Djela Petra i Pavla

 

Djela Petra i Pavla

 

Bilo je to, nakon što je Pavle otišao sa otoka Gaudomelete, da je došao u Italiju, i čulo se od židova koji behu u Rimu, starješina grada, da Pavle je tražio da dođe do Cezara. Pavši stoga, u veliku tugu i u potištenost, oni rekoše među sobom: Ne zadovoljava ga da on sam je unesrećio svu našu braću i roditelje u Judeji i Samariji, i u celoj Palestini, i nije udovoljen sa ovim, ali pogledajte, on dolazi ovde, traživši od Cezara da nas uništi.

Učinivši skupštinu protiv Pavla i razmatrajući mnoge prijedloge, izgledalo im je dobro da odu do Nera cara, i pitaju ga da ne dozvoli Pavlu da dođe u Rim. Dobivši dakle u pripravnost ne malo darova i ponijevši ih sa sobom, moleći, pred njega su došli govoreći: Mi molimo te, O dobri care, pošalji naredbe u sve uprave tvoga držanja, da učine da Pavle ne dolazi u ove krajeve, jer ovaj Pavle, je unesrećio naš narod naših otaca, on je bio tražen da dođe ovde da nas uništi. A nesreća, O najvjerniji care, koju mi imamo od Petra nam je dovoljna.

I car Nero,čuvši ove stvari, odgovori im: Biti će prema vašoj želji. I mi napisasmo svim našim upravama da oni ne dođu  ni zarad čega do utočišta u djelovima Italije. I oni također obavijestiše Simona Maga, poslavši po njega, da, kako je rečeno, on ne dođe u djelove Italije.

I dok su oni ovako radili, neki od onih koji se pokajaše iz naroda, i koji behu kršteni na propovijedanje Petra, poslaše starješine ka Pavlu sa pismom slijedečeg sadržaja: Pavle dragi slugo našega Gospoda Isusa Hrista, i brate Petrov, prvi od apostola, mi smo čuli od rabina židova koji su u ovome Rimu, največem od gradova, da su oni pitali Cezara da pošalju u sve uprave, zapovijest da, gde god da budeš nađen, budeš usmrćen. Ali mi smo verovali, i verujemo, da kao što Bog ne odvaja dva velika svetla koja je On stvorio, tako On nije vas odvojio jednog od drugog, to je, niti Petra od Pavla, niti Pavla od Petra, ali mi pozitivno verujemo u našega Gospoda Isusa Krista, u koga smo kršteni, da postanemo vredni također tvoga učenja.

I Pavle, primivši dvojicu ljudi poslatih sa pismom na dvadeseti mjeseca Maja, posta željan da ide, i dade hvale Gospodu Isusu Hristu. I odplovivši iz Gaudomelete, on nije sada došao kroz Afriku do delova Italije, već ode u Siciliju, dokle je došao do grada Sirakuse sa dvojicom ljudi koji behu poslati iz Rima ka njemu. I odplovivši tamo, od dođe u Regiju Kalabrije, i iz Regije on prođe u Mesinu, i tamo postavi biskupa, Bakhilusa po imenu. I kad on izađe iz Mesine on otplovi u Didimus, i osta tamo jednu noć. I otplovivši otamo, on dođe u Pontiolu na drugi dan.

I Diskorus zapovjednik broda, koji ga je doveo do Sirakuse, svidio mu se Pavle jer je on izbavio njegova sina iz smrti, ostavivši njegov vlastiti brod u Sirakuzi, prateći ga do Pantiole. I neki od Petrovih učenika bili su tamo, i primivši Pavla, potaknuše ga da ostane sa njima. I on osta sedmicu, skrivajući se, zarad zapovesti Cezara. I svi upravitelji su gledali da ga uhvate i ubiju. Ali Diskor kapetan broda, bijući sam također ćelav, noseći svoje kapetansko odijelo, i govoreći smjelo, na prvi dan izađe u grad Pontiole. Misleći stoga da je on Pavle, oni uhvatiše ga, i obezglaviše ga, i poslaše njegovu glavu Cezaru.

Cezar stoga, pozvavši prve ljude od židova, objavi im, govoreći: Radujte se, jer Pavle vaš neprijatelj je mrtav. I on pokaza im glavu. Učinivši stoga veliko veselje u taj dan, koji je četrnaesti mjeseca Juna, svi Židovi potpuno su vjerovali.

A Pavle, bijući u Pontioli, i čuvši da Dioskorus je obezglavljen, bio je tužan sa velikom tugom, gledajući u visine nebeske, govoreći:  O Gospode Svemogući u nebesima, koji si se pojavio meni u svakomu mjestu gde sam otišao zarad Tvoje jedino-rođene Riječi, naš Gospod Isus Krist, kazni ovaj grad, i izvedi sve koji veruju u Boga i slijede Njegovu riječ. On im reče stoga: Slijedite me: I idući iz Pontiole sa onima koji su verovali u riječ Božiju, oni dođoše do mjesta zvanog Baias, i gledajući gore s očima, oni svi videše da grad zvan Pontiola je potonuo obalom u more skoro dva metra, i tamo je do današnjeg dana, za sjećanje, pod morem.

I otišavši iz Baie, on ode u Gaitas, i tamo je poučavao riječ Božiju. I on osta tamo tri dana u kući Erasmusa, koga Petar posla iz Rima da poučava Evanđelje Božije. I otišavši iz Gaitasa, on dođe do dvorca zvanog Tarakin, i osta tamo sedam dana u kući Cesarija učitelja, koga Petar je odredio stavljajući ruke na njega. I plovivši tamo, on dođe do rijeke do mjesta zvanog Tribus Taberna.

A oni koji su bili spaseni iz grada Pontiole koji je bio progutan, izvestiše Cezaru u Rim da Pontiol je progutan sa svim mnoštvom. A car, bijući u velikoj tugi zarad grada, pozvao je upravitelje židova, i rekao im: Pogledajte, prema onomu što sam čuo od vas, ja sam učinio da Pavle bude obezglavljen, i zarad toga grad je progutan. A upravitelji židova rekoše Cezaru: Najobožavaniji care, nismo li ti rekli da je on uznemirio sve zemlje istoka, i izopačio naše oce? Bolje je stoga, najobožavaniji care, da jedan grad bude uništen, a ne sjedište tvoga carstva, jer ovo je imao Rim da pretrpi. A car, čuvši njihove riječi, utihnu.

A Pavle je stajao u Tribu Taberni četiri dana. I odlazeći otamo, on dođe u Api Forum, koji je zvan Vikusarapa, i spavajući tamo te noći, on vidje jednoga kako sjedi na zlatnoj stolici, i mnoštvo crnih koji stoje pored njega, govoreći: Ja sam danas učinio da sin ubije svoga oca. Drugi reče: A ja sam učinio da kuća padne, i ubije roditelje sa decom. I oni izvestiše mu mnoga zla djela – neka jedne vrste, druga druge. I drugi dolazeći, izvesti mu. Ja sam učinio da biskup Juvenalije, koga Petar postavi, spava sa opaticom (igumanijom) Julijanom. I čuvši sve ove stvari kad su spavali u tom Api Forumu, blizu Vikusarape, odmah on posla u Rim jednoga od onih koji su slijedili ga iz Pontiole do biskupa Juvenaliusa, govoreći mu istu stvar koja je upravo bila učinjena. I u slijedeći dan, Juvenalije, trčeći, baci se pred noge Petra, plačući i tugujući, i govoreći šta se upravo dogodilo, i on izloži mu stvar, i reče: Ja vjerujem da je ovo svjetlo koje čekate. A Petar reče mu: Kako je moguće da je on kada je mrtav? A Juvenalije biskup uze Petru njega koji je bio poslan od Pavla, i on izvesti mu da je on bio živ, i na ovaj način, da je on u Api Forumu. I Petar zahvali i uzveliča Boga i Oca našega Gospoda Isusa Hrista.

I pozvavši njegove učenike koji verovaše, on posla ih Pavlu do Tribusa Taberne. A udaljenost iz Rima do Tribus Taberne je trideset i osam milja. I Pavle videći ih, dade hvalu našemu Gospodu Isusu Hristu, ohrabri se, i odlazeći otamo, oni spavaše u gradu zvanom Aricija.

I izveštaj je otišao u grad Rim da Pavle brat Petrov dolazi. I oni koji verovaše u Boga radovaše se velikim radovanjem. I tamo bi velika zapanjenost među židovima, i otišavši Simonu Magu, oni ga moliše, govoreći: Izvesti cara da Pavle nije mrtav, već je živ i dolazi. A Simon reče židovima:  Koja je žurba, kad Cezar dolazi iz Pontiole? Da nije i ćelav?

I Pavle došavši u Rim, veliki strah pade na židove. Oni dođoše zajedno k njemu, i ohrabriše ga, govoreći. Opravdaj vjeru u kojoj si rođen, jer nije pravedno da ti, bijući židov, i od židovke, nazivaš sebe učiteljem Pagana, i opravdaj neobrezane, i bijući obrezan, da dovedeš do ničega vjeru obrezanih. I kada vidiš Petra, bori se protiv njegova učenja, jer on je uništio sve bedeme našega zakona, jer on je sprečio držanje Subote i mladoh mjeseci, i praznika utvrđenih prema zakonu. A Pavle, odgovarajući, reče im: Ja sam uistinu Židov, sa ovim vi čete dokazati, jer također vi možete da držite Subotu, i da držite istinito obrezanje, jer zasigurno na dan Subotnji Bog se odmorio od svih svojih dela. Mi imamo oce, i patrijarhe, i zakon. Šta, onda, Petar propovijeda u kraljevstvu Pagana? Ali ako bi on hteo da donese novo učenje, bez svađe, zavisti, i nevolje, pošalji mu riječ, da vidimo, i u vašem prisustvu ja ću ga osuditi. Ali ako je njegovo učenje istinito, podržano knjigama i svedočanstvom Hebreja, ono postaje svih nas da se potčinimo njemu.

Pavle govoreći ove i slične stvari, Židovi odoše i rekoše Petru: Pavle od hebreja je došao, i moli te da dođeš njemu, jer oni koji su doveli ga kažu da on ne može sresti koga on hoće dok se ne pojavi pred Cezarom. I Petar čuvši to, radovao se uveliko, i ustavši, odmah ode k njemu. I vidjevši jedan drugog, oni plakaše od veselja, i dugo grleći jedan drugog, oni oblivaše jedan drugog suzama.

I kad Pavle je prenio Petru suštino svih njegovih dela, i kako, kroz brodolom, je došao, Petar također kaže mu šta je pretrpio od Simona Maga, i svih njegovih zavjera. I rekavši ove stvari, on ode prema večeri.

I ujutro u slijedeći dan, u zoru, gle, Petar je dolazio, našavši mnoštvo židova pred Pavlovim vratima. I tamo bi velika galama između Hrišćana židova i pagana. Jer na jednoj strani, židovi govoriše: Mi smo odabran narod, kraljevsko sveštenstvo, prijatelji Abrahama, i Isaka, i Jakoba i svih proroka, sa kojima je Bog govorio,komu On pokaza Njegove vlastite tajne i Njegova velika čuda. Ali vi pagani niste velikog podrijekla, drugačije, postali ste nećisti i odvratni idolima i rezanim likovima.

Dok su židovi govorili te stvari, i slične, oni od pagana odgovoriše, govoreći: Mi, kada čujemo istinu, odmah je slijedimo, izbegavši naše greške.Ali vi, oboje znate močna dela vaših otaca, i videći znakove proroka, i primivši zakon, i izašavši kroz more sa suhim nogama, i videći vaše neprijatelje potonule u dubinama, i stub od vatre po noći i oblak po danu koji sija nada vama, i mana vam je davana iz neba, i voda je tekla vam iz stijene – nakon svih ovih stvari vi izgradiste sebi idola od teleta, i obožavaste rezan lik. Ali mi, nismo videli ništa od znakova,verujemo u Spasitelja Boga koga ste vi napustili u neverovanju.

Dok su oni raspravljali u ovomu i sličnim riječima, Apostol Pavle reče da oni ne treba da čine takve napade jedan na drugog, već da radije paze na ovo, da Bog ispuni svoje obećanje kojim se On zakleo Abrahamu našemu ocu, da u njegovom sjemenu on će naslediti sve narode. Jer nema uvažavanja osoba sa Bogom. Onoliko koliko ih je grešilo u zakonu će biti suđeno prema zakonu, i koliko mnogo ih je grešilo bez zakona će stradati bez zakona. Rimljanima 2:12. Ali mi, braćo, trena da zahvalimo Bogu da, prema Njegovoj milosti, On je izabrao nas da budemo svet Njemu, tako da se u ovome trebamo hvaliti, bilo židovi ili grci, jer vi ste svi jedno u vjeri Njegova imena.

I Pavle rekavši ovako, i židovi ni oni od pagana behu ušutjeli. Ali vladari židova napadnuše Petra. I Petar, kada ga optužiše da je odrekao se njihovih sinagoga, reče: Čujte, braćo, sveti Duh o praocu Davidu, je obečavao, Od ploda tvoje utrobe On će namestiti svoje prijestolje. On za koga Otac govori, Ti si moj Sin,danas te rodih, prvosveštenici kroz zavist razapeše, ali da On može izvršiti spasenje svijeta, bilo je dozvoljeno da On pretrpi sve ove stvari. Baš kao, stoga, od strane Adama Eva je stvorena, tako također od strane Hrista je stvorena Crkva, koja nema ni mrlje ni krivnje. U njemu, stoga, Bog je otvorio ulaz svim sinovima Abrahama, i Isaku i Jakovu, kako bi oni bili u vjeri njihovog zanimanja prema Njemu, i imaju život i spasenje u Njegovo ime. Okreni se, stoga, i uđi u radost tvoga oca Abrahama, jer Bog je ispunio što je On obećao mu. Odakle također prorok kaže, Gospod se zakle, ja se neću pokajati: Vi ste sveštenici zauvek, po redu Melhisedekovu. Jer On je sveštenikom postao na križu, kad je prinio celu paljenicu svoga tela i krvi kao žrtvu za ceo svijet.

I Petar rekavši ovo i oko toga, većina ljudi verovaše. I također se dogodilo da Nerova žena Libija, i prijatelj od Agripe starješine, Agripina po imenu, tako verovaše, tako da su one otišle od svojih muževa. I zarad učenja Pavla, mnogi mrzeći vojnički život, prikloniše Bogu, tako da čak neki iz careve kuće dođoše njemu, i postaše hrišćani, nisu više hteli da se vrate u vojsku palače.

Kad, posljedično, ljudi su se bunili, Simon, pokrenut žarom, ustade, i poče da govori mnoga zla o Petru, govoreći da je on čarobnjak i varalica. I oni mu verovaše, čudeći se njegovim čudima, i on napravi bronzanu zmiju da se kreće, i kamene kipove da se smiju i kreću se, a sam da trči i odjednom bude podignut u vazduh. Ali nasuprot ovom, Petar izlijeći bolesne riječju, i moleći učini slijepi da vide, stavi demone da lete na zapoved, ponekad je čak oživljavao mrtve. I on reče narodu da oni treba ne samo da beže od Simonove prevare, već također da treba da ga prokažu, da ne izgleda da budu robovi đavola.

I tako se dogodilo da svi pobožni ljudi su gnušali se Simona Maga, i proglasili ga bezbožnim. Ali oni koji su držali se Simona snažno su tvrdili za Petra da je čarobnjak, koji nosi krivo svedočanstvo mnogima od njih kao što je bilo sa Simonom Magom, tako da stvar dođe čak do ušiju Nera Cezara, i on naredi da dovedu Simona Maga pred njega. I on, ulazeći, stade pred njega, i poče iznenada da poprima različite oblike, tako da odjednom posta dete, i nakon malo starac, i u druge pute mladić, jer on je menjao sebe i u licu i u izgledu u različite oblike, i bio je u bjesnilu, imajući đavola kao svoga slugu. I Nero videći ovo, pretpostavi da je on uistinu sin Božiji, ali apostol Petar pokaza ga da je i lažov i čarobnjak, prost i nečist i otpadnik, i u svim stvarima proturječi istini Božijoj, i da ništa nije ostalo osim njegove poročnosti (ludosti), što je izgledalo kao zapoved Božija, bilo je pokazanje svima njima.

Tad Simon,otišavši do Nera, reče: Čuj, O dobri care, Ja sam sin Božiji koji sam sišao sa nebesa. Do sada sam trpio Petra koji samo sebe zove apostolom, ali sad on je duplo zao, jer Pavle također sam uči iste stvari, i imajući svoju misao okrenutu protiv mene, je rekao da propoveda zajedno sa njim, u odnosu na koga, ako ti ne shvatiš njihovo uništenje, veoma je jasno da tvoje kraljevstvo ne može stajati.

Potom Nero, zabrinut, naredi da ih dovedu brzo pred njega. I u sledeći dan Simon mag i Petar i Pavle apostoli Hrista, došavši do Nere, Simon reče: Ovo su učenici Nazarećanina, i nije uopšte dobro da oni budu od naroda židova, Nero reče: Šta je Nazaren? Simon reče: Ima grad u Judeji koji je uvijek bio suprotan nama, zvan Nazaret, i u njemu učitelj ovih ljudi je pripadao. Nero reče: Bog zapoveda nam da volimo svakoga čovjeka; zašto,onda ih progonite? Simon reče: ovo je narod ljudi koji su se okrenuli postranu od Judeje od verovanja u mene. Nero reče Petru: Zašto tako neverujete, prema svome narodu? Tad Petar reče Simonu: Ti si sposoban da nametneš se svima, ali na mene nikad, i na one koji su zavedeni, Bog je kroz mene ponovo ih opozvao od njihova grešenja. I budući da ste spoznali iskustvo da ne možete dobiti bolje od mene, čudim se sa kojim licem vi se hvališete pred carem, i pretpostavljaš da kroz tvoju čarobnjačku vještinu ti češ prevladati učenike Hrista. Nero reče: Tko je Hrist? Petar reče: On je šta ovaj Simon Mag potvrđuje da je, ali ovo je najporočniji čovek, i njegova dela su od đavola. Ali ako želite da znate, O dobri care, stvari koju su učinjene u Judeji o Hristu, uzmi pisanja Pontiusa Pilata poslana ka Klaudiju, i tako češ znati sve. I Nero naredi im da budu donesena, i pročitana u njihovom prisustvu, a ona bijašu ovako:-

Pontius Pilat ka Klaudiju pozdrav. U poslednje vreme dogodio se događaj za koji ja sam sam bio zabrinut. Jer židovi kroz zavist su nanijeli na sebe, i na one koji dolaze poslije njih, strašne sudove. Njihovi oci su imali obećanje da njihov Bog će im poslati sveca sa nebesa, koji prema shvatanju će biti zvan njihovim kraljem, i on je obečao da će ga poslati na zemlju putem djevice. On, potom, kada sam ja bio upravitelj, došao je u Judeju. I oni vidješe ga kako osvetljava slijepe, čisti gubave, liječi uzete, istjeruje demone iz ljudi,podiže mrtve, potčinjava vetrove, hoda na valovima mora, i čini mnoga druga čuda, i sav narod Židova zvaše ga Sin Božij. Tad prvosveštenici, pokrenuti zavišću prema njemu, uhvatiše ga, i izručiše meni, i govoreći laži jednu za drugom, oni rekoše da je on čarobnjak, i učiniše suprotno njihovu zakonu. A Ja, verujući da su te stvari takve, predadoh ga, nakon bičevanja, njihovoj volji, i oni razapeše ga, i nakon što je bio sahranjen postaviše stražu nada njim. Ali on, dok moji vojnici su ga čuvali, ustade na treći dan. I do takvog stepena je bila pokvarenost Židova rasplamsana protiv njega, da su oni dali novac vojnicima, govoreći, Recite njegovi učenici su ukrali njegovo telo. Ali oni, uzevši novac, nisu mogli da ćute na ono što se dogodilo, jersu svedočili da su ga videli nakon što je ustao, i da oni su primili novac od Židova. Ove stvari, potom, ja sam izvestio, da niko ne govori krivo drugačije, i da ne pretpostavljate da neistinama Židova treba verovati.

I nakon što je pismo pročitano, Nero reče: Reci mi, Petre, jesu li sve ove stvari učinjene od njega? Petar reče: Jesu, sa tvojim dopuštenjem, O dobri care. Jer ovaj Simon je pun laži i prevare, iako izgleda da je on ono što nije – bog. I u Hristu je sva izvrsna pobeda kroz Boga i kroz čoveka, koja je neshvatljiva slava sakupljena koja kroz čovjeka trebalo je da dođe na pomoć ljudima. Ali u ovomu Simonu su dve stvari, čovjek i đavo, koji kroz čovjeka nastoji zarobiti ljude.

Simon reče: Ja se čudim, O dobri care, da ti ubrajaš ovog čovjeka od bilo kog slučaja – čovekom neobrazovanim, ribarom najsiromašnijih, i zaokupljenim sa snagom niti u riječi niti u zvanju. Ali, da ga ne trepim dugo kao neprijatelja, ja trebam odmah narediti mojim anđelima da dođu i osvete me na njemu. Petar reče: Ja se ne bojim tvojih anđela, ali oni će se mnogo više bojati mene u moći i povjerenju moga Gospoda Isusa Krista, za koga ti lažno predstavljaš sebe da si.

Nero reče: Ne bojiš li se Petre, Simona, koji potvrđuje svoje božanstvo delima? Petar reče: Božanstvo je u Njemu koji traga za skrivenim stvarima srca. Sada, reci mi šta ja mislim, ili šta radim. Ja ti otkrivam tvojim slugama koji su ovde koje su moje misli, prije nego što on kaže laž o tome, kako se on ne bi usudio da laže o tome o čemu sam ja mislio. Nero reče: Dođi ovamo, i reci mi šta misliš. Petar reče: Naredi da ječmeni hleb bude donesen, i dat mi u tajnosti. I kad on naredi da bude donesen, i tajno dat Petru, Petar reče: Sad reci nam, Simone, šta je mišljeno, ili šta rečeno, ili šta učinjeno.

Nero reče: Smatraš li me da verujem da Simon ne zna ove stvari, koji je i oživio mrtvaca i pokazao se nakon trećega dana nakon što je bio obezglavljen, i koji je učinio štagod je rekao da će učiniti? Petar reče: Ali on nije učinio preda mnom. Nero reče: Ali učinio je sve to preda mnom. Jer zasigurno on je naredio anđelima da dođu do njega, i oni su došli. Petar reče: Ako je on učinio šta je veoma veliko, zašto on ne učini šta je malo? Neka on kaže šta ja imam u mislima, i šta sam učinio. Nero reče: Između vas, ne znam šta da radim. Simon reče: Neka Petar kaže šta ja mislim, ili šta ja činim. Petar reče: Šta Simon ima u mislima ja ću pokazati da znam, mojim činjenjem o čemu on misli. Simon reče: Znaj ovo, o care, da niko ne zna misli ljudi, već Bog sam. Ne laže li stoga Petar? Petar reče: ti, koji kažeš da si Sin Božji, reci šta ja imam u mislima,otkrij, ako možeš, šta sam upravo tajno učinio. Jer Petar, blagoslovivši ječmeni hleb koji je primio, i prelomivši ga desnom rukom i levom, ga je stavio obrnuto (u rukave?). Tad Simon, bijesan što nije mogao reći tajnu apostola, zaplaka, govoreći: Neka veliki psi dođu, i pojedu ga pred Cezarom. I odjednom tamo se pojaviše veliki psi, i sjuriše na Petra. Ali Petar, ispruživši svoje ruke da moli, pokaza psima hleb koji je bio blažen, koji psi videći, više se nisu pojavili. Tad Petar kaže Neru: Pogledaj, ja sam ti pokazao da ja znam šta Simon misli, ne rečima, već delima, jer on, obečavši da će dovesti anđele protiv mene, je doveo pse, kako bi pokazao da on nema bogolike već anđele kao pse.

Tad Nero reče Simonu: Šta je Simon? Mislim da smo dobili najgore. Simon reče: Ovaj čovjek, i u Judeji i u celoj Palestini i Cezareji, je učinio isto to meni, i veoma često prepirao se sa mnom, on je naučio ih da je ovo štetno za njih. Ovaj, je naučio kako da izbegne od mene, jer misli ljudi niko ne zna već Bog samo. I Petar reče Simonu: Verovatno ti predstavljaš sebe da si bog, tad, ne otkrivaš li misli svakog čovjeka?

Tad Nero, okrečući se Pavlu, reče: Zašto ti ne govoriš ništa, Pavle? Pavle odgovori i reče: Znaj ovo, O care, da ako dopustiš ovom čarobnjaku da čini takve stvari, ono će dovesti do najveće štete tvojoj zemlji, skinuti će tvoje carstvo sa njegova mesta. Nero reče Simonu: Šta kažeš? Simon reče: Ako ja jasno držim sebe da nisam bog, nitko neće davati mi dužno poštovanje. Nero reče: I sad, zašto odgađaš, a ne pokazuješ se da si bog, u smislu da ovi ljudi budu kažnjeni? Simon reče: Daj naređenje da izgrade za mene uzvišen toranje od drveta, i ja, idući na njega, ću pozvati moje anđele, i narediti im da me uzmu, na očigled svih, ka mome ocu u nebesima, i ovi ljudi, pošto ne mogu učiniti to, su stavljeni u sram kao neobrazovani ljudi. A Nero reče Petru: Jesi li čuo, Petre, šta je rekao Simon? Od ovoga će se pojaviti toliko moči ili on ili tvoj bog ima. Petar reče: O najmočniji care, ako želiš, ti češ vidjeti da je on pun demona. Nero reče: Zašto mi pravite kružne tokove obilaženja? Sutra čemo ti dokazati.

Simon reče: Da li veruješ, O dobri care, da ja koji sam bio mrtav, i ustao opet, sam čarobnjak? Jer sam spoznao mojom pameću da neverujući Simon je reako Neru: Naredi mi da budem obezglavljen u tamnom mestu, i tamo da budem ostavljen ubijen, i ako ne ustanem na treći dan, znaj da sam čarobnjak, ali ako ustanem ponovo, znaj da sam Sin Božiji.

I Nero naredivši ovo, u tami, sa čarobnjačkom veštinom on upravi da ovan bude obezglavljen. I tako dugo ovan se pojavljivao kao Simon dok nije obezglavljen. I kad je bio obezglavljen u tami, on koji ga je obezglavio, uzevši glavu, nađe da je to ovan, ali nije hteo reči išta caru, da ga ne bi bičevao, naredivši da ovo bude učinjeno tajno. Potom, Simon reče da je on ustao u treći dan, jer on je odnio glavu ovna i njegove delove – ali krv se tamo zgrušala – i u treći dan on pokaza se Neru, i reče: Učini da bude izbrisana moja krv da bude ponovo prolivena, jer, bijući obezglavljen, kao što sam obečao, ja sam ustao ponovo na treći dan.

I kad Nero reče, Sutra ću vam dokazati, okrečući se ka Pavlu, on reče: Ti Pavle, zašto ne govoriš ništa? Ili tko vas je naučio, ili koga ste imali za gospodara, ili kako ste naučavali u gradovima, ili koje stvari su se dogodile kroz tvoje učenje? Jer ja mislim da vi nemate nikakve mudrosti, i ne možete izvršiti ijedno djelo od moči.  Pavle odgovori: Da li pretpostavljaš da ja trebam da govorim protiv beznadežnog čovjeka, čarobnjaka, koji je dao svoju dušu smrti, čije uništenje i propast će doći brzo? Jer mi treba da govorimo tko se pretvara da je nešto što nije, i vara ljude čarobnjačkim umijećem. Ako se slažeš da čuješ njegove reči, i da ga braniš, ti češ uništiti svoju dušu u tvoje kraljevstvo, jer on je nizak čovek. I kao što su egipćani Janes i Jambres zaveli faraona i njegovu vojsku dok ih nije progutalo more, također on, kroz uputu njegova oca đavola, nagovara ljude da čine mnoga zla ka sebi, i tako zavodi mnoge nedužne, do opasnosti tvoga kraljevstva. Ali u pogledu riječi đavola,koju ja vidim da je bačena kroz ovoga čovjeka, sa žalopojkama moga srca ja činim sa Svetim Duhom, da bi jasno bilo pokazano šta je, toliko koliko izgleda da podigne sebe prema nebu, toliko će potonuti u dubine Pakla, gde je plač i škrgutanje zuba. A što se tiče učenja moga Gospodara, za koje me pitaš, nitko ne postiže osim čistih, koji dozvoljavaju vjeri da dođe u njihova srca. Jer koliko mnogo stvari pripada miru i ljubavi, te sam učio. Okolo Jerusalima, i do Ilirije, Rimljanima 15:19 Ja sam ispunio riječ mira. Jer sam učio da u časti oni treba da vole jedan drugoga; Rimljanima 12:10 Ja sam učio one koji su poznati i bogati da se ne uznose, i nadaju u neizvesnost bogatstva, već da polože njihovu nadu u Boga; 1 Timoteju 6:17 Ja sam podučavao one u srednjim godinama da budu zadovoljni sa hranom i odječom; Ja sam podučavao siromašne da se raduju u njihovu siromaštvu; ja sam učio očeve da uče njihovu decu uputu u strahu Božijem, djecu da slušaju svoje roditelje u svoj pokornosti;  Ja sam podučavao žene da vole svoje muževe, i da ih se boje kao gospodara, i muževe da paze na vjernost ka svojim ženama; ja sam učio gospodare da se ophode prema njihovim robovima sa samilošću, i robove da služe njihove gospodare vjerno; Kološanima 3:18-22 Ja sam podučavao crkve vjernika da služe svemogučemu, nevidljivomu, i neshvatljimu Bogu. I ovo učenje mi je dato, ne od ljudi, ne kroz ljude, već kroz Isusa Krista, Galaćanima 1:1 koji govorio je meni sa nebesa, koji također me poslao da propovedam, govoreći mi, Idi pravo, jer ja ću biti sa tobom; i sve stvari, onoliko koliko češ reči ili učiniti, Ja ću učiniti pravim.

Nero reče: Šta kažeš, Petre? On odgovori i reče: Sve što Pavle je rekao je istina. Jer kad je on bio progonitelj vjere Hristove, glas pozva ga iz nebesa, i nauči ga istinu; jer on nije neprijatelj vjere od mržnje, već iz neznanja. Jer tamo behu prije nas lažni Hristosi, kao Simon, lažni apostoli, i lažni proroci, koji, suprotno svetim spisima, postaviše se da izbegnu istinu, i protiv ovih je potrebno imati ovog čovjeka u pripravnosti, koji od svoje mladosti postavi sebi nijednu drugu stvar već da traga za tajnama božanskog zakona, sa kojim on je postao branitelj istine i progonitelj laži. Od tada, njegovo proganjanje nije zarad Izraela, već zarad odbrane zakona, istina sa nebesa je držala odnos sa njim, govoreći, Ja sam istina koju ti progoniš, prestani progoniti me. Kad, stoga, on spozna da je to tako, ostavivši ono što je branio, počeo je da brani ovaj put Hrista koji je progonio.

Simon reče: O dobri care, vidi da su se ovo dvoje urotili protiv mene, jer ja sam istina, i oni savetuju zlo protiv mene. Petar reče: Nema istine u tebi, sve što ti kažeš je krivo.

Ner reče: Pavle, šta kažeš? Pavle reče: Te stvari koje si čuo od Petra, veruj da su govorene meni također, jer mi imamo za svrhu istu stvar, jer imamo istoga Gospoda Isusa Hrista. Simon reče: Očekivaš li me, O dobri care, da držim činjenice ovih ljudi, koji su došli do slaganja protiv mene? I okrenuvši se apostolima Hristovim, on reče: Slušajte, Petre i Pavle: ako ja ne mogu učiniti ništa za vas ovde, mi idemo do mesta gde ja moram da vam sudim. Pavle reče: O dobri care, vidi koje prijetnje on drži protiv nas. Petar reče: Zašto je potrebno da se drži od direktnog smijanja na glupaka, učinio je igru od demona, tako da pretpostavim on ne može izvesti javno?

Simon reče: Poštedjeti ću vas dokle ne primim moju snagu. Pavle reče: Vidi ako izađeš odavde siguran. Petar reče: Ako ne vidiš, Simone, moč našega Gospoda Isusa Krista, ti nečeš verovati sebi da nisi Hrist. Simon reče: Najsvetiji care, ne veruj im, jer oni su neobrezani podlaci. Pavle reče: Prije nego što smo znali istinu, mi smo imali obrezanje tela, ali kad se istina pojavila, u obrezanju srca mi oboje smo obrezani. Petar reče: Ako obrezanje je nemilost, zašto si obrezan, Simone?

Nero reče: Je li tad, Simon također obrezan? Petar reče: Jer drugačije ne bi imao zavedene duše, osim ukoliko ne bi lagao da je židov, i učinio predstavu od učenja zakona Božijeg. Nero reče: Simone, ti, kako vidim, si nošen sa zavišću, progoniš ove ljude. Jer, kako izgleda, velika je mržnja između tebe i njihovog Hrista, i ja se bojim da ti ćeš biti najgori od njih, i uključen u velika zla. Simon reče: Ti si odveden ustranu, O care. Nero reče: Kako sam ja zaveden? Šta ja vidim u tebi, ja kažem. Ja vidim da si ti otvoreno neprijatelj Petra i Pavla i njihovog gospodara.

Simon reče: Krist nije Pavlov gospodar. Pavle reče: Da, kroz otkrivenje On naučio me također. Ali reci mi šta te tražim – Zašto si ti obrezan? Simon reče: Zašto me pitaš ovo? Pavle reče: Mi imamo razlog da te pitamo ovo. Nero reče: Zašto se bojiš da im odgovoriš? Simon reče: Slušaj, O care. U to je vrijeme Bog naredio obrezivanje kad sam ga primio. Iz tog razloga sam bio obrezan.

Pavle reče: Čuješ li, O dobri care, šta je rekao Simon? Ako stoga, obrezanje je dobra stvar, zašto si ti , Simon, odrekao se onih koji su obrezani, i prisilio ih, nakon što su bili osuđeni, na smrt? Nero reče: Niti o tebi ne vidim dobru stvar. Petar i Pavle rekoše: Da li ova misao o nama je dobra ili zla nema veze sa stvari, već nama je potrebno ono što je naš Gospodar obećao da će se dogoditi. Nero reče: Ako ja ne budem voljan? Petar reče: Ne kako ti želiš, već kako On nam je obečao.

Simon reče: O dobri care, ovi ljudi su računali na tvoju milost, i vezali su te. Nero reče: Ali ni vi niste me uvjerili o sebi. Simon reče: Otkad je mnogo izvrsnih dela i znakova pokazano vam od mene, ja se čudim kako možete biti u sumnji. Nero reče: Ja niti sumnjam niti činim uslugu ikomu od vas, već odgovorite mi radije ono što pitam.

Simon reče: Od sada neću vam odgovoriti ništa. Nero reče: Videći da ti lažeš, zato kažeš ovo. Ali iako ja ne mogu učiniti ništa s tobom, Bože, ko može, će učiniti. Simon reče: Više ti neću odgovarati. Nero reče: Niti ja smatram te dasi išta, jer kako vidim, ti si lažov u svemu. Ali čemu toliko govorim? Troje od vas pokazujete da vaše mišljenje je nestabilno, i tako u svim stvarima vi ste me učinili da sumnjam, tako da sam našao da neću učiniti uslugu nikome od vas.

Petar reče: Mi molimo jedinoga Boga i Oca našega Gospoda Isusa Krista,koji je stvorio nebesa i zemlju i more, i sve što je tamo, koji je istinski Kralj, i Njegovom kraljevstvu neće biti kraja. Luka 1:33 Nero reče: Koji kralj je gospod? Pavle reče: Spasitelj sviju naroda. Simon reče: Ja sam on o komu pričate. Petar i Pavle rekoše: Da nikad ne bude dobro sa tobom, Simone, vračaru, pun si gadosti.

Simon reče: Slušaj, O Cezare Nero, da bi znao da ovi ljudi su lažovi, i da sam ja poslan sa nebesa: sutra ja idem u nebesa, da učinim one koji veruju u mene blaženima, i pokažem moj gnjev na onima koji me se odriču. Petar i Pavle rekoše: Nas davno ranije Bog pozva u Njegovu slavu, ali ti, pozvan od đavola, žuriš u kaznu. Simon reče: Cezare Nero, slušaj me. Odvoj ove ludake od sebe, kako bi kada ja odem u nebo mome ocu, Ja bio milostiv tebi. Nero reče: A kako da dokažemo ovo, da ti ideš u nebo? Simon reče: Zapovijedi da uzvišeni toranju bude izrađen od drveta, i od velikih greda, da ja idem gore njime, i da moji anđeli nađu me u vazduhu, jer oni ne mogu doći na zemlju među grešnike. Nero reče: Vidjeti ću da li češ ispuniti šta kažeš.

Tad Nero naredi da visok toranj bude izgrađen u Kampusu Martiusu (Marsovoj poljani), i sav narod i velikaši da budu prisutni događaju. I u slijedeći dan, svo mnoštvo je došlo, Nero naredi Petru i Pavlu da budu prisutni, kojima također reče: Sada će se videti istina. Petar i Pavle rekoše: Mi njega ne iskušavamo, već naš Gospodin Isus Hristos, Sin Božiji, koga on je lažno predstavio se da je on.

I Pavle okrenuvši se ka Petru, reče: Moj je red da savijem kolena, i molim Bogu, a vaš da učinite djelo, ako vidite ga da pokušava išta, jer ste vi prvi uzeti u ruke Gospodnje. I Pavle, savivši koljena, je molio. A Petar, gledajući čvrsto na Simona, reče: Izvrši šta si započeo, jer i vaše izlaganje i naš poziv je tu, jer ja vidim moga Hrista kako zove mene i Pavla. Nero reče: A gde li češ ići protiv moje volje? Petar reče: Gde godnaš Gospodar nas pozove. Nero reče: A tko je vaš gospodar? Petar reče: Isus Hrist, koga ja vidim da nas zove k sebi. Nero reče: Da li onda također namjeravaš da ideš u nebesa? Petar reče: Ako izgleda dobro Njemu koji nas zove. Simon reče: U smislu kako bi znali, O care, da ovi su prevaranti, utoliko pre ko uvek uzađem u nebo, i ja ću poslati moje anđele k tebi, i učiniti ću da dođeš k meni. Nero reče: Učini odjednom šta kažeš.

Tad Simon ode na kulu pred licem svih, i krunisan sa lovorikama, on raširi ruke, i poče da leti. I kad Nero vidje da on leti,on reče Petru: Ovaj Simon je istinit, ali ti i Pavle ste varalice. Komu Petar reče: Odmah češ znati da smo mi istiniti učenici Hrista, ali da on nije Hrist, već čarobnjak, i zlotvor. Nero reče: Da li se još protiviš? Pogledaj, vidite ga da ide u nebo. Tad Petar, gledajući čvrsto u Pavla, reče: Pavle, pogledaj gore i vidi. I Pavle, pogledavši gore, pun suza, i videći Simona kako leti, reče: Petre, zašto si besposlen? Završi što si započeo, jer već naš Gospod Isu Krst nas zove. I Nero čuvši ih, nasmija se malo, i reče: Ovi ljudi vide sebe najgorim već, i izludjeli su. Petar reče: Sada češ znati da mi nismo ludi. Petar reče Pavlu: Učini odjednom šta činiš.

I Petar, gledajući čvrsto protiv Simona, reče: Ja preklinjem te, vi anđeli Satane, koji ga nosite u vazduh, da prevarite srca nevjernika, da Bogom koji je stvorio sve stvari, i Isa Krstom, koga na treći dan On je podigao iz mrtvih, ne više od ovoga časa da ga držite gore, već a ga pustite. I odmah, bijući pušten, on pade u mjesto zvano Sacra Via, to je Sveti Put, i bi podeljen u četiri dela, stradavši zlom sudbom.

Tad Nero naredi da Petar i Pavle budu stavljeni u gvožđe, i tijelo Simona bi pažljivo držano tri dana, misleći da će on ustati u treći dan. Komu Petar reče: On neće više ustati, jer je uistinu mrtav, bijući osuđen na večnu kaznu. I Nero reče mu: Tko zapoveda ti da činiš takva strašna dela? Petar reče: Njegov odsjaj i hula protiv Gospodina Isusa Hrista ga je dovela u ovaj tjesnac uništenja. Nero reče: Ja ću vas uništiti zlim uzlijetanjem. Petar reče: To nije u tvojoj moči, čak ako bi izgledalo ti dobro da nas uništiš, ali je potrebno ono što je naš Gospodar obečao nam da bude ispunjeno.

Tad Nero, pozvavši Agripu upravitelja, reče mu: Potrebno je da ljudi koji uvode štetne vjerske poglede umru. Stoga ja naređujem da uzmu železne batine, i da budu ubijeni u morskoj borbi. Agripa upravitelj (sudija) reče: Najsvetiji care, šta si naredio nije prikladno za ove ljude, jer Pavle izgleda nevin pored Petra. Nero Reče: Kojom sudbom, tad, oni će umreti? Agripa odgovori i reče: Kako mi izgleda,pravedno je da Pavlova glava bude posečena, a da Petar bude podignut na krst kao u slučaju ubojstva. Nero reče: Ti si najizvrsnije presudio.

Tad oboje Petar i Pavle behu vođeni od prisustva Nera. I Pavle bi obezglavljen na putu za Ostesiju.

A Petar, došavši do križa, reče: Odkad je moj Gospodar Isa Krst, koji je sišao sa nebesa na zemlju, i uzdigao se na krst ispravan, i On je dosudio da me pozove u nebesa, koji sam od zemlje, moj krst treba da bude učvršćen sa glavom najdonje, tako da vodi moje noge prema nebu, jer ja nisam vredan da budem raspet kao moj Gospod. Tad, okrenuvši križ, oni prikovaše njegova stopala.

I mnoštvo se skupilo vređajući Cezara, i želeći da ga ubiju. Ali Petar ih odvrati, govoreći: Nekoliko dana ranije, bijući ohranren od braće, Ja sam odlazio, i moj Gospod Isus Krist srete me, i poklonivši mu se, ja rekoh, Gospodaru, gde ideš? A On mi reče, Ja idem u Rim da budem razapet. I Ja rekoh mu, Gospodine, nisi li raspet jednom za svagda? A Gospod odgovori, govoreći, Video sam te kako bežiš od smrti, i ja željeh biti raspet umjesto tebe. I ja rekoh, Gospode, Jaidem, ja ispunjavam Tvoju zapoved. A On mi reče, Ne boj se, jer ja sam s tobom. Zarad ovoga, deco, ne sprečavajte moj odlazak, jer moje noge već idu putem ka nebesima. Ne žalite, stoga, već radije radujte se sa mnom, jer danas sam primio plod mojih dela. I tako govoreći, on reče: Zahvaljujem Tebi, dobri Pastiru, da ovce koji si mi poverio, osećaju sa mnom, Ja pitam, tad, da sa mnom oni mi daju deo u Tvome kraljevstvu. I govorivši ovako, on preda duh.

I odmah tamo pojaviše se ljudi slavni i strani u pojavi, i oni rekoše: Mi smo ovde, zbog svetog i glavnog apostola iz Jerusalima. I oni, zajedno sa Marcelusom, čuvenim čovekom, koji, ostavivši Simona, je verovao Petru, uze tajno njegovo telo, i stavi ga pod terpentin blizu mesta izvođenja morskih borbi u mjestu zvanom Vatikan.

I ljudi koji rekoše da je on ošao iz Jerusalema rekoše narodu: Radujte se, i buite neizmerno zadovoljni, jer vi ste smatrani vrednim da date velike podvižnike. I znajte da Nero sam, nakon ovih ne mnogo dana, biti će krajnje uništen, i njegovo kraljevstvo će biti dato drugomu.

I nakon ovih stvari ljudi se buniše protiv njega, i kad je on saznao, on pobeže u pusta mesta, i kroz glad i hladnoću preda duh, i njegovo telo posta hrana za divlje zveri.

I neki odani ljudi iz oblasti istočno željeli su da nose relikvije (ostatke) sveca, i odmah tamo bi velik zemljotres u gradu, i oni koji stanovahu u gradu su postali svesni toga, potrčaše i uhvatiše ljude, ali oni utekoše. A Rimljani uzevši ih, staviše ih u mesto tri milje od grada, i tamo su čuvani godinu i sedam mjeseci, dok nisu izgradili mesto u koje su nameravali da ih stave. I nakon ovih stvari, i sakupivši se sa slavom i pevajući himne, oni staviše ih u mjesto izgrađeno za njih.

Predstavljanje svetih slavnih Apostola Petra i Pavla je bilo na 29 mjeseca Juna – u Hristu Isusu našemu Gospodu, komu je slava i sila.

 

 

Priča o Perpetui

I kako je Pavle odveen da bude obezglavljen u mesto oko tri milje od grada, on je bio u okovima. I tamo bi tri vojnika čuvajući ga koji behu od velike porodice. I kad su oni otišli kroz vrata oko dužine bacanja strele, tamo srete ih Bogobojažljiva žena, i ona, videći Pavla vučenog u železu, imade sažaljenja na njega, i plaka gorko. A ime žene bi Perpetua, i ona bi jednooka. A Pavle, videći je da plače, reče njoj: Daj mi svoju maramicu, i kad se vratim ja ću je dati. I ona, uzevši rupčić, dade mu voljno. I vojnici se smijahu, i rekoše ženi: Zašto želiš ženo, da izgubiš rubac? Ne znaš li da on ide da bude obezglavljen? A Perpetua im reče: Preklinjem vas zdravljem Cezara da vežete mu oči sa ovim rupcem kada mu posječete glavu. Što i bi učinjeno. I oni skidoše mu glavu u mjestu Aqua (Voda), Salvia, blizu borovog drveta. I kako je Bog htio, pre nego se vojnici vratiše, maramica, imajući na sebi kapljice krvi, bi vraćena ženi. I kako ju je ona nosila, odmah njene oči behu otvorene.

I tri vojnika koja su posjekla glavu od Svetoga Pavla, kada nakon tri sata oni dođoše u isti dan sa Bulom noseći je Neru, sreli su Perpetuu, i oni joj rekoše: Šta je, ženo? Pogledaj, sa tvojim pouzdanjem izgubila si rubac. Ali ona im reče: Ja sam dobila moj rupčić, i moje oko je povratilo vid. I tako Gospod, Bog Pavlov, živi, Ja sam ga molila da budem smatrana vrednom da postanem robinja njegova Gospoda. Tad vojnici koji su imali Bulu, prepoznajući maramu, i videći da joj je oko bilo otvoreno, plakaše glasno, kao iz jednih usta, i rekoše: Mi također smo robovi Pavlovog gospodara. Perpetua stoga otišavši, izvestila je u palači cara Nera da vojnici koji su obezglavili Pavla rekoše: Mi nečemo više ići u grad, jer mi verujemo u Krista koga Pavle propoveda, i mi smo kršćani. Tad Nero, ispunjen gnjevom, naredi Perpetui, koja ga je izvestila o vojnicima, da je drže čvrsto u okovima, i vojnicima, on naredi jedan da bude obezglavljen van vrata oko milje od grada, drugi da bude posečen na dvoje, a treći da bude kamenovan. I Perpetua je bila u zatvoru, i u ovomu zatvoru tamo bi držana Potencijana,plemenita devojka,jer ona je rekla: Ja napuštam moje roditelje i svo imanje moga oca, i želim da postanem kršćanka. Ona stoga pridruži se Perpetui, i doznavši od nje sve o Pavlu, bila je strepila zbog vjere u Krista. A žena Nerova je bila Potencijanina sestra, i ona tajno obavesti ju o Hristu, da oni koji veruju u Njega će videti večnu radost, i da sve ovde je privremeno, ali tamo večno,tako da i ona je pobegla iz palače, i neki od senatorovih žena sa njom. Tad Nero, nanijevši mnogo muka na Perpetuu, na kraju veza velik kamen za njen vrat, i naredi da ona bude bačena preko provalije (sa litice). I njeni ostaci leže na Momentanskim vratima. A Potencijana također prođe mnoga mučenja, i na kraju, učinivši peć jedan dan, oni spališe je.