Djela Andreja
Uvod
Nemamo davni zapis o dužini ove knjige, kao što imamo u
slučaju Jovana, Pavla i Petra (ali mislim da je bila najduža od svih pet), i
imamo manje ostataka od originalnog teksta nego od tih. Mi imamo, međutim,
vrstu sažetka svega, napisanu na latinskom od Gregorija iz Tura, i ima Grčka
enkomija (pesma zahvale) apostola koja također pomaže da se ponovo sagradi
priča. Mučeništvo (kao u drugim primjerima) postoji odvojeno, u mnogim
tekstovima. Maks Bonnet je utvrdio odnos tih jednih prema drugim, i J.Flamion
je učinio najpažljivije proučavanje svih fragmenata (odlomaka).
Najbolji primjerak originalnog teksta koji mi imamo je
fragmenat sačuvan u Vatikanskom rukopisu, desetog-jedanaestog vijeka, koji
sadrži razgovore Andreja kratko pre njegova stradanja. Također postoji nekoliko
drevnih citata.
Ova djela mogu biti poslednja od pet vodećih apostolskih
romansi. One pripadaju trećemu veku: C.A.D. 260?
Ranije je mišljeno da Dela Andrejeva i Matijina (Matej) su u
nizu izvorne priče, ali ovaj pogled je prestao da važi. Ta legenda je slična
kasnijoj egipatskoj romansi o apostolima koji u neizmernoj meri su stvoreni u
petom i kasnijim vekovima. Sažetak njihov biti će dan u daljnjem redu.
Sadržaj Gregorija iz Tura je smatran od Flamiona da daje
celu najbolju ideju sadržaja originalnih Akata. Najkasnije izdanje je ono od
M.Bonneta u Spomenaru Germanske Istorije (Greg. Turon II 821-47). Najveći dio
pojavljuje se kao Lib. III od Istorije Apostola Pseudo Abdiasa, u tekstu mnogo
izmenjenom, izgleda, u šesnaestom veku od Wolfganga Laziusa: štampan u Fabricius'
Cod. Apocr. N. T.
Grigorijev uvod slijedi:
Slavni podvizi apostola su, verujem, nisu nepoznati ikome od
vjernika, jer neki od njih nas uče na stranicama evanđelja, drugi se nalaze u
Djelima Apostolskim, a neke od njih knjige postoje u kojima djela svakog
apostola su zapisane, ipak od većeg djela imamo ništa već njihova stradanja
napisana.
Sad dpđoh na knjigu čuda (vrlina, velikih djela) od Sv.
Andreja apostola, koji, zarad njegove opširnosti, je nazvana od nekih
apokrifnom (nejasne, skrivene). I o ovom sam mislio dobro da izdvojim vrline
samo, izostavljajući sve što nosi težinu, i tako uključim velika čuda unutar
kruga malog volumena, koji može zadovoljiti i čitaoca i odbiti negativne
kritike, jer nije mnoštvo riječi, već ispravnost mišljenja i čistoća misli što
stvara neokaljanu vjeru.
(Šta slijedi je sažetak, ne verzija Grigorijevog teksta.)
Tekst
1 Nakon uznesenja apostoli se se rasuli da propovedaju u
raznim zemljama. Andrej je počeo u provincivi Ahaji, a Matej ode do grada
Mermidona. (Ostalo od 1 i celo 2 daju kratak sažetak Dela Andrejevih i
Matejevih koje Gregorij ili je našao kao predgovor svojem prijepisu Dela
Andrejevih, ili je smatrao se dužan primjetiti, zarad popularnosti priče.)
2 Andrej ostavi Mermidonu i vrati se u vlastiti dodeljen
kraj. Hosajući sa svojim učenicima on srete slijepca koji reče: 'Andrej,
apostolu Hristov, ja znam da ti možeš vratiti mi vid, ali ne molim za to: samo
reci onima koji su sa tobom da mi daju dovoljno novca da obučem i nahranim se
primjereno.' Andrej reče: 'Ovo je đavolji glas, koji neće dozvoliti čovjeku da
povrati svoj vid.' On dotače njegove oči i izliječi ga. Potom, kako je imao
grubu odeću, Andrej reče: 'Uzmi prljavu odeću s njega i obuci mu čistu.' Svi behu
spremni da se skinu, a Andrej reče: Dajte mu šta čemo biti viška.' On se vrati
kući zahvalan.
3 Demetrije od Amaseje imao je egipatskog dečaka koji mu je
bio veoma drag, koji je umro od vrućice.- Demetrije čuvši za Andrejeva čuda,
dođe, pade mu pred noge, i tražio ga pomoć. Andrej se sažali na njega, dođe do
kuće, dugo je razgovarao, okrene se ka grobu, podiže dečaka, i povrati ga
njegovu gospodaru. Svi su verovali i bili kršteni.
4 Hrišćanin dečak zvan Sostratus dođe do Andreja nasamo i
reče mu: 'Moja majka gaji krivicu strasti prema meni: Ja sam je odbio, a ona je
otišla do prokonzula da baci krivicu na mene. Ja bih radije umro nego izložio
je. Oficiri dođoše da uhvate dečaka, i Andrej je molio i otišao sa njim. Majka
ga je optuživala. Prokonzul naredi mu da se brani. On je šutio, i tako
nastavio, dok prokonzul (upravitelj) je povukao se radi savjetovanja. Majka je
počela plakati. Andrej reče: Nesrećna ženo, zašto se ne bojiš bacati vlastitu
krivnju na svoga sina.' Ona reće prokonzulu: 'Odkad je moj sin namjerio svoju
zlu želju on je u stalnom društvu sa ovim čovjekom.' Prokonzul pobjesni, naredi da mladić bude zašiven u
kožnu vreću zarad ubistva roditelja i udavljen u rijeci, i Andrej da bude
zatvoren do kazne određene. Andrej je molio, i bio je zemljotres, prokonzul
pade sa svoje stolice, svi su ležali na podu, a majka klonu i umre. Prokonzul
pade na Andrejeve noge moleći za milost. Zemljotres i grmljavina prestaše, i on
izleći one koji behu ozleđeni. Prokonzul i njegova kuća behu kršteni.
5 Sin od Kratinusa (Gratinusa) od Sinope okupao se u ženskom
kupatilu i bio je uhvaćen od demona. Kratinus je pisao Andreju za pomoč, on sam
imao je vrućicu i njegova žena vodenu bolest . Andrej ode tamo u kolima. Dečak
koji je mučen od zlog duha pade na svoje noge. On naredi da ode i tako bi, sa
vikom. On potom ode do Kratinusovog kreveta i reče mu da je zaslužio da trpi
zarad njegova lakog života, i on naredi mu da ustane i ne greši više. On bi
izlečen. Žena je bila prekorena zarad njene nevjere (preljube). Ako se vrati
ranijem grehu, neka sad bude izlečena, ako se može držati od toga, neka bude
izlečena.' Voda izbi iz njena tela i ona bi izlečena. Apostol prelomi hleb i
dade joj. Ona zahvali Bogu, verujući sa celom njenom kućom, i ne vrati se više
u greh. Kratinus potom posla Andreju velike darove po svojim slugama, i tad, sa
svojom ženom, upita ga nasamo da ga prihvati, ali on odbi govoreći: Bolje je za
tebe da ih daš potrebitima.'
6 Nakon ovog on ode u Nikeju gde je bilo sedam đavola živelo
među grobovima pored puta, koji su u ponoć kamenovali prolaznike i ubili mnoge.
I sav grad dođe da sretne Andreja sa maslinovim grančicama, plačući: 'Naše
spasenje je u tebi, O čovjeće Božji. Kad mu rekoše sve, on reče: 'Ako verujete
u Hrista biti ćete oslobođeni.' Oni plakaše: 'Mi hoćemo.' On zahvali Bogu i
zapovedi demonima da se pojave, oni dođoše u obliku pasa. On reče: 'To su vaši
neprijatelji: ako vi ispovijedite svoju vjeru da ja mogu da ih izvedem u
Isusovo ime, ja ću učiniti tako.' Oni plakaše: 'Mi verujemo da Isus Hrist koga
ti propovedaš je Sin Božiji.' Tad on naredi demonima da idu u suha i neplodna
mesta i ne povređuju ljude do zadnja dana. Oni urlaše i nestaše. Apostoli
krstiše narod i učiniše Kalistusa episkopom.
7 Na vratima Nikomedije on srete mrtvaca koji se nosio na
odaru (nosilima), i njegov stari otac podržavao je robove, koji su teškomogli
hodati, a njegova stara majka je kosu čupala, plačući. ''Kako se dogodilo?'' on
upita. 'On je bio sam u svojoj sobi i sedam pasa sjuri na njega i ubi ga.'
Andrej uzdahnu i reče: 'Ovo je zasjeda demona koje sam protjerao iz Nikeje. Šta
češ činiti, oče, ako vratim ti sina?' ' Ja nemam ništa dragocenije od njega,
Dati ću njega.'On je molio: 'Neka se duh dečaka povrati.' Vjerni odgovori,
'Amin'. Andrej zapovedi momku da ustane , i on usta, i svi plakaše: 'Velik je
Bog Andrejev.' Roditelji prinesoše velike darove koje on odbi, ali uze momka do
Makedonije, naučavajući ga.
8 Ukrcavajaći se u brod on otplovi u Helespont, na put ka
Bizantu. Tamo bi velika oluja. Andrej je molio i smirilo se. Oni stigoše
Bizantiju.
9 Odatle idući kroza Trakiju oni sretoše snage naoružanih
ljudi koji htjedoše ih zarobiti. Andrej učini znak krsta protiv njih, i molio
je da bi oni bili učinjeni nemoćnim. Svetao anđel dotače se njihovih mačeva i
oni svi padoše, i Andrej i njegovo društvo prođoše dok su im se ovi poklonili.
I anđeo ode u velikom svjetlu.
10 U Perintusu on nađe brod koji je išao u Makedoniju, i
anđeo mu reče da se ukrca. I kako je on propovijedao kapetanu i ostali čuše i
behu preobraćeni, i Andrej uzveliča Boga zarad stvaranja njega poznatim na
moru.
11 U Filipima behu dva brata, jedan od kojih je imao dva
sina, a drugi dve kćeri. Oni behu bogati i plemenit i, i rekoše: ''Nema
porodice tako dobre kao naša u ovome mestu: hajde da oženimo naše sinove za
naše kćeri.'To je dogovorio i najteže platio otac sinova. Na dan svadbe riječ
od Boga dođe njima: 'Čekaj dok moj sluga Andrej dođe: on će vam reći šta da
radite.' Sve pripreme behu učinjene, gostima rečeno, ali oni čekaše. Na treći
dan Andrej dođe: oni izađoše da ga sretnu sa vijencima i rekoše mu kako im je
naloženo da čekaju na njega, i kako stvari stoje. Njegovo lice je sijalo tako
da su se čudili na njega. On reče: 'Nemojte, moja deco, biti obmanuti, radije
se pokajte, jer vi ste grešili u mišljenju da spojite zajedno one koji su
bliski rođaci. Mi ne zabranjujemo ili izbjegavamo vjenčanje (ovo ne može biti
autorov originalni osećaj: ono je suprotno svemu što znamo u delima). To je
božanska ustanova, i mi osuđujemo rodoskrvnljive zajednice.' Roditelji behu
zabrinuti i moliše za oproštaj. Mladi ljudi videše Andrejevo lice kao u anđela,
i reče: 'Mi smo sigurni da tvoje učenje je istinito.' Apostol ih je blagoslovio
i oni odoše.
12 U Tesaloniki je bio bogati plemić mladić, Eksos, koji
dođe bez znanja njegovih roditelja i upita da mu bude pokazan put istine, i
poverova, i slijedio je Andreja ne vodeći računa o njegovu svjetskom imanju.
Roditelji su čuli da je on u Filipima i pokušali su da ga podmite sa darovima
da ostavi Andreja. On reče: 'Biste li vi da nemate ta bogatstva, da biste znali
istinitog Boga, i izbegli njegov gnjev.'Andrej, također dođe sa trećeg sprata i
propovijedao im je, ali uzalud, on se povukao i zatvorio vrata kuće. Oni
sakupiše grupu i dođoše da spale kuću, govoreći: 'Smrt sinu koji je zaboravio
svoje roditelje', i donesoše baklje, trsku i pruće , i staviše kuću na vatru.
Ona je planula. Eksos uze vrč vode i molio je: 'Gospode Isuse Hriste, u čijoj
ruci je priroda svih tvari, koji ovlažuješ suho i osušuješ vlažno, hladiš vruće
i pališ ugašeno , otkloni ovu vatru da tvoje sluge ne snađe zlo, već da budu
više privrženi vjeri:' On posu plamenove i oni nestaše. 'On je postao
čarobnjak, govoriše roditelji, i dohvatiše ljestve, da se popnu i ubiju ih, ali
Bog ih oslijepi. Oni ostaše tvrdoglavi, ali jedan Lisimahus, građan reče:
'Zašto ustrajate? Bog se bori za ove. Odustanite, da nebeska vatra vas ne
progura.' Oni behu dirnuti i rekoše: '+Ovo je istiniti Bog.' Sada je bila noć,
ali svjetlo je sijalo, i oni dobiše vid. Oni odoše i padoše pred Andreja i
zamoliše oproštaj, i njihovo pokajanje učini da Lusimahus kaže: ''Uistinu Hrist
koga Andrej propoveda je Sin Božij.' Svi behu preobraćeni osim mladićevih
roditelja, koji ga prokleše i odoše kući ponovo, ostavivši sav njihov novac za
javnu korist. Pedeset dana poslije oni odjednom umriješe, i građani, koji
voliše mladića, vratiše vlasništvo njemu. On nije ostavio Andreja, već potroši
svoj dobitak na siromašne.
13 Mladić upita Andreja da ide sa njim u Tesaloniku.Svi se
sakupiše u teatru, radi da vide svoje miljenike. Mladić im je propovijedao.
Andrej osta tih, i svi se čudiše nad njegovom mudrošću. Ljudi plakaše: 'Spasi
sina Karpianusa koji je bolestan, i mi čemo vjerovati.' Karpianus ode svojoj
kući i reče dečaku: ''Biti češ izlečen danas, Adimantus. 'On reče: 'Tad moj san
je istinit: Ja videh ovoga čovjeka u viziji kako me liječi.' On usta, obuče se,
i potrča u teatar, prestižući svoga oca
i pade pred Andrejeve noge. Ljudi kad ga videše da hoda nakon dvadeset i tri
godine, vikaše: 'Nema nijednog Boga kao što je Andrejev.'
14 Građanini je imao
sina obuzetog sa nečistim duhom i tražio je za njega leka. Demon, videći da bi
mogao biti izbačen, uze sina unutar u sobu i učini da se obesi. Otac reče:
''Dovedi ga do teatra: Ja verujem da ovaj stranac može da ga podigne.' On reče
isto to Andreju. Andrej reče ljudima: 'Koja je meni korist ako vidim da je ovo
izvršeno a vi ne verujete? Oni rekoše: 'Ne boj se, mi čemo verovati.' Dečak bi
podignut i on reče: 'Dovoljno je, mi verujemo.' I oni pratiše Andreja do kuće
sa bakljama i svetiljkama,jer bila je noć, i on ih je podučavao tri dana.
15 Medias iz Filipija dođe i molio
je za svog bolesnog sina. Andrej obrisa njegove obraze, i pomilova njegovu
glavu, govoreći: 'Budi utješen, samo veruj, ' i ode sa njim u Filipe. Dok su
ulazili u grad stari čovek srete ih i molio je za svoje sinove, koga neizreciv
zločin Medija je zatvorio, i oni behu patili. Andrej reče: 'Kako možeš tražiti
pomoć za svoga sina kada držiš te ljude vezane? Oslobodi ih lanaca prvo, jer
tvoja nedobrota ometa moje molitve.' Medije , pokajnik, reče: 'Pustiti ću
dvojicu i sedam drugih o kojim ti je rečeno.' Oni behu dovedeni, čuvani su tri
dana, izlečeni i oslobodjeni. Tad apostol izleči sina, Filomedesa, koji je imao
dvadeset i dvije godine. Ljudi plakaše: 'Izleći našu bolest također, 'Andrej
reče Filomedeju da ih posjeti u njihovim kućama, i kaže im da ustanu u ime
Isusa Krista, kojim je on bio izlečen. Ovo bi urađeno, i svi verovaše i
prinesoše darove, koje Andrija nije prihvatio.
16 Građanin, Nikolaj, prinese
pozlaćenu kočiju i četiri bijele mazge i četiri bijela konja od svoga
najdragocenijeg blaga za izlečenje svoje kćeri, Andrija se nasmija, 'Ja
prihvačam tvoje darove, ali ne ove vidljive: ako nudiš ove za svoju kćer, šta
češ za svoju dušu? Ovo je što želim od tebe, da unutrašnji čovjek pozna
istinitog Boga, odbaci zemaljske stvari i želi večnost...' On je nagovorio sve
da ostave svoje idole, i izliječio devojku. Njegova slava ode celom
Maćedonijom.
17 Sledeći dan dok je naučavao,
mladi plakaše: 'Šta si učinio sa nama. Jesi li došao da nas izbaciš iz
vlastitog mesta? Andrija pozva ga: 'Šta je tebi?' ' Ja sam stanovao u ovom
dečaku od njegove mladosti i nikad nisam mislio napustiti ga, ali tri dana kako
sam čuo da njegov otac kaže, ''Ići ću Andreju'', i sad se bojim muka koje ti
donosiš na nas i ja ću otići.' Duh ostavi dečaka, i mnogi dođoše i pitaše: 'U
čije ime si izlečio našega bolesnika?'
Mudraci također dođoše i svađaše
se sa njim, i nitko nije mogao oduprijeti se njegovu učenju.
18 U ovo vreme, jedan mu se
suprotstavio otišao je upravitelju Virinusu i rekao: 'Čovjek je ustao iz
Tesalonike (Soluna) koji kaže da hramovi trebaju biti uništeni i službe
prekinute, i sav drevni zakon ukinut, i jedan Bog obožavan, čiji sluga on kaže
da je.' Prokonzul (upravitelj) posla vojnike i vitezove da dovedu Andriju. Oni
nađoše njegov stan: kad oni uđoše, njegovo lice je tako sijalo da su pali u
strah. Andrej reče tim prisutnim upraviteljevu svrhu. Ljudi naoružaše se protiv
vojnika, ali Andrej ih zaustavi. Prokonzul stiže, ne našavši Andreja u zadanom
mjestu, on je bijesnio kao lav i pošalje još dvadeset ljudi. Oni, na dolasku,
behu zbunjeni i ne rekoše ništa. Prokonzul posla veliki odred da ga dovedu
silom. Adndrej reče: 'Jeste li došli po mene?' 'Da, ako si ti čarobnjak koji
kaže da bogovi ne treba da budu obožavani.' 'Ja nisam čarobnjak, već apostol
Isusa Hrista koga propovedam.' Na ovo, jedan od vojnika povuče svoj mač i
zaplaka: 'Šta da radim sa tobom, Virinuse, da ti šalješ mi onoga koji ne samo
da me može izbaciti iz tijela, već spaliti me svojom moči? Bi li i sam došao!
Ne bi mu učinio nažao.' I đavo izađe iz vojnika i on pade mrtav. Na ovo dođe
upravitelj i stade pred Andreja ali nije mogao da ga vidi. Ja sam onaj koga
tražiš.' Njegove oči behu otvorene, i on reče u ljutnji: 'Šta je ovo ludilo, i
da ti prezireš nas i naše oficire? Ti si najizvesnije čarobnjak. Sada ću te
baciti zvijerima zarad preziranja naših bogova i nas, i vidjeti čemo da li će
razapeti koga propovedaš će pomoći ti.' Andrej: 'Moraš vjerovati, prokonzule, u
istinitog Boga i njegova Sina kojeg je on poslao, naročito sad kad jedan od
tvojih ljudi je mrtav.' I nakon duge molitve on dotaknu vojnika: 'Ustani: moj
Bog Isus Krist te podiže.' On usta i staja ceo. Ljudi vikaše: 'Slava našemu
Bogu.' Upravitelj: Ne vjerujte, O ljudi, ne verujte čarobnjaku.' Oni rekoše:
'Ovo nije čarobnjaštvo već lijepo i istinito učenje. ' Prokonzul: 'Ja ću baciti
ovoga čovjeka zvjerima i pisati ću o vama Cezaru, da vi stradate zarad mržnje
ka njegovim zakonima.' Oni bi ga kamenovali, i rekoše: 'Piši Cezaru da su
Makedonci primili riječ Božju, i napustili njihove idole, obožavajući istinitog
Boga.'
Tad upravitelj u gnjevu napusti
pretorijum, i ujutro dovede zveri do stadiona i doveo je apostola tamo za kosu
i udarajući sa palicama. Prvo su poslali bijesnog vepra koji je išao triput i
nije ga takao. Narod je slavio Boga. Bik vođen od trideset vojnika i potaknut
od dva lovca, nije dotakao Andreja već rastrga lovce u komade, rikaše, i pade
mrtav. 'Hrist je istinit Bog, 'rekoše ljudi. Anđeo je bio poslan da siđe i
ojača apostola. Upravitelj u bijesu posla ljutog leoparda,koji ostavi svakoga
mirna već uhvati i zadavi prokonzulovog sina, a Virinus je bio tako ljut da
nije rekao ništa ili brinuo. Andrej reče narodu: 'Poznajte sad da je ovo
istiniti Bog, čija moč potčinjava zveri, premda Virinus ga ne pozna. Ali da vi
možete verovati više, Ja ću podići mrtvoga sina, i zbuniti glupoga oca.' Nakon
duge molitve,on ga podiže. Narod bi ubio Virinusa, ali Andrija zaustavi ih, i
Virinus ode do pretorijuma, zbunjen.
19 Nakon ovoga mladić koji je slijedio apostola
posla po svoju majku da srete Andreja. Ona dođe, i nakon što je bila upućena,
molila ga je da dođe u njihovu kuću, koja je bila razorena velikom zmijom. Kako
je Andrija prilazio, ona je siktala glasno i sa podignutom glavom dođe da ga
srete, bila je pedeset lakata duga, svako je pao u strahu. Andrej reče: 'Sakrij
svoju glavu, pogrdniče, koju si podigao na početku da ozlijediš ljudski rod, i
slušaj sluge Boga, i umri.' Zmija je urlala, i smotala se o veliki hrast blizu
i ispustila otrov i krv i umrla.
Andrej ode do ženinog imanja, gde
je dete ubijeno od zmije ležalo mrtvo. On reče roditeljima: 'Naš Bog koji vas
je spasio me je poslao ovde da vi verujete u njega. Idite i vidite ubicu ubijenog.
'Oni rekoše: 'Mi ne marimo mnogo za dečakovu smrt, ako budemo osvećeni. 'Oni
odoše, i Andrej reče prokonzulovoj ženi (njeno obraćenje je izostavljeno od
Grigorija): ' Idi i podigni dečaka. ' Ona ode, ne sumnjajući, i reče: 'U ime
moga Boga Isusa Krista, ustani ceo.' Roditelji se vratiše i nađoše njihovo dete
živo, i padoše na Andrejeve noge.
20 Slijedeće noći on vidje viziju
koju je izgovorio. 'Čujte, voljeni, moju viziju. Ja gledah, i gle, velika
planina podignuta na visokom, koja na sebi nije imala ništa zemaljsko, već samo
je sijala sa takvim svjetlom, da je izgledala da obasjava čitav svet. I gle,
tamo stajaše do mene moja voljena braća apostoli Petar i Jovan, i Jovan dohvati
ruku Petrovu i podiže ga na vrh planine, i okrene meni i upita me da idem gore
za Petrom, govoreći: ''Andrej, ti češ piti iz Petrove čaše.'' I on raširi svoje
ruke i reče: ''Približi se k meni i raširi svoje ruke tako da spojiš ih sa
mojima, i stavi svoju glavu na moju glavu.'' Kad ja učinih tako ja nađoh sebe
manjim od Ivana. Nakon toga on mi reče: ''Da li bi želio znati sliku onoga što
vidiš, i tko je koji ti govori?'' i ja rekoh: ''Ja želim da znam.'' I on mi
reče: ''Ja sam riječ krsta na kojemu češ ti visjeti kratko, zarad njegova imena
koga ti propovedaš.'' I mnoge druge stvari on reče meni, o kojem ne mogu sad
reči ništa, već one će biti objavljene kad ja dođem do žrtve. A sad hajde da se
svi sakupimo da primimo riječ Božju, i daj da predam ih Gospodu Isusu Hristu,
da bi on bio udostojen da drži ih nedužne u svom učenju.nJer ja se sad odpuštam
od moga tela, i idem ka obećanju koje je odobreno mi kao obećanje, koji je
Gospod nebesa i zemlje, Sin Boga Svemočnoga, sam Bog sa Duhom Svetim,
nastavljajući za večna doba.'
(Siguran sam da Jovan u drugom
delu ove vizije je bio zamjenjen od Grigorija za Isusa. Zvuci Dela Ivanovih i
od Petra su očiti ovde.)
Sva braća plakaše i udaraše svoja
lica.Kad se svi sakupiše, Andrej reče: 'Znajte, ljubljeni, da vas ja ostavljam,
ali ja verujem u Isusa čiju riječ propovedam, da će on držati vas oda zla, da
ova žetva koju sam posijao među vama ne bude iščupana od neprijatelja, to je,
znanje i učenje moga Gospodina Isusa Hrista. Ali vi molite uvijek i stojte
čvrsto u svojoj vjeri, da Gospod može iskorijeniti sav kukolj uvreda i udostoji
da vas sakupi u njegovom nebeskom ambaru čiste pšenice.' Tako za pet dana on je
učio i potvrdio ih: da je on raširio svoje ruke i molio: 'Drži, ja molim te, O
Gospode, svoje stado koje sada zna tvoje spasenje, da zli ne prevladaju protiv
njega, već da to čijom zapovešću i naumom primljenim, može da sačuva
nepovrijeđene zauvek.' I svi odgovoriše 'Amin'. On uze hleb, prelomi ga sa
zahvalnošću, dade ga svima, govoreći: Primite milost koju naš
Gospod Bog dao vam je po meni slugi.' On poljubi svakoga i preda ih Gospodu, i
ode u Solun, i nakon što je naučavao tamo dve godine, on ostavi ih.
21 Mnogi vjerni iz Makedonije
pratili su ga u dva broda. I svi behu željni viđenja Andrejevog broda, da ga
čuju. On reče: ''Ja znam vašu želju, ali brodić je veoma malen. Neka sluge i prtljag
idu u veći brod, a vi sa mnom u ovaj. On dade im Antimusa da ih tješi, i ponudi
im da idu u drugi brod za koji je naredio da se drži uvijek blizu...da mogu da
ga vide i čuju riječ Božju. (Ovo je malo zbunjujuće). I kako je zaspao za malo,
jedan padne preko palube ( u vodu). Antimus podiže ga, govoreći: 'Pomozi nam,
dobri gospodaru, jedan od naših sluga stradava.' On prekori vjetar, i bilo se
smirilo, i čovjek je nošen valovima na brod. Antimus pomože mu na palubi i svi
se čudiše. Na dvanaesti dan oni stigoše Patru u Ahaji, iskrcaše se, i odoše u
boravište.
22 Mnogi su ga pitali da ostane s
njima, ali on je rekao da on može ići samo gde Bog navede ga. Te noći on nije
imao otkrivenja (objave), i sledeće noći, bijući potrešen ovim, on ću glas kako
govori: 'Andrej, Ja sam uvijek sa tobom i ne zaboravljam te, ' i bioje
zadovoljan.
Lesbius prokonzulu bi rečeno u
viziji da ga uzme sebi, i posla glasnika po njega. On dođe, i ulazeći u
prokonzulovu prostoriju nađe ga kako leži kao mrtav sa zatvorenim očima; on udari
ga u stranu i reče: 'Ustani i reci nam šta te je snašlo.' Lesbius reče: 'Ja se
gadim puta koji ti učiš i poslao sam vojnike u brodovima do prokonzula
Makedonije da pošalju te vezanog k meni, ali oni behu upropašćeni i nisu mogli
stići svoje odredište. Kako sam ja nastavio u svome da uništavam tvoj Put, dva
crna čovjeka (Etiopljanina) pojaviše se i bičevaše me, govoreći: ''Mi ne možemo
više prevladati te, jer čovjek dolazi koga si mislio protjerati. Tako te noći,
dok smo još imali snage, mi čemo osvetiti sebe na tebi.'' I oni udaraše me
bolno i ostaviše me. Ali sad moli da mi bude oprošteno i da budem izliječen.'
Andrej je propovedao riječ i svi vjerovaše, i prokonzul bi izliječen i
osvedočen u vjeri.
23 A Trofima,jednom upraviteljeva
gospođa, a sad udata za drugog , ostavila je njenog muža i došla Andriji. Njen
muž dođe do njene gospođe (Lesbiusove žene) i reče da je ona obnovila njenu
vezu sa prokonzulom. Žena, bijesna, reče: 'Ovo je zašto moj muž me ostavio ovih
šest mjeseci.' Ona pozva njenog upravitelja (zamenika) i osudio je Trofimu kao
kurvu i poslao je u javnu kuću. Lesbius nije znao ništa, i on bi obmanut od
svoje žene, kad ona upita za nju. Trofima u javnoj kući je molila stalno, i
imala je Evanđelje na grudima, i nitko joj nije mogao prići. Jedan dan netko
joj je nanio nasilje, i Evanđelje pade na zemlju. Ona je plakala Bogu za pomoć
i anđeo dođe, i mladić pade mrtav. Nakon toga, ona ga podiže, i ceo grad potrča
na vidik.
Lesbiusova žena ode u kupatilo sa
upraviteljem, i kako se ona kupala ružan demon dođe i ubije ih oboje. Andrej je
čuo i rekao: 'To je sud Božiji za njihov postupak ka Trofimi.' Gospođina
dadilja, oronula od starosti, odvedena je na mjesto, i molila za nju. Andrija
reče Lesbiusu: 'Hočeš li je podići?' 'Ne, nakon svega lošega što je učinila.'
'Mi ne trebamo biti milostivi.'Lesbius ode do pretorijuma. Andrej, podiže ženu
koja ostade posramljena: on reče joj da ide kući i moli. 'Prvo', ona reče,
'pomiri me sa Trofimom koju sam ozlijedila.' ' Ona ti ne zamjera.' On pozva nju
i oni behu pomireni. Kalista je bila žena.
Lesbius, rasteći u veri, dođe
jedan dan do Andreja i prizna sve svoje grijehe. Andrej reče: 'Ja zahvaljujem
Bogu, moj sine, da se ti bojiš suda koji dolazi. Budi jak u Gospodu u koga
veruješ.' I on uze njegovu ruku i hodao je s njim do obale.
24 I oni sedoše, sa drugima, na
pijesak , i on je podučavao. Leš je bio bačen u more blizu njih. 'Mi moramo
učiti', reče Andrej, šta je neprijatelj učinio njemu.' I on podiže ga, dade mu
odeću, i reče mu da kaže svoju priču. On reče: 'Ja sam sin Sostratusa, od
Makedonije, kasnije došao iz Italije. Na povratku kući ja čuh novo učenje, i
odoh da vidim o njemu. Na putu ovamo mi besmo uništeni i svi potopljeni.' I
nakon nešto misli, on je uvidio da Andrija je čovek koga je tražio, i pade na njegove
noge i reče: 'Ja znam da si ti sluga istinitog Boga. Ja molim te za moje
drugove, da oni također budu podignuti i poznaju ga. Tad Andrej uputi ga, i
potom je molio Boga da pokaže tijela drugih potopljenih ljudi: trideset devet
je bilo isprano na obalu, i svi tamo moliše za njih da budu dignuti
(oživljeni). Filopator, mladić, reče: 'Moj otac posla me ovde sa velikom
svotom. A on huli na Boga i njegovo učenje. Neka ne bude tako.' Andrej naredi
da tela budu sakupljena, i reče: 'Koga ćete podići prvog?' On reče: 'Warus moj
udomitelj (brat posvojenih roditelja).' Tako on je prvo podignut i potom drugih
trideset i osam. Andrej je molio nad svakim, i tad je rekao braći svakomu da
uzmu ruku od jednoga i kažu: 'Isus Hrist sin živoga Boga podiže te.''
Lesbius dade mnogo novca
Filopatoru da nadomjesti šta je izgubio, i on osta sa Andrijom.
25 Žena, Kaliopa, udata za ubicu,
imala je vanbračno dete i patila u mukama. Ona je rekla svojoj sestri da pozove
Dianu za pomoć, kad ona učini tako đavo se pojavi njoj u noći i reče: 'Zašto me
mučiš sa zaludnim molitvama? Idi Andreju u Ahaju.' Ona dođe, i on je pratio nju
do Korinta, Lesbius sa njim. Andrej reče Kaliopi: 'To zaslužuješ da trpiš zarad
tvoga zlog života: ali veruj u Krista, i biti ćeš olakšana, ali dete će biti rođeno
mrtvo.' I tako bi.
26 Andrej učini mnoge znake u
Korintu. Sostranus otac Filopatora, upozoren u viziji da posjeti Andreja, prvo
dođe u Ahaju i potom u Korint. On srete Andreja kako hoda sa Lesbiusom,
prepozna ga po viziji, i pade pred njegove noge. Filopator reče: 'Ovo je moj
otac, koji traži da zna šta mora da čini.' Andrej: 'Ja znam da on je došao da
nauči istinu, mi zahvaljujemo Bogu, koji otkriva sebe vjernicima.' Leontinus
sluga Sostratusa, reče mu: 'Vidite li, gospodine, kako lice ovoga čovjeka
sjaji?'' 'Ja vidim, moj ljubljeni, ' reče Sostratus; 'hajde da ga nikad ne
ostavimo, već živimo sa njim i čujemo riječi večnoga života.' Slijedeći dan oni
prinesoše Andreju mnoge darove, ali on reče: 'Nije za mene da uzimam išta već
vas same. Da sam želio novac, Lesbius je bogatiji.'
27 Nakon nekoliko dana on reče mu
da mu pripremi banju, i idući tamo vidje stara čovjeka sa đavolom, kako drhti
neizmjerno. Kako se čudio na njega, drugi, mladić, izađe iz banje i pade na
njegove noge, govoreći: 'Šta mi imamo s tobom, Andrej? Jesi li došao ovde da
nas okreneš iz naših boravišta? Andrej reče narodu: 'Ne bojte se, ' i izbaci
oba đavola. Potom, dok se kupao, on mu reče: ' Neprijatelj čovjećanstva leži
svugdje, u kupatilima i u rekama, zato mi treba uvijek da prizivamo ime
Gospodnje, da bi on imao uticaj nad nama.'
Oni dovedoše njihove bolesne njemu
da budu izlečeni, i tako učiniše oni iz drugih gradova.
28 Starac, Nikola, doše sa odećom
poderanom i reče: ' Ja sam sedamdeset i četiri godine star i uvijek sam bio sladostrasnik.
Prije tri dana ja čuh tvoja čuda i učenje. Mislio sam da okrenem novi list, i
onda nisam, u ovoj sumnji, ja uzeh Evanđelje i molio sam Boga da učini da
zaboravim moje ranije naume. Nekoliko dana potom, ja zaboravih evanđelje koje
imah, i odoh u javnu kuću. Žena reče: 'Odlazi, strače, odlazi ti si anđeo
Božiji, ne diraj me niti mi prilazi, jer u tebi vidim veliku tajnu.'' Tad se ja
sjetih Evanđelja, i dođoh tebi za pomoć i oproštaj.' Andrija je razgovarao dugo
protiv da se nije mogao zadržati, i molio je od šestog do devetog časa. On usta
i opra svoje lice i reče: 'Neću jesti dok ne saznam hoće li Bog imati milosti
na ovoga čovjeka.' Drugi dan on je postio, ali nije imao otkrivenja do petoga
dana, kada je plakao jako i rekao: 'Gospode, mi ostvarujemo milost za mrtve,a
sad ovaj čovek želi da zna tvoju veličinu, zato on ne treba li da se vrati i ti
izliječiš ga?' Glas dođe sa nebesa i reče: ''Ti si prevladao za starca, ali
kako si ti iscrpeljen postom, neka on također posti, da bi bio spašen.' I on pozva
ga i propovijedao je uzdržanje. Na šesti dan on upita braću svu da mole za
Nikolasa, i oni jesu. Andrej potom uze hranu i dozvoli ostalima da jedu.
Nikolas ode kući, razdijeli svoja dobra, i živeo je šest mjeseci na suvom
hljebu i vodi. Potom umre. Andrej nije bio tamo, ali u mestu gde je bio čuo se
glas: 'Andrija, Nikola za koga si posredovao, je postao moj.' I on reče braći
da Nikola je mrtav, i molio je da bi on odmorio u miru.
29 I dok je on boravio u tome
mjestu (verovatno Lakedamon) Antifan iz Megare dođe i reče: Ako u tebi ima
milosti, prema zapovedi Spasitelja koga propovedaš, pokaži sad.' Pitan koja je
njegova priča, on je reče. Vračajući se sa puta, Ja čuh vratara moje kuće kako
plače. Oni rekoše mi da on i njegova žena i sin behu mučeni od đavola. Ja odoh
gore i nađoh druge sluge kako škrguću zubima, jureći na mene i smijući se ludo.
Ja odoh dalje gore, i nađoh da su istukli moju ženu, ona je ležala sa njenom
kosom preko lica ne mogavši me prepoznati. Izliječi je, i ne brinem ništa za
druge.' Andrej reče: 'Nema uvažavanja osoba od strane Boga. Hajdemo tamo. Oni
odoše iz Lakedamona u Megaru, kad su ušli u kuću, đavoli su vikali: 'Zašto si
ovde, Andrija? Idi gde ti je dozvoljeno, ova kuća je naša. On je izliječio ženu
i sve uzete osobe, i Antifan i njegova žena postaše čvrste pristaše.
30 On se vrati u Patru gde Egej je
bio upravitelj, i jedna Ifidamia, koja je bila preobraćena od učenika, Sosije,
dođe i zagrli njegove noge i reče: 'Moja gospođo Maksimila koja je u vrućici je
poslala po tebe. Upravitelj stoji kraj njenog kreveta sa mačem izvučenim, s
namisli da ubije sebe kad ona izdahne.' On ode k njoj, i reče Egeju: ''Ne učini
sebi nažao, već stavi svoj mač u njegovo mjesto. Biti će vreme kada češ ga
dizati na mene.' Egej nije razumeo, ali učini tako. Andrej uze Maksimilinu
ruku, ona poče da se znoji, i bila je dobro, on reče im da joj dadu hrane.
Upravitelj posla mu 100 komada srebra, ali on nije pogledao na njih.
31 Idući tamo on vide bolesnoga čovjeka kako leži u
prljavštini prosjačeći, i izlijeći ga.
32 Drugdje on vidje slijepa čovjeka sa ženom i sinom, i
reče: 'Ovo je uistinu đavolji posao, on ih je oslijepio u duši i tijelu.' On
otvori njihove oči i oni vjerovaše.
33 Onaj koji je vidio ovako reče: ' Ja molim te dođi do
luke, tamo je čovjek, sin pomorca, bolestan pedeset godina, izbačen iz kuće,
leži na obali, neizlečiv, pun čireva i crva.' Oni odoše njemu. Bolestan čovjek
reče: 'Možda si ti učenik od toga Boga koji sam može spasti.' Andrej reče: 'Ja
sam onaj koji u ime moga Boga može povratiti ti zdravlje,' i doda': 'U ime
Isusa Hrista, ustani i slijedi me.' On ostavi svoje prljave krpe i slijedio je,
gnoj i crvi su tekli iz njega. Oni odoše na more, i apostol opra ga u ime
Trojstva i on bi ceo, i trčao je gol kroz grad objavljujući istinitoga Boga.
34 U to vreme prokonzulov brat Stratokle došao je iz
Italije. Jedan od njegovih robova, Alkman, koga je volio, bi uzet od đavola i
ležao je pjenušav u dvoru. Stratokle čuvši za to reče: 'Hoće li more progutati
me prije nego vidim ovo.' Maksimila i Ifidamia rekoše: 'Budi utješen, tamo je
čovjek Božji, hajde da pošaljemo po njega.' Kad on dođe on uze dečakovu ruku i
podiže ga celog. Stratokle je verovao i priklonio se Andreju.
35 Maksimila ode danom u pretorijum i posla po Andreja da
uči tamo. Egej je bio u Makedoniji, ljut zarad Maksimile ga je ostavila od
njenog preobraćenja. Kako su oni bili svi sakupljeni jedan dan, on se vrati,
njegovom velikome strahu. Andrija je molio da on ne trpi da uđe u mjesto dok
svi se ne raziđu. I Egej je odjednom bio uhvaćen neraspoloženjem, i u vremenu
apostol je odlučio da ih sve odpošalje, njega zadnjeg. Ali Maksimila na prvu
priliku dođe do Andrije i primi riječ Božju i ode kući. (Na ovom mjestu moramo
staviti djelove citirane od Evodija iz Uzale: vidi dole.)
36 Nakon ovoga
Andrija je bio uhvaćen i zatvoren od Egejana, i svi dođoše u zatvor da budu
učeni. Nakon nekoliko dana on je bio bičevan i razapet, visio je tri dana,
propovijedao, i izdahnuo, i u punoći je prošao svoju muku. Maksimila je
pomazala i sahranila njegovo telo.
37 Iz grobnice je dolazila mana kao brašno, i ulje: iznos
pokazuje neplodnost ili plodnost dolazećeg doba – kao što sam rekao u knjizi
Čuda. Ja nisam izložio ovu muku u dužini, jer nađoh dobrim to učinjeno od
nekoga drugog.
38 Ovoliko sam namislio
da napišem, nedostojan, nepismen itd. Autorova molitva za njega sama završava
knjigu. Neka Andrija, čijom smrću – danom on je rođen, posreduje da ga spase.
( Stradanje na koje Grigorije ukazuje je ono koje počinje
Razgovorom učitelja)
Na odvojenim fragmentima i citatima koji prethode Stradanja su
tri:
a) Prva je poslanica Titusa
Kad, konačno, Andrija također ( Jovan je naveden kratko ranije)
je došao na venčanje, on također, da objavi slavu Božju, razdvojio je one koji
su nameravali da se venčaju, ljude i žene, i upučivao ih da nastave svetost kao
samci.
Nema sumnje ovo se odnosi na priču u Grigoriju, gl.11.
Gregorije, primjećeno je, je izmijenio priču (ili je koristio izmijenjen
tekst), za venčavanje rođaka nije bilo zabranjeno dok Teodosijevo vreme (tako
Flamion). On ili njegov izvor je zamišljen kao veza između parova, u izvornim
Delima nijedan nije postojao, sama činjenica braka je bila dovoljna.
b) Sledeća je rasprava od Evodiusa, episkopa Uzale, protiv
Maniheja
Pogledajmo, u Delima Leuciusa koje on napisao pod imenom
apostola, koji način stvari si primao o Maksimili ženi Egetesa, koji odbijajući
da plati njenu dužnost njenomu mužu (iako apostol je rekao: Neka muž da
daužnost ženi kao žena mužu: 1 Kor. Vii 3), uključuje njenu sluškinju Eukliu na
njenomu mužu, isključujući nju, kao što je pisano, sa zlima (lit.
Neprijateljski) primamljivosti i slike, i zamjenjemo zamjenom za sebe po noći,
tako da on u neznanju koristio je nju kao ženu.
Također je pisano, da kad ova ista Maksimila i Ifidamia su
otišle zajedno da čuju apostola Andriju, lijepo dijete, koji, Leusije bi nas
razumio, nije bio Bog ili najmanje anđeo, pratio ih je do apostola Andreja i
otišao do pretorijuma Egetesa, koji ulazeći u njihovu prostoriju lažirao je
ženski glas Maksimile, žaleći se na trpljenjima žena, i na Ifidamijin odgovor.
Kad Egetes je čuo razgovor, on je otišao. (Ove nezgode mora da su umiješane
između cc. 35 i 36 Gregorija od Toura.)
c) Evodius citira drugu rečenicu, neizvesno iz Dela
Andrejevih, već više u njihovom načinu nego onom od Jovana ili Petra:
U Delima napisanim od Leuciusa, koje Manihejci su primili,
ovako je pisano:
Za zavodljive izmišljotine i takozvanu predstavu i zbirku
(silu, nesavladljivu) vidnih stvari ne proizilaze iz njihove vlastite prirode,
već od čovjeka koji vlastitom voljom je postao gori kroz zavođenje.
Nejasno je, u originalu i verziji: ali je vrsta stvari koje
se obraćaju onima koji misle o materijalnim stvarima i fenomenu kao zlu.
Mi se ne čudimo na takva pripovijedanja kako tekst koji
Evodius citira je izbačen, bilo od Gregorija ili njegovog izvora, iz teksta.
Sledeći deo je fragment od nekoliko strana u dužini nađen od
M. Boneta u Vatikanskom rukopisu 8Gr. 808) od desetog do jedanaestog vijeka.
Nema sumnje da je deo originalnih Djela. Visoko je monoton u delovima. Andrej u
zatvoru razgovara sa braćom.
1...je li u tebi u svemu slabost? Nisi li još uvjeren u sebe
da ne nosiš njegovu dobrotu? Da budemo pobožni, radujmo se u izobilju
(neopterećnog) drugarstva koje dolazi na njega. Hajde da kažemo sebi: Blažena
je naša rasa! Od koga je voljena? Blaženo je naše stanje! Od koga je ostvarilo
milost? Mi nismo bačeni na zemlju, mi koji smo prepoznati od tako velike
visosti, mi nismo potomci vremena, da potom budemo raspušteni vremenom, mi
nismo majstorija (rad) kretanja, učinjeni da budemo ponovo uništeni od sebe,
niti stvari zemaljskog rođenja, koja završavaju opet tamo. Mi pripadamo, tad,
ka veličini, kojoj težimo, od koje smo vlasništvo, i možda veličina je imala
milosti nad nama. Mi pripadamo boljemu, stoga ne bežimo od gorega, mi pripadamo
lijepomu, zarad čije koristi odbijamo grijeh, ka pravednima, od kojih smo
odbacili nepravedne, milostivima, od kojih smo odbacili nemilostive,
Spasitelju, od koga prepoznajemo uništitelja, ka svjetlosti, od koje smo odbacili
tamu, Jedinomu, kojim smo okrenuti od mnoštva, nebeskomu, od koga smo naučili
da znamo zemaljsko, prebivajućim, od kojih videsmo prolazno. Ako želimo da prinesemo
Bogu koji ima milost knama vrijednu zahvalnost ili povjerenje ili himnu ili
hvalu, koji bolji uzrok imamo da bi bili prepoznati od njega?
2 I razgovarajući tako sa braćom, od otposla ih dalje
svakoga njegovoj kući, govoreći im: Niti ste me ikada zaboravili, vi koji ste
sluge Hrista, zarad ljubavi koja je u njemu: niti ću ja biti zaboravljen od vas
zarad posredovanja. I svaki se udalji svojoj kući, i bilo je među njima
radovanje nakon mnogih dana, dok Egetej nije mislio da ih progoni zarad optužbi
protiv Apostola. Svaki od njih tad bi potvrđen u to vreme u nadi prema Gospodu,
i oni sakupiše se bez bojazni u zatvor, sa Maksimilom, Ifidamiom, i ostalima,
stalno, bijući zaklonjeni zaštitom i milošću Gospodnjom.
3 Ali jedan dan Agetej, pošto je čuo uzroke, sjetio se
stvari u pogledu Andreja, kao netko uhvaćen zlobom, on ostavi povod koji je
imao u ruci, i ustade sa sudske stolice i potrča brzo u pretorijum, upaljen
ljubavlju prema Maksimili i želeći da je nagovori zavođenjem. I Maksimila je
prethodno bila s njim, dolazeći iz zatvora i ulazeći u kuću. I on ode i reče
joj.
4 Maksimila, tvoji roditelji smatrali su me vrednim da mi
budeš supruga, i dali su mi tvoju ruku u braku, ne gledajući na bogatstvo ili
porijeklo ili slavu, već u moje dobro stanje duše, i da da ja mogu preći preko
mnogog da bih izdržao prijekor tebe, i od onog što sam uživao od ruku tvojih
roditelja i ti od mene tokom celog našeg života, Ja sam došao, ostavljajući
dvor, da naučim od tebe jednu stvar: odgovori mi stoga razumno, ako si ti bila
kao žena prijašnjih dana, živeći sa mnom na način koji znamo, spavajući,
razgovarajući, noseći potomke sa mnom, ja ću činiti dobro sa tobom u svemu, i
više , Ja ću osloboditi stranca koga držim u zatvoru, ali ako ti nečeš ja neću
učiniti ništa grubo, jer uistinu ne mogu, ali on, koga si ti napatila više od
mene, ja ću napatiti više. Vidi, Maksimila, da gde dvojici ti si sklona, i
odgovori mi sutra, jer ja sam ceo naoružan zarad ovoga.
5 I kad ove reći izađoše, a Maksimila opet u uobičajeno
vreme, sa Ifidamiom, ode do Andreja, i stavljajući njene ruke pred vlastite
oči, i stavljajuči ih na njena usta, ona poče da objavljuje mu celu stvar
zahteva ka Egateju. I Andrija odgovori joj: Ja znam, Maksimila moje dete, da ti si ganuta da se
odupreš celom privlačenju (obećanju) svadbene zajednice, želeći da prekineš,
ali sad ti želiš za daljnje svedočanstvo moje mišljenje. Ja svedočim, O
Maksimila, ne učini, ne budi pobijeđena prijetnjom Ageteja, ne budi prevladana
njegovim govorom, ne boj se njegovih sramnih saveta, ne padaj na njegovo
umijeće laskanja, ne pristaj da predaš se njegovim nečistim čarolijama, već izdrži
sve njegove muke gladeajući nas za malo vremena, i videti češ ga celog nemog i
uzetog od tebe i od svega sličnog tebi. Ali od toga što najviše želim reći ti,
ja se ne odmaram dok ne ispunim posao viđen, i što dolazi tebi, me je izbeglo,
i pravo u tebi vidim li ja Evu koja se kaje, i u sebi Adama koji se vraća, jer
to što je ona trpjela u neznanju, ti sad za čijom dušom ja ginem namešten pravo
za povratkom, i ono što duh trpi što nije prevladano njome i izmaklo od sebe,
to je pravo mi, sa tobom koja vidiš sebe vraćenu. Jer njen nedostatak ti si
popravila ne trpljenjem kao ona, i njenu nesavršenost ja sam usavršio uzimajući
utočište u Bogu, ono što ona nije slušala ti si slušala, ono gde je on pristao
ja sam pobegao, i to što oni oboje sagrešiše mi smo bili svesni, jer je
određeno da svako treba ispraviti i ustati opet iz vlastite greške.
6 Ja, potom, rekavši ovo kako sam rekao, išao sam reći
sledeće: Dobro učinjeno, O prirodo koja si spasena jer si bila jaka i nisi
sakrilla se (Od Boga kao Adam)! Dobro učinjeno, O dušo koja plačeš za onim što
si pretrpjela, i vračaš sesebi! Dobro učinjeno, O čovjeće koji razumeš šta je
tvoje i koji ideš za onim što je tvoje! Dobro učinjeno, ti koji čuješ šta je
izgovoreno,jer ja vidim te većom od stvari koje su izgovorene! Ja priznajem te
kao močnijom od stvari koje izgledaju da nadilaze te, kao ljepše od onih koje
bacaju te u grešnost, koje nosi te u zarobljeništvo. Videći tad, O čovjeće, sve
ovo u tebi, da ti nisi materijalan, sveto svetlo, sličan onomu koji nije rođen,
da si razuman, nebeski, proziran, čist, iznad tijela, iznad svijeta, iznad
vladara, iznad ovlasti, iznad kojih ti si u istini, tad sadrži sebe u uvjetima
i primi puno znanje i shvati gde si izvrsan, i gledajući vlastito lice u tvojoj
suštini, razbi nadvoje sve okove – ne kažem ne samo sa one koji su od tvoga
rođenja, već one koji su iznad istine, od kojega smo poslali ti imena koja su
neizmerno velika – želeći iskreno da vidimo njega koji je objavljen tebi, njega
koji ne dolazi u biće, koga možda sam poznaš sa pouzdanjem.
7 Ove stvari sam ti rekao, Maksimila, jer u njihovom
mišljenju stvari koje sam govorio koje su došle do tebe. Kao što je Adam umro u
Evi zarad tog je je pristao na njeno priznanje, tako sad ja živim u tebi koji
držiš Gospodnje zapovesti i utvršuješ sebe u činu dostojanstva tvoga bića. Ali
ove prijetnje Agateja ti zgazi, Maksimila, znajući da mi imamo Boga koji ima
milosti nad nama. I neka zvuk te ne pomeri, već ostani časna – i neka on kazni
me ne samo takvim mukama kao okovi, već neka me baci zverima ili spali me
vatrom, i baci me u propast. I šta treba da kažem? Ima samo jedno telo, neka on
zlostavlja to kako hoće, jer je slično njemu.
8 I tebi je moj govor, Maksimila: Ja kažem ti, ne daj sebe
Ageteju; izdrži njegove napade, jer uistinu Maksimila, ja sam video moga
Gospoda kako mi govori: Andrej, Agetej otac đavola će pustiti te iz zatvora.
Tvoje, stoga, neka odsada držiš časno i čisto, sveto, neukaljano, iskreno,
slobodno od preljube, nepomiren sa riječima našega neprijatelja, nepognut, nesalomljen,
bezsuzan, nepovređen, ne u oluju bačen, ne posrčući bez prijateljskih osećanja
za delo Kaina. Jer ako se ne predaš, Maksimila, ono što je suprotno tomu, ja ću
također odmoriti, iako ja ću biti tako primoran da ostavim ovaj život zarad
tebe to je, zarad mene. Ali ako verujem , čak ja, koji, može biti, imam korist
kroz tebe da koristim drugima koji su slični meni, i ako si ti nagovorena
riječima Ageteja i navođenja njegovog oca zmije, tako da se vratiš svojim
ranijim delima, znaj ti da zarad tebe ja ću biti mučem dok ti sama ne vidiš da
sam imao najomraženiji život zarad spasenja duše koja nije bila vredna.
9 Molim stoga, mudroga čovjeka koji je u tebi da tvoje misli
nastave jasno gledati, ja molim tvoju misao koja nije viđena, da ostane cela:
Ja molim te, voli svoga Isusa, i ne žanji gore. Pomozi mi, ti koga molim kao
čovjeka, da budem savršen, pomozi mi također, da ti možeš prepoznati tvoju
istinsku prirodu, osjeti sa mnom u tvojim trpljenjima, da možeš uzeti znanja
onoga što trpim, i izbegni trpljenje koje ja gledam, i biti češ slepa onomu što
vidiš, vidi ono što trebaš, i nečeš videti šta ne trebaš, čuj šta govorim, i
odbaci ono šta si čula.
10 Ove reći sam govorio tebi, i svakomu koji čuje, ako će
slušati. Ali ti, O Stratokle, reče on, gledajući prema njemu. Zašto si tako
potišten, sa mnogim suzama i uzdasima koji se čuju nadaleko? Šta je niskost
duha koja je na tebi? Zašto tvoga mnogog bola i tvoja velika muka? Da li brineš
o onome što je rečeno, i stoga te molim da budeš sklon mislima kao moje dete?
(ili, moje dete, da bude u mislima): da li ti osečaš komu moje reči su
izgovorene? Je li iko od njih gledao na tvoje razumevanje? Jesu li dotakli tvoj
razuma deo? Imam li te kao jednoga koji me sluša? Jesam li našao sebe u tebi?
Je li u tebi onaj koji govori koga vidim da je moj? Da li on voli njega koji
govori u meni i želi da ima prijateljstvo sa njim? Da li on želi da bude jedno
sa njim? Da li laž žuri da postane njegov prijatelj? Da li on čezne da bude
pridružen sa njim? Da li on nalazi u njemu imalo odmora? Ima li gde da položi
svoju glavu? Da li mu ništavnost se suprotstavlja tamo? Ništavnost koja je sa
njim, opire mu se, mrzi ga, beži od njega, je divlja, izbegljiva, okreće se
beži, započinje, opterećena, započinje rat, govori sa drugima, i laskanje
drugih, slaže se sa drugima? Da li ga ništa drugo ne uznemirava? Je li ima
ijedan unutar koji je stran meni? Protivnik, uništitelj mira, neprijatelj,
prevarant, vračar, nepošten, iskrivljen, prepreden, mrzitelj ljudi, mrzitelj
riječi, onaj kao tiran, hvalisav, nadut, lud, sličan zmiji, oružje đavola,
prijatelj vatre, pripadajući tami? Ima li u tebi ikoga, Stratokle, koji ne može
izdržati moje govorenje ovih stvari? Tko je? Odgovor: da li govorim uzalud?
Jesam li govorio uzalud? Ne, kaže čovek u tebi, Stratokle, koji sad opet
tuguje.
11 I Andrej uze ruku od Stratoklesa i reče: Ja imam njega
koga volim; ja ću odmoriti na njemu za kojim tragam, jer tvoje tugovanje, i
plakanje bez prestanka, je znak meni da sam već našao počinak, da nisam govorio
tebi riječi koje su slične meni, uzalud.
12 I Stratokle mu odgovori: Ne misli, najblaženiji Andreju,
da ima išta drugo što muči me već ti, jer riječi koje izlaze od tebe su kao
strijele vatre pucaju protiv mene, i svaka od njih me stiže i uistinu me
spaljuje. Taj deo od moje duše koji naginje onomu što čujem je mučeno,
proričući nevolju koja slijedi, jer ti uistinu odlaziš, i ja znam, časno: ali
ovde šta ja tražim tvoju brigu i ljubav, gde da je nađem ili u komu? Ja sam
primio seme riječi spasenja, a ti si bio sijač, ali da bi oni izbili i uzrasli
ne treba nitko drugi nego ti, najblaženiji Andrej. I šta drugo da kažem ti nego
ovo? Ja trebam mnogo milosti i pomoći od tebe, da postanem vredan semena koje
imam od tebe, koje neće drugačije uzrasti trajno ili uzrasti u svetlu osim kako
ti želiš, i moliš za njih i za celoga mene.
13 I Andrej odgovori mu: Ovo, moje dete, je što sam gledao u
tebi sebe. I ja veličah moga Gospoda da moja misao o tebi ne bude prazna, već
znaj šta kaže. Ali da bi znao istinu, sutra će Agetej dati me da budem razapet,
jer Maksimila sluga Gospoda će razbjesniti neprijatelja koji je u njemu, kojemu
on pripada, ali ne pristajući onomu što je mrsko njoj, i okrečući protiv mene
ona će misliti da utješi sebe.
14 I dok je apostol govorio ove stvari, Maksimila nije bila
tamo, jer je čula kroz riječi kojim joj je odgovorio, i bijući u delu sadržan
od njih, i takvih misli kako riječi govore, iznesene ne nesavjesno, niti bez
svrhe i ode do pretorijuma. I ona poželi zbogom celomu životu tela, i kad
Agetej dovede k njoj isti zahtev koji on reče njoj da razmotri, da li će ona
leći s njim, ona je odbila – i otamo on nagna se da stavi Andreja na smrt, i
mislio je kojoj smrti da ga izloži. I kad sve smrti raspeća prevladaše u njemu,
on ode i večera, i Maksimila, Gospod idući pred njom u liku Andrije, sa
Ifidamiom dođe natrag u zatvor – i tamo bijući tamo veliko sakupljanje braće,
ona nađe Andriju kako govori ovako:
15 Ja, braćo, bih poslan od Gospoda kao apostol u ove
oblasti gde moj Gospod smatrao me vrednim, ne da uči bilo koga čoveka, već da
podseti svakoga čoveka koji je sličan takvim rečima da oni žive u zlima koja su
privremena, uživajući u njihovim lošim zabludama: odakle sam ja uvijek
ohrabrivao vas da odete, i ohrabrivao vas da prema stvarima izdržite, i da
pobegnete od svega što je prolazno – jer vidite da nitko od vas stoji, već da
sve stvari, čak do običaja ljudi, su lako promenjive. I ovo se događa jer duša
nije uvežbana i greši prema prirodi i drži ostavštinu svoga greha. Ja stoga
smatram ih blagoslovenim koji su postali poslušni ka riječi propovijedanoj, i
stoga vide tajne njihove vlastite prirode, za čijeg spasenja sve stvari su
izgrađene.
16 Stoga vam naređujem, voljena deco, gradite se čvrsto na
temeljima koji su položeni za vas, koji su neuzdrmani, i protiv kojih nijedan
zlonamjernik ne može se urotiti. Budite tad, ukorijenjeni u ovaj temelj, budite
utvrđeni, sečajući se šta ste videli (ili čuli) i sve to se dogodilo dok sam
hodao sa vama svima. Videli ste dela izvedena kroz mene kojima nemate moči a da
ne verujete, i takvi znakovi su se dogodili da možda i nijemu prirodu bi glasno
proglasili; Ja sam dostavio vam riječi koje molim da primite kao riječi same
što su. Budite utvrđeni tad, voljeni od svih koje ste videli, i čuli, i u
kojima ste sudjelovali. I Bog u koga verujete će imati milosti na vas i
pokazati vam sebe, davajući vam odmor u sva doba.
17 Što se tiče onoga što će me snaći, nemojte se brinuti kao
neki drugi što gledaju, da sluga Božji komu Bog sam je dao mnogo u delima i
rečima, bi bio zao čovek izveden iz ovoga privremenoga života, jer ne samo meni
će se ovo dogoditi, već svima koji su voljeni i veruju u njega i priznaju ga.
Đavo koji je ceo besraman će pomoći svoju decu protiv njih, da bi oni pristali
sa njim, i on neće imati njihovu želju. I stoga on govori ovo što ću ti reći.
Od početka svih stvari, i ako mogu reći, budući da on nema početak da bude pod
njegovom vlašću, neprijatelj koji je protivnik mira izveo je od Boga takvoga
kakav ne pripada uistinu njemu, ali u nekomu od slabije vrste i ne puno
osvetljen, niti sposoban da se prepozna. I jer on ga ne zna, stoga mora on da
se bori protiv njega. Jer on, misleći da poseduje ga i da je njegov gospodar
zauvek, suprotstavlja mu se veoma, tako da čini neprijateljstvo da bude vrst
prijateljstva, predlažući mu vlastite misli, on često slika ih kao zavodljive i
varljive, sa kojima on misli da prevlada nada njim. On nije bio, tad, otvoreno
pokazao da je neprijatelj, jer on je lažirao prijateljstvo koje je vredno
njega.
18 I ovo njegovo delo je nošeno tako dugo da on čovek
zaboravi da ga prepozna, ali on (đavo) zna ga sam, da je, on, zarad njegovih
darova. Ali kad tajna milosti bi osvetljena, i savet odpočine objavljen, i
svetlo riječi se pojavi, i rasa njih koji su spašeni bude opravdana, ratujući
protiv mnogih zadovoljstava, (on, videći) neprijatelja samog omraženog, i sam,
kroz dobrotu njega koji je imao milosti na nas, ismijavao se zarad njegovih
dobrih darova, sa kojima je on mislio da pobedi nad čovekom, on je počeo da
kuje zaveru protiv nas sa mržnjom i neprijateljstvom i napadima, i ovo je on
odredio, da ne prestane dok ne namisli da nas odvoji od Boga.
Jer prije, naš neprijatelj je bio bez brige, i nudio je
lažno prijateljstvo koje je vredno njega, i nije mogao da plaši se da mi,
zavedeni njime, čemo se odvojiti od njega. Ali kad je svetlo oproštaja došlo,
ono učini, kažem ne jačim. Jer je izložilo taj deo njegove prirode koji je bio
skriven i čije misli su izbegle pažnji, i učinio ga je da prizna šta je.
Znajuči stoga, braćo, ono šta će biti, budimo budni, ne
nezadovoljni, ne čineći se ponoito, ne noseći na našim dušama oznake njega koje
nisu naše, već celi uzdignuti gore od cele reči, zadovoljno čekajmo kraj, i
pobegnimo od njega, da bi on nadalje pokazao nam ko je, koji naša priroda ili
protiv naše...
MUČENIŠTVO
Originalan tekst ovoga, kako Flamion pokazuje,treba da bude
izabran iz nekoliko Grčkih i Latinskih izvora.
Bonet štampa Mučeništvo u nekolikooblika (Dela Apost. Apocr.
Ii 1) na pp. 1-37 imamo Muku u tri teksta.
Najgornji je latinsko pismo od prezbitera i učitelja Ahaje. Ovo,
kako Bonet dokazuje, je original od dve grčke verzije štampane ispod toga. Prvi
uređivači ovoga pisma misle da bi bilo jedinstven dokument. Ali je uistinu
stvar umjetnika. Veći deo njega se sadrži od dijaloga između Andreja i
Aegeteja, pripovijedanje o stvarnoj Muci je prilično kratko.
Od dve grčke verzije, prva, koja počinje sa ''ha tois
ophthalmois'' (grčka) je vjerna verzija latinskoga.
Druga koja počinje ''haper tois ophthalmois'' grčki ima broj
umetanja uzetih iz originalnih Dela, na kraju, možda kroz sredinu 'Muke', koja
kruži odvojeno, kao što mi imamo je u slučajevima Ivana, Pavla i Petra. Ovaj
tekst je zvan po Flamionu Epitru grčki. Ep. Gr.
Na pp. 38-45 slijedi odlomak razgovora koji je upravo
preveden. Izgleda da ovo je ostatak odvojene Muke odsječena od kraja
originalnih Dela
Na pp. (per page (stranici?)) 46-57 je ''Mučeništvo prije''.
Ovo govori (nakon govorenja o rasejanju apostola) o izlečenju i preobraćenju
Lesbiusa, uništenju hramova, odpuštanje Lesbiusa od Cezara, viziji Andreja da
Agetej će ga smaknuti, uhićenju Andrije i mučeništvu. Ono sadrži mnoge govore.
Ovo je Mučeništvo 1
Na pp. 58-64 je ''Mučeništvo drugo (kasnije)'' u dva teksta,
koje počinje odjednom sa uhićenjem apostola od Ageteja – nakon što je on proveo
noć u razgovorima sa braćom.
Mučeništvo II, A, B su dva teksta od ovoga. Pored ovoga
Bonet je objavio u Analekta Bollandiana i odvojeno (kao (Dodatak) Supplementum
Codicis Apocryphi, ii, 1895), sledeće dokumente
1 Dela Andrejeva sa Enkomijom: zvana
u kratko Pohvala, koja prepričava putovanja u značajnoj dužini, i neka od čuda
koja su viđena u Gregoriju, i Muci (cc. 44-9) i prevod u Konstantinopolj.
2 Grčko Mučeništvo, od kojeg cc
1-8 prepričava putovanja, i od 9 nadalje Stradanje , sa dobrom raspodjelom
stvari iz originalnih Dela. Ovo je zvano Prepričavanje.
3 Latinska Muka – ona znana
Grigoriju, koja počinje Razgovorom učitelja, ona pravi kraj Knjige III od
Abdijine Istorije Apostola, i tamo je dodana na Gregorijevu knjigu Čuda
Koristeći sve ove izvore, Flamion
sa velikim trudom je odredio koji dio on pridodaje originalnim Djelima, i ja ću
slijediti ga ovde. Konačni tekst je vrst
mozaika, od kojeg izvori će biti označeni na granici.
I nakon što je on tako razgovarao
tokom noći sa braćom, i molio s njima i predao ih Gospodu, rano ujutro Agetej
prokonzul posla za apostolom Andrejom njega van iz zatvora i reče mu: Kraj
tvoga suda je tu, ti stranče, neprijatelj ovoga sadašnjeg života i suparnik
cele moje kuće. Zašto si mislio dobro da češ upadati u mesta koja nisu tvoja, i
kvariti moju ženu koja je od davnina poslušna meni? Zašto si učinio ovo protiv
mene i protiv cele Ahaje? Zato češ ti primiti od mene dar u nadoknadu za ono
što si izveo protiv mene.
I on zapovedi mi da bude bičevan
od sedmero ljudi i potom da bude raspet, i zaduži izvršitelje da njegove noge
budu neizbušene, i tako od treba da bude obešen, na ovaj način mučeći ga više.
Izveštaj se čuo širom cele Patre
da stranac, pravednik, sluga Hrista koga Aegetej je držao zatvorenim, je bio
razapet, ne učinivši ništa neispravno, i oni odoše zajedno da vide, bijući
ljuti na prokonzula zarad njegova bezbožnog suda.
I kako su ga izvršitelji vodili do
mjesta da izvrše ono što im je naređeno, Stratokle je čuo šta se dogodilo, i
brzo otrča i preteče ih, i gledao je blagoslovenog Andreja kako je nasilno
vođen od izvršitelja kao zločinac. I on ih nije štedio, već udarajući svakoga
od njih glasno i trgajući ogrtače od gore ka dole, on uhvati Andreja dalje on
njih, govoreći: Možeš zahvaliti blagoslovenom čovjeku koji me uputio i naučio
me da uzdržim od jačine gnjeva, jer drugačije ja bih vam pokazao šta Stratokle
može da učini, i koja je moč ludoga Ageteja. Jer mi smo naučili da izdržimo ono
šta drugi nanose na nas. I on uze ruku apostola i ode sa njim do mjesta na
obali mora gde je trebao biti raspet.
Ali vojnici koji su ga primili od
prokonzula ostaviše ga sa Stratokleom, i vratiše se i rekoše Ageteju, govoreći:
Kako smo otišli sa Andrejem, Stratokle nas je sprečio, i poderao je naša odela
i odve ga dalje od nas i uzeo ga sa sobom, i gle, ovde smo kako vidiš. I Agetej
odgovori im: Obucite drugu odeću i idite i ispunite ono što sam vam zapovjedio,
na osuđenom čoveku, ali nemojte da vas vidi Stratokle, niti odgovarajte mu
ponovo ako pita išta od vas, jer ja znam naglost njegove duše, štoje, i ako je
izazvan on me neće poštedjeti. I oni učiniše kako Agetej im je rekao.
Ali kako je Stratokle otišao sa
apostolom do mjesta određenog, Andrej videvši da je on bio gnjevan na Ageteja
on je bio grdio ga tiho, i reče mu: Moje dete Stratokle, ja bih imao te
posedovati tvoju dušu netaknutu, i odklonio on tebe ovu ćud, i niti budi
iznutra izložen tako prema stvarima koje izgledaju teško tebi, niti budi upaljen
izvana, jer postaje sluga Isusa da bude vrijedan Isusa. I druga stvar što ću ti
reći i braći koja idu sa mnom, da čovjek koji je protiv nas, kad se usudi išta
protiv nas i ne nađe nikoga da pristane sa njim, je udaren i istučen i ceo
umrtvljen jer nije izvršio ono šta je namislio, zato, moja deco, imajte ga
uvijek pred našim očima, jer ako zaspemo on će nas poklati kao protivnike.
I kako je on govorio ovo i više
Stratoklesu i onima koji behu s njim, oni dođoše do mjesta gde on je trebao
bizi raspet, i (videći krst postavljen na rubu pijeska do obale mora) on ostavi
njih sve i ode do krsta i govori njemu (kao živomu stvorenju, glasno):
Pozdrav, O križu, ti si radostan
uistinu! Dobro znam ja da od sada češ biti na miru, ti koji si za dugo vremena
bio nošen, bijući namešten i čekajući na mene. Ja dođoh ti koga znam da pripada
meni, Ja dođoh tebi da ti čezneš za mnom. Ja znam tajnu, za koju si ti
namešten, jer ti si posejan u svetu da utvrdiš stvari koje su nestalne, i jedan
deo tebe je raširen prema nebesima da možeš da označiš nebesku riječ (ili riječ
koja je iznad) (glavu svih stvari): i drugi deo tebe je raširen na desnu ruku i
levo da bi izbacio zavidnu i protivnu silu zloga, i sakupio u jedno stvari koje
su rasute preko (ili u svijetu): Drugi deo tebe je posađen u zemlju, i tajno
namešten u dubinu, da možeš da se pridružiš stvarima koje su u zemlji i koje su
pod zemljom i nebeskim stvarima (Laud. Da možeš povući one koji su pod zemljom
i one koji su držani u mjestima ispod zemlje, i pridružiti...itd)
O krste, sredstvo (izume) spasenja
Svevišnjega! O krste, trofeju pobjede (Hrista) nad neprijateljima! O krste,
posađen na zemlji i koji imaš plodove u nebesima! O ime krsta, ispunjeno svim
stvarima (lit. Stvar ispunjena svime).
Dobro učinjeno, O krste, koji si svezao
kretanje svijeta! Dobro učinjeno, O obrisu razumevanja koji si oblikovao
bezoblično (zemlju?)! Dobro učinjeno, O nevideća kazno koja bolno kažnjavaš
pojam znanja koja ima mnoge bogove, i izvodiš iz čovećanstva onoga koji umije!
Dobro učinjeno, ti koji oblačiš sebe sa Gospodom, i rađaš lopova plodom, i
pozvao si apostola na pokajanje, i nisi odbio da nas prihvatiš!
Ali kako dugo sam odlagao,
govoreći ovako, i nisam grlio krst, da sa krstom ja budem živ i krstom pobedim
običnu smrt svega i izađem iz života?
Dođite ovamo vi sluge radosti k
meni, vi sluge Ageteja, izvršite želju od nas oboje, i vežite jagnje u šumu
stradanja, čovjeka koji je stvaratelj, dušu ka Spasitelju.
I blagosloveni Andrej rekavši
ovako, stajući na zemlji, gledao je iskreno ka krstu, i rekao braći da
izvršitelji trebaju doći i učiniti šta im je zapoveđeno, jer stajali su
nedaleko.
I oni dođoše i vezaše njegove ruke
i njegove noge i nisu ih proboli klinovima, jer tako im je naložio Agetej, jer
on je želio da napati ga tako da visi, i da u noći bude pojeden od pasa (Laud. Da
bi bio izmoren i dopustio Maksimili da živi sa njim). I oni ostaviše ga viseći
i odoše od njega.
I kad mnoštvo koje je stajalo do
njih koji su bili učenici u Hristu od njega videše da oni su učinili njemu
ništa od stvari uobičajenih njima da je razapet, oni su se nadali da čuju nešto
opet za njega. Jer dok je on visio, on pomače svoju glavu i nasmija se. I
Stratokle upita ga, govoreći: Čemu se smiješ, slugo Božii? Tvoj smijeh čini nas
da tugujemo i plačemo jer mi smo ožalošćeni tobom. I blagosloven Andrej
odgovori mu: Neću li se smijati, moj sine Stratokle, na uzaludan napad
(zasjedu) Ageteja, čime on misli da kazni nas? Mi smo stranci njemu i njegovim
zavjerama. Oni nije čuo, jer da je, on bi čuo da čovek Isus ne može biti
kažnjen, jer on je nadalje znan njemu.
I potom on je pričao njima sve
uobičajeno, jer neznabošci su također došli skupa, bijući ljuti na nepravedan
sud Ageteja.
A ljudi koji behu ovde prisutni, i
žene i deca, staro i mlado, vezani i slobodni, i svi koji čuju, ne obazirite se
na zaludnu prevaru ovog sadašnjeg života, već pazite radije na onoga koji visi
ovde zarad Gospodnjeg spasenja i koji će napustiti ovo telo, i odreći se svih
požuda svijeta i prezreti (pljunuti na) obožavanje odvratnih idola, i otići ka
istinskom obožavanju našega Boga koji ne laže, i učinite sebe hramom čistim i
spremnim da primi riječ. (Narr. Tad posta očito kasnije: Ep.Gr. koje je kraće,
završava: I požuruje da preuzme moju dušu dok žuri prema nebeskim stvarima, i u
riječi prezre sve privremene stvari, i utvrdi vaše misli kao ljudi koji veruju
u Hrista.)
I mnoštvo čuvši stvari koje on
govori ne odoše sa mesta, i Andrej je nastavio pričati više sa njima, danju i
noću. I na dan poslije, videvši njegovu izdržljivost i postojanost duše i
mudrosti duha i snagu misli, oni behu ljuti, i požuriše jednoglasno ka Ageteju,
do sudnice gde je sedio, i vikaše protiv njega, govoreći: Šta je ovaj sud tvoj,
o upravitelju? Ti si zlo sudio! Ti si presudio nepravedno, tvoj sud je protiv
zakona! Koje zlo je ovaj čovek učinio? U čemu je on pogrešio? Grad je u
nevolji, ti si povredio nas sve! Ne uništi Cezarov grad! Daj nam pravedn
ačovjeka! Povrati nam svetoga čovjeka! Ne ubij čovjeka Bogu draga! Ne uništi
čovjeka blaga i pobožna! Gle, dva dana on je obješen i još živi, i nije kušao
ništa, i opet osvežuje sve nas sa svojim rečima, i gle, mi verujemo u Boga koga
on propoveda. Skini pravednika i mi ćemo se svi okrenuti filozofima, oslobodi
časna čovjeka i sva Patra će biti u miru, oslobodi mudraca i sva Ahaja će biti
slobodna od njega! (ili, ostvariti milost.)
Ali kad prvo Agetej nije hteo da
ih čuje, već mahnu sa rukom narodu da ode, oni behu ispunjeni gnjevom i behu na
tački da mu učine nasilje, bijući u broju oko dve hiljade (Narr., Ep. Gr.,
Mart. II: 20,000).
I kad upravitelj vidje ih da su na
neki način ludi, on se bojao da će ustati protiv njega, i on usta sa sudske
stolice i ode s njima, obečavajući da će osloboditi Andriju. I neki odoše prije
i naznačiše apostolu i ostalim ljudima koji behu tamo, da prokonzul dolazi. I
sve mnoištvo učenika se radovalo zajedno sa Maksimilom i Ifidamiom i
Stratokleom.
Ali kad je Andrija čuo, on je
počeo da govori: O gluposti i neposlušnosti i budalaštino onih koje sam učio! Koliko
sam govorio, i do dana današnjeg ja ih nisam nagovarao da beže od ljubavi
zemaljskih stvari! Ali oni su vezani njima i nastavljaju u njima, i neće da odu
od njih. Šta znači ova privrženost i ljubav i sklonost prema tijelu? Koliko dugo
čete držati vrednim privremene stvari? Koliko dugo nečete razumevati stvari
koje su iznad vas, i nečete da ih preuzmete? Ostavite me dalje do smrti na
način koji vidite, i nemojte da ijedan čovjek na nikoji način oslobodi me od
mojih okova, jer tako je određeno meni da napustim telo i budem prisutan sa
Gospodom, sa kojim također ja sam razapet. I sve ovo će biti izvršeno.
I on se okrene Ageteju i reče
glasno: Zašto si došao, Ageteju ti si stranac meni? što ćeš se opet usuditi,
što izmisliti ili što učiniti? Reci nam da si se pokajao i došao si da nas
oslobodiš? Ne, ni ako se pokaješ, uistinu, Ageteju, hoću li sad pristati sa
tobom, ne ako mi obečaš sve tvoje što imaš hoću li napustiti sebe, niti ako
kažeš da si moj hoću li ti verovati. I da li ti, upravitelju, oslobođaš onoga
ko je vezan? Onoga koji je bio slobodan? Koji je bio prepoznat od svojih
rođaka? Koji je stekao milost i voljen je od njega? Da li oslobađaš njega koji
je protivnik tebe? Stranac? Koji jedino se pojavio tebi? Ja imam jednoga sa
kojim ću biti večito, sa kojim ću razgovarati na nebrojeno doba. Njemu idem,
njemu žurim, koji je učinio tebe također znanim meni, i rekao mi: Razumi ti
Ageteja i njegove darove nemoj da te strašni straši, niti misli da on drži te
koji si moj. On je tvoj neprijatelj, on je pošast, prevarant, pokvarenjak,
ludak, vračar, prevarant, ubica, gnjevan, bez sažaljenja. Odlazi stoga od mene,
ti činioće svega zla. (Ep. Gr. On je tvoj neprijatelj. Stoga ja te znam, kroz
njega koji mi dozvoli da znam. Ja odlazim od tebe. Jer Ja i oni koji su slični
meni žurimo prema onomu što je naše, i ostavljamo tebi da budeš ono što jesi, i
šta znaš ne sebi da si.)
I upravitelj čuvši ovo stade bez
riječi i kao da je van sebe, ali kako je grad činio galamu da on treba da
oslobodi Andriju, on priđe križu da ga oslobodi i skine. Ali blaženi Andrija je
plakao glasno: Ne pretrpi Gospode, tvoj Andrija koji je vezan na tvom krstu, da
bude oslobođen opet, ne daj me koji sam na tvojoj tajni besramnom đavolu; O
Isuse Kriste, ne daj tvome protivniku da ga oslobodi onog koji visi na tvojoj
milosti; O Oče, nedaj ovomu poniznosti više njemu koji je spoznao tvoju
veličinu. Ali ti, Isuse Hriste, koga sam vidio, koga sam držao, koga volim, u
komu sam i biti ću, primi me u miru u tvoje večno svetište (svetinju), da mojim
izlaskom tamo uđe k tebi mnogo koji su slični meni, i da bi oni odmorili u
tvome veličanstvu. I rekavši tako, i još veličavši Gospoda, on preda duh, dok
mi svi plakasmo i tugovasmo na našem rastanku od njega.
I nakon smrti Andreja
blagoslovenog, Maksimila zajedno sa Stratokleom, ne brinući ništa za onima koji
su tu stajali, približi se i sama odriješi tijelo, i kad bi većer ona dade
uobičajenu njegu i sahrani ga (tvrdo uz obalu mora). I ona nje nastavila da se
odvaja od Ageteja zarad njegove surove duše i njegovog zlog načina života, i
ona je vodila častan i tih život, ispunjen sa ljubavlju Hristovom, među braćom.
Koje Agetej je tražio veoma, i obećao je da ona će vladati nad njegovim
poslovima, ali nije mogao da je ubijedi, on usta u mrkloj noći i nepoznato
njima u njegovoj kući baci sebe dole sa velike visine i strada.
Ali Stratokle, koji je bio njegov
brat po tijelu, nije hteo da takne ništa od stvari koje behu ostavljene od
njegova imanja, jer jadan čovjek je umro bez potomka, ali reče: Neka tvoje
imanje ide s tobom, Agetej.
Za ove stvari mi nemamo potrebu,
jer su nečiste, ali za mene, neka Hrist bude moj prijatelj i ja njegov sluga, i
sve moje imanje ja prinosim njemu u koga sam verovao, i molim da vrednim
slušanjem blagoslovenog učenja apostola ja budem učesnik sa njim u večitom
kraljevstvu. I tako buka naroda presta, i mi besmo radosni na čudnom i preranom
i iznenadnom padu bezožnog i bezakonitog Ageteja.
(Ne mnogo od zadnjeg stavka od
pripovijedanja Narr. Je original. Svi tekstovi završavaju sa izjavom da je
apostol pretrpio na 30-i Novembar.)
