Djela Filipa

 

Djela Filipa

 

Prevod iz: "The Apocryphal New Testament" M.R. James, 1924

 

Uvod

Ne takva sumnja u pravovjrnost kao pravo ili krivo dodata četrima od pet Dela, utječe na Dela Filipova.  Ako je ismijavanje,ono je još Katolička priča. U obliku kome slijedi Tomu, jer je podeljeno u posebna Dela, od kojih rukopisi spominju petnaest, mi imamo Dela 1-9 i od 15 do kraja, uključujući mučeništvo, koje poslednje, kao uobičajeno, je trenutno odvojeno i postoji u mnogim recenzijama.

Jedna Dela, druga, i mučeništvo su prvo uređeni od Tišendorfa. Batifol je štampao ostatak u 1890, i Bonet je koristio još rukopisa, dao je konačno izdanje u njegovim Delima Apost. Apokr. Ii. 1. Pored grčkog teksta, imaju samo jedna Dela u sirijskom, uređena od Vrajta, koja, utoliko koliko opšte obilježje je, su formirala dela Grčkih Dela: ali je teško ukopiti ih u mrežu.

Analiza, sa prevodima najinteresantnijih delova, će biti dosta za ova Dela, i za ostalo od njihova razreda.

I. Kada je izašao iz Galileje i oživio mrtvoga čovjeka.

1 Kada je izlazio iz Galileje, udovica je nosila njenog sina jedinca na ukop. Filip upita je o njenoj tugi: Ja sam potrošila uzalud mnogo novca na bogove,Aresa, Apola, Hermesa, Artemisa, Zeusa, Atenu, Sunce i Mjesec, i ja mislim da oni spavaju toliko koliko sam zabrinut. I ja savetovah bajača bez svrhe.

2 Apostol reče: Nisi pretrpjela ništa strano, majko, jer tako đavo zavodi ljude. Obuzdaj svoju tugu i ja ću podići tvoga sina u Isusovo ime.

3 Ona reče: Izgleda da je bolje za mene da se ne udajem, i da ne jedem išta već hleb i vodu. Filip: U pravu si. Djevstvenost je naročito draga Bogu.

4 Ona reče: Ja verujem u Isusa koga ti propovedaš. On podiže njenog sina, koji sjede i reče: Odakle je ovo svetlo i kako to da je anđeo došao i otvorio zatvor suda gde sam bio zatvoren gde ja videh tolika mučenja i jezik čoveka koji se ne može opisati.

5 I svi behu kršteni. I mladić je slijedio apostola.

 

II. Kada je on otišao u Grčku Atenu

6 Kada je ušao u grad Atenu koja je zvana Grčka, 300 filozofa se sakupilo i reklo: Hajdemo da vidimo šta njegova mudrost je, jer rekoše za mudrace Azije da njihova mudrost je velika. Jer oni su predpostavljali za Filipa da je mudrac, on je putovao samo u ogrtaču, i pododjeći. I oni se sakupiše i pogledaše u njihove knjige, da nije on bolji od njih.

7 Oni rekoše: Ako imaš išta novo da nam kažeš, daj da čujemo,jer mi ne trebamo ništa drugo već da čujemo neku novu stvar.

8 Filip: Tada morate odbaciti staroga čovjeka. Gospod je rekao: Ne možete stavljati novo vino u stare boce. Ja sam zadovoljan da čujem da vi želite nešto novo, jer učenje moga Gospodara je novo.

9 Mudraci: Tko je tvoj Gospod. Filip: Isus Hrist

10 Oni: To nam je novo ime. Daj nam tri dana da pogledamo.

11 Oni se savetovaše, i rekoše: Možda bi bilo najbolje da pošaljemo po visokog sveštenika židova da razgovaramo s njim o ovom.

12 Tako oni napisaše: Filozofi Grčke ka Ananiji velikom prvosvešteniku židova u Jerusalimu – i izložiše slučaj.

13 Na čitanju pisma Ananija podera svoju odeču i reče: Je li ovaj prevarant u Ateni također. I Mansemat, to je, Satana uđe u njega. (Ovo je drugi oblik od Masteme, ime Satane u Jubilejima i drugde.) I on savetova sa pravnicima i farisejima, i oni rekoše: Naoružajte se i uzmite 500 ljudi i idite po svaku cijenu uništite Filipa.

14 I on dođe u odeći prvosveštenika uz veliku raskoš i on i filozofi odoše do Filipova boravišta, i on izađe, i Ananija reče: Ti vračaru i čarobnjaće, ja te znam, da tvoj gospodar je prevarant u Jerusalimu te nazvao sinom groma, nije li ti Judeja malo, već moraš doći ovde da varaš. Filip reče: Neka pokrov nevjerovanja bude oduzet od tebe, i ti spoznaš ko je varalica, ti ili ja.

15 Ananija reče: kako je Isus uništio zakon i dopustio sva jela – je razapet, učenici su ukrali njegovo telo, i učiniše mnoga čuda, i behu izbačeni iz Jerusalema, i sad idu oko svijeta varajući svakoga, kao ovaj Filip. Ali ja ću ga odvesti u Jerusalem, jer kralj Arhelaj traži da ga ubije.

16 I ljudi se nisu pokretali. Filip reče: Jaću moliti moga Boga.

17 Ananija potrča ka njemu i udari ga, njegova ruka usahnu i on bi oslepljen, i tako bi i sa njegovih 500 ljudi: oni prokleše ga, i moliše Filipa za pomoć.

18 Filipova molitva: O slaba prirodo...O gorko more. Dođi, Isuse, sveta svjetlosti – ti nadgledaš nas niti mi plačemo ti...

19 Ananija reče Filipu: Misliš li ti da nas okreneš od običaja naših otaca, i Boga mane u divljini, i Mojsija, da slijediš Nazarećanina, Isusa. Filip: Ja ću moliti moga Boga da objavi sebe tebi i ovima – možda uzverujete: ali ako ne, čudo će te snaći. I on je molio Boga da pošalje svoga Sina.

20 Nebesa se otvoriše i Isus se pojavi u slavi, njegovo lice sedam puta sjajnije od sunca, i njegovo odelo bjelje od snijega. I svi idoli Atene padoše, i đavoli u njima utekoše plačući. Filip reče: Čuješ li đavole, i ne veruješ li njemu da ovde je. Ananija: Ja nemam Boga osim njega koji je davao manu u divljini.

21 Isus ode u nebo, i bi velik zemljotres, i ljudi pobegoše apostolu, plačući za milost.

22 Filip: Nema zavisti u nama, i milost Hristova će povratiti vam vid, ali prvo neka prvosveštenik vidi. Glas sa neba: Filipe, jednos sin groma ali sad nježnosti, što god ti tražiš od Oca on će ti učiniti. Ljudi se behu bojali zarad glasa. U ime Krista, Filip učini da Ananija vidi. On reče: Koliko veliko je umijeće čuda Isusova! Ovaj Filip u trenu (ili za malo) oslepio me i u trenutku povratio moj vid! Nema sumnje u vradžbinu. 500 njih upitaše Filipa da im vrati vid da bi oni ubili neverujućeg Ananiju.

23 Filip: Ne vračaj zlo za zlo. A Ananiji: Biti će veliki znak pokazan u tebi. Ananija: Ja znam da si ti čarobnjak i učenik Isusov; ti me ne možeš zažarati. Filip ka Isusu: Zabartan, sabatabat, bramanouh, dođi brzo! Zemlja se otvori i proguta Ananiju do kolena. On plaka: Ovo je uistinu magija, da zemlja se otvorila kad je Filip zaprijetio joj na hebrejski – i tamo su kuke ispod vuku moje noge da učine me da verujem, ali ja neću, jer ja znam njegovu vradžbinu iz Jerusalema.

24 Filip, ka zemlji: Odvedi ga u sredinu. I on potonu dalje i reče: Jedna noga je smrzla a druga je vruča – ali ja neću verovati. Ljudi su želeli da ga kamenuju, ali Filip reče im: Ovo je za vaše spasenje; ako se on pokaje, ja ću ga izvuči, ali ako ne, on će biti progutan u dubinu.

25 On raširi svoje ruke u vazduh nad 500, i njihove oči behu otvorene i oni hvališe Boga. Filip ka Ananiji: Priznaj sad čistim srcem da Isus je Gospod, da bi bio spašen kao ovi. Ali on se smejao na njega.

26 Videći ga tvrdovrata, Filip reče zemlji: Otvori se i progutaj ga do vrata. 27 I jedan od prvih ljudi grada dođe i reče: Đavo je napao moga sina, govoreći: Kako si ti pustio stranca da dođe do grada, koji uništava naše idole šta mogu ja nego ubiti jedinog sina i on ga je zadavio pomozite mi, jer ja također vjerujem.

28 Dovedi mi tvog sina. I on potrča, zovuči svoga sina, i reče slugama da ga dovedu: on je bio 23 godine star. Filip videći ga bi tužan, i reče Ananiji: Ovo je radi tvoje gluposti: ako ga ja podignem ti češ verovati. Ananija: Ja znam da češ ga ti podići tvojom magijom, ali neću verovati. Filip je bio ljut i reče: Katatema (prokleta stvar), idi dole u ponor da vide svi. I on bi progutan, ali prvosveštenički ogrtač je odletio od njega, i stoga niko ne zna gde je od toga dana.

Filip podiže mladića i protera đavola.

29 Ljudi su plakali, verujući u Boga, i 500 beše kršteno. A Filip je ostao dve godine u Ateni, i osnovao crkvu i postavio biskupa i prezbitera (sveštenika), i otišao u Partiju da propoveda.

 

III. Dela u Partiji od Filipa

30 Kad Filip dođe u Partiju on nađe u gradu apostola Petra sa učenicima,i reče: Molim te ojačaj me, da mogi ići i propovedati kao ti. 31 I oni moliše za njega.

32 I Ivan je bio tamo također, i reče Filipu: Andrija je otišao u Trakiju, a Toma u Indiju i zli mesojedi, a Matej do divljih pećinskih ljudi. A ti ne budi slab, jer Isus je sa tobom. I oni pustiše ga da ode.

33 I on dođe do mora u granicama Kandake i nađe brod koji je išao u Azot, i dogovori se sa pomorcima za četiri statera i zaplovi. I velik vjetar dođe, oni počeše da izbacuju stvari i govore zbogom jedan drugom i da tuguju.

34 Filip utješi ih: Čak ni brod neće biti izgubljen. On ode na pramac i reče: More, more, Isus Hrist sa mnom njegovim slugom naređuje ti da stišaš tvoj gnjev. I bi mirno, i pomorci mu zahvališe i upitaše da postanu sluge Isusa. 35 I on uputi ih da napuste brigu ovoga života. 36 I oni vjerovaše, i Filip se prizemlji i krstio ih je sve.

 

IV. O kćeri Nikokleidevoj, koju je on izlečio u Azotu.

37 Bila je velika pometnja u Azotu zarad Filipovih čuda, i mnogi dođoše i behu isceljeni, i đavoli behu izbacivani i plakaše protiv njega. I ljudi rekoše razne stvari o njemu, neki da je dobar, a drugi da je čarobnjak, i odvojiše muževe i žene i propovedaše devičanstvo.

38 Večer dođe i svi se raziđoše. Fili je tražio za boravištem, i otišao je do skladišta jednoga Nikokleida,pisara, prijatelja kralja, gde su mnogi stranci boravili.

39 On je stajao u uglu i molio za blagoslov i izlečenje kuće.

40 Karitina, kćer Nikokleida, čula ga je i plakala celu noć. Ona je imala tešku bolest u njenom oku. Ujutro ona ode do njenog oca i reče: Ja ne mogu više podnositi ismijavanje mojih drugara o mome oku. On reče: Šta mogu ja, nisam li zvao Leukiusa kraljevog liječnika i Elidesa kraljičinog eunuha i Solgiu čuvara. Ona: Znam,ali tamo ima stran liječnik došao je ovde prošle noći: pozovi ga.

41 Ona ode do skladišta i nađe Filipa: Jesi li ti liječnik koji je nedavno došao. Filip: Isus je moj liječnik. Ja ću ići s tobom. Oni nađoše kćer kako plače. 42 Nakon umirujućih riječi ona pade na njegove noge: Posuti ću sobu sa čistom vodom i položiti moju lanenu odeću pod moje noge, pomozite mi,jer znam da možete. Njenom ocu: Hajde da ga uvedemo ovde, i neka vidi moju bolest.

43 Filip utješi i uputi ga, i reče joj da ustane i stavi njenu desnu ruku na njeno lice i kaže: U ime Isusa Hrista neka moje oko bude izlečeno. I bilo je. 44 I oboje verovaše i behu kršteni, i brojne sluge. I Karitina obuće mušku odeću i slijedila je Filipa.

 

V. Dela u gradu Nikateri, i u Ireju

45 Filip je imao na umu da ide u Nikateru, grad u Grčkoj, i mnogi učenici su ga slijedili,i on je podučavao stalno. 46 I kada je on stigao tamo tamo je bilo veliko komešanje. Šta da radimo njegovo učenje će prevladati...on odvaja muževe i žene. Hajde da ga izbacimo prije nego počne da propoveda i naše žene budu zavarane.

47 Tamo je bilo židova, također, koji govoriše protiv njega, ali vođa njih, Irej, reče: Ne koristite silu, hajde da iskušamo njegovo učenje.

48 Irej je bio bogat. On je bio pravedan čovek i želio je mirno osujetiti njihov naum. On ode do Filipa i pozdravi ga. A Filip vidje da u njemu nema prevare, i obeča mu spasenje, jer je stajao uz njega.

49 Irej je bio iznenađen saznavši ovo. Filip ohrabri ga u vjeri i postojanosti. 50 Irej: Boravi u mojoj kući. Filip: Prvo očisti je. Irej: Kako. Filip: Ne čini krivo, i ostavi svoju ženu. I on ode kući.

51 Njegova žena reče: Ja vidim da si ti osujetio savjet židova o stranom vračaru. Irej: Hočeš li da budeš vredna da on boravi ovde. Ona: Ja neću ga ovde, jer on odvaja muževe i žene. Ići ću kući mojim roditeljima i uzeti moj miraz i sluge, četiri godine sam bila tvoja žena i nikad ti se nisam suprotstavljala.

52 Irej blago: Imaj strpljenja, i ti češ također verovati. Ona: Ustani, jedi, pij i budi sretan, jer ne možeš me prevariti. Irej: Kako da jedem kada čovjek Božiji je gladan. Ostavi ovu ludost, on je čovjek Božiji, od nježnosti i milosti. 53 Ona: Je li njegov Bog kao onih u gradu, od zlata, učvršćen u hramu. Irej: Ne, ali u nebesima, svemočni: bogovi ovoga grada su učinjeni od loših ljudi. Ona: Uvedi ga, da ja vidim boga u njemu. 54 On ode da srete Filipa, koji mu reče šta se dogodilo, i Irej je bio začuđen što on zna, ali kaza mu da ne kazuje javno prijekor svoje žene. 55 Filipovi drugovi požurivahu ga da prihvati utočište dato: i Irej bi zadovoljan. Filip se složi da dođe, i slijedio je Ireja. 56 Vladari i ljudi videše i odlučiše da ne dopuste. Irej stigavši na njegova vrata plakao je vrataru da otvori. Filip otvori govoreći: Mir ovoj kući. Irej nađe da njegova žena je u njenoj sobi i ode i pita ju da dođe, i odloži  odeću. Ali bila je ljuta i rekla: Nitko iz kuće nikada nije video moje lice, i hoću li ga pokazati strancu?

57 Tako on izađe i namesti lijepe pozlaćene stolice za Filipa i ostale. Ali on reče: Ukloni ih. Irej: Ne žalosti me. Filip: Ja ne žalostim nikoga, ali nemam koristi od zlata, koje je prolazno. 58 Irej: Mogu li ja biti spasen od prijašnjih greha koji me muče. Filip: Da, Isus može da te spasi. A šta o tvojoj ženi koja upravo ti je rekla: Odlazi od mene, i Irej iznenađeno ode do svoje žene i reče: Dođi i vidi čovjeka koji mi je upravo rekao šta je bilo između mene i tebe. Ona je bila prezriva, i reče: Šta će postati od naše dece ako damo sve naše svjetsko bogatstvo. 59 Artemela njegova kćer je slušala, i rekla: Ako moji otac i majka uđu u novi život, neka ga ja ne delim. Ona je bila veoma lijepa. Njena majka Nerkela reče joj da ustane i odloži njenu zlatom tkanu haljinu. Irej reče Nerkeli: Hajde da izađemo i vidimo Filipa (izgleda da je Nerkela preobraćena bila, ali tekst ne pokazuje nam ovo jasno). 60 Žene promeniše svoju odeću u prikladniju, i oni svi izađoše. I kad oni videše Filipa, on je sijao sa velikim svetlom, tako da su se oni bojali. 61 Ali on je vidio, i vratio se svome prijašnjem obliku; Nerkela je zatražila oproštaj od njega i poželila mu dobrodošlicu. 62, 63 I oni pokazaše verovanje i behu upućeni i kršteni.

 

VI. U Nikateri, gradu Grčke

64 Židovi i mnogobošci behu nezadovoljni zarad Irejevog preobraćenja, 65 i poslaše sedam ljudi ka njegovoj kući. Sluškinja im reče za njih, on izađe smejeći se i upita za njihovu poruku. 'Celi grad želi da te vidi.' On je slijedio ih. 66 I skup bi iznenađen na njegovoj skromnoj odeći. Neki Onesimus upita ga da objasni o vraču Filipu. 67 Irej: Zašto sam ja iskušavan ovako, ne mučite Filipa. 68 Ali oni rekoše: Dalje s njim. I Irej ode kući i srete Filipa, koji reče: Da li se bojiš? Ne, on reče. 69 Ljudi si došli sad sa štapovima, vičući: Daj nam prevaranta. 70 Filip izađe i oni uzeše ga u skup da ga bičuju, i rekoše: Vežite mu ruke i stopala. 71 Irej otrča uz stepenice i zaplaka: Nečete. Ali oni nisu hteli slušati, i Irej povuče Filipa dalje od njih. 72 Filip reče: Ako ja biram, ja vas mogu oslepeti; Aristarhus, sin Plegenesa, upravitelja židova, reče: Ne žuri da nas osleoiš: ja znam da ti možeš; ali daj da razgovaramo. Ja sam močan, i ako pustim narod, oni će te kamenovati. 73 I on uhvati Filipa za bradu, on je bio prilično ljut, zarad naroda, i reče: Tvoja ruka i tvoje uši i tvoje desno oko će pretrpjeti zbog prijetnji meni i vrijeđanja Boga. 74 Njegovo oko posta šuplje kao da ga nema, njegove uši su ga boljele, njegova desna ruka visjela je oduzeta. On je plakao za milost. 75 Oni svi rekoše: Izlijeći našega upravitelja. 76 Filip reče Ireju da mu da znak sa križom i izliječi ga u Isusovo ime, što bi učinjeno, i on zatraži oproštaj i zadovoljstvo i ostavi se razgovora. A ljudi rekoše: Mi čemo ti suditi. 77 Filip se nasmija i naredi mu da priča prvi. On reče: Da li primaš proroke ili ne. Filip: Zarad tvoga neverovanja nema potrebe za prorocima. Aristarh: Pisano je: Tko će objaviti tvoju moč, O Bože i, Nijedan čovjek ne može znati tvoju slavu; i, Tvoja slava je ispunila zemlju; i, Gospod je sudija brz i mrtvih; i Bog će progutati vatru i spaliti svoje neprijatelje na svakoj strani; i, Jedan Bog je učinio sve ove stvari. Kako onda kažete da Marija je rodila Isusa... Već ti češ reči da on je moč i mudrost Boga koji je sa njim kada je stvarao svijet. Ja ne niječem da prvo Pismo kaže: Hajde da učinimo čovjeka. 78 Filip se nasmija i reče: Poslušajte svi: Isaija reče, Evo moga sluge koga sam odabrao...I o krstu: On je vođen kao ovca na klanje...I opet: dadoh svoja leđa biču...i drugi: ja raširih moje ruke ka neposlušnomu narodu. I : Ja nađoh one koji me ne tražiše...I David reče: Ti si moj sin...I o njegovom oživljenju i Judi: Gospoidine, zašto oni rastu i muče me...I opet David: Ja predvidih Gospod  je uvek preda mnom...Ali David je mrtav. Uzmi također od dvanaest proroka: Reci ka kćeri Sionskoj...I: Iz Egipta ja pozvah moga sina.

79 Aristarh reče: Ovaj Isus se zove Hrist. Isaija: Ovako kaže Gospod ka Hristu mom gospodu...Židovi rekoše: Ti se svađaš za Hrista. Ljudi i vladari tražiše Filipa i rekoše da on treba biti predan.

80 Nosila su donesena sa mrtvim čovekom, jedincem sinom nekog bogataša, i sa njim deset robova koji trebali su biti spaljeni sa telom. Narod reče: Ovde je velika borba za hrišćane. Ako je njihov Bog će ga podići  mi čemo tad verovati, i spaliti naše idole. 81 Filip reče roditeljima: Šta čete učiniti ako ga podignem 'Šta god želiš''. Robovi učiniše znak njemu da ih se sjeti. Bio je zao zakon o spaljivanju robova, i ponekad žena od ljudi. 82 Filip reče: Dajte mi ove robove. Da, i koliko god hočeš.' On reče Aristarhu: Dođi, O židove, podigni ga. I on dodirnu njegovo lice i pljunu mnogo na njega i povuče njegovu ruku: uzalud, i povukoše se u pometnji. 83 Nereus otac reče: Oživi moga sina i ja ću se boriti protiv židova. Filip: Ako ne obečaš da nečeš ih povrediti, Ja ga neću podići. Nerus: Kako želiš. 84 Filip ode do odra i pomoli se, i dah uđe u mladića Teofila, i on otvori svoje oči i pogleda na Filipa. I drugi put Filip reče: Mladiću, u ime Isu Krsta, koji je razapet pod Pontijusom Pilatom, ustani. I on poskoći sa nosila. Svi vikahu: Jedan je Bog Filipov...i robovi behu oslobođeni. Svi verovahu. 86 Filip je podučavao, krstio, uništavao idole, postavljao, davao zakone.

 

VII. O Nerkeli i Ireju u Nikateri

87 Nerkela i Artemela behu blagoslovene od Filipa. 88Irej i Nereus savetovaše o gradnji crkve, i složiše se da izgrade na Nereusovoj zemlji. 89 Samo židovi behu nezadovoljni i odlučiše da se povuku. 90 Filip dođe do nove zgrade i pozva ljude. 91 i učini Ireja biskupom i molio je nada njim, i objavio je da on odlazi. 92 Svi plakaše, ali on ih je utješio. 93 Oni dovedoše kamile sa zalihama i pratiše ga 20 stadija. On raspusti ih i hteo je da uzme samo pet pogača. Oni svi  pozdraviše ga triput, i padoše na njihova lica i moliše za njegov blagoslov, i gledaše ga dok nije izašao iz vida, i vratiše se u grad.

                                                               

VIII. U čemu su jare i leopard u pustinji vjerovali

94 Dogodilo se kada je Spasitelj podelio apostole i svaki je otišao prema svome udelu, da je dopalo Filipu da ide u zemlju Grga: i on je mislio da je teško, i plakao je. A Mariame njegova sestra (ona je koja je pripremila hljeb i sol na lomljenju hljeba, a Marta je ona koja je služila mnoštvu i radila mnogo) videći ga, ode do Isusa i reče: Gospode, ne vidiš li kako moj brat je klonuo 95 I on reče: Znam, ti izabrana među ženama, ali ajde sa njim i ohrabri ga, jer ja znam da on je gnjevan i bojažljiv čovek, ako ga pustimo samoga on će donijeti mnoge kazne na ljude. Ali gle, Ja ću poslati Bartolomeja i Jovana da pretrpe teškoće u istome gradu, zarad poročnosti onih koji žive tamo, jer oni obožavaju guju, majku zmija. A ti promeni svoj ženski izgled i idi sa Filipom. A Filipu on reče: Zašto si bojažljiv ja sam uvek sa tobom.

96 I oni si odoše iz zemlje Ofiani, i kad dođoše u divljinu zmajeva, gle, veliki leopard izađe iz šume brda, i potrča i baci se na njihove noge i progovori ljudskim glasom: ja obožavam vas, sluge božanske veličine i apostoli jedino-rođenog Sina Božijeg, zapovijedi mi da pričam savršeno. 97 A Filip reče: U ime Isusa Hrista, pričaj. I leopard uze savršen govor i reče: Poslušaj me Filipe, djeveru božanske riječi. Prošle noći ja prođoh kroz stado koza nasuprot planine zmajice, majke zmija, i uhvatih jare, i kada ja odoh u šumu da jedem, nakon što sam ranio ga, ono uze ljudski glas i plaka kao malo dijete, govoreći mi: O leoparde, odloži svoje žestoko srce i zvijer kao dio tvoje prirode, i stavi nježnost, jer apostoli božanske veličine će proći kroz ovu pustinju, da izvrše savršeno obećanje slave jedino-rođenog Sina Božijeg. Na ove riječi jareta ja bih zbunjen, i postepeno moje srce bi promenjeno, i moj gnjev se okrene u nježnost, i ja nisam jeo. I ja poslušah njegove riječi, Ja podigoh moje oči i videh te kako dolaziš, i znadoh da ste vi sluge dobroga Boga. I tako ja ostavih jare i dođoh da vam se poklonim. A sad ja molim te da mi daš slobodu da idem sa tobom svukud i ostavim svoju zvjersku prirodu.

98 A Filip reče: Gde je jare. A on reče: Odbačen je pod suprotni hrast. Filip reče Bartolomeju: Hajdemo i vidimo njega koji je udaren,izliječen, i izliječio je udarača. Na Filipovu ponudu leopard ga je vodio gde jare je ležalo. 99 Filip i Bartolomej rekoše: Sada znamo uistinu da nema nikoga koji nadmašuje tvoje sažaljenje, O Isuse ljubitelju ljudi, jer ti si sprečio nas i ubijedio nas ovim stvorenjima da verujemo više i iskreno puni povjerenja. Sada stoga, Gospode Isa Krste, dođi i daj život i dah i sigurno podnožje 8postojanje)  ovim stvorenjima, da bi oni mogli napustiti njihovu prirodu zvijeri i stoke i došli ka pitomosti, i da više ne jedu meso, niti jareta hranu od stoke, već da ljudska srca budu im data, i da bi oni slijedili nas gde god da idemo, i jedemo šta jedemo, u tvoju slavu, i pričaju kao ljudi, veličajući tvoje ime.

100 I u taj čas leopard i jare ustaše i podigoše njihove prednje stope i rekoše: Mi veličamo i blagosiljamo te koji si posjetio nas i sjetio se nas u ovoj pustinji, i promenio našu zvjersku i divlju prirodu u pitomost, i dao nam božansku riječ, i stavio u nas jezik i osećaj za priču i slavu tvome imenu, jer velika je tvoja slava. 101 I oni padoše i pokloniše se Filipu i Bartolomeju i Mariamni; i svi krenuše zajedno slaveći Boga.

 

IX. O zmaju koji je ubijen.

102  Oni putovahu pet dana, i jedno jutro nakon noćne molitve iznenadan vjetar se podiže, velik i taman (maglovit), i iz njega istrča veliki dim (magla) zmaja, sa crnim leđima, i stomakom kao ugalj bakreni u iskrama vatre, i tijelo više od 100 lakata dugo, i mnoštvo zmija i njenih mladih slijediše ga, i pustinja se tresla na dugoj udaljenosti. 103 I Filip reče: Sada je vreme da se sjetimo Gospodnjih dela: Ne bojte se ništa, niti progona, niti zmija te zemlje, niti tamnoga zmaja. Hajde da stojimo čvrsto i njegova moč će opasti; i molimo i pospite vazduh iz čaše i dim će se rasuti. 104 Tako oni uzeše čašu i moliše: Ti koji prolivaš rosu na sve lomače i uzdiš tamo, stavljajući malo u zmajeva usta, poništavajući njegovu ljutnju, okrečući zloću neprijatelja i uspravljajući ga u vlastitu vatru, jer mi trčimo voljom i na tvoj nagovor. 105 I on reče: Sad stojte i podignite vaše ruke, sa čašom koju držite, i pospite vazduh u obliku križa. 106 I tamo bi kao odsjaj munja koji zaslijepi zmaja i njegove mlade, i oni behu oduzeti, i zraci sunca uđoše u rupe i razbiše jaja. Ali apostoli zatvoriše svoje oči, jer nisu mogli suočiti se sa munjama, i ostaše neozleđeni.

 

Ne izgleda kao da se mnogo miješalo između ovih Dela i Mučeništva, osim verovatno prelaza nekih ljudi u gradu zmija. Međutim, rukopisi daju nam naslov ovako:

Iz putovanja Filipa Apostola: od petnaestih Dela dokraja, gde je Mučeništvo.

107 (Uvod) U danima Trajana, nakon Mučeništva Simona, sina od Kleope, biskopa Jerusalima, nasljednika  Jakova, Filip apostol je propovedao kroz sve gradove Lidije i Azije. 108 I on dođe do grada Ofiorima (Zmijska ulica), koji je zvan Hijerapolisom Azije, i bio je primljen od Stahisa, vjernika. I sa njim je bio Vartolomej, jedan od sedamdesetorice, i njegova sestra Marijamne, i njihovi učenici. I oni se sakupiše u  Stahisovoj kući. 109 I Mariamne je sjedila i slušala Filipov govor. 110-112 On je govorio o zamkama zmaja, koji nije imao izgled u stvaranju, i prepoznat je i klonile su ga se zvjeri i ptice. 113 Ljudi mesta su obožavali zmiju i imali slike njegove, i zvali su Hierapolis Ofiorimom. I mnogi behu preobraćeni. 114 I Nikanora upraviteljeva žena verova, ona je bila bolesna, naročito u njenim očima, i bila je izlečena. Ona sad dođe u srebrnim nosilima. 115 I Mariamne reče na hebrejskom: Alikaman, ikasame, marmari, iahapan, mastranan, ahaman, što znači: O kćeri očeva, moja gospo, koja si data kao zalog zmiji, Krist ti dolazi (i mnogo više). 116 I Nikanora reče: Ja sam hebrejka, govori mi na jeziku očeva. Ja sam čula tvoje propovijedanje i bila sam isceljena. 117 I oni moliše za nju. 118 Ali njen tiranin muž dođe i reče: Kako je ovo tko vas je izlečio 119 I ona reče: Odlazi od mene, i vodi častan i uzdržljiv život. 120 I on povuče je za kosu i zaprijeti da će je ubiti. I apostoli behu uhapšeni, 121 i bičevani i odvučeni do hrama, 122 i zatvoriše ih u njega (sa leopardom i jaretom. To je izostavljeno u glavnome tekstu , ali stalno se dešava u drugome pregledu: s pravom, naravno). 123 Ljudi i sveštenici dođoše i tražiše osvetu na vraču. 124 Prokonzul se bojao žene svoje, jer ona je bila skoro oslepljena od čudesnog svetla kada je pogledala kroz prozor na nju kada je molila. 125 Oni svukoše i tražiše apostole za mađijama, i probodoše Filipove gležnjeve i bedra i objesiše ga glavom na dole, a Bartolomeja oni obesiše golog za kosu. 126  I oni se smijahu jedan drugomu, kao da nisu mučeni. Ali Mariamne kad je svučena izgledala je kao kovčeg stakla pun svjetla i vatre i svaki je pobjegao. 127 I Filip i Bartolomej razgovarahu na hebrejskom, i Filip reče: Hočemo li prizvati dole vatru sa nebesa. 128 I Jovan stigavši, i pitao je šta se dogodilo, i ljudi mu rekoše. 129 I on je odveden do mjesta. Filip reče Vartolomeju na hebrejskom: Ovde je Ivan sin Barega (ili, on koji je Barek), to je (ili, gde je) živa voda. I Jovan reče: Tajna njega koji visi izmežu neba i zemlje neka je sa tobom.

130 Tad Ivan reče ljudima, upozoravajuči ih protiv zmije. Između ostalog: Kad sve stvari su donesene i raširene kroz sistem nebesa, djela Boćja su molila Boga da vide njegovu slavu, i kad su videli, oni želješe da postanu žuč i gorčina, i zemlja posta skladište toga što je zastranilo, i rezultat i suvišnost stvaranja je sakupljena zajedno i postala je kao jaje: i zmija je bila rođena.

131 Ljudi rekoše: Mi smo uzeli te za prijatelja građanina, ali ti si u savezu sa ovim ljudima. Sveštenici idu da iscijede tvoju krv i pomiješaju je sa vinom i daju ga Guji. Kad oni dođoše da uzmu Ivana njihove ruke behu oduzete. Ivan reče Filipu: Nemojmo vračati zlo za zlo. Filip reče: Ja više ne mogu izdržati. 132 Trojica drugih razuvjeriše ga, ali on reče: Abalo, arimouni, doutael, tharselen, nahaot, aeidonaf, teleteloein, što znači (nakon mnogo dozivanja opisa Boga): neka se dubina otvori i proguta ove ljude: da, Sabaot. 133 Ono se otvori i celo mesto bi progutano, oko 7000 ljudi, osim gde su apostoli bili. I njihovi glasovi izađoše, plačući za milost i govoreći: Pogledajte, križ nas osvetljava. I glas se čuo: Ja imam milost na vas u mome križu svetlosti. 134 Ali Stahis i njegova kuća, i Nikanora i 50 drugih, i 100 djevica ostaše sigurni. 135 Isus se pojavi i prekori Filipa. 136 Ali on se branio sam. 137 I Gospod reče: Budući da si ti bio nezaboravljiv i gnjeva pun,ti češ uistinu umreti u slavi i biti uzet od anđela u raj, ali češ ostati van njega četrdeset dana, u strahu od plamtećeg mača, i tada ja ću poslati Mihaela i on će te pustiti unutar. A Bartolomej će ići u Likoniju i biti razapet tamo, a Mariamnino telo će biti položeno u reku Jordan. I ja ću vratiti one koji su bili progutani. 138 I on povuče krst u vazduh, dotičući dolje u ponor, i bi ispunjeno svetlom, i krst kao ljestve. I Isus pozva ljude, i oni dođoše, osim prokonzula (upravitelja) i Guje. I videći apostole oni tugovaše i pokajašese. 139 A Filip, još viseći, govoraše im i reče im o njegovoj dbrani. 140 I neki trčaše da ga skinu, ali on je odbio i govorio im...''Ne budite žalosni što visim ovako, jer ja nosim oblik prvoga čovjeka, koji je doveden na zemlju sa glavom dole, i opet s drvetom krsta učinjen živim od smrti njegova sagrešenja. I sada da li ja ispunjavam propis. Jer Gospod mi reče: Ukoliko ne učiniš to što je ispod da bude gore, i lijevo da bude desno (i desno levo), nečeš ući u moje kraljevstvo. Budi kao ja u ovomu: jer ceo svijet je okrenut krivo, i svaka duša koja je u njoj.'' 141 Nadalje on je govorio njima o oživljenju, 142 i reče im da puste Vartolomeja, i reče mu i Mariamni njihovu sudbinu. Izgradi crkvu u mestu gde ja umrem, i neka leopard i jare budu tamo, i daj Nikanori da pazi na njih dok ne umru, i tad pokopaj ih na crkvenim vratima, i neka tvoj mir bude u kući Stahisa: i on ohrabri ih do čistoće. ''Stoga naš brat Petar pobjegne iz svakoga mjesta gde je žena bila, i nadalje, on je imao odbranu datu zarad svoje sopstvene kćeri. I on je molio Gospoda, i ona je imala uzetost strane tako da nije možda ne zaluta.''143 Sahrani me ne u lanenome kao Gospod, već u papirusu, i moli za mene četrdeset dana. Gde moja krv pada vinova loza će narasti, i vi ćete koristiti vino od nje za čaše: i uzimati od njega treći dan. 144 I on je molio Gospoda da ga primi, i zaštiti ga protiv svih neprijatelja. ''Nedaj da njihov mračni vazduh pokrije me, da ja prođem vodama vatrenim i sav bezdan.  Obuci me u tvoju slavnu odeću i tvoj pečat svetlosti koji uvek sja, dok ne prođem sve vladare svijeta i zlog zmaja koji nam se suprotstavlja.'' 145 I on umre. 146 I oni sahraniše ga kako je on naložio. I nebeski glas reče da je on primio krunu.

147 Nakon tri dana loza uzraste. I oni učiniše dnevni prinos za četrdeset dana, i izgradiše crkvu i učiniše Stahisa biskupom. I sav grad je verovao. 148 I na kraju četrdeset dana Spasitelj se pojavi u obliku Filipa i reče Bartolomeju i Mariamni da je on ušao u raj, i reče im da idu njihovim putevima. I Bartolomej ode u Likaoniju a Mariamne u Jordan, i Stahis i brača ostaše gde su bili.

 

Pripovijedanje Dela sačuvanih na Sirijskom je ovo

Filip, u Jerusalemu, imao je viziju Isusa, koji zapovedi mu da ide u grad Kartagu, 'koji je u Azotu', i izbavi vladara od Satane, i propovijeda kraljevstvo. On reče: Ja ne znam latinski ili grčki, a ljudi tamo ne znaju aramejski. Isus reče: Nisam li ja stvorio Adama i dao mu govor. Idi, i biti će sa tobom.

On ode u Samariju, odatle u Cezareju, i do luke i nađe brod koji je čekao na vetar. Upitan da primi Filipa do Kartage, kapetan reče: Ne moj me ometati, čekali smo dvadeset dana: donesi svoj prtljag i možda dobijemo vetar, jer ti izgledaš kao sluga Božiji. Filip: Ja nemam ništa; reci putnicima da dođu na palubu...Molimo se za dobar vjetar. Okrečući se ka zapadu on zapovedi anđelu mira koji je bio zadužen za dobar vetar da pošalje vetar i uzme ga u Kartagu u jednomu danu.

Na brodu je bio židov, Ananija, koji je bogohulio (da ne bude čujen, izgleda) i reče: Neka Adonai uzvrati ti, i Hrista na koga se pozivaš, koji je postao pepeo i leži u Jerusalimu, dok ti živiš i vodiš neznalice od njegova imena.

Vjetar dože i napuni jedra. Židov usta da pomogne podizanju jedra, i anđeo ga sveza za veliki nožni prst i objesi ga glavom dole na vrhu jedra. Brod je plovio naprijed a židov je plakao. Filip reče: Nečeš sići dole dokle ne priznaš. On prizna svoje tajno bogohuljenje. Filip: Vjeruješ li sada. Ananijaprizna vjeru u govoru u kojem je nabrojao Hristova (Božja) velika dela od postanja do izbavljenja Suzane. Filip zatraži da mu bude oprošteno, i anđeo ga snese dole. I 495 ljudi na brodu se bojalo.

 Oni pogledaše i vidješe svjetionik od Kartage, i rekoše; Može li ovo biti istina, O glupani, reče Ananija, ne vidite li šta me snašlo za neverovanje. Ako on zapovedi tome gradu u Hristovo ime, uzeti će sve njegove stanovnike i ići i stati u Egiptu. Brod dođe u luku. Filip raspusti putnike, i stajao je na palubi da utvrdi kapetana.

U Nedjelju on ode do grada da izvede Satanu, i kako je ulazio na vrata, prekrsti se. Oni vidje crnog čoveka na tronu sa dve zmije oko njegovih bedara, oči kao ugalj vatren, i plamen je izlazio iz njegovih usta, tamo je bi miris kao dima, i crnci u grupama bili su na levo i desno. Kad Filip prekriži se vladar pade nazad i njegove čete. Filip reče: Padni, i ne ustaj... Vladar reče: Zašto me proklinješ ja ne boravim ovde, ali moje čete lutaju po zemlji i dolaze mi u treći čas dana, ali oni ne dodiruju učenike Isusa. Jao meni! Gde da idem u sva četiri ugla svijeta njegovo evanđelje se propoveda. Ja sam u cjelosti zbačen.

Cijeli grad ga je čuo, ali ga nije video. Filip reče mu da ide, i on uze svoj tron i ode sa svojim četama i pobeže plačući dok nije došao u Babel, i on namesti se tamo. Ceo grad je bio u strahu i Filip reče im da ostave njihove idole i okrenu se Bogu, Oni slaviše Boga, a Filip ode nazad do broda. U Subotu židovi se sakupuiše u njihovj sinagogi i pozvaše Ananiju, i upitaše da li su njegove pustolovine istinite. On označi sebe sa krstom i reče: Istina je, i Bog da zabrani da se odreknem Isu Krsta. On tad obratio im se u dugom i veoma uvredljivom govoru ( izgrađen više ili manje na onom od Stefana), nabrajajući sva njihova zla dela. Tad usta Jošua, sin Nunov, i vi tražiste da ga ubijete sa otrovom...Isaija prorok, i vi ste ga presjekli sa testerom od šimšira...Ezekiel, i vi vukoste ga za noge dok njegov mozak nije ispao...Avakum (Habakuk), i kroz vaše grehe on je zastranio od svoje proročke službe. ' Njegovo lice je bilo kao u anđela. Sveštenik usta i udari ga, i on umre, i oni sahraniše ga u sinagogi.

Sledeći dan Filip u brodu je molio i pitao da Ananija bi bio izbavljen od židova. Bog zapovedi zemlji i ona dade prolaz kao vodovod, i odvelo je Ananiju na dno mora, i delfin uznese telo. Filip je vidio, i nakon što je umirio ljude, naredi da uzmu telo nazad dokle on ne ode i osudi ubice.

Sledeći dan Filip ode do upravitelja i uze ga da sakupi sve židove, i sjede na sud. Filip ka židovima: Gde je Ananija. Oni: Jesmo li mi njegovi čuvari? Filip: Dobro ste vi zvani decom Kainovom. Recite mi gde je on, i ja ću tražiti oproštaj za vas. Židovi: Rekli smo da ne znamo. Filip: Ne lažite. Židovi: Ako je duh u tebi, ti bi znao da mi ne lažemo. Filip: Ako je on nađen sa vama, šta zaslužujete židovi? Židovi: Smrt od Boga i Cezara. Filip: Zakunite mi se. Oni se zakuniše da ne znaju ništa.

On pogleda i vidje čoveka kako vodi šest goveda da proda. On im reče: Ja zapovedam ti, idi u sinagogu i pozov Ananiju da ustane i dođi i stavi ove ljude na sram. Govedo je vuklo svog vlasnika i trčalo i zvalo Ananiju. On usta i dohvati govedo sa desnom rukom, i oni dožoše do Filipa i prostreše se. Filip reče: Odakle dolaziš ? Ananija reče: Iz sinagoge od ovih židova, koji su ubili me zbog priznavanja Isusa, učini mi pravdu. Filip: Gospod je zapovedio nam da ne vračamo zlo za zlo. Bik reče: Naredi mi i ja ću ubiti ove ljude sa mojim rogovima. Filip: Ne povređuj čovjeka, već idi i služi svome gospodaru, i Gospod će te izliječiti. Oni odoše kući u miru.

Upravitelj reče: Ovi židovi zaslužuju smrt. Filip: Ja nisam došao da ubijam već da dajem život. Židovska usta behu zatvorena.

Ananija je govorio židovima i Filipu također: ali oni nisu tražili oproštaj, zato su odbačeni. Tri hiljade Pagana i petnaest stotina židova je verovalo, nevjernici su ostavili grad, i pre zalaska sunca anđeo je ubio četrdeset od židovskih sveštenika zarad prolijevanja nevine krvi, i svi koji videše priznaše i pokloniše se.

Nije jasno, u trenutnom stanju naših tekstova, gde ovaj dio može pripadati u grčkim delima. Treći deo, koji je put u Azotus, izgleda verovatno mjesto. Ali pogled na grčka dela pokazuje da uprkos pojavi načina umetnutog  podjelom u Djela, nema povezanosti u svima njima, dokle ne dođemo do grada zmije.

Prva dela ne mogu početi tako naglo kao što počinju. Drugi je jednako nagao u uvodu. Treći je povezan do njega spominjanjem Partije, ali nema velike nedosljednosti u njima, jer ono pretpostavlja da Filip još nije učinio ništa. Četvrti je vezan za treći po prizoru, Azota. Peti, šesti i sedmi, u Niateri, je ceo odvojen od ong što je prošlo ranije, i sa devetim mi činimo novi početak.

Napomena prevodioca: podebljan deo straha od žena, bolje je zameniti strahom čoveka od samoga sebe.