Cezara da vežete mu oči sa ovim rupcem kada mu posječete glavu. Što i bi učinjeno. I oni skidoše mu glavu u mjestu Aqua (Voda), Salvia, blizu borovog drveta. I kako je Bog htio, pre nego se vojnici vratiše, maramica, imajući na sebi kapljice krvi, bi vraćena ženi. I kako ju je ona nosila, odmah njene oči behu otvorene.

I tri vojnika koja su posjekla glavu od Svetoga Pavla, kada nakon tri sata oni dođoše u isti dan sa Bulom noseći je Neru, sreli su Perpetuu, i oni joj rekoše: Šta je, ženo? Pogledaj, sa tvojim pouzdanjem izgubila si rubac. Ali ona im reče: Ja sam dobila moj rupčić, i moje oko je povratilo vid. I tako Gospod, Bog Pavlov, živi, Ja sam ga molila da budem smatrana vrednom da postanem robinja njegova Gospoda. Tad vojnici koji su imali Bulu, prepoznajući maramu, i videći da joj je oko bilo otvoreno, plakaše glasno, kao iz jednih usta, i rekoše: Mi također smo robovi Pavlovog gospodara. Perpetua stoga otišavši, izvestila je u palači cara Nera da vojnici koji su obezglavili Pavla rekoše: Mi nečemo više ići u grad, jer mi verujemo u Krista koga Pavle propoveda, i mi smo kršćani. Tad Nero, ispunjen gnjevom, naredi Perpetui, koja ga je izvestila o vojnicima, da je drže čvrsto u okovima, i vojnicima, on naredi jedan da bude obezglavljen van vrata oko milje od grada, drugi da bude posečen na dvoje, a treći da bude kamenovan. I Perpetua je bila u zatvoru, i u ovomu zatvoru tamo bi držana Potencijana,plemenita devojka,jer ona je rekla: Ja napuštam moje roditelje i svo imanje moga oca, i želim da postanem kršćanka. Ona stoga pridruži se Perpetui, i doznavši od nje sve o Pavlu, bila je strepila zbog vjere u Krista. A žena Nerova je bila Potencijanina sestra, i ona tajno obavesti ju o Hristu, da oni koji veruju u Njega će videti večnu radost, i da sve ovde je privremeno, ali tamo večno,tako da i ona je pobegla iz palače, i neki od senatorovih žena sa njom. Tad Nero, nanijevši mnogo muka na Perpetuu, na kraju veza velik kamen za njen vrat, i naredi da ona bude bačena preko provalije (sa litice). I njeni ostaci leže na Momentanskim vratima. A Potencijana također prođe mnoga mučenja, i na kraju, učinivši peć jedan dan, oni spališe je.

Djela Petrova

Dela Petrova

 

Iz "The Apocryphal New Testament" M.R. James: Clarendon Press, 1924                   

 

Napisano verovatno od stanovnika Male Azije (on ne zna mnogo o Rimu), ne kasnije od A.D. 200, u grčkom. Autor je pročitao Dela Jovanova veoma pažljivo, i usmerio svoj jezik prema njemu. Kakogod, on nije toliko nepravoslavan kao Leuklus, iako njegov jezik o Ličnosti našega Gospoda (gl.xx) ima prilično sumnjive sličnosti onomu u Delima Ivana.

Dužina knjige kako je data u Stihometriji Nećeforusa je 2750 linija, pedeset linija manje nego kanonska Dela.

Mi imao:

1 Kratak deo na koptskom

2 Velik deo u Latinskom sačuvan u jedinom rukopisu sedmoga veka u Verčeli: često zvana Dela Verćelska. Ono uključuje mučeništvo.

3 Mučeništvo, sačuvano posebno, u dve grčke kopije, u Latinskom, i u mnogim verzijama – Koptska, Slavonska, Sirijska, Armenska, Arapska, Etiopska.

Također

Jedno od dvoje važnih izvoda iz izgubljenih delova, i malen dio originala na papirusu, izvesni delovi, govori Petra, preneseni od nesavjesnog pisca Života SV. Aberikusa iz Hierapolisa.

Latinsko prepričavanje mučeništva, dodeljen Linusu, Petrovom nasledniku u biskupskom Rimu, je učinjeno iz grčkog, i povremeno je koristan.

I

KOPTSKI FRAGMENT

Ovo je sačuvano odvojeno u ranim rukopisima na papirusu (četvrti-peti vek) sada u Berlinu; ostali sadržaj njegov je Gnostička pisanja koja još nisu objavljena. Ja slijedim C.Schmidt –ovo prikazivanje njega. Ima mali naslov na kraju. Dela Petrova Na prvi dan sedmice, to je, na Dan Gospodnji, mnoštvo se sakupi, i oni donesoše Petru mnoge bolesne da bi ih on izlečio. I jedan iz mnoštva otišao je i rekao Petru: Vidi, Petre, u tvom prisustvu ti si učinio mnogi slepi da vide i gluvi da čuju i hromi da hode, ti si pomogao slabima i dao im snagu: ali zašto nisi pomogao svojoj kćeri,djevici, koja je uzrasla lijepa i verovala je u ime Božje. Jer gle, njena jedna strana je cela uduzeta, i ona leži tamo pružena u uglu bespomoćna. Mi vidimo one koje si ti izlečio: svoju vlastitu kćer si zanemario.

Ali Petar se nasmeja i reče mu: Moj sine, jasno je Bogu samom zašto njeno telo nije celo. Znaj da Bog nije slab ni bespomoćan da da svoj dar mojoj kćeri, ali da tvoja duša bude ubeđena, i onih koji su ovde prisutni da uzveruju više – tad on pogleda u svoju kćer i reče joj: Ustani sama sa tvog mesta, bez ikoje pomoći osim Isusove, i hodaj cela pred svima ovima, i dođi k meni. I ona usta i dođe k njemu, i mnoštvo se radova na tome što se dogodilo. Tad reče Petar njima: Pogledajte, vaše srce je ubeđeno da Bog nije bez snage u pogledu svih stvari koje mi tražimo od njega. Tad se oni radovaše više i hvališe Boga. A Petar reče svojoj kćeri: Idi na svoje mesto, i lezi dole i budi opet u svojoj slabosti, jer to je mudro za mene i za tebe. I devojka se povuče i leže na svoje mesto i bi kao ranije, i celo mnoštvo plaka, i moliše Petra da ju učini celom.

Ali Petar reče im: Tako živ bio Gospod, ovo je celishodno za nju i za mene. Jer na dan kad je ona rođena meni ja imah viziju, i Gospod mi reče: Petre, ovaj dan je veliko iskušenje ti rođeno, jer ova tvoja kćer će donijeti bol mnogim dušama ako njeno telo nastavi celo. Ali ja sam mislio da vizija me ismijava.

A kad devojka imade deset godina, kamen posrtanja bi pripravljen za mnoge zarad nje. I neizmerno bogat čovek, po imenu Ptolemej, kada je video devojku sa njenom majkom da se kupa, posla k njoj i uze je za ženu, ali njena majka nije sesložila. I on sla često k njoj, i nije mogao čekati.

(Ovde je list izgubljen; smisao, je teško uhvatiti. Augustin govori (citirajući Apokrifna Dela) o kćeri Petrovoj da je udarena oduzetošću na molitvu njenog oca.

Ptolemej, nemoćan da osvoji djevojku na pošten način, dolazi i odvodi je. Petar čuje za to i moli Boga da zaštiti je. Njegova molitva je uslišena. Ona je udarena uzetošću na jednoj strani tela. Tad se tekst nastavlja.)

Sluge Ptolemeja dovode devojku i polažu je pred vrata kuće i odlaze.

Ali ja kad videh, Ja i njena majka, mi odosmo dole i nađosmo devojku, da jedna cela strana njenog tela od njenih nožnih prstiju do njene glave je oduzeta: i mi odnesosmo je dalje, slaveći Gospoda koji je sačuvao njeno devojaštvo od nećisti i srama i pokvarenosti. Ovo je uzrok stvari, zašto je devojka nastavila tako do današnjeg dana.

Sad, zato, odgovarajuće za vas je da znate kraj Ptolemeja. On je otišao kući i tugovao noć i dan nad onim što ga je snašlo, i zarad mnogih suza koje je prolio, on posta slep. I kad je rešio da ustane i obesi se, gle, oko devetog časa dana, on vide veliko svetlo koje je obasjavalo celu kuću, i čuo je glas koji mu govori: Ptolemej, Bog ti nije dao posuđe za pokvarenost i sram, i još nije postala tvoja koja je verovala u mene da uprljaš moju djevicu, koju češ znati kao svoju sestru, iako sam dao vam objema jedan duh. Već ustani i idi brzo do kuće apostola Petra, i videti češ moju slavu, on će ti učiniti znanim šta moraš da radiš.

Ali Ptolemej nije bio nemaran,već reče svojim slugama da mu pokažu put i dovedu ga meni. I kad oni behu došli kod mene, on mi reče šta ga je snašlo silom našega Gospoda Isusa Krista. Tad je on vidio očima njegova tela, i očima duše, i mnogo ljudi verovaše u Hrista, i on učini im dobro i dade im dar Božiji.

Potom Ptolemej umre, odlazeći iz života, i ode Gospodu, i kad on učinisvoju volju oporukom da da komad zemlje u ime moje kćeri, jer kroz nju on je uzverovao u Boga i bi učinjen zdravim. Ali ja prema onomu kroz koga je to došlo, vodih veliku brigu, ja prodah zemlju, Bog sam zna niti ja niti moja kćer su primili cenu. Ja prodah zemlju i nisam uzeo ništa od iznosa, već dadoh sav novac siromašnima.ž

Znajte stoga, vi sluge Isu Krsta, da Bog upravlja onima koji su njegovi, i priprema dobro za svakoga od njih, iako mi mislimo da Bog nas je zaboravio. Zato sad, braćo, budimo tužni i gledajmo i molimo, i tako će dobrota Božja pogledati na nas, na šta čekamo.

I dalji razgovor činio je Petar pred njima svima, i veličao ime Hrista Gospoda i dao im svima od hljeba, i kad ga je podelio, on usta i ode u kuću.

Prizor ovog dela je verovatno Jerusalem. Predmet toga je često korišten od kasnijih pisaca, najznačajnije, možda, od autora kasnijih Dela od SS. Nerej i Ahilej (peti ili šesti vek), koji su dali kćerki ime, Petronila, što je ušlo u kalendare, i kao Peronela, Pernel, ili Parnel je postalo slično.

Nekoliko kritika pita da li ovaj deo zaista pripada Delima Petrovim, ali visina vjerovatnoće i mišljenja protiv toga. Ništa nije jasnije nego što je odlomak iz veće knjige, i to je drevno (rukopis je možda iz četvrtog veka). Štaviše, Augustin, radeći sa Apokrifnim Delima, upućuje je na sadržanu priču. Šta drugo velika knjiga antički datirana koja razmatra Petrova dela možemo zamisliti u Delima.

 

II

VRTLAROVA KĆERKA

Augustin (Protiv Adimantusa, xvii.5) govori svome manihejskom protivniku: priča o Petrovom ubijanju Ananije i Safire rečju je vrlo glupa optužba onih koji u apokrifnim delima čitaju i uvažavaju i nesreću koju sam spomenuo o apostolu Tomi (smrt nosača čaše na gozbi u Delima) i te o kćeri Petrovoj koja je bila udarena sa uzetošću na molitvu njenog oca, i da kćerka vrtlara je umrla na molitvu Petrovu. Njihov odgovor je da je to bilo potrebno za njih, da jedan bude onesposobljen sa uzetošću a da drugi umre, ali oni ne niječu da se dogodilo na molitvu apostola.

Nagovještaj na vrtlarovu kćer ostala je zagonetka do kasno. Ali deo u Poslanici Tita (već citirano) govori nam suštinu priče.

Izvjesni vrtlar je imao kćer, djevicu, jedino dete njenog oca; on je molio Petra da moli za nju. Na njegov zahtev, apostol mu odgovori da Gospod joj je dao šta je korisno za njenu dušu. Odmah devojka padne mrtva.

O vrijedna dobiti i prikladna Bogu,pobjeći drskosti tijela i pokvariti hvalisanje krvi! Ali taj, starac, bezvjeran, i ne znajući veličinu nebeske milosti, u neznanju božanske koristi, molio je Petra da njegova jedina kćer bude oživljena ponovo. I kad je oživljena, ne mnogo dana potom, kao što bi bilo danas, rob vjernika koji je boravio u kući potrča na nju i upropasti devojku, i oboje njih nestaše.

Ovo je očito poredba na priču o Petrovoj kćeri, i verovatno je slijedila odmah na nju u Delima. Ima i druga rečenica koja odgovara okolnostima, koju Dom de Bruyne je našao u Cambrai MS, iz trinaestog veka zbirka aforizama – i štampana sa izvodima iz Poslanice Titu

Da za mrtvima ne treba tugovati previše, Petar govoreći jednome koji tuguje bez strpljenja od gubitka svoje kćeri, reče: Toliko mnogo napada đavola, toliko mnogo zavjetovanja tijela, toliko mnogo nesreća svijeta je ona izbegla, a ti prolivaš suze kao da ne znaš šta ti trpiš u sebi (koje dobro te je snašlo)

Ovo bi moglo biti deo Petrovog obraćanja ka ožalošćenom vrtlaru.

 

III

VERĆELSKA DELA                                                                                                            

I. U vreme kad Pavle je boravio u Rimu i utvrđivao mnoge u veri, dogodilo se da jedan po imenu Kandida, žena Kvartusa koji je bio nad zatvorom, čula je Pavla i držala do njegovih reči i verovala. I kad je ona uputila i svoga muža također on je verovao, Kvartus je dopustio Pavlu da ode kamo god želi dalje od grada. Komu Pavle reče: Ako je volja Božija, on će otkriti mi to. I potom Pavle je postio tri dana i pitao Gospoda ono što će mu koristiti, on vidje viziju, čak Gospodar da mu govori: Ustani, Pavle, i budi ljekar u tvome telu (t.j. idući iz zatvora) onima koji su u Španiji.

On potom, rekavši braći šta Bog mu je naredio, ništa sumnjajući, pripremi se da ode iz grada. Ali kad Pavle je odilazio, tamo bi veliki plač kroz celo bratstvo, jer oni su mislili da više Pavla neće videti, tako da su čak derali odeću. Imali su u mislima i to da Pavle je često sporio se sa učenjacima židova i zbunjivao ih, govoreći: Krist, na  vaši oci svoje ruke staviše, ukinuo je njihove subote i postove i svete dane i obrezanje, i učenja ljudi i ostale običaje on je ukinuo. Ali braća tugovaše (i preklinjaše) Pavla dolaskom Gospodina Isa Krsta, da on ne bude odsutan preko godine, govoreći: Mi znamo tvoju ljubav za braću, ne zaboravi nas kada odeš tamo, niti počni da nas zaboravljaš, kao mala deca bez majke. I kad ga oni moliše dugo sa suzama, tamo dođe zvuk sa nebesa, veliki glas govoraše: Pavle sluga Božji je odabran da služi sve dane svoga života: od ruku Nera lošega i zlog čoveka on će biti predstavljen pred vašim očima. I veoma veliki strah pade na braću zarad glasa koji dođe sa nebesa, i oni behu utvrđeni još više u veri.

II. I oni donešahu Pavlu hleb i vodu za žrtvu, da bi on izgovorio molitvu i podelio svakome. Među kojim dogodilo se da je ženi zvanoj Rufina željela ona također da primi euharistiju iz ruku Pavlovih, koju Pavle, ispuni duhom Božijim, reče dok se približavala: Rufina, ti dolaziš ne dostojno do oltara Božijega, dižući se pored onoga koji nije tvoj muž već preljubnik, i želiš da primiš euharistiju Božju. Jer vidi Satana će mučiti tvoje srce i zbaciti te na očigled svih koji veruju u Gospoda, da oni koji vide i veruju znaju da su verovali u živoga Boga, ispitivača srca. Ali ako se pokaješ od svoga dela, on je veran koji može izbaciti tvoj greh i osloboditi te od ovoga greha, ali ako se ne pokaješ, dok si još u tijelu, želeći vatru i vanjska tama će te primiti zauvek. I odmah Rufina pade, bijući udarena sa uzetošću od njene glave do noktiju na njenoj nozi, i nije mogla govoriti jer vezik joj je bio vezan. I kad oboje njih koji verovaše i koji počinjahu u veri videše, oni udarahu se u prsa, sečajući se starih greha, i tugovaše i rekoše: Mi ne znamo hoće li Bog oprostiti prijašnje grehe koje smo počinili. Tad Pavle pozva na mir i reče: Ljudi i braćo koji ste sada počeli da verujete u Hrista, ako ne nastavite u prijašnjim delima običaja vaših otaca, i držite sebe od prevare i bijesa i požude i preljube i onečišćenja, i od ponosa i zavisti i prezira i neprijateljstva, Isus živi Bog će vam oprostiti šta ste učinili u neznanju. Zato, vi sluge Božije, naoružajte se svaki unutrašnjim čovekom u miru, strpljenju, vjeri, dobročinstvu, znanju, mudrosti, ljubavi ka braći, gostoprimstvu, milosti, uzdržanju,časnosti,ljubaznosti, pravdi: tad ćete imati za vodića večnoga prvo-rođenoga od celog stvaranja, i imati ćete snagu u miru sa Gospodom. I kad su oni čuli ove stvari od Pavla, oni ga moliše da moli za njih. I Pavle podiže svoj glas i reče: O večni Bože, Bože nebesa, Bože neizrecivog divljenja, koji si utvrdio sve stvari rečju, koji si vezao na sav svijet okove milosti, Oče tvoga svetoga Sina Isusa Krista, mi zajedno molimo te kroz tvoga Sina Isa Krsta, ojačaj naše duše koje behu pre neverovanja ali sada veruju. Jednom sam bio hulnik, sada na me  hule, jednom sam bio progonitelj, sada trpim progon od drugih, ranije sam bio neprijatelj Hrista, sada molim da budem njegov prijatelj: jer ja verujem u njegovo obećanje i u njegovu milost, ja ubrajam sebe vernim i onima koji primaju oproštenje prošlih grehova. Zato ja vas ohrabrujem također, braćo, da verujete u Gospoda Oca Svemogućega, i da stavite svo svoje povrenje u našega Gospodara Isusa Krista njegova Sina, verujući u njega, i nijedan čovek neće moči iščupati vas iz obećanja.Pognite svoja kolena zato zajedno i preporučite me Gospodu, koga ću ja poslati drugomu narodu, da njegova milost može ići ispred mene i postaviti moje putovanje pravim, da on primi svoje posude svetim i verujućim, da oni, dajući hvalu za moje propovedanje riječi Gospodnje, budu dobro utvrđeni u veri. Ali braća plakaše dugo i moliše Gospodina sa Pavlom, govoreći: Budi ti, Gospode Isuse Hriste, sa Pavlom i povrati ga nama celoga: jer mi znamo našu slabost koja je u nama do dana današnjeg.

III. Veliko mnoštvo žena je klečalo i molilo i preklinjalo Pavla, i oni ljubiše njegove noge, i pratiše ga do luke. Ali Dionizije i Balbus, iz Azije, vitezi Rima, i slavni ljudi, i senator po imenu Demetrije su bili sa Pavlom na desno njega i reče: Pavle, Ja bih želio da ostavim grad da nisam sudija, da se ne odvajam od tebe. Također iz Cezarove kuće Kleobije i Ifitus i Lisimah i Aristej i dve nadzornice Veronika i Filostrate, sa Narcisom prezbiterom nakon što su ga pratili do luke, ali u tom oluja sa mora dođe, on Narcis posla braću nazad u Rim, da ako bi iko htio, on dođe dole i čuje Pavla dok on ne otplovi: i čuvši to, braća odoše u grad. I kad oni rekoše braći da je ostao u gradu, i izveštaj bi otišao nadaleko, , neki na životinjama a neki na nogama, i drugi putem Tibra dođoše do luke, i behu utvrđeni u veri za tri dana, i na četvrti dan do petoga časa, moleći zajedno sa Pavlom, i čineći prinos: i oni staviše sve što je potrebno na brod i isporučiše mu dvoje mladih ljudi, vernika, da putuju sa njim, i poželiše mu srećan put u Gospodu i vratiše se u Rim.

Bio je veliki spor oko ove tri glave, da li nisu izvod iz Dela Pavlovih, ili su dodatak umetnut od pisca Grčkoga izvornika od Verćelskih Dela

Ako su od Pavla, to znači da u tim delima Pavle je predstavljen kako posećuje Rim dvaputa, i ide u Španiju između dve posete. Očito, ako je tako, on se nije vratio pravo iz Španije u Rim, u najmanjem Koptsko daje naznaku proroštva Kleobiusa i Mirte behu izgovorena u Španiji.

Pitanje je teško. Sva dopuštenja pisca Dela Petrovih znaju i koriste u Delima Pavlovim, ali postoji jaka suprotnost ideji da Pavle je imao dve posjete Rimu.

Pisac o Pavlu verovatno je znao kanonska Dela veoma dobro i očito je uzeo veliku slobodu sa njima. Je li išao tako daleko, neki se čude, tako da potiskuje i odbacuje celu priču o iskušenju pred Feliksom i brodolom ako on kaže za samo jednu posetu Rimu – Pavle prilično slobodno i mučeništvo vrlo ubrzo nakon njegova dolaska – su krajnje u suprotnosti sa Lukom (Pavle dolazi u pritvor i živi dve godine najmanje u gradu).

IV. Sad nakon nekoliko dana tamo je bila velika pometnja usred crkve, jer neki rekoše da su videli čudesna dela učinjena od nekoga čoveka čije ime je Simon, i da je on u Ariciji, i oni dodaše dalje da je on rekao da je on velika moč Božja i da bez Boga ne može učiniti ništa. Nije li ovo Krist u koga verujemo koga Pavle nam je propovijedao, jer od njega mi vidosmo mrtve podignute, i ljude izbavljene od različitih slabosti: ali ovaj čovek traži svađu,mi znamo šta je ova prepirka jer nije malena pometnja učinjena među nama. Možda također on će sad uči u Rim, jer jučer mi smo ga tražili sa velikim uzvikivanjima, govoreći mu: Ti si Bog u Italiji, ti si spasitelj Rimljana, požuri brzo u Rim. Ali on je govorio ljudima sa kreštavim glasom: Sutra oko sedmoga časa videti ćete me kako letim nad vratima grada u obliku na način kako sada pričam sa vama. Zato, braćo, ako vam izgleda dobro, idemo i čekajmo rešenje problema. Oni svi potom potrčaše i dođoše do vrata. I kad bi sedmi čas, odjednom prašina se videla na nebu daleko,kao dim da sija sa zracima rasutim. I kad se on približio vratima, odjednom nije viđen, i potom se pojavi usred ljudi, koga svi oni obožavahu, i primiše na znanje da je on isti koji je viđen dan ranije.

I braća su se ne malo vređala među sobom, videći, štaviše, da Pavle nije u Rimu, niti Timotej ili Barnaba, jer oni su poslani u Maćedoniju od Pavla, i tamo nije bilo čovjeka da nas utješi, da priča ništa o njima koji su upravo postali katekumeni (umrli pre krštenja). I kao Simon uzdizahu sebe više delima koje je on učinio, i mnogi od njih danima su zvali Pavla vračarom, a drugi prevarantom, tako da veliko mnoštvo onih utvrđenih u veri svi padoše osim Narcisa prezbitera i dve žene u boravištu Vitunjana, i četvoro koji više nisu mogli ići njihovoj kući, već behu zatvoreni danju i noću: ti su dali sebe na molitvu danju i  noću, moleći Gospoda da Pavle se vrati brzo, ili neki drugi da posjete njegove sluge, jer đavao je učinio da padnu njegovom zlobom.

V. I kako su oni molili i postili, Bog je već dotakao Petra u Jerusalimu od toga šta će se dogoditi. Jer dok dvanaest godina koje je Gospod Hrist pridružio na njega behu ispunjene, on pokaza mu viziju na ovaj način, govoreći mu: Petre, taj Simon vrač koga si izbacio iz Judeje, osuđujući ga, je opet došao pred tebe (sprečavajući te) u Rimu. I znati češ vrlo skoro (ili da bi znao u nekoliko riječi): da svi koji su verovali u mene je Satana učinio da padnu njegovim umijećem i radom: koje Močni Simon opravda sebe da je. Ali ne odgađajte: krenite sutra, i tamo ćete naći brod spreman, spreman za plovidbu u Italiju, i unutar par dana pokazati ću ti milost koja ima u njemu bez mane. Petar tad, opomenut vizijom, prenese je braći bez zadržavanja, govoreći: Potrebno je za mene da idem u Rim da se borim sa neprijateljem i protivnikom Gospoda i naše braće.

I on ode dole u Cezareju i ukrca se brzo u brod, od čega ljestve su već povučene, ne uzimajući ikoju proviziju od njega. Ali upravitelj broda čije ime je Teon pogleda na Petra i reče: Štagod mi imamo, sve je tvoje. Jer koju hvalu mi imamo, ako uzmemo ljude kao što smo mi u neizvjesan slučaj teškoće i ne delimo sve što imamo sa tobom već samo daj nam da imamo dobar put. Ali Petar, dajući im zahvalu za ono šta ponudiše, postio je dok je bio na brodu, tužan u mislima i opet tješeći se jer Bog je uračunao ga vrijednim da bude sluga u njegovoj službi.

I nakon nekoliko dana upravitelj broda usta u času njegove većere i upita Petra da jede s njim, i reče mu: O ti, tkogod da si, ja te ne znam, ali te računam, uzimam te za slugu Božju. Jer ja sam gledao moj brod u ponoć i osetio glas čovjeka sa neba kako mi govori: Teon, Teon! I dvaput me pozva po mome imenu i reče mi: Među onima koji plove sa tobom daj Petru veliku počast od tebe, jer s njime češ ti i ostali ostati sigurni bez ijedne ozljede po takvom smeru kakvom se nisi nadao. I Petar verova da Bog se udostojio da pokaže svoje proviđenje na moru njima koji behu na brodu, i odtad poče Petar da objavljuje Teonu močna dela Boga, i kako ga je Gospod odabrao između apostola, i za koji posao on plovi u Italiju, i danima on je razgovarao sa njim riječ Božju. I smatrajući njega on je vidio po njegovom hodu da je on jedne misli u vjeri i vrijedan službe.

Sad bilo je mirno na brodu u Jadranskom moru, Teon pokaza Petru, govoreći mu: Ako češme smatrati vrednim, koga želiš krstiti sa pečatom Gospodnjim imaš priliku. Jer svi koji behu na brodu su zaspali, bijući pijani. I Petar ode dole užetom i krstio je Teona u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i on izađe iz vode radujući se velikom radošću, i Petar je bio zadovoljan jer Bog je ubrojao Teona vrednim njegova imena. I dogodilo se kad Teon je kršten, da se pojavilo u istomu mestu mladić sjajan i lijep, govoreći im: Mir vama. I odmah Petar i Teon odoše i uđoše u kabinu, i Petar uze hleba i dade hvalu Gospodu koji ga je ubrojao vrednim svete službe, i za to mladić se pojavio njima, govoreći: Mir vama. I on reće: Ti najbolji i sam sveti, ti si se pojavio nama, O Bože Isuse Kriste, i u tvoje ime je ovaj čovjek sada očišćen i zapečaćen svetim pečatom. Zato u tvoje ime ja stavljam u njega tvoju euharistiju (zahvalnost), da bude tvoj savršeni sluga bez krivnje zauvek.

I dok su oni slavili i radovali se u Gospodu, odjednom dođe vjetar, ne jak već umjeren, na brodski pramac, i ne presta za šest dana i mnoge noći, dok nisu došli do Puteola.

VI. I kad su oni došli do Puteoli, Teol je skočio iz broda i otišao u boravište gde je želio da se smesti, da pripremi da primi Petra. A on sa kojim se smestio je bio jedan po imenu Ariston, koji se uvek bojao Gospoda, i zarad imena Teon povjeravao je sebe njemu (imao poslove sa njim).  I kad je on došao u boravište i video Aristona, Teon mu reče: Bog koji je ubrojao te vrednim da mu služiš je dao svoju milost meni također po svome svetom slugi Petru, koji je sa mnom sad doplovio iz Judeje, bijući zapoveđen od našega Gospoda da dođe u Italiju. I kada on ču to, Ariston pade na Teonov vrat i zagrli ga i molio ga da ga dovede do broda i pokaže mu Petra. Jer Ariston je rekao da odkad je Pavle otišao u Španiju tamo nije bilo čoveka od braće u kome bi se oni osvežili, i štaviše, izvesni židov je ušao u grad, zvan Simon, i sa svojim mađijama vračanja i svojom zlobom on je učinio svo bratstvo da padne od ovoga puta i to, tako da su svi pobegli iz Rima, očekujući dolazak Petrov: jer Pavle nam je rekao za njega, i ja sam također video mnoge stvari u viziji. Sad, stoga, ja verujem u moga Gospoda da on će opet izgraditi svoju službu, jer sve ove prevare će biti iščupane između njegovih slugu. Jer naš Gospod Isus Hrist je vjeran, koji je sposoban da povrati naše misli. I kad Teon je čuo ove stvari od Aristona, koji je plakao, njegov duh bi podignut (porastao je) još više i on je buio ojačan, jer je uvidio ono šta je verovao u živoga Boga.

Ali kad su oni došli zajedno, Petar je gledao na njih i smijao se, bijući ispunjen sa Duhom, tako da Ariston je pao na svoje lice na Petrove noge, i rekao ovako: Brate i gospodine, ti imaš udeo u svetim tajnama i pokazuješ ispravan put koji je Gospodin Isus Krist naš Bog, koji putem tebe nam je pokazao svoj dolazak: mi smo izgubili sve one koje Pavle nam je dao, radom Satane, ali sada ja verujem u Gospoda koji je zapovedio tebi da dođeš do nas, šaljući te kao svoga glasnika, da je on ubrojao nas vrednim da vidimo njegova velika i čudesna dela putem tebe. Ja molim te stoga, požuri u grad, jer ja sam ostavio braću koja sada posrću, koje ja videh da padaju u iskušenja đavola, i poteci tamo, govoreći im: Braćo, stojte čvrsto u veri, jer je od potrebe da unutar ova dva meseca milost našega Gospoda donese njegov sluga vama. Jer ja sam video viziju, čak Pavla, da mi govori: Ariston, beži iz grada. I kad ja čuh, ja verovah bez odlaganja i odoh u Gospodu, iako imah nestabilnost u telu, i dođoh ovamo, i dan za danom ja stojim na obali pitajući moreplovce: Je li Petar doplovio sa vama. Ali sad kroz izobilje milosti Božje ja te molim, hajdemo u Rim bez odlaganja, da učenje ovoga zloga čovjeka dalje ne prevlada. I kako je Ariston rekao ovo sa suzama, Petar mu dade svoju ruku i podiže ga sa zemlje, i Petar također žaleći, reče sa suzama: On je sprečio nas od iskušenja svijetasvojim anđelima, ali onaj koji ima moč da spase svoje sluge od iskušenja će ugasiti njegove prevare i staviti pod noge ih koji su verovali u Hrista koga mi propovedamo.

I kako su oni ulazili na vrata, Teon je molio Petra, govoreći: Ti nisi osvežio se u nijedan dan u tako velikomu putovanju, i sad pre nego odeš na tako velik put izaći češ iz broda i zadržati se i osvežiti se, i onda češ ići dalje: jer odavde do Rima je cesta od kamenja bojim se da vas ne povredi od udaranja. Ali Petar odgovori i reče im: Šta ako se dogodi da mlinski kamen ovjese o mene, i tako na neprijatelja od našega Gospodina, kao što je moj Gospodin rekao nam da ako ijedan vređa braću, i da sam potopljen u more i da je samo mlinski kamen, što je daleko gore, čak taj ja koji sam neprijatelj ovog progonitelja njegovog sluge trebao bih biti podaleko od njih koji su verovali u našega Gospoda Isusa Hrista (rečenica je pokvarena, smisao je da Petar mora po svaku cenu biti sa svojim prijateljima- Kršćanima, ili će nastati veće kazne nego one koje prijete od Gospdnjih riječi). I bez ohrabrenja mogao je Teon da nagovori ga da se zadrži tamo čak jedan dan.

Ali Teon sam isporući sve što je bilo u brodu da bude prodano za cenu koju je on smatrao dobrom, i slijedio je Petra u Rim, koga Ariston je doveo u prebivalište Narcisa sveštenika.

VII. Glas se čuo kroz grad do braće koji su bili rasuti, zarad Simona, da bi im on pokazao da je prevarant i progonitelj dobrih ljudi. I mnoštvo stoga je trčalo da vidi apostola Gospodnjeg koji stoji na Hristu. I u prvi dan sedmice kad mnoštvo je bilo sakupljeno da vidi Petra, Petar poče da govori glasno: Vi ljudi sada koji verujete u Krista, vi koji ste za malo vremena pretrpjeli iskušenje, uvidite zarad kojeg razloga Bog je poslao svoga Sina u svijet, i zašto je on učinio njega da bude rođen od Djeve Marije, jer tako je učinio da nam pribavi nešto milosti ili oproštaj čak jer bi on oduzeo sve prekršaje i svo neznjanje i sve radnje đavola, njegove pokušaje (početke) i njegovu snagu kojom je prevladao neko vreme, pred našim Bogom zasjao je u svijetu. I gde ljudi kroz neznanje padaju u smrt od mnogih i različitih slabosti, Svemogući Bog, potaknut sažaljenjem, poslao je svoga Sina u svijet. Sa kojim ja sam bio, i on (ili ja) hodao sam na vodi, od čega ja sam bio sam svedok, i svedočio da kada je on radio u svetu sa znacima i čudima, sve što je on radio.

Ja priznajem, drago-voljena braćo, da ja sam bio s njim, i još zanijekao sam ga, čak našega Gospoda Isusa Krista, i ne da jednom samo, već triput, jer tamo behu zli psi koji su došli oko mene kao što su radili Gospodnjim prorocima. I Gospod nije prigovorio mi, već okrenuo k meni se i imao sažaljenja na slabosti moga tela, kad potom ja gorko oplakivah sebe, i tugovah zarad slabosti moje vere, jer sam bio izigran od đavola i nisam držao na mislima riječi moga Gospoda.

 

I sada vam kažem, O ljudi i braćo, koji ste sakupljeni u ime Isusa Hrista: protiv vas također je prevarant  Satana usmerio svoje strele, da biste vi skrenuli sa puta.Ali ne klonite, braćo, niti dajte da duh vaš padne, već budite jaki i strajte i ne sumnjajte, jer ako Satana uzrokuje me da posrnem, koga Gospodin je imao u velikoj časti, tako da sam ja zanijekao svjetlo moje nade, i ako me je prešao i nagovorio me da bežim  kao da sam veru stavio u čoveka, šta mislite da će on učiniti vama koji ste mladi u veri. Pretpostavljate li neće li vas okrenuti da vas učini neprijateljima kraljevstva Božijeg, i baciti vas u propast novom (ili zadnjom) prevarom. Jer koga god on izbaci iz nade našega Gospoda Isu Krsta, on je sin propasti zauvek. Okrenite se, zato, braćo, izabrani od Boga, i budite jaki u Bogu Svemogućemu, Ocu  našega Gospoda Isa Krsta, koga nijedan čovek nije video ni u koje vreme, niti može videti, osim onaj koji je verovao u njega. I budite svesni odakle ovo iskušenje je došlo na vas. Jer nije samo rečima da bih ja ubedio vas da ovo je Krist koga propovedam, već također djelima i neizmerno velikim delima moči ja vas potičem verom koja je u Kristu Isusu, da nitko od vas gleda za ijednim drugim osim njega koji je bio omražen i ismijavan od Židova, čak ovaj Nazaren koji je raspet i umro i u treći dan ustao ponovo.

VIII.  I tad se brača pokajaše i moliše Petra da se bori protiv Simona (koji je rekao da je on Moč Božja, i boravio je u kući Marsela senatora, koga je on nagovarao svojim čarolijama) govoreći: Vjeruj nam, brate Petre: nema čovjeka među ljudima tako mudrog kao ovaj Marsel. Sve udovice koje su verovale u Hrista su se usmerile ka njemu: svi koji su bez oca behu hranjeni od njega, i šta više, brat svih siromašnih je prozvao Marsela njihovim zaštitnikom, i sva kuća je zvana kućom stranaca i siromašnih, i car mu je rekao: Držati ću te podalje svake službe, da ne biste uništili provincije da dajete darove Hrišćanima. I Marsel odgovori: Sva dobra su također moja. I Cezar mu reče: Moji će biti ako češ ih držati za mene, ali sad oni nisu moji, jer dao si ih kome si htio, i ja ne znam kojim odvratnim osobama. Imajuči ovo, tad, pred našim očima, brate Petre, mi te izveštavamo, kako velika milost ovoga čovjeka je okrenuta u svetogrđe; jer da se on nije okrenuo, niti bi mi napustili svetu veru Boga našega Gospoda. I sad da li ovaj Marsel u ljutnji kaje ga od njegovih dobrih dela, govoreći: Sva ovu stvar ja sam proveo u celo ovo vreme, uzaludno verujući da sam ga dao zarad znanja Boga! Tako da iko ikoji stranac dođe do vrata svoje kuće, on ga je udarao sa štapom i naređivao da bude izudaran, govoreći: Ne bi li Bog potrošio toliko novca na ove varalice: i štaviše ne kaže li, bogohuleći. Ali ako tamo prebiva u tebi ijedna milost našega Gospoda i išta dobrote njegovih zapovijedi, podupireš li zabludu ovog čovjeka koji je učinio toliko milostinje službenicima Božjim.

I Petar, kada je video ovo, bi udaren sa jakom nevoljom i reče: O različiti naumi i iskušenja đavola! O izmišljotine i naumi zloga! Onaj koji je namirio za sebe močnu vatru u dan gnjeva, uništavajući obične ljude, grabljivi vuk, proždritelj i rasipatelj večnoga života! Ti si upleo prvoga čovjeka u pohotu i vezao ga tvojim starom nepravdom i sa okovima tijela, ti si celi neizmerno gorak plod drveta gorčine,koji šalješ različite pohote na ljude. Ti si prisilio Judu mog druga-učenika i družbenika apostola da učini zlo i da izruči Gospoda Isusa Hrista, koji će te kazniti za to. Ti si otežao srce Heroda i upalio Faraona i prisilio ga da se bori sa Mojsijem svetim slugom Božijim, ti si dao smjelosti Kajafi, da on izruči našega Gosoda Isusa Hrista nepravdenom mnoštvu, i čak do sad ti ubijaš nedužne duše sa otrovnim strelicama. Ti zlikovče, neprijatelju svih ljudi, budi  proklet iz Crkve njega Sina i svetoga Boga svemočnoga i kao ugarak izbačen od vatre budi ugašen od slugu Gospoda Isusa Hrista. Na tebi neka sva tama bude okrenuta i na tvoju decu, i zlo seme, na tebe da bude okrenuta tvoja zloba i tvoje pretnje, na tebe i tvoje anđele da budu tvoja iskušenja, ti početku zlobe i tamna rupo bez dna! Neka tvoja tama koju ti imaš bude sa tobom i sa tvojima koje poseduješ! Odlazi od njih koji veruju u Boga, odlazi od slugu Hristovih i od onih koji žele biti njegovi vojnici. Drži k sebi tvoju odeću tame! Bez uzroka kucaš na vrata drugih ljudi, koja nisu tvoja neć Hrista Isusa koji ih drži. Jer ti grabežljivi vuk, odnio bi ovce koje nisu tvoje već Krista Isusa, koji drži ih sa svom brigom i nježnošću.

IX. I kako je Petar govorio tako sa velikom tugom u mislima, mnogi behu dodani njima koji verovahu u Gospoda. Ali braća moliše Petra da se pridruži borbi sa Simonom i da ga ne trpi više da oslabljuje narod. I bez odlaganja Petar ode brzo iz sinagoge (skupa) i ode do kuće Marsela, gde Simon je boravio, i mnogo ljudi ga slijediše. I kad on dođe do vrata, on pozva vratara i reče mu: Idi, reci Simonu: Petar zarad koga si pobegao iz Judeje čeka te na vratima. Vratar odgovori i reče Petru: Gospodine, bilo da si Petar, Ja ne znam, već imam zapoved, jer on zna da si ti jučer ušao u grad, i reče mi: Bilo po danju ili noću, u bilokoji čas dođe, reci mu da nisam unutar. I Petar reče mladiću: Dobro si rekao to što te natjerao da kažeš. I Petar se okrene narodu koji ga je slijedio i reče: Sada ćete videti velika i čudesna čuda. I Petar videvši velikog psa vezanog za jak lanac, ode do njega i odriješi ga, i kad bi odrešen pas primi ljudski glas i reče Petru: Šta mi naređuješ da učinim, ti slugo neizrecivog i živoga Boga. Petar mu reče: Idi i reci Simonu usred njegova društva: Petar ti kaže, Izađi van, zarad tebe sam došao u Rim, ti zlikovče i prevarantu običnih duša. I odmah pas otrča i uđe, i sjuri usred njih koji behu sa Simonom, i podiže prednje noge i glasno reče: Ti Simone, Petar sluga Hristov koji stoji na vratima kaže ti: Izađi van, zbog tebe sam došao u Rim, ti najzlobniji i prevarantu običnih duša. I kad Simon ču to, i vidje nevjerovatan prizor, on izgubi riječi kojima je varao one koji su stajali tu, i svi oni behu začuđeni.

X. Ali Marcelus kad vidje on izađe kroz vrata i baci se na Petrove noge i reče: Petre, ja grlim tvoje noge, ti sveti slugo svetoga Boga, ja sam grešio mnogo, ali ne izlaži moje grehove, ako ima u tebi iskrene vere Hristove, koga propovedaš, ako se sječaš njegovih zapovijesti, da ne mrziš čoveka, da ne budeš neljubazan nijednomu čoveku, kao što sam naučio od tvog druga apostola Pavla, ne imaj na umu moje greške, već moli za mene Gospodu, sveti Sin Božji koga sam izazivao na gnjev, jer ja sam progonio njegove sluge, da ne budem izručen sa grehovima Simona u večnu vatru, koji me tako nagovarao, da ja postavim mu kip s ovim natpisom: ''Simon novi mladi Bog.' Da sam znao, O Petre, da to možeš biti savladan novcem, dao bih ti sve moje stvari, da dao bih ti i omrzio ih, da bih dobio moju dušu. Da sam imao sinove, ubrojao bih ih vrednim ničega, samo da sam verovao u živoga Boga. Ali ja priznajem da on ne bi me prevario kad je rekao da on ima moč Božju, još ti kažem, O najnježniji Petre, ja nisam vredan bio da te čujem ti slugo Božiji, niti sam utvrđen u vjeri Boga koji je u Hristu, zato  sam posrtao. Ja molim te, zato, ne uzimaj za zlo to što sam ja govorio, da Hrist naš Gospod koga ti propovedaš u istini kaže ka tvojim drugovima apostolima u tvom prisustvu: Ako imate vere kao žito sjemena, vi čete reči ovoj planini: Ukloni se, i odmah ona će se ukloniti. Ali ovaj Simon kaže da ti, Petar, si bio bez vere kada si sumnjao, u vodama. I ja sam čuo da Hrist je rekao također: Oni koji su sa mnom nisu me razumeli. Ako stoga, ti na koga je on položio ruke, koje također on je odabrao, si sumnjali, ja stoga, imajući ovog svedoka, pokaj me, i uzmi utočište u mojim molitvama. Primi moju dušu, koja je otpala od Gospoda i od njegova obećanja. Ali ja verujem da će on imati milosti na mene koji se kajem. Jer Svemočni je vjeran da oprosti mi moje grehe.

Ali Petar reče glasno: Tebi, naš Gospode, da je slava i sjaj, O Bože Svemogući, Oče našega Gospoda Isusa Hrista. Tebi je hvala i slava ičast, svijet bez kraja. Amin. Jer ti si sad puno ojačao i utvrdio nas u tebi na očigled svih, sveti Gospode, potvrdi ti Marcelusa, i pošalji tvoj mir na njega i na njegovu kuću ovaj dan, i štogod je izgubljeno ili zalutalo, ti sam možeš vratiti ponovo, mi molimo te, Gospode, pastiru ovaca koji jednom behu rasute, ali sada će biti sakupljene u jednom u tebi. Tako također primi tvoga Marsela kao jedno od tvoje jagnjadi i održi ga da više ne zaluta u grešenju ili neznanju. Da Gospode, primi ga da bez straha i suza umilostivi te.

XI. I dok je Petar govorio ovako i zagrlio Marselusa, Petar se okrete ka mnoštvu koje je stajalo do njega i vidje tamo jednoga koji se smijao, u komu je bilo vrlo zao duh. I Petar mu reče: Tkogod si koji se smiješ, pokaži se otvoreno svima prisutnim. I čuvši ovo mladić potrča u dvor kuće i zaplaka glasno i baci se u zid i reče: Petre, velika je svađa između Simona i psa koga si poslao, jer Simon je rekao psu: Reci da nisam ovde. Komu pas govori više nego što si mu rekao, i kada je on završio tajnu koju si mu zapovjedio, on će umreti na tvojim nogama. Ali Petar reče: I ti također, đavo, tkogod da si, u ime našega Gospoda Isusa Hrista, izađi iz toga mladića i ne povređuj ga, pokaži se onima koji stoje ovde. Kada mladić je čuo to, on potrča i uhvati se za veliki kip od mramora koji je bio u dvoru kuće, i razbi ga u komade sa svojim nogama. A bila je to statua Cezara. Koju Marsel držeći udari svoje čelo i reče Petru: Veliko zlo je počinjeno, jer ako ovo bude znao Cezar od nekih njuškala, on će nas bolno kazniti. A Petar mu reče: Ja vidim da ti nisi isti kao što si bilo malo ranije, jer kazao si da si spreman da potrošiš sve svoje stvari da spaseš svoju dušu. Ali ako se uistinu pokaješ, verujući u Hrista sa celim svojim srcem, uzmi u svoje ruke vode koja teče, i moli Gospoda, i u njegovo ime pospi po razbijenim delovima kipa i biti će ceo kao što je bio ranije. I Marsel, ne sumnjajući, već verujući sa njegovim celim srcem, pre nego što je uzeo vodu podiže svoje ruke i reče: Ja verujem u tebe, O Gospode Isuse Hriste: jerja sam sada dokazan tvojim apostolom Petrom, da li verujem pravo u tvoje sveto ime. Zato ja uzimam vodu u moje ruke, i u tvoje ime posipam ovo kamenje da statua postane cela kao što je bila ranije. Ako stoga, Gospode, bude tvoja volja da ja nastavim u telu i ne pretrpim ništa od Cezarove ruke, neka ovaj kamen bude ceo kao ranije. I on posu vodu na kamenje, i kip posta ceo, našta Petar se sveseli da Marcelo nije sumnjao u traženju od Gospoda, i Marsel bi ushićen u duhu jer takav je znak prvi izveo svojim rukama, i on stoga verovao je celim svojim srcem u ime Isusa Hrista Sina Božijeg, sa kojim sve stvari nemoguće postaju moguće.

XII. Ali Simon unutar kuće reče ovako psu: Reci Petru da ja nisam unutar. Komu pas odgovori u prisustvu Marsela: Ti neizmerno zli i besramni, neprijatelju svih koji žive i veruju u Hrista Isusa, ovde je nijema životinja poslana tebi koja je primila ljudski glas da te zbuni i pokaže ti da si zamejavač i lažov. Jesi li toliko dugo mislio, da kažeš na kraju: ''Reci mu da ja nisam unutar' Ne sramiš li se da izgovoriš tvoje slabe i beskorisne riječi protiv Petra sluge i apostola Hristova, kao da bi mogao sakriti se od njega koji mi je zapovijedio da pričam protiv tebe u lice, i da ne zarad tebe već zarad njih koje si zavaravao i slao u uništenje. Proklet češ zato biti, ti neprijatelj i kvaritelj puteva istine Hrista, koji će dokazati vatrom koja se ne gasi i u krajnjoj tami, tvoja bezakonja koja si počinio. I rekavši tako, pas ode i ljudi su slijedili ga, ostavljajući Simona sama. I pas dođe Petru dok je sjedio sa mnoštvom koje je došlo da vidi Petrovo lice, i pas reče šta je učinio Simonu. I tako je govorio pas anđelu i apostolu istinitoga Boga: Petre, imati ćeš veliku borbu sa neprijateljom Hrista i njegovim slugama, i mnogi koji su zavarani od njega ti češ okrenuti ka veri, zato češ primiti od Boga nagradu za tvoj rad. I kad je pas rekao ovo on pade dole na apostola Petra noge i preda duh. I kad veliko mnoštvo vidje sa čuđenjem da je pas govorio, oni počeše tad, neki da se bacaju pred Petrove noge, a neki rekoše: Pokaži nam drugi znak, da možemo verovati u tebe kao slugu živoga Boga, jer Simon je učinio također mnoge znakove u našemu prisustvu i zato smo ga slijedili.

XIII. I Petar se okrene i vidje sardinu kako visi na prozoru, i uze je i reče narodu: Ako sada vidite ovo da pliva u vodi kao riba, moći čete da verujete u njega koga ja propovedam. I oni rekoše sa jednim glasom: Uistinu mi verujemo ti. Tad on reče – sad tamo je kada za kupanje tu pri ruci: U tvoje ime, O Isuse Kriste, utoliko što se do sada u to ne vjeruje, na oči svih ovih živi i plivaj kao riba. I on baci sardinu u kupku, i ono oživje i poče da pliva. I svi ljudi vidješe ribu kako pliva, i ne samo za taj čas samo, da ne kažu da je prikaza, već učini je da pliva za dugo vremena, tako da su doveli mnogo naroda od svukuda i pokazali im sardelu koja je oživljena, tako da neki ljudi su čak bacali joj hleb, videše da je cela. I videći ovo, mnogi slijediše Petra i verovaše u Gospoda.

I oni se sakupiše danju i noću u kuću Narcisa prezbitera (sveštenika). A Petar je razgovarao njima o spisima proroka i onim stvarima koje naš Gospodin Isa Krst je izveo i rečju i delima.

XIV. Ali Marsel bi utvrđen danju znacima koje je on video od Petra kroz milost Isusa Hrista koju je on dao njemu. I Marsel dotrča Simonu dok je sedio u njegovoj kući u sobi za ručavanje, i prokle ga i reče mu: Ti najsuprotniji i najopasniji od ljudi, kvaritelju moje duše i moje kuće, koji bi učinio me da otpadnem od moga Gospoda i Spasitelja Hrista! I polažući ruke na njega on je zapovijedio mu da bude izbačen iz njegove kuće. I sluge koji primiše takvu dozvolu, pokriše ga prijekorima, neki su ga šamarali po licu, drugi su ga udarali štapovima, drugi bacahu kamenje, drugi su prosipali iz posuda napunjenim na glavi, čak oni koji su zarad ovoga pobegli od njihova gospodara i bili su dugo okovani, i druge njihove sluge družbenici o kojima je govorio zlo njihovom gospodaru prekorevajući ga, govoreći mu: Sada voljom Boga koji je imao milosti na nas i na našega gospodara, mi čemo nadomjestiti ti sa prikladnom nagradom. I Simon, teško istučen i izbačen iz kuće, potrča do kuće gde je Petar boravio, čak do kuće Narcisa, i stajući na vratima je plakao: Gle, ja sam ovde, Simon: dođi dole, Petre, i ja ću osuditi te što si verovao čoveku koji je židov i drvodjeljin sin.

XV. I kad je rečeno Petru da je Simon rekao ovo, Petar mu posla ženu koja je imala dete koji doji, govoreći joj: Idi dole brzo, i naći češ jednoga koji me traži. Za tebe nema potrebe da mu uopšte odgovoriš, već šuti i slušaj šta dete koje držiš će mu reći- Žena stoga ode. A dete koje je sisalo bi sedam meseci staro, i dobi muški glac i reče Simonu: O ti odvratni Bogu i ljudima, uništitelju istine, zlo sjeme sve pokvarenosti, O plodu prirode beskorisni! Već samo za kratko doba biti češ viđen, i potom večna kazna je pripremljena za tebe. Ti sine besramnog oca, koji nikad ne stavljaš svoj koren za dobrim već za otrovom, neverni naraštaju koga je izbegla sva nada! Nisi bio zbunjen kada te je pas prekorio; ja sam dete prisiljeno od Boga da pričam, i niti sad se sramiš. Već protiv svoje volje, u subotu kad dan dolazi, drugi će te dovesti  u forum Juliusa da bi bilo pokazano koja vrsta čoveka si ti. Odlazi stoga sa vrata gde hodaju noge svetih, jer nečeš više kvariti nedužne duše koje si izokrenuo od puteva i učinio tužnim, u Hristu zato, biti će pokazana tvoja zla priroda, i tvoji naumi će biti odsečeni u komade. A sada pričam ti poslednju riječ: Isus Hrist ti kaže: Budu udaren nijemošću u moje ime, i odlazi iz Rima do subote koja dolazi. I odmah on posta nijem i njegov govor bi vezan, i on izađe iz Rima do subote i prebivao je u štali. Ali žena se vrati sa detetom ka Petru i reče mu i ostaloj braći šta dete je reklo Simonu, i oni veličaše Gospoda koji je pokazao ove stvari ljudima.

XVI. A kad je noć pala, Petar, dok je još bio budan, vidio je Isusa obučenog u odelo svetlosti, kako se smije i govori mu: Već je mnogo ljudi od braće vratilo se kroza me i kroz znakove koje si izveo u moje ime. Ali ti češ imati borbu vjere u subotu koja dolazi, i mnogi od Pagana i Židova će biti preobraćeni u moje ime ka meni koji su bili prekorevani i ismijavani i pljunuti. Jer ja ću biti prisutan sa tobom kada ti zatražiš znakove i čuda, i ti češ preobratiti mnoge, ali češ imati Simona da ti se suprotstavlja djelima njegova oca, jer sva njegova dela će biti pokazana kao vradžbine i izmišljotine. Ali sada ne kloni, jer koga god ja pošaljem ka tebi ti češ utvrditi u moje ime. I kad bi svetlo, on reče braći kako Gospod mu se pojavio i šta mu je zapovijedio.

XVII. (Ovaj deo, umetnut odjednom, se vjeruje od Vouaux-a da je umetnut ovde pre sakupljača grčkog originala Verćelskih Dela, ali nije napisano od njega, već preneseno sa vrlo malim dodacima od ranijih delova Dela-sad izgubljenih – od kojih scena je postavljena u Judeji. Ja sam sklon favoriziranju ovog stava.

Ali verujte u mene, braćo i sestre, ja izvedoh Simona iz Judeje gde je učinio mnoga zla sa svojim čarobnim vradžbinama, bivajući u Judeji sa nekom ženom Eubulom, koja je bila časnog imanja u ovome svetu, položivši zlato i biserje od nemale cene. Ovde je Simon učinio da uđe potajno sa dvojicom drugih kao što je sam, i nitko od kućanstva nije vidio njih dvojicu, već Simon samo, i pomoću čarolija oni su odnijeli ženino zlato i nestali. Ali Eubula, kada je našla šta je učinjeno,poče da zlostavlja kućanstvo, govoreći: Uzeli ste priliku ovim čovekom Božjim i upropastili me, kada ste ga videli da ulazi k meni da časti običnu ženu, ali njegovo ime je kao ime Gospoda.

Dok sam ja postio tri dana i molio da ova stvar bude razjašnjena, ja videh u viziji Italikusa i Antulusa koga sam uputio u ime Gospodnje, i dečaka golog i okovanog da mi daju pšeničnu pogaču i govore mi: Petre, izdrži još dva dana i videti češ močna dela Božja. Kao za sve što je izgubljeno iz kuće Eubule, Simon je koristio umijeće magije i uzrokovao privid, i sa dvojicom drugih on je ukrao: koje čete videti u treći dan u deveti čas, na vratima koje vode u Neapolis, kako prodaje zlataru po imenu Agripinusu mlad satir zlata od skoro kilograma, koje ima u sebi dragi kamen. Ali za tebe tamo nema potrebe da ga diraš, da ne budeš uprljan, nego neka s tobom bude neko od nadzornićinih sluga, i pokazati češ im trgovinu zlatara i otići od njih. Zarad ovih stvari mnogi će verovati u ime Gospodnje, i sve ono šta ovi ljudi njihovim naumima i zloćom su često otimali će biti otvoreno pokazano. Kad ja čuh to, ja odoh do Eubule i nađoh je da sjedi sa njenom odećom poderanom i kosom neurednom, tuguje, kojoj ja rekoh: Eubula, ustani od tvoga tugovanja i uredi svoje lice i kosu i obuci odgovarajuću odeću, i moli Gospoda Isusa Hrista koji sudi svakoj duši: jer on je nevidljivi Sin Božiji, kojim ti moraš biti spašena, ako se samo pokaješ sa celim srcem od prijašnjih greha i primiš snagu od njega, jer gle, putem mene Gospod ti govori: Ti češ naći štogod si izgubila.  I nakon što ih primiš, vodi brigu da te nađemo, da mogneš odreći se sadašnjega sveta i tražiti večno osveženje. Poslušaj zato ovo: Neka neki od tvoga naroda paze na vrata koja vode u Neapolis na dan nakon sutra oko devetog časa, i videti će dvoje mladića koji imaju mlad satir od zlata, do kile težak, sa draguljima, i vizija mi je pokazala, koju stvar oni će ponuditi da prodaju Agripinusu od kućanstva pobožnosti i od vjere koja je u Gospodu Isusu Hristu, po komu će ti biti pokazano da veruješ u živoga Boga a ne u Simona maga, slaboga đavola, koji je želio da ti ostaneš u tugi, i tvoje nedužno kućanstvo da bude mučeno, koji lijepim riječima i govorom te je zaveo, i sa njegovim ustima je samo pričao pobožnosti, dok je u celosti obuzet bezbožnošću. Jer kad si mislio da držiš sveti dan, ti si namestio tvoga idola i pokrio ga i izneo sve tvoje ukrase na stol (okrugli tronožni stol), on dovede unutar dvojicu mladih ljudi koje nijedan čovjek od vas nije vidio, uz magičnu vradžbinu, i oni ukraše ukrase i nisu više viđeni. Ali ovaj naum nema uspeha (mjesta), jer moj Bog mi je pokazao, do kraja da ne trebaš biti obmanut, niti stradati u paklu, za te grehove koje su počinio bezbožno i suprotno Bogu, koji je pun sve istine, i pravedni sudija brz i mrtav, i nema druge nade u život ljudima osim kroz njega, po kojemu te stvari koje si izgubio si povratio sebi, i sad stekni svoju vlastitu dušu.

Ali ona baci se pred moje noge, govoreći: O čovjeće, tko si ti ja ne znam, ali njega sam primila kao slugu Božjeg, i štagod je on tražio od mene da da siromasima, ja davah mu mnogo mojim rukama, i pored toga ja dadoh mu mnogo. Koju štetu mu ja načinih, da bi on izmišljao sve ovo protiv moje kuće. Kojoj Petar reče: Nema vere da bi bila stavljena u reči, več u dela, ali mi moramo ići dalje sa tim što smo započeli. Tako ja ostavih nju i odoh sa dva upravitelja Eubule i dođoh Agripinusu i rekoh mu: Vidi da upamtiš ove ljude, jer sutra dvoje mladih ljudi će ti doći, želeći da prodaju ti mladi satir zlata sa draguljima, koji pripada gospođi od ovih, i ti češ uzeti  ga da ga paziš, i hvališ rad umjetnika, i tad kad ovi uđu, Bog će donijeti ostalo kao dokaz. I u sledeći dan upravitelji nadzornice dođoše oko devetog časa, i također mladići,želeći da prodaju Agripinusu mladi satir zlata. I oni bijući odmah uzeli, to bi izvešteno nadzornici, i ona u smetenosti misli dođe do namjesnika, i glasno objavi šta ju je snašlo. I kad Pompej namjesnik vidje je u pometnji misli, koja nikada nije išla daleko, on odmah ustane sa sudske stolice i ode u pretorium (predvorje?), i naredi tim ljudima da budu dovedeni i mučeni, i dok su oni bili mučeni oni priznahu šta su učinili u službi Simona, koji, rekoše oni, nagovorio ih je na to sa novcem. I bijući mučeni dugo, oni priznaše da sve što Eubula je izgubila bilo je pod zemljom položeno u pećini na drugoj strani vrata, i mnoge druge stvari pored toga. I kad Pompej je čuo to, on usta da ide na vrata, sa dvojicom tih ljudi, svaki od njih vezan sa dva lanca. I gle, Simon dođe na vrata, tražeći ih jer oni su se zadržali dugo. I on vidje veliko mnoštvo koje dolazi, i tu dvojicu okovanih lancima, i on razumije i krene da beži, i nije se pojavljivao više u Judeji do današnjega dana. Ali Eubula, kada je povratila sve svoje dobro, dade im za službu siromašnih, i verova  u Gospoda Isusa Hrista i bi utešena, i prezre i odreče se ovoga svijeta, i dade sve udovcima i onima bez roditelja, i odjenu siromašne. I nakon dugo vremena ona primi svoj počinak (zaspa). A ove stvari, draga voljena braćo, behu u Judeji, čime on je zvan anđelom Satane koji je istjeran od tamo.

XVIII. Braćo, najdraži i najvoljeniji, hajde da postimo zajedno i molimo Gospoda. Jer on koji ga je izveo od tamo može također da ga iščupa iz ovoga mesta, i neka nam da moč da ga zaustavimo i njegove magične vradžbine, i da dokažemo da on je anđeo Satanin. Jer u subotu naš Gospod će ga dovesti, iako on neće, na forum Juliusov. Hajde da kleknemo koljenima ka Hristu, koji čuje nas, iako ne plačemo, on je taj koji nas vidi, iako on nije viđen ovim očima, opet on je u nama, ako mi hočemo, on nas neće napustiti. Hajdemo zato očistimo naše duše od svakog zlog iskušenja, i Bog neće otići od nas. Da, ako mi trepnemo očima, on će biti s nama.

XIX. A ove stvari behu izgovorene od Petra, Marsel također uđe unutar, i reče: Petre, ja imam za tebe sam očistio moju celu kuću od otisaka Simona, i pomeo sam njegov zli prah. Jer ja uzeh vode i prizvah sveto ime Isusa Hrista, zajedno sa mojim drugim slugama koji pripadaju njemu, i posuh celu svoju kuću i sube za objed i sve trijemove, do vanjskih vrata, ja rekoh: Ja znam da ti, Gospode Isuse Hriste, si čist i nedirnut od ikoje nečisti, tako neka moji neprijatelji i protivnici budu izvedeni ispred tvoga lica. I sad, ti blagosloveni, ja sam naredio udovcima i starim ženama da se sakupe ka tebi u mojoj kući koja je očišćena, da bi oni mogli moliti sa nama. I oni će primiti svaki komad zlata u ime službe, da bi mogli biti zvani uistinu slugama Hristovim. I sve drugo je sad pripremljeno za službu. Ja molim te, zato, O Blagosloveni Petre, pristani na njihove molbe, tako da možeš odati čast njihovim molitvama umjesto mene, hajdemo potom i uzmimo Narcisa također, i tkogod od braće je tamo. Tako tad Petar pristade na njihovu jednostavnost, da ispuni njegovu želju, i ode sa njim i ostatak braće.

XX. Ali Petar ušavši, vidje jednu od starijih žena, udovu, koja bi slepa, i njenu kćer kako joj daje ruku i vodi je u Marselovu kuću, i Petar joj reće: Dođi ovamo, majko, od današnjeg dana napred Isus ti daje njegovu desnu ruku, kojom mi imamo svetlost nedodirljivu koju tama ne krije,koji ti kaže putem mene: Otvori svoje oči i vidi, i hodaj sama. I odmah udovica vidje Petra  stavljajući svoju ruku na njenu.

I Petar uđe u dvoranu za ručavanje i vidje da Evanđelje se čita, i on smota knjigu i reče: Vi ljudi koji verujete i nadate se u Hrista, uvidite na koji način sveto Pismo našega Gospoda treba biti objavljeno: od čega mi njegovom milošću napisasmo to što možemo primiti, iako još se pojavio vama slabima, i prema našoj snagi, čak to može biti smatrano nošenim (ili usađenim) ljudskim telom. Mi trebamo zato prvo da znamo volju dobrote Božije, kako to da kad greh je svukud raširen, i mnoge hiljade ljudi su bačene u propast, Bog je pokazao svoju milost da se pokaže u drugom obliku i u naličju čovečijem, u pogledu koga ni židovi niti mi nismo sposobni vredni da budemo prosvetljeni. Jer svaki od nas koliko je mogao da vidi, vidio je, koliko je mogao. Sada hoću li ja objasniti vam to što je novo čitano vam. Naš Gospod, želeći da ja vidim njegovo veličanstvo na svetoj planini – Ja, kad ja i sinovi Zebedeva vidjesmo svjetlost njegova svjetla, padoh kao mrtav i zatvorih moje oči, i čuh takav glas od njega kakav ne mogu da opišem, i mislio sam da sam oslepeo njegovom svetlošću. I kad se povratih, dišući ponovo, malo rekoh u sebi: Možda moj Gospod doveo me je ovamo da me oslepi. I ja rekoh: Ako je to tvoja volja, Gospode, ja se ne opirem. I on dade mi svoju ruku i podiže me, i kad ja ustah ja videh ga ponovo u takvomu obliku kakav sam mogao pojmiti. Tako, potom, milostivi Bog, draga voljena braćo, odnio je naše slabosti i otkrio naše grehove (kao što prorok govori: On je odnio naše grehe i pretrpio za nas, ali mi smo uvažili ga da bude u nevolji udaren sa pošastima), jer on je u Ocu i Otac u njemu – on također u sebi punoće sve veličine, on nam je pokazao sve svoje dobre stvari, on je jeo i pio zarad nas, sam nije bi gladan ni žedan, on je odnio i nosio našu mržnju zarad nas, on umrije i usta ponovo zarad nas, koji me branio kada sam grešio i utešio me svojom veličinom, i utješiti će vas također da biste ga vi voljeli, ovaj Bog koji je velik i malen, lijep i ukaljan, mlad i star, viđen u vremenu i u večnost nevidljiv, koga ruka čovečija nije sadržala, a držan je svojim slugama, koga telo nije videlo, a sad vidi, koji je riječ objavljena prorocima i sad se pojavila (tako Gk., Lat niti čut ali sada znan), nije podložan trpljenju, već sada je učinio iskušenje trpljenja zarad nas, nikad kažnjavan a sada kažnjen, koji je bio pre sveta i koji je bio obuhvačen vremenom, veliki početak svih vlasti, a izručen prinčevima, lijep, ali među nama nizak, viđen od svega predviđenoga. Ovaj Isus koga imate, braćo, vrata, svetlo, put, kruh, voda, život, oživljenje, osveženje, biser, blago, sjeme, izobilnost (žetve), sjeme gorušice, loza, plug, milost, vjera, riječ: on je sve stvari i nema nikoga drugoga večeg od njega. Njemu je slava, svijeta u vekove. Amen.

XXI. I kad je deveti čas pun bio, oni ustaše da se pomole. I gle neka udova, starija, nezana Petru, koja sedaše tamo, bijući slepa i neverujuća, plakaše, govoreći Petru: Mi sedimo zajedno ovde, O Petre, nadajući se i verujući u Hrista Isusa: kao što si tamo učinio jednog od nas da vidi, mi molimo te, gospodaru Petre, daj nam također njegovu milost i sažaljenje. Ali Petar reče im: Kad bi bilo u vama vjere koja je u Hristu, da je čvrsto u vama, osetili bi u svojim mislima ono što ne vidite vašim očima, iako su vam uši zatvorene, opet neka budu otvorene u vašem umu unutar vas. Te oči će opet biti zatvorene, videći ništa osim ljudi i goveda i nijeme životinje i kamenje i štapove, ali ne vidi svako oko Isusa Hrista. A sad, Gospode, neka tvoje slatko i sveto ime pomogne ovim osobama, ti dotakni njihove oči, jer ti možeš – da ovi mogu videti sa njihovim očima.

I kad su oni molili, prostorija u kojoj oni behu je zasjala kao da je svetlila, sa takvim svetlom kao da dolazi u oblacima, ne takvo svetlo kao po danu, već neizrecivo, nevidljivo, takvo  kakvo nijedan čovek ne može opisati, čak takvo da smo mi bili van sebe sa zbunjenošću, dozivajući Gospoda i govoreći: Imaj milosti, Gospodine, na tvoje sluge, šta možemo podnijeti, to Gospodaru daj nam, jer ovo niti možemo vidjeti niti izdržati. I dok smo bili tamo, samo ti prozori su stajali koji behu slepi, i sjajna svetlost koja se pojavila nam ušla je u njihove oči i učinila da vide. Kojima Petar reče: Recite nam šta vidite. A oni rekoše: Mi vidimo starijeg čovjeka takve prijatnosti kakvu nismo mogući da ti kažemo; ali drugi rekoše: Mi vidimo mladića; a drugi: Mi vidimo dečaka kako dodiruje naše oči nježno, i tako behu naše oči otvorene. Petar stoga veliča Gospoda, govoreći: Ti jedini si Gospod Bog, i od kojih usana mi imamo potrebu da ti damo dužnu slavu i kako da ti damo zahvalu prema tvojoj milosti. Stoga, braćo, kao što vam rekoh nešto ranije, Bog koji je stalan je veći od naših misli, baš kao što smo naučili od ove stare udovice, kako da su oni videli Gospodara u različitim oblicima.

XXII. I ohrabrivši ih sve da misle na razumevanje Gospoda sa celim njihovim srcem, on poče zajedno sa Marselusom i ostalom braćom da služi devicama Gospodnjim, i ostalima do jutra.

Komu Marsel reče: Vi svete i nepovredive djevice Gospodnje, poslušajte: Vi imate mesto gde da prebivate, za ovim stvarima koje su zvane mojim, čije su one osim vaše ne odlazite odavde, već se osvežite, jer u subotu koja dolazi, sutra, Simon je imao raspravu sa Petrom svecem Božijim, jer otkako je Gospod ikad bio sa njim, gle hoće li Hrist Gospodin sada stajati sa njim apostolom. Jer Petar je nastavio da kuša ništa, već posteći još dan, kako bi prevladao zle neprijatelje i progonitelje Gospodnje istine. Jer gle, moji mladi ljudi su došli objavljujući da su videli  skele nameštene u forumu, i mnogo ljudi je govorilo: Sutra u zoru dvojica Židova će se nadmetati ovde u pogledu učenja Božijeg. Sada zato hajde da gledamo do jutra, moleći našega Gospodara Isa Krsta da čuje naše molitve na pomoć Petru.

I Marsel se okrene da spava za kratko, i probudi Petra i reče mu: O Petre, ti apostole Hristov, hajdemo hrabro ka onomu šta leži pred nama. Jer upravo sada sam se okrenuo da spavam za malo, ja videh te kako sjediš u visokom mestu i pred tobom veliko mnoštvo, i žena neizmerno grešna, na vid kao etiopljanka, ne egipćanka, već cela crna i prljava, obučena u krpe, i sa železnim ovratnikom oko vrata i lancima na njenim rukama i nogama, pleše. I kad ti vide me ti reče mi glasno: Marsele sva moč Simona i njegova Boga je ova žena koja pleše, da je obezglaviš. I ja rekoh tebi: Brate Petre, ja sam senator visokog staleža, i nikad nisam uprljaomoje ruke, niti ubio toliko koliko vrabac ikad. A ti čuvši počeo si da plačeš još više: Dođi ti, o istiniti maču, Isuse Kriste i ne odseci samo glavu od ovoga đavola, već posjeci sve njene udove u komade na pogled svih ovih koje sam ja dao u tvoju službu. I odmah jedan kao ti, O Petre, imajući mač, posiječe je u komade, tako da sam ja gledao ozbiljno na oboje vas, i na tebe i na njega koji je posjekao u komade tog đavola, i čudio se veoma da vidim kakvi ste. I ja se probudih, i rekoh ti ove znakove od Hrista. I kad Petar je čuo bio je još više ohrabren, jer Marsel je video ove stvari, znajuči da Gospod uvijek brine za svoje. I bijuči radostan i osnažen ovim rečima, on usta i ode u forum.

XXIII.  A braća kada su bila zajedno, svi koji behu u Rimu, i uzeše mesta svaki za komad zlata, tamo dođu zajedno i senatori i starješine i oni od vlasti. I Petar dođe i stade usred, i zaplaka: Pokaži nam, O Petre, ko je tvoj Bog i koja je njegova veličina kojom ti je dao pouzdanje. Ne prekorevaj Rimljane, oni su ljubitelji bogova. Imali smo dokaz od Simona, daj nam da imamo od tebe, ubijedi nas , oboje vas, komu treba uistinu da verujemo. I dok su oni govorili ove stvari, Simon također dođe, i stajući u nevolji misli na Petrovoj strani, iz prva od pogleda na njega.

I nakon duge tišine Petar reče: Vi ljudi Rima, budite istinite sudije nama,jer kažem da verujem u živoga i istinitoga Boga, i obečavam vam dati dokaze njegove, koji su mi znani, toliko koliko vi možete nositi svedočanstva. Jer vidite da ovaj čovek je sada prekoren i miran, znajući da sam ga izveo iz Judeje zarad prevare koju je radio na Eubuli, časnoj i običnoj ženi, sa svojom mađijom, i bijući proteran od tamo, on dođe ovde, misleći izbeći da ga primetite, i gle, on stoji licem u lice sa mnom. Reci sad, Simone, nisi li u Jerusalemu pao pred moje noge i Pavlove, kada si video izlečenja koja behu izvedena našim rukama, i rekao: Molim vas uzmi od mene platu koliko hoćete, da bih ja mogao polagati ruke na ljude i činiti takva dela. I kad mi čusmo to mi te proklesmo, govoreći: Misliš li kušati nas kao da mi želimo posedovati novac. I sad ne bojiš li se uopšte. Moje ime je Petar, jer Gospod Hristos udostojio me zvati ''pripravljenim za sve stvari': jer ja verujem u živoga Boga kojim ja ću  prokazati tvoje vradžbine. Sada neka čini na očigled vas čuda koja je činio ranije: i šta sam rekao za njega, nećete li verovati.

Ali Simon reče: Ti pretpostavljam pričaš o Isusu iz Nazareta, sinu drvodjelje, i koji je sam drvodjelja, čije rođenje je zabilježeno (ili čiji narod živi) u Judeji. Slušaj ti, Petre: Rimljani imaju razumevanja, oni nisu budale. I on se okrene narodu i reče: Vi ljudi Rima, je li Bog rođen je li razapet on koji je imao gospodara on nije Bog. I kad on tako progovori, mnogi rekoše: Ti kažeš dobro, Simon.

XXIV. Ali Petar reče: Anatema na tvoje riječi protiv (ili u) Hrista! Misliš li ti pričati tako, gde prorok muje rekao: Tko će reći njegovom naraštaju. I drugi prorok kaže: Kako smo ga videli i on nije imao ljepote niti prijaznosti. I: U poslednjim vremenima će dete biti rođeno od Svetoga Duha: njegova majka nije poznala čovjeka, niti ijedan drugi da kaže da je on otac. I opet on reče: Ona je rodila i nije rodila. (Od apokrifnog Ezekiela (izgubljeno)) I opet: mala je stvar za tebe umornim ljudima (lit. Mala je stvar da činite borbu za ljude) Vidite, djevica će začeti u utrobi. I drugi prorok kaže, časteći Oca: Niti smo čuli njen glas, niti je babica ušla. (Od Uznesenja Isajiinog, XI.14) Drugi prorok kaže: Rođen ne od utrobe žene, već sa nebesa dođe on dole. I: Kamen je odsječen bez ruku, i udarioje sva kraljevstva. I: Kamen koji zidari odbaciše, isti je postao glava ugaona, i on pozva ga kamenom odabranim, dragim. I opet prorok kaže u pogledu njega: I gle, videh jednoga kao Sin čovećiji kako dolazi na oblacima. I još O ljudi Rima, ako znate Pisma proroka, ja bih izložio vam sve: kojim Spisima je potrebno da ovo bude govoreno u tajni, i da kraljevstvo Božije bude usavršeno. Ali ove stvari biti će otvorene vama kasnije. Sada se ja okrećem ka tebi, Simon: učini neku drugu stvar od ovih s kojim si ih obmanjivao, i ja ću dovesti do ničega kroz mog Gospoda Isusa Hrista. I Simon iščupa njegovu smjelost i reče: Ako starješina dozvoli (pripremite se i ne odlažite zarad mene).

XXV. Ali starješina je želeo pokazati pažnje ka oboje, da ne izgleda da čini nepravo. I starješina stavi napred jednoga od svojih slugu i ovako reče Simonu: Uzmi ovoga čoveka i predaj ga na smrt. A Petru reče: A ti ga oživi. A ljudima starješina reče: Sada je na vama da sudite da li su ovo dvoje ljudi prihvatljivi Bogu, onaj koji ubije i onaj koji oživljava. I odmah Simon progovori u uho mladića i učini ga nijemim, i on umre.

I dok je tamo počelo mrmljanje među narodom, jedna od udovica koja je bila hranjena (osvježena) u Marselovoj kući, stajući iza mnoštva, zaplaka: O Petre, slugo Božji, moj sin je mrtav, jedini kojeg sam imao. I ljudi učiniše mjesta za nju i odvedoše je Petru: i ona baci sebe pred njegove noge, govoreći: Imala sam jedinog sina, koji sa njegovim rukama davao mi je hranu: on me podizao, brinuo se, sada kada je on mrtav, tko će mi pružiti ruku. Kojoj Petar reče: Idi, sa ovim za svedočanstvo, i dovedi ovamo svoga sina, da bi oni videli i mogli verovati da uz pomoć Boga on je dignut, i da ovaj čovek (Simon) može videti i pasti (ili, i ona kad ga vide, pade). I Petar reče mladiću: Imamo potrebu za nekim mladićima, i štaviše, od takvih kakve verujemo. I odmah trideset mladića usta, koji su bili pripravni da je nose ili da donesu njenog sina koji je bio mrtav. I dok udovica je teško se povraćala sebi, mladići je uzeše, i ona je plakala i govorila: Gledajte, moj sin, sluga Hristov je poslat tebi: trgajući kosu i lice. A mladići koji behu dođoše ispitani (Gk. Očito, držali) mladićeve nosnice da vide da li je uistinu mrtav, i videći da je mrtav uistinu, oni imaše sažaljenja na staru ženu i rekoše: Ako tako želiš, majko, i imaš pouzdanja u Boga Petrovog, mi čemo ga uzeti i odnijeti tamo da ga oživimo i povratimo tebi.

XXVI.I kako su oni rekli ove stvari, starješina (u forumu, Lat.)gledali zdušno na Petra (reče: Šta kažeš ti Petre) Vidi moj dečak je mrtav, koji je također drag caru, i ja nisam ga poštedio , iako sa sobom imam druge mladiće, već sam željela radije da učinim iskušenje tebe i Boga koga propovedaš, da li si istinit, i zato ja sam želio da ovaj mladić umre. I Petar reče: Bog nije iskušan ni opravdan, O Agripa, već ako je voljen i umoljen on čuje one koji su vredni. Ali budući sad da moj Bog i Gospod Isus Krist je kušan među vama, koji je učinio tako velike znakove i čuda mojim rukama da vas okrene od vaših grehova – sada također na očigled svih vas, Gospode, na moju riječ, sa moču podigni njega koga Simon je ubio dirajući ga. I Petar reče gospodaru mladića: Idi, uzmi njegovu desnu ruku, i imati češ ga živa i da hoda sa tobom. I Agripa starješina potrča i ode mladiću i uze njegovu ruku i podiže ga. I svo mnoštvo videči zaplaka. Jedan je Bog, jedan je Bog Petrov.

XXVII. U međuvremenu udovičin sin također bi doveden na krevet od mladića, i ljudi učiniše put za njih i dovedoše ga Petru. I Petar podiže svoje oči u nebo i raširi svoje ruke i reče: O sveti Oče tvoga Sina Isusa Hrista, koji si dao nam tvoju moč, da možemo putem tebe pitati i postići, i prezreti sve šta je u svijetu, i slijediti samo tebe, koji si viđen od nekoliko i želiš biti znan od mnogih: sijaj oko nas, Gospode, prosvetli nas, pojavi se, podigni sina od ove stare udovice, koja ne može pomoći sebi bez njenog sina. I ja, ponavljajući riječi Hrista moga Gospoda, rekoh ti: Mladiću, ustani i hodaj sa mojom majkom tako dugo koliko možeš učiniti joj dobro, ti stoga češ služiti mi poslije više vrste, služeći u udijelu učenjaka (đakona) biskupa (ili, i biskupa).  I odmah mrtav čovjek usta, i mnoštvo vidje i začudi se, i ljudi plakaše: Ti si Bog Spasitelj, ti, Bog Petrov, nevidljivi Bog, Spasitelj. I oni govoriše među sobom, čudeći se uistinu na moč čovjeka koji je zvao svoga Gospoda sa rečju, i oni primiše u posvećenje.

XXVIII. Slava o tome se raširi gradom, tamo dođe majka nekog senatora, i baci se usred ljudi, i pade na Petrove noge, govoreći: Saznala sam od mojih ljudi da si ti sluga milostivoga Boga, i dao si njegovu milost svima onima koji žele svetlo. Daj stoga svijetlo mome sinu, jer ja znam da ti ne zamjeriš nikom, ne okreni se od gospođe koja te moli. Kojemu Petar reče: Hočeš li ti verovati u moga Boga, kojim tvoj sin će biti podignut. A majka reče glasno, plačući: Ja verujem, O Petre, Ja verujem! I svi ljudi plakaše. Daj majci njenog sina. Ali Petar reče: Neka on bude doveden ovde pred ove. I Petar se okrene narodu i reče: Vi ljudi Rima, ja sam također jedan od vas, i nosim čovečije telo i grešnik sam, ali sam stekao milost: ne gledaj stoga na mene kao što sam ja činio mojom moći to što sam učinio, već sa moči moga Gospoda Isusa Hrista, koji je sudija brz i mrtvih. U njega verujem i njime sam poslan, i imam pouzdanje kada zovem njega da podignem mrtve. Idite vi zato također, O ženo, i učini tvoj sin da bude doveden ovamo i da ustane ponovo. I žena je prošla kroz sredinu ljudi i otišla na ulicu, trčeći, sa velikom radošću, i verujući u njenim mislima ona dođe u svoju kuću, i uz pomoć njenih mladih ljudi ona uze ga i dođe na forum. Ona je zapovedila mladićima da stave kape (znak da su sada slobodni) na njihove glave, i da hodaju pred nosilima, i sve što je odredila da spali telo njenog sina da bude nošen pred odrom, i kad Petar vidje on je imao sažaljenje na mrtvim telom i na nju. I ona dođe u mnoštvo, dok su svi oplakivali je, veliko mnoštvo senatora i gospode slijedilo je potom, da vide čudesna dela Božija: jer ovaj Nikostratus koji je mrtav je bio neizmerno plemenit i voljen od senata. I oni dovedoše ga i postaviše pred Petra. A Petar pozva na mir, i glasno reče: Vi ljudi Rima, neka bude pravedan sud između mene i Simona, i sudite da li od nas dvoje vjeruje u živoga Boga, on ili ja. Neka podigne telo koje leži ovde, i verujte u njega kao u anđela Božijeg. Ali ako on ne može, i ja pozovem moga Boga i povratim sina živa njegovoj majci, tada verujte da ovaj čovek je vrač i zamejavač, koji vas zabavlja. I kad svi oni čuše ove stvari, oni mišljaše da je pravo što Petar je rekao, i oni ohrabrivahu Simona, govoreći: Sada, ako je išta u tebi,pokaži otvoreno! Ili pređi se, ili češ biti prevladan! (ili, ubijedi nas, ili češ biti ubijeđen). Zašto stojiš tu još Dođi, počni! Ali Simon, kada on vidje njih sve u trenu s njim, stajaše mirni, i potom, kada on vidje ljude mirne i gledaju u njega, Simon zaplaka, govoreći: Vi ljudi Rima, ako vidite da mrtav čovek ustane, hoćete li izbaciti Petra iz grada. I sav narod reče: Ne samo da čemo ga izbaciti, već u isti tren mi čemo ga spaliti sa vatrom.

Tada Simon ode do glave mrtvoga čoveka i stade i triput podiže se (ili reče triput: Podigni se) i pokaza ljudima da on mrtvac je podigao svoju glavu i pomjerio je, i otvorio svoje oči i poklonio se malo Simonu. I odmah oni počeše da traže drva i baklje, s kojim će spaliti Petra. Ali Petar primivši snagu od Hrista, podiže svoj glas i reče im koji su vikali protiv njega: Sada vidim ja, vi ljudi Rima, da ste vi – Ja moram reći budale i zaludnici, toliko dugo koliko vaše oči i vaše uši i vaša srca su slepa. Koliko dugo ćete razumom biti pomračeni da ne budete začarani, pretpostavljajući da mrtvac je ustao, koji nije podigao sebe. Bilo bi mi previše, vi ljudi Rima, da šutim i umrem bez reči, i da vas ostavim u prevarama sveta, ali ja imam kaznu vatre neugasive pred mojim očima.  Ako stoga izgleda vam dobro, neka mrtvac govori, neka ustane ako je živ, neka oslobodi usta vezana, sa svojim rukama, neka pozove svoju majku, neka kaže vama koji plačete. Zašto plačete pustite ga da da znak nam rukom. Ako ćete sada videti da je mrtav, i vas opčarate, neka ovaj čovjek se odvoji od odra, koji  vas je nagovorio da odete od Hrista, i videti ćete da mrtvac je takav kao što ste ga videli da je donešen ovde.

Ali Agripa starešina nije dalje imao strpljenja, već odbaci Simona dalje sa vlastitim rukama, i opet mrtav čovjek je ležao kao ranije. I ljudi behu ljuti, i okrenuti od vradžbine Simona i počeše da plaču: Poslušaj, O Cezare! Ako sada mrtvi ne ustane, dajte Simonu da bude spaljen umesto Petra, jer uistinu on nas je zaslepeo. Ali Petar raširi svoje ruke i reče: O ljudi Rima, imajte strpljenja! Ja ne kažem vama da ako mladić bude podignut Simon će biti spaljen; jer ako kažem, vi čete učiniti. Ljudi plakaše: Protiv tvoje volje Petre, mi čemo učiniti. Kojima Petar reče: Ako nastavite u ovom misleniju mladić neće ustati, jer mi znamo da ne vraćamo zlo za zlo, već smo spoznali da volimo naše neprijatelje i molimo za naše progonitelje. Jer ako ovaj čovek se pokaje, biće bolje, jer Bog se neće sečati zla. Neka dođe, zato, u svetlo Hrista, ali ako ne može, neka uzme deo svoga oca đavla, ali neka tvoje ruke ne budu uprljane. I kad je tako rekao narodu, on ode do mladića, i pre nego što ga je podigao, on reće njegovoj majci: Ovo dvoje ljudi koje si oslobodila u čast tvoga sina, može još služiti njihovomu Bogu kada on živi, bijući slobodni, jer ja znam da duša nekih je povređena ako vide tvog sina oživljenog i znaj da ti će biti još u okovima: ali neka nastave svi slobodno i prime njihovo kao što su ranije, jer tvoj sin će ustati opet, i neka oni budu s njim. I Petar je gledao dugo na nju, da vidi njene misli. I majka mladića reče: Šta drugi mogu ja činim također pred starešinom i kažem: koliko god sam mislila da spalim telo moga sina, neka ga imaju. I Petar reče: Neka ostaci budu dati udovicama. Tad Petar se radovao u duši i rekao u duhu: O Gospode koji si milostiv, Isuse Hriste, pokaži se tvome Petru koji te zove kao što si uvek pokazivao mu milost i ljubaznost, i u prisustvu svih ovih koji su ostvarili slobodu, da ti postanu tvoje sluge, neka Nikostratus sada ustane. I Petar dodirnu mladićevu stranu i reče: Ustani. I mladić usta i skide svoju pogrebnu odeću i sjede i oslobodi usta, i upita za drugu odeću, i on dođe dole sa odra i reče Petru: Ja molim te, O čoveće Božiji, hajde da idemo ka Hristu Gospodu koga videh da priča sa mnom, koji me također pokaza tebi i reče ti: Dovedi ga k meni, jer on je moj. I kad Petar ču ovo od mladića, on je bio ojačan još više u duši pomoču Gospodnjom, i Petar reče ljudima: Vi ljudi Rima, je li tako da mrtav je podignut, tako oni razgovaraše, tako oni ustše i hodaše, i živješe dugo kako Bog je htio. Sada zato, vi koji ste došli zajedno da se vidite, ako se ne okrenete od svojih zlih puteva, i od svih vaših bogova koji su urađeni rukama, i od sve nečisti i pohote, primite prijateljstvo sa Hristom, verujući, da možete steći večan život.

XXIX.  I u istome času oni ga obožavaše kao Boga,padajući na njegove noge, i bolesne koje su imali kući, kako bi ih izlečio.

Ali starešine videći tako veliko mnoštvo koje čeka na Petra, pokazaše Petru da se on treba povući: i Petar je rekao ljudima da dođu u Marselovu kuću. Ali majka mladića je molila Petra da uđe u njenu kuću. Ali Petar je ugovorio da će biti sa Marselom na Gospodnji Dan, da vidi udovice kako Marsel je obećao, da služi njima sa njegovim vlastitim rukama. Dečak stoga koji je ustao ponovo reče: Ja ne odlazim od Petra. A njegova majka, zadovoljna i vesela, ode u njenu vlastitu kuću. I u slijedeći dan nakon subote ona dođe do Marselove kuće noseći Petru dve hiljade komada zlata, govoreći Petru: Podijeli ovo između djevica Hristovih koje služe njemu. Ali dečak koji je ustao iz mrtvih, kada vidje da on nije dao ništa nikome, ode kući i otvori presu i sam prinese hiljadu komada zlata, govoreći Petru: Gle, Ja također koji sam podignut, nudim dvostruki prinos, i sam također od ovoga dana unapred kao govoreći žrtvu ka Bogu.

Ovde počinje izvorni grčki tekst kako je sačuvan u jednome od naša dva rukopisa (onaj u Gori Atos). Drugi (Patmos) rukopis počinje, kao i verzije, na glavi xxxiii. Grčki i ne Latinski se slijedi u prevodu.

XXX. A u Gospodnji dan kako je Petar razgovarao sa braćom i ohrabrivao ih u vjeru Hristovu, tamo bi prisutni mnogi od senata i mnogi vitezovi i bogate žene i gospođe, i bijući utvrđene u vjeri, jedna žena koja bi tamo, neizmerno bogata, koja se prezivala Hrise zarad svakog posuđa njenog je bilo od zlata – od njenog rođenja ona nikad nije koristila posuđe od srebra ili stakla, već zlatno jedino – reče Petru, ti slugo Božiji, onaj koga zoveš Bogom pojavio mi se u snu i rekao: Hriso, otidi Petru mome slugu odnesi deset hiljada komada u zlatu, jer ti duguješ ih njemu. Ja sam ih stoga donijela, bojeći se da neka šteta bude mi urađena od njega koji mi se pojavio, koji također je otišao u nebo. I tako govoreći, ona položi novac i ode. A Petar videći to uzveliča Gospoda, jer oni koji behu u potrebi da budu osveženi. Neki, stoga, od njih koji behu tamo rekoše mu: Petre, nisi li učinio zlo što si primio novac od nje jer ona je zlo govorila širom Rima za preljubu, i jer ona drži ne jednoga muža, da, ona čak ima posla sa mladim ljudima njene kuće. Ne budi stoga dioničar za stolom Hrise, već daj to što je došlo od nje bude joj vraćeno. Ali Petar čuvši smijao se i rekao braći: Šta ova žena je u ostatku njenog životnog puta, Ja ne znam, ali u tome što sam primio novac, nisam učinio ludo, jer ona je platila kao dužnik Hristu, i dala ga je slugama Hristovim, jer on sam je pribavio za njih.

XXXI. I oni donesoše k njemu također bolesne u subotu, moleći da ih on povrati od njihovih bolesti. I mnogi behu izlečeni koji behu bolesni od uzetosti, i od gihta, i groznice, i svake bolesti tijela oni behu izlečeni, verujući u ime Isusa Hrista, i mnogi behu dodani svaki dan ka milosti Gospodnjoj.

Ali Simon čarobnjak, nakon nekoliko dana što je prošlo, obećao je mnoštvu da će osuditi Petra da on nije verovao u istinitoga Boga već da je bio prevaren. I kad on učini mnoga lažna čuda, oni koji behu čvrsti u vjeri ismijavali su ga. Jer u prostorijama za jedenje on je učinio da neki duhovi uđu, koji behu samo pojava, a nisu postojali uistinu. I šta više da kažem iako je često bio osuđen za vračanje, on je učinio hrome ljude da izgledaju kao celi za kratko, slijepi također, i jednom on je učinio mnoge mrtve da ožive i kreću se, i on je sa Nikostratusom (Gk. Stratonikus). Ali Petar slijedio ga je svukud i optuživao ga stalno prolaznicima, i kad je on sada učinio tužni izraz i bio je ismijan od ljudi Rima i nisu verovali jer on nikad nije uspeo u stvarima koje je obećao izvesti, bijući u takvoj nevolji na kraju on im reče: Ljudi Rima, vi mislite sad da Petar me je nadvladao, kao močniji, i držite više pažnje do njega, vi ste prevareni. Jer sutra ja ću vas napustiti, bezbožni i neverni kakvi ste, i uzletjeti Bogu čija Moč Ja sam, premda sam postao slab. U tomu, stoga, vi ste pali, Ja sam Onaj koji stoji, i ja ću ići gore mome Ocu i reći mu: Ja također, tvoj sin koji stoji, željeli su da me povuku dole, ali ja nisam pristao s njima, vratio sam se ka sebi.

XXXII.  I već sutra veliko mnoštvo se sakupi na Svetome Putu da ga vide kako leti, I Petar dođe do mesta, videći viziju (ili, vidio je očima), da bi ga osudio u ovomu također, jer kad Simon je ušao u Rim, on je zaprepastio mnoštvo leteći: ali Petar koji ga je osuđivao nije još živeo u Rimu: koji grad on je tako zamejavao prividom, tako da su neki odnošeni s njim (začuđeni nanjega).

I kad ovaj čovek stojeći na visokom mestu ugleda Petra i poče da govori: Petre, u ovo vreme kad ja uzađen gore pred svim ovim ljudima koji me gledaju, Ja ti kažem: Ako tvoj Bog može, koga židovi staviše na smrt, i kamenovaše te koji si odabran od njega. Jer ja, kada uzletim,ću pokazati se svom ovom mnoštvu, tko sam. I gle kad je on bio podignut, i sve ga gledaše kako su uzdiže iznad celog Rima i hramova tamošnjih i planina,vjeri pogledaše prema Petru. A Petar videći neobičnost prizora zavapi Gospodu Isusu Hristu: Ako pretrpiš ovoga čoveka da izvrši to što je naumio, sada će svi oni koji su verovali u tebe biti suprotstavljeni, i znakovi i čuda koja si ti dao im kroza mene oni neće verovati: požuri s tvojom milošću, O Gospode, i neka on padne sa visine i bude oduzet, i neka ne umre već bude doveden do ništavila, i slomi njegovu nogu u tri mesta. I on pade sa visine i slomi svoju nogu na tri mesta. Tad svaki čovek baci kamenje na njega i odoše kući, i otad verovaše Petru.

Ali jedan od prijatelja Simonovih dođe brzo putem (stigavši sa puta), Gamelus po imenu, od koga Simon je primio mnogo novca, imajući grkinju za ženu, i vidje ga da je on slomio svoju nogu, i reče: O Simon, ako Moč Božija je razbijena u komade, neće li taj Bog čija Moč si ti, sam oslepeti Gamelusa zato potrči i slijedi Petra, govoreći mu: Ja bih također htio biti od onih koji veruju u Krista. A Petar reče: Ima li ikoga ko te mrzi, moj brate dođi i sedi sa nama.

Ali Simon u svojoj nevolji nađeneke da ga odnesu po noći na krevet od Rima u Arisiju, i on bi tamo za vreme, i bi donesen otamo u Terasinu jednomu Kastoru koji je bio proteran iz Rima pod optužbom vračanja. I tamo je on bolno posiječen (Lat. Od dvoje liječnika), i tako Simon anđel Satane dođe do svoga kraja.

(Ovde Mučeništvo počinje u Patmos rukopisu i verzijama.)

XXXIII. A Petar je bio u Rimu radujući se u Gospodu sa braćom, i dajući hvale noću i danju za mnoštvo koje je dolazilo dnevno do svetoga imena milošću Gospodnjom. I tamo su bili  sakupljeni također kod Petra priležnice Agripe starješine, četvoro njih, Agripina i Nicaria i Eufemia i Doris, i one, čuvši reč u pogledu časnosti i sva proroštva Gospodnja, behu udarene u njihovim dušama, i složile su se da ostanu čiste od kreveta Agripe  behu uznemirene od njega.

A Agripa je bio zbunjen i tugovao zarad njih – a on volio ih je veoma,- on je gledao i slao ljude privatno da vidi kamo su otišle, i nađe da su otišle ka Petru. On reče stoga njima kada se vratiše: Da hrišćan ih je naučio da nemaju odnosa sa mnom: znajte da ja ću vas uništiti i spaliti njega živa. One, tad, pripravne da pretrpe sve načine zla od Agripine ruke, da bi jedino izbegle strast ljubavi, bijući ojačane moču Isusovom.

XXXIV. I neka žena koje je bila neizmerno lepa, žena od Albinusa, Cezarovog prijatelja, po imeno Hantipa, dođe, ona također, ka Petru, sa ostalim gospođama, i povuče se, ona također, od Albinusa. On stoga bijući ljut, i voleći Hantipu, i čudeći se da ona nije htela spavati čak na istome krevetu sa njim, bijesnio je kao divlja zver i htio je pogubiti Petra, jer znao je da je on uzrok od odvajanja nje iz kreveta. Mnoge druge žene također, voleći riječ časnosti, odvojiše se od svojih muževa, jer su željele da obožavaju Boga u trezvenosti i čistoti. I dok je bila velika nevolja u Rimu, Albinus učini znanim svoje stanje Agripi, rekavši mu: Ili me ti osveti od Petra koji je povukao moju ženu, ili ću ja osvetiti se. A Agripa reče: ja sam pretrpio isto od njegove ruke, jer je privukao moje naložnice. I Albinus mu reče: Zašto onda čekaš, Agripa hajde da ga nađemo i usmrtimo kao sudionika u čudnim poslovima, da imamo opet naše žene, i osvetimo ih također one koji ne mogu da ga usmrte, čije žene također je odvojio od njih.

XXXV. I dok su oni razmatrali ove stvari, Hantipe sazna za naum njenog muža sa Agripom i posla i pokaza Petru, da bi on mogao otići iz Rima. I ostala braća, zajedno sa Marselom, moliše ga da ode. Ali Petar im reče: Hočemo li biti bjegunci, braćo i oni mu rekoše: Ne, ali da bi ti još mogao služiti Gospodu. I on posluša glas braće i izađe sam, govoreći: Neka nitko od vas ide sa mnom, već ja ću ići sam, menjajući svoj izgled. I kako je on otišao iz grada, on vidje Gospoda da ulazi u Rim. I kad ga vidje, on reče: Gospode, gde ideš tako (ili ovde). A Gospod reče mu: Ja idem u Rim da budem raspet. A Petar mu reče: Gospodine, hočeš li biti raspet ponovo. On mu reče: Da, Petre, Biti ću razapet ponovo. I Petar dođe sebi i videći Gospoda kako se uzdiže u nebesa, on se vrati u Rim, radujući se i slaveći Gospoda, za što je rekao: Biti ću raspet, što je trebalo snaći Petra.

XXXVI. On ode gore opet do braće, i reče im šta je vidio njega: i oni tugovahu u duši, plačući i govoreći: Mi molimo te, Petre, misli o nama da smo mladi. A Petar im reče: Ako je Gospodareva volja, i ako će biti, iako ako mi nećemo, ali za vas, Gospod je močan da vas utvrdi u veri, i naći će vas tamo i učiniti da se raširite svukud, koga on sam je posadio, da bi vi također sadili druge kroz njega. Ali Ja, toliko dugo kao Gospodin će da ja budem u tijelu, ne odupirem se, i opet ako on uzme me sebi ja ću se radovati i biti zadovoljan.

I dok Petar je tako govorio, i sva braća plakala, eto vojnika četiri uzeše ga i odvedoše do Agripe. I on u njegovoj ludosti (bolesti) zapovedi mu da bude razapet pod optužbom bezbožnosti.

Celo mnoštvo braće stoga je trčalo, i bogati i siromašni, siročad i udovice, slabi i jaki, želeći da vide i spasu Petra, dok su ljudi vikali u glas, i nisu mogli umučati: Šta krivo je Petar učinio, O Agripa. U čemu te je povredio reci Rimljanima! A drugi rekoše: Mi se bojimo ukoliko ovaj čovek umre, njegov Gospodar će nas uništiti.

I Petar kada je došao do mesta utišanog naroda reče: Vi ljudi koji ste vojnici Hrista! Vi ljudi koji se nadate u Hrista! Sjetite se znakova i čuda koje ste videli izvedeni na memi, sječajte se sažaljenja Božijeg, koliko izlečenja on je učinio za vas. Čekajte na njega koji dolazi i nagraditi će svakoga čovjeka prema njegovim delima. I sada ne budite ljuti protiv Agripe, jer on je sluga dela njegova oca. A ovo dolazi da se dogodi u svim događajima, jer Gospodin je javio mi šta će se dogoditi. Ali zašto odlažem i ne približim se krstu.

XXXVII. I prišavši i stojeći do križa on poče da govori: O ime križa, ti skrivena tajno! O milosti neizreciva koja je izgovorena u ime krsta! O prirodo čovećija, koja ne može biti odvojena od Boga! O ljubavi prijateljstvu neizrecivom i neodvojivom, koje ne može se pokazatinečistim usnama! Sada te hvatam, Ja koji sam na kraju moga izbavljenja odavde (ili, moga dolaska tamo). Ja objavljujem te, šta si ti, neću šutjeti o tajni krsta koja od davnina je zatvorena i skrivena od moje duše. Neka krst ti ne bude onima koji se nadaju u Krista, ovo što se pojavljuje, jer je druga stvar, različita od one koja se pojavljuje, čak strast koja je prema toj od Krista. I sad iznad svega, jer vi koji možete čuti možete čuti od mene, da sam na poslednjem i konačnom času moga života, poslušajte: Odvojte svoje duše od svake stvari koja je na čulima, i od svake stvari koja se pojavljuje, a ne postoji uistinu. Oslepite svoje oči, zatvorite uši, odbacite radnje koje se vide, i spoznati ćete to što zaokuplja Hrista, i celu tajnu vašega spasenja, i neka ovoliko vam bude rečeno vama koji čujete, kao da nije govoreno. Ali sada je vreme za tebe, Petre, da predaš svoje telo onima koji ga uzimaju. Primi ga zato, ti kojemu pripada. Ja molim vas krvnici, razapnite me ovako, sa glavom dole i ne drugačije, i razlog zašto, ja ću reči onima koji čuju.

XXXVIII.  I kad su obesili ga na način kako je želeo, on poče opet da govori: Vi ljudi kojima pripada da čujete, poslušajte šta ću vam reći u ovo posebno vreme dok visim ovde. Spoznajte tajnu prirode, i početak svih stvari, šta je bilo. Jer prvi čovek, čiju sličnost ja nosim u svojoj pojavi (ili, od naroda kojemu sam sličan), pada (je rođena) glava dole, i pokaza način rođenja kakav nije bio dosad: jer bio je mrtav, nemajući pokreta. On , potom, bijući skinut, koji takođe baci svoje prvo stanje na zemlju . utvrdi celo ovo stanje svih stvari, bijući obešen na sliku stvaranja gde on stvori stvari desne ruke u levu ruku i leve ruke u desnu ruku, i promeni sve znakove prirode, tako da dovede sve te stvari koje nisu bile lijepe da budu lijepe, i one koje behu uistinu zle, da budu dobre. U pogledu čega Gospod reče u tajni: Ukoliko učinite stvari desne ruke kao one u levoj, i one u levoj kao one u desnoj, i one koje su gore kao one dole, i one koje su iza kao one koje su ispred, nećete imati znanja kraljevstva.

Ova misao, stoga, ja vam objavih, i oblik u kojemu me vi vidite da visim je prikazanje toga čovjeka koji se prvi rodio. Vi zato, moji voljeni, i vi koji čujete me i koji ćete čuti, treba da prestanete od prijašnjeg grešenja i povratite se. Jer je ispravno popeti se nakrst Hristov, koji je riječ razapeta, jedan i jedini, za koji duh govori: Jer šta drugo je Krist, već riječ, glas Boga. Tako da riječ je podignuta greda na kojoj ja sam razapet. A glas je ono što je prelazi, priroda čovjeka. A klinovi koji drže ukršteno drvo je uspravno usred toga je razgovor i pokajanje čovjeka.

XXXIX. Sad dok si dao znanju i otkrio ove stvari meni, O riječi života, zvan sad od mene drvetom (ili, riječ zvana od mene drvetom života), ja dajem ti hvale, ne sa ovim usnama koje su prikovane na krst, niti sa ovim jezikom sa kojim istina i laž izlaze, niti ovom rečju koja izlazi umiječem čija priroda je materijalna, već sa takvim glasom ja dajem ti hvalu, O Kralju, koje je primljeno (razumljeno) u tišini, što nije čulo se otvoreno, što proizilazi ne iz organa tijela, što ne ide u uši tijela, što nije čuto od pokvarene tvari, koja ne postoji u svijetu, niti je poslana na zemlju, niti piše u knjigama, koje su posed jednoga i ne drugoga: ali sa ovim, O Isuse Hriste, ja ti dajem zahvalu, sa tišinom glasa, kojom duh koji je u meni voli te, govori ti, vidi te, i moli te. Ti si opažen od duha samo, ti si meni otac, ti moja majka, ti moj brat, ti moj prijatelj, ti moj zaštitnik, ti moj upravitelj, ti si sve i sve je u tebi, i ti si, i nema ništa drugo što je osim tebe.

Njemu stoga i vi, braćo, pribjegnite, i ako uvidite da u njemu samome vi postojite, ostvariti ćete te stvari od kojih on vam kaže: 'koje niti oko je vidjelo niti uho čulo, niti su oni ušli u srca ljudi.' Mi pitamo, stoga, za ono što si ti obečao da ćeš nam dati, O ti čisti Isuse. Mi slavimo te, mi ti dajemo hvalu, mi priznajemo tebi, veličajući te, čak mi ljudi koji smo još bez snage, jer ti si Bog sam, i niko drugi, komu je slava sada u veke vekova. Amen.

XL. I kada mnoštvo koje je stajalo je izgovorilo Amen sa velikim glasom, zajedno sa Amen, Petar preda duh Gospodu.

I Marsel ne pitajući dopuštenje od ikoga, jer nije bilo moguće, jer on vide da Petar je predao duh, skide ga sa križa sa vlastitim rukama i opra ga u mleku i vinu, i odsječe lijepih sedam mina (mjera) mastike, i smirne i aloje i indijski list drugih pedeset, i namirisa (namaza) njegovo telo i ispuni sanduk od mramora velike cijene sa Atikovim medom i položi u svoju vlastitu grobnicu.

Ali Petar po noći pojavi se Marselu i reče: Marsele, jesi li čuo da je Gospod rekao: Neka mrtav bude sahranjen na svoje vlastite mrtvace. I kad Marsel reče: Da, Petar mu reče: To, tad što si potrošio na mrtvoga, ti si izgubio, jer ti bijući živ kao mrtvac si mario za mrtvaca. I Marsel se probudi i reče braći o pojavljivanju Petra, i on je bio sa njima koji behu utvrđeni u veri Hrista od Petra, on sam bijući također utvrđen još više do dolaska Pavla u Rim.

XLI. (Ovo poslednje poglavlje, i poslednja rečenica od XL, su misli Vouauksa da budu dodatak od autora glava i-iii, drugim rečima od sakupljača grčkog izvornika Verćelskih Dela.)

Ali Nero, saznavši potom da Petar je napustio život, krivio je starješinu Agripu, jer je stavljen na smrt bez njegova znanja, jer on je želio da kazni ga bolno i velikom mukom, jer Petar je učinio učenicima neke od njih koji su mu služili, i uzrokovao je da oni odu od njega, tako da on je bio gnjevan i za dug period nije govorio sa Agripom, jer je tražio da uništi sve njih koji su bili učinjeni učenicima Petra. I on je gledao po noći jednoga koji ga je bičevao i rekao mu: Nero, ti ne možeš sada progoniti niti uništiti sluge Hrista, uzdrži stoga svoje ruke od njih. I tako Nero, bijući uveliko uplašen od takve vizije, uzdržao se od ozleđivanja učenika u vreme kada Petar je napustio život.

I nadalje braća su se radovala sa jednom mišlju i uzvikujući u Gospodu, veličajući Boga i Spasitelja (Oca) našega Gospoda Isusa Hrista sa Svetim Duhom, komu je slava, svijeta bez kraja. Amen.