Djela Andreja (apostola)

 

Djela Andreja

 

Uvod

Nemamo davni zapis o dužini ove knjige, kao što imamo u slučaju Jovana, Pavla i Petra (ali mislim da je bila najduža od svih pet), i imamo manje ostataka od originalnog teksta nego od tih. Mi imamo, međutim, vrstu sažetka svega, napisanu na latinskom od Gregorija iz Tura, i ima Grčka enkomija (pesma zahvale) apostola koja također pomaže da se ponovo sagradi priča. Mučeništvo (kao u drugim primjerima) postoji odvojeno, u mnogim tekstovima. Maks Bonnet je utvrdio odnos tih jednih prema drugim, i J.Flamion je učinio najpažljivije proučavanje svih fragmenata (odlomaka).

Najbolji primjerak originalnog teksta koji mi imamo je fragmenat sačuvan u Vatikanskom rukopisu, desetog-jedanaestog vijeka, koji sadrži razgovore Andreja kratko pre njegova stradanja. Također postoji nekoliko drevnih citata.

Ova djela mogu biti poslednja od pet vodećih apostolskih romansi. One pripadaju trećemu veku: C.A.D. 260?

Ranije je mišljeno da Dela Andrejeva i Matijina (Matej) su u nizu izvorne priče, ali ovaj pogled je prestao da važi. Ta legenda je slična kasnijoj egipatskoj romansi o apostolima koji u neizmernoj meri su stvoreni u petom i kasnijim vekovima. Sažetak njihov biti će dan u daljnjem redu.

Sadržaj Gregorija iz Tura je smatran od Flamiona da daje celu najbolju ideju sadržaja originalnih Akata. Najkasnije izdanje je ono od M.Bonneta u Spomenaru Germanske Istorije (Greg. Turon II 821-47). Najveći dio pojavljuje se kao Lib. III od Istorije Apostola Pseudo Abdiasa, u tekstu mnogo izmenjenom, izgleda, u šesnaestom veku od Wolfganga Laziusa: štampan u Fabricius' Cod. Apocr. N. T.

 

Grigorijev uvod slijedi:

Slavni podvizi apostola su, verujem, nisu nepoznati ikome od vjernika, jer neki od njih nas uče na stranicama evanđelja, drugi se nalaze u Djelima Apostolskim, a neke od njih knjige postoje u kojima djela svakog apostola su zapisane, ipak od većeg djela imamo ništa već njihova stradanja napisana.

Sad dpđoh na knjigu čuda (vrlina, velikih djela) od Sv. Andreja apostola, koji, zarad njegove opširnosti, je nazvana od nekih apokrifnom (nejasne, skrivene). I o ovom sam mislio dobro da izdvojim vrline samo, izostavljajući sve što nosi težinu, i tako uključim velika čuda unutar kruga malog volumena, koji može zadovoljiti i čitaoca i odbiti negativne kritike, jer nije mnoštvo riječi, već ispravnost mišljenja i čistoća misli što stvara neokaljanu vjeru.

(Šta slijedi je sažetak, ne verzija Grigorijevog teksta.)

 

Tekst

1 Nakon uznesenja apostoli se se rasuli da propovedaju u raznim zemljama. Andrej je počeo u provincivi Ahaji, a Matej ode do grada Mermidona. (Ostalo od 1 i celo 2 daju kratak sažetak Dela Andrejevih i Matejevih koje Gregorij ili je našao kao predgovor svojem prijepisu Dela Andrejevih, ili je smatrao se dužan primjetiti, zarad popularnosti priče.)

2 Andrej ostavi Mermidonu i vrati se u vlastiti dodeljen kraj. Hosajući sa svojim učenicima on srete slijepca koji reče: 'Andrej, apostolu Hristov, ja znam da ti možeš vratiti mi vid, ali ne molim za to: samo reci onima koji su sa tobom da mi daju dovoljno novca da obučem i nahranim se primjereno.' Andrej reče: 'Ovo je đavolji glas, koji neće dozvoliti čovjeku da povrati svoj vid.' On dotače njegove oči i izliječi ga. Potom, kako je imao grubu odeću, Andrej reče: 'Uzmi prljavu odeću s njega i obuci mu čistu.' Svi behu spremni da se skinu, a Andrej reče: Dajte mu šta čemo biti viška.' On se vrati kući zahvalan.

3 Demetrije od Amaseje imao je egipatskog dečaka koji mu je bio veoma drag, koji je umro od vrućice.- Demetrije čuvši za Andrejeva čuda, dođe, pade mu pred noge, i tražio ga pomoć. Andrej se sažali na njega, dođe do kuće, dugo je razgovarao, okrene se ka grobu, podiže dečaka, i povrati ga njegovu gospodaru. Svi su verovali i bili kršteni.

4 Hrišćanin dečak zvan Sostratus dođe do Andreja nasamo i reče mu: 'Moja majka gaji krivicu strasti prema meni: Ja sam je odbio, a ona je otišla do prokonzula da baci krivicu na mene. Ja bih radije umro nego izložio je. Oficiri dođoše da uhvate dečaka, i Andrej je molio i otišao sa njim. Majka ga je optuživala. Prokonzul naredi mu da se brani. On je šutio, i tako nastavio, dok prokonzul (upravitelj) je povukao se radi savjetovanja. Majka je počela plakati. Andrej reče: Nesrećna ženo, zašto se ne bojiš bacati vlastitu krivnju na svoga sina.' Ona reće prokonzulu: 'Odkad je moj sin namjerio svoju zlu želju on je u stalnom društvu sa ovim čovjekom.' Prokonzul  pobjesni, naredi da mladić bude zašiven u kožnu vreću zarad ubistva roditelja i udavljen u rijeci, i Andrej da bude zatvoren do kazne određene. Andrej je molio, i bio je zemljotres, prokonzul pade sa svoje stolice, svi su ležali na podu, a majka klonu i umre. Prokonzul pade na Andrejeve noge moleći za milost. Zemljotres i grmljavina prestaše, i on izleći one koji behu ozleđeni. Prokonzul i njegova kuća behu kršteni.

5 Sin od Kratinusa (Gratinusa) od Sinope okupao se u ženskom kupatilu i bio je uhvaćen od demona. Kratinus je pisao Andreju za pomoč, on sam imao je vrućicu i njegova žena vodenu bolest . Andrej ode tamo u kolima. Dečak koji je mučen od zlog duha pade na svoje noge. On naredi da ode i tako bi, sa vikom. On potom ode do Kratinusovog kreveta i reče mu da je zaslužio da trpi zarad njegova lakog života, i on naredi mu da ustane i ne greši više. On bi izlečen. Žena je bila prekorena zarad njene nevjere (preljube). Ako se vrati ranijem grehu, neka sad bude izlečena, ako se može držati od toga, neka bude izlečena.' Voda izbi iz njena tela i ona bi izlečena. Apostol prelomi hleb i dade joj. Ona zahvali Bogu, verujući sa celom njenom kućom, i ne vrati se više u greh. Kratinus potom posla Andreju velike darove po svojim slugama, i tad, sa svojom ženom, upita ga nasamo da ga prihvati, ali on odbi govoreći: Bolje je za tebe da ih daš potrebitima.'

6 Nakon ovog on ode u Nikeju gde je bilo sedam đavola živelo među grobovima pored puta, koji su u ponoć kamenovali prolaznike i ubili mnoge. I sav grad dođe da sretne Andreja sa maslinovim grančicama, plačući: 'Naše spasenje je u tebi, O čovjeće Božji. Kad mu rekoše sve, on reče: 'Ako verujete u Hrista biti ćete oslobođeni.' Oni plakaše: 'Mi hoćemo.' On zahvali Bogu i zapovedi demonima da se pojave, oni dođoše u obliku pasa. On reče: 'To su vaši neprijatelji: ako vi ispovijedite svoju vjeru da ja mogu da ih izvedem u Isusovo ime, ja ću učiniti tako.' Oni plakaše: 'Mi verujemo da Isus Hrist koga ti propovedaš je Sin Božiji.' Tad on naredi demonima da idu u suha i neplodna mesta i ne povređuju ljude do zadnja dana. Oni urlaše i nestaše. Apostoli krstiše narod i učiniše Kalistusa episkopom.

7 Na vratima Nikomedije on srete mrtvaca koji se nosio na odaru (nosilima), i njegov stari otac podržavao je robove, koji su teškomogli hodati, a njegova stara majka je kosu čupala, plačući. ''Kako se dogodilo?'' on upita. 'On je bio sam u svojoj sobi i sedam pasa sjuri na njega i ubi ga.' Andrej uzdahnu i reče: 'Ovo je zasjeda demona koje sam protjerao iz Nikeje. Šta češ činiti, oče, ako vratim ti sina?' ' Ja nemam ništa dragocenije od njega, Dati ću njega.'On je molio: 'Neka se duh dečaka povrati.' Vjerni odgovori, 'Amin'. Andrej zapovedi momku da ustane , i on usta, i svi plakaše: 'Velik je Bog Andrejev.' Roditelji prinesoše velike darove koje on odbi, ali uze momka do Makedonije, naučavajući ga.

8 Ukrcavajaći se u brod on otplovi u Helespont, na put ka Bizantu. Tamo bi velika oluja. Andrej je molio i smirilo se. Oni stigoše Bizantiju.

9 Odatle idući kroza Trakiju oni sretoše snage naoružanih ljudi koji htjedoše ih zarobiti. Andrej učini znak krsta protiv njih, i molio je da bi oni bili učinjeni nemoćnim. Svetao anđel dotače se njihovih mačeva i oni svi padoše, i Andrej i njegovo društvo prođoše dok su im se ovi poklonili. I anđeo ode u velikom svjetlu.

10 U Perintusu on nađe brod koji je išao u Makedoniju, i anđeo mu reče da se ukrca. I kako je on propovijedao kapetanu i ostali čuše i behu preobraćeni, i Andrej uzveliča Boga zarad stvaranja njega poznatim na moru.

11 U Filipima behu dva brata, jedan od kojih je imao dva sina, a drugi dve kćeri. Oni behu bogati i plemenit i, i rekoše: ''Nema porodice tako dobre kao naša u ovome mestu: hajde da oženimo naše sinove za naše kćeri.'To je dogovorio i najteže platio otac sinova. Na dan svadbe riječ od Boga dođe njima: 'Čekaj dok moj sluga Andrej dođe: on će vam reći šta da radite.' Sve pripreme behu učinjene, gostima rečeno, ali oni čekaše. Na treći dan Andrej dođe: oni izađoše da ga sretnu sa vijencima i rekoše mu kako im je naloženo da čekaju na njega, i kako stvari stoje. Njegovo lice je sijalo tako da su se čudili na njega. On reče: 'Nemojte, moja deco, biti obmanuti, radije se pokajte, jer vi ste grešili u mišljenju da spojite zajedno one koji su bliski rođaci. Mi ne zabranjujemo ili izbjegavamo vjenčanje (ovo ne može biti autorov originalni osećaj: ono je suprotno svemu što znamo u delima). To je božanska ustanova, i mi osuđujemo rodoskrvnljive zajednice.' Roditelji behu zabrinuti i moliše za oproštaj. Mladi ljudi videše Andrejevo lice kao u anđela, i reče: 'Mi smo sigurni da tvoje učenje je istinito.' Apostol ih je blagoslovio i oni odoše.

12 U Tesaloniki je bio bogati plemić mladić, Eksos, koji dođe bez znanja njegovih roditelja i upita da mu bude pokazan put istine, i poverova, i slijedio je Andreja ne vodeći računa o njegovu svjetskom imanju. Roditelji su čuli da je on u Filipima i pokušali su da ga podmite sa darovima da ostavi Andreja. On reče: 'Biste li vi da nemate ta bogatstva, da biste znali istinitog Boga, i izbegli njegov gnjev.'Andrej, također dođe sa trećeg sprata i propovijedao im je, ali uzalud, on se povukao i zatvorio vrata kuće. Oni sakupiše grupu i dođoše da spale kuću, govoreći: 'Smrt sinu koji je zaboravio svoje roditelje', i donesoše baklje, trsku i pruće , i staviše kuću na vatru. Ona je planula. Eksos uze vrč vode i molio je: 'Gospode Isuse Hriste, u čijoj ruci je priroda svih tvari, koji ovlažuješ suho i osušuješ vlažno, hladiš vruće i pališ ugašeno , otkloni ovu vatru da tvoje sluge ne snađe zlo, već da budu više privrženi vjeri:' On posu plamenove i oni nestaše. 'On je postao čarobnjak, govoriše roditelji, i dohvatiše ljestve, da se popnu i ubiju ih, ali Bog ih oslijepi. Oni ostaše tvrdoglavi, ali jedan Lisimahus, građan reče: 'Zašto ustrajate? Bog se bori za ove. Odustanite, da nebeska vatra vas ne progura.' Oni behu dirnuti i rekoše: '+Ovo je istiniti Bog.' Sada je bila noć, ali svjetlo je sijalo, i oni dobiše vid. Oni odoše i padoše pred Andreja i zamoliše oproštaj, i njihovo pokajanje učini da Lusimahus kaže: ''Uistinu Hrist koga Andrej propoveda je Sin Božij.' Svi behu preobraćeni osim mladićevih roditelja, koji ga prokleše i odoše kući ponovo, ostavivši sav njihov novac za javnu korist. Pedeset dana poslije oni odjednom umriješe, i građani, koji voliše mladića, vratiše vlasništvo njemu. On nije ostavio Andreja, već potroši svoj dobitak na siromašne.

13 Mladić upita Andreja da ide sa njim u Tesaloniku.Svi se sakupiše u teatru, radi da vide svoje miljenike. Mladić im je propovijedao. Andrej osta tih, i svi se čudiše nad njegovom mudrošću. Ljudi plakaše: 'Spasi sina Karpianusa koji je bolestan, i mi čemo vjerovati.' Karpianus ode svojoj kući i reče dečaku: ''Biti češ izlečen danas, Adimantus. 'On reče: 'Tad moj san je istinit: Ja videh ovoga čovjeka u viziji kako me liječi.' On usta, obuče se, i potrča u teatar,  prestižući svoga oca i pade pred Andrejeve noge. Ljudi kad ga videše da hoda nakon dvadeset i tri godine, vikaše: 'Nema nijednog Boga kao što je Andrejev.'

14   Građanini je imao sina obuzetog sa nečistim duhom i tražio je za njega leka. Demon, videći da bi mogao biti izbačen, uze sina unutar u sobu i učini da se obesi. Otac reče: ''Dovedi ga do teatra: Ja verujem da ovaj stranac može da ga podigne.' On reče isto to Andreju. Andrej reče ljudima: 'Koja je meni korist ako vidim da je ovo izvršeno a vi ne verujete? Oni rekoše: 'Ne boj se, mi čemo verovati.' Dečak bi podignut i on reče: 'Dovoljno je, mi verujemo.' I oni pratiše Andreja do kuće sa bakljama i svetiljkama,jer bila je noć, i on ih je podučavao tri dana.

15 Medias iz Filipija dođe i molio je za svog bolesnog sina. Andrej obrisa njegove obraze, i pomilova njegovu glavu, govoreći: 'Budi utješen, samo veruj, ' i ode sa njim u Filipe. Dok su ulazili u grad stari čovek srete ih i molio je za svoje sinove, koga neizreciv zločin Medija je zatvorio, i oni behu patili. Andrej reče: 'Kako možeš tražiti pomoć za svoga sina kada držiš te ljude vezane? Oslobodi ih lanaca prvo, jer tvoja nedobrota ometa moje molitve.' Medije , pokajnik, reče: 'Pustiti ću dvojicu i sedam drugih o kojim ti je rečeno.' Oni behu dovedeni, čuvani su tri dana, izlečeni i oslobodjeni. Tad apostol izleči sina, Filomedesa, koji je imao dvadeset i dvije godine. Ljudi plakaše: 'Izleći našu bolest također, 'Andrej reče Filomedeju da ih posjeti u njihovim kućama, i kaže im da ustanu u ime Isusa Krista, kojim je on bio izlečen. Ovo bi urađeno, i svi verovaše i prinesoše darove, koje Andrija nije prihvatio.

16 Građanin, Nikolaj, prinese pozlaćenu kočiju i četiri bijele mazge i četiri bijela konja od svoga najdragocenijeg blaga za izlečenje svoje kćeri, Andrija se nasmija, 'Ja prihvačam tvoje darove, ali ne ove vidljive: ako nudiš ove za svoju kćer, šta češ za svoju dušu? Ovo je što želim od tebe, da unutrašnji čovjek pozna istinitog Boga, odbaci zemaljske stvari i želi večnost...' On je nagovorio sve da ostave svoje idole, i izliječio devojku. Njegova slava ode celom Maćedonijom.

17 Sledeći dan dok je naučavao, mladi plakaše: 'Šta si učinio sa nama. Jesi li došao da nas izbaciš iz vlastitog mesta? Andrija pozva ga: 'Šta je tebi?' ' Ja sam stanovao u ovom dečaku od njegove mladosti i nikad nisam mislio napustiti ga, ali tri dana kako sam čuo da njegov otac kaže, ''Ići ću Andreju'', i sad se bojim muka koje ti donosiš na nas i ja ću otići.' Duh ostavi dečaka, i mnogi dođoše i pitaše: 'U čije ime si izlečio našega bolesnika?'

Mudraci također dođoše i svađaše se sa njim, i nitko nije mogao oduprijeti se njegovu učenju.

18 U ovo vreme, jedan mu se suprotstavio otišao je upravitelju Virinusu i rekao: 'Čovjek je ustao iz Tesalonike (Soluna) koji kaže da hramovi trebaju biti uništeni i službe prekinute, i sav drevni zakon ukinut, i jedan Bog obožavan, čiji sluga on kaže da je.' Prokonzul (upravitelj) posla vojnike i vitezove da dovedu Andriju. Oni nađoše njegov stan: kad oni uđoše, njegovo lice je tako sijalo da su pali u strah. Andrej reče tim prisutnim upraviteljevu svrhu. Ljudi naoružaše se protiv vojnika, ali Andrej ih zaustavi. Prokonzul stiže, ne našavši Andreja u zadanom mjestu, on je bijesnio kao lav i pošalje još dvadeset ljudi. Oni, na dolasku, behu zbunjeni i ne rekoše ništa. Prokonzul posla veliki odred da ga dovedu silom. Adndrej reče: 'Jeste li došli po mene?' 'Da, ako si ti čarobnjak koji kaže da bogovi ne treba da budu obožavani.' 'Ja nisam čarobnjak, već apostol Isusa Hrista koga propovedam.' Na ovo, jedan od vojnika povuče svoj mač i zaplaka: 'Šta da radim sa tobom, Virinuse, da ti šalješ mi onoga koji ne samo da me može izbaciti iz tijela, već spaliti me svojom moči? Bi li i sam došao! Ne bi mu učinio nažao.' I đavo izađe iz vojnika i on pade mrtav. Na ovo dođe upravitelj i stade pred Andreja ali nije mogao da ga vidi. Ja sam onaj koga tražiš.' Njegove oči behu otvorene, i on reče u ljutnji: 'Šta je ovo ludilo, i da ti prezireš nas i naše oficire? Ti si najizvesnije čarobnjak. Sada ću te baciti zvijerima zarad preziranja naših bogova i nas, i vidjeti čemo da li će razapeti koga propovedaš će pomoći ti.' Andrej: 'Moraš vjerovati, prokonzule, u istinitog Boga i njegova Sina kojeg je on poslao, naročito sad kad jedan od tvojih ljudi je mrtav.' I nakon duge molitve on dotaknu vojnika: 'Ustani: moj Bog Isus Krist te podiže.' On usta i staja ceo. Ljudi vikaše: 'Slava našemu Bogu.' Upravitelj: Ne vjerujte, O ljudi, ne verujte čarobnjaku.' Oni rekoše: 'Ovo nije čarobnjaštvo već lijepo i istinito učenje. ' Prokonzul: 'Ja ću baciti ovoga čovjeka zvjerima i pisati ću o vama Cezaru, da vi stradate zarad mržnje ka njegovim zakonima.' Oni bi ga kamenovali, i rekoše: 'Piši Cezaru da su Makedonci primili riječ Božju, i napustili njihove idole, obožavajući istinitog Boga.'

Tad upravitelj u gnjevu napusti pretorijum, i ujutro dovede zveri do stadiona i doveo je apostola tamo za kosu i udarajući sa palicama. Prvo su poslali bijesnog vepra koji je išao triput i nije ga takao. Narod je slavio Boga. Bik vođen od trideset vojnika i potaknut od dva lovca, nije dotakao Andreja već rastrga lovce u komade, rikaše, i pade mrtav. 'Hrist je istinit Bog, 'rekoše ljudi. Anđeo je bio poslan da siđe i ojača apostola. Upravitelj u bijesu posla ljutog leoparda,koji ostavi svakoga mirna već uhvati i zadavi prokonzulovog sina, a Virinus je bio tako ljut da nije rekao ništa ili brinuo. Andrej reče narodu: 'Poznajte sad da je ovo istiniti Bog, čija moč potčinjava zveri, premda Virinus ga ne pozna. Ali da vi možete verovati više, Ja ću podići mrtvoga sina, i zbuniti glupoga oca.' Nakon duge molitve,on ga podiže. Narod bi ubio Virinusa, ali Andrija zaustavi ih, i Virinus ode do pretorijuma, zbunjen.

19  Nakon ovoga mladić koji je slijedio apostola posla po svoju majku da srete Andreja. Ona dođe, i nakon što je bila upućena, molila ga je da dođe u njihovu kuću, koja je bila razorena velikom zmijom. Kako je Andrija prilazio, ona je siktala glasno i sa podignutom glavom dođe da ga srete, bila je pedeset lakata duga, svako je pao u strahu. Andrej reče: 'Sakrij svoju glavu, pogrdniče, koju si podigao na početku da ozlijediš ljudski rod, i slušaj sluge Boga, i umri.' Zmija je urlala, i smotala se o veliki hrast blizu i ispustila otrov i krv i umrla.

Andrej ode do ženinog imanja, gde je dete ubijeno od zmije ležalo mrtvo. On reče roditeljima: 'Naš Bog koji vas je spasio me je poslao ovde da vi verujete u njega. Idite i vidite ubicu ubijenog. 'Oni rekoše: 'Mi ne marimo mnogo za dečakovu smrt, ako budemo osvećeni. 'Oni odoše, i Andrej reče prokonzulovoj ženi (njeno obraćenje je izostavljeno od Grigorija): ' Idi i podigni dečaka. ' Ona ode, ne sumnjajući, i reče: 'U ime moga Boga Isusa Krista, ustani ceo.' Roditelji se vratiše i nađoše njihovo dete živo, i padoše na Andrejeve noge.

20 Slijedeće noći on vidje viziju koju je izgovorio. 'Čujte, voljeni, moju viziju. Ja gledah, i gle, velika planina podignuta na visokom, koja na sebi nije imala ništa zemaljsko, već samo je sijala sa takvim svjetlom, da je izgledala da obasjava čitav svet. I gle, tamo stajaše do mene moja voljena braća apostoli Petar i Jovan, i Jovan dohvati ruku Petrovu i podiže ga na vrh planine, i okrene meni i upita me da idem gore za Petrom, govoreći: ''Andrej, ti češ piti iz Petrove čaše.'' I on raširi svoje ruke i reče: ''Približi se k meni i raširi svoje ruke tako da spojiš ih sa mojima, i stavi svoju glavu na moju glavu.'' Kad ja učinih tako ja nađoh sebe manjim od Ivana. Nakon toga on mi reče: ''Da li bi želio znati sliku onoga što vidiš, i tko je koji ti govori?'' i ja rekoh: ''Ja želim da znam.'' I on mi reče: ''Ja sam riječ krsta na kojemu češ ti visjeti kratko, zarad njegova imena koga ti propovedaš.'' I mnoge druge stvari on reče meni, o kojem ne mogu sad reči ništa, već one će biti objavljene kad ja dođem do žrtve. A sad hajde da se svi sakupimo da primimo riječ Božju, i daj da predam ih Gospodu Isusu Hristu, da bi on bio udostojen da drži ih nedužne u svom učenju.nJer ja se sad odpuštam od moga tela, i idem ka obećanju koje je odobreno mi kao obećanje, koji je Gospod nebesa i zemlje, Sin Boga Svemočnoga, sam Bog sa Duhom Svetim, nastavljajući za večna doba.'

(Siguran sam da Jovan u drugom delu ove vizije je bio zamjenjen od Grigorija za Isusa. Zvuci Dela Ivanovih i od Petra su očiti ovde.)

Sva braća plakaše i udaraše svoja lica.Kad se svi sakupiše, Andrej reče: 'Znajte, ljubljeni, da vas ja ostavljam, ali ja verujem u Isusa čiju riječ propovedam, da će on držati vas oda zla, da ova žetva koju sam posijao među vama ne bude iščupana od neprijatelja, to je, znanje i učenje moga Gospodina Isusa Hrista. Ali vi molite uvijek i stojte čvrsto u svojoj vjeri, da Gospod može iskorijeniti sav kukolj uvreda i udostoji da vas sakupi u njegovom nebeskom ambaru čiste pšenice.' Tako za pet dana on je učio i potvrdio ih: da je on raširio svoje ruke i molio: 'Drži, ja molim te, O Gospode, svoje stado koje sada zna tvoje spasenje, da zli ne prevladaju protiv njega, već da to čijom zapovešću i naumom primljenim, može da sačuva nepovrijeđene zauvek.' I svi odgovoriše 'Amin'. On uze hleb, prelomi ga sa zahvalnošću, dade ga svima, govoreći: Primite milost koju    naš Gospod Bog dao vam je po meni slugi.' On poljubi svakoga i preda ih Gospodu, i ode u Solun, i nakon što je naučavao tamo dve godine, on ostavi ih.

21 Mnogi vjerni iz Makedonije pratili su ga u dva broda. I svi behu željni viđenja Andrejevog broda, da ga čuju. On reče: ''Ja znam vašu želju, ali brodić je veoma malen. Neka sluge i prtljag idu u veći brod, a vi sa mnom u ovaj. On dade im Antimusa da ih tješi, i ponudi im da idu u drugi brod za koji je naredio da se drži uvijek blizu...da mogu da ga vide i čuju riječ Božju. (Ovo je malo zbunjujuće). I kako je zaspao za malo, jedan padne preko palube ( u vodu). Antimus podiže ga, govoreći: 'Pomozi nam, dobri gospodaru, jedan od naših sluga stradava.' On prekori vjetar, i bilo se smirilo, i čovjek je nošen valovima na brod. Antimus pomože mu na palubi i svi se čudiše. Na dvanaesti dan oni stigoše Patru u Ahaji, iskrcaše se, i odoše u boravište.

22 Mnogi su ga pitali da ostane s njima, ali on je rekao da on može ići samo gde Bog navede ga. Te noći on nije imao otkrivenja (objave), i sledeće noći, bijući potrešen ovim, on ću glas kako govori: 'Andrej, Ja sam uvijek sa tobom i ne zaboravljam te, ' i bioje zadovoljan.

Lesbius prokonzulu bi rečeno u viziji da ga uzme sebi, i posla glasnika po njega. On dođe, i ulazeći u prokonzulovu prostoriju nađe ga kako leži kao mrtav sa zatvorenim očima; on udari ga u stranu i reče: 'Ustani i reci nam šta te je snašlo.' Lesbius reče: 'Ja se gadim puta koji ti učiš i poslao sam vojnike u brodovima do prokonzula Makedonije da pošalju te vezanog k meni, ali oni behu upropašćeni i nisu mogli stići svoje odredište. Kako sam ja nastavio u svome da uništavam tvoj Put, dva crna čovjeka (Etiopljanina) pojaviše se i bičevaše me, govoreći: ''Mi ne možemo više prevladati te, jer čovjek dolazi koga si mislio protjerati. Tako te noći, dok smo još imali snage, mi čemo osvetiti sebe na tebi.'' I oni udaraše me bolno i ostaviše me. Ali sad moli da mi bude oprošteno i da budem izliječen.' Andrej je propovedao riječ i svi vjerovaše, i prokonzul bi izliječen i osvedočen u vjeri.

23 A Trofima,jednom upraviteljeva gospođa, a sad udata za drugog , ostavila je njenog muža i došla Andriji. Njen muž dođe do njene gospođe (Lesbiusove žene) i reče da je ona obnovila njenu vezu sa prokonzulom. Žena, bijesna, reče: 'Ovo je zašto moj muž me ostavio ovih šest mjeseci.' Ona pozva njenog upravitelja (zamenika) i osudio je Trofimu kao kurvu i poslao je u javnu kuću. Lesbius nije znao ništa, i on bi obmanut od svoje žene, kad ona upita za nju. Trofima u javnoj kući je molila stalno, i imala je Evanđelje na grudima, i nitko joj nije mogao prići. Jedan dan netko joj je nanio nasilje, i Evanđelje pade na zemlju. Ona je plakala Bogu za pomoć i anđeo dođe, i mladić pade mrtav. Nakon toga, ona ga podiže, i ceo grad potrča na vidik.

Lesbiusova žena ode u kupatilo sa upraviteljem, i kako se ona kupala ružan demon dođe i ubije ih oboje. Andrej je čuo i rekao: 'To je sud Božiji za njihov postupak ka Trofimi.' Gospođina dadilja, oronula od starosti, odvedena je na mjesto, i molila za nju. Andrija reče Lesbiusu: 'Hočeš li je podići?' 'Ne, nakon svega lošega što je učinila.' 'Mi ne trebamo biti milostivi.'Lesbius ode do pretorijuma. Andrej, podiže ženu koja ostade posramljena: on reče joj da ide kući i moli. 'Prvo', ona reče, 'pomiri me sa Trofimom koju sam ozlijedila.' ' Ona ti ne zamjera.' On pozva nju i oni behu pomireni. Kalista je bila žena.

Lesbius, rasteći u veri, dođe jedan dan do Andreja i prizna sve svoje grijehe. Andrej reče: 'Ja zahvaljujem Bogu, moj sine, da se ti bojiš suda koji dolazi. Budi jak u Gospodu u koga veruješ.' I on uze njegovu ruku i hodao je s njim do obale.

24 I oni sedoše, sa drugima, na pijesak , i on je podučavao. Leš je bio bačen u more blizu njih. 'Mi moramo učiti', reče Andrej, šta je neprijatelj učinio njemu.' I on podiže ga, dade mu odeću, i reče mu da kaže svoju priču. On reče: 'Ja sam sin Sostratusa, od Makedonije, kasnije došao iz Italije. Na povratku kući ja čuh novo učenje, i odoh da vidim o njemu. Na putu ovamo mi besmo uništeni i svi potopljeni.' I nakon nešto misli, on je uvidio da Andrija je čovek koga je tražio, i pade na njegove noge i reče: 'Ja znam da si ti sluga istinitog Boga. Ja molim te za moje drugove, da oni također budu podignuti i poznaju ga. Tad Andrej uputi ga, i potom je molio Boga da pokaže tijela drugih potopljenih ljudi: trideset devet je bilo isprano na obalu, i svi tamo moliše za njih da budu dignuti (oživljeni). Filopator, mladić, reče: 'Moj otac posla me ovde sa velikom svotom. A on huli na Boga i njegovo učenje. Neka ne bude tako.' Andrej naredi da tela budu sakupljena, i reče: 'Koga ćete podići prvog?' On reče: 'Warus moj udomitelj (brat posvojenih roditelja).' Tako on je prvo podignut i potom drugih trideset i osam. Andrej je molio nad svakim, i tad je rekao braći svakomu da uzmu ruku od jednoga i kažu: 'Isus Hrist sin živoga Boga podiže te.''

Lesbius dade mnogo novca Filopatoru da nadomjesti šta je izgubio, i on osta sa Andrijom.

25 Žena, Kaliopa, udata za ubicu, imala je vanbračno dete i patila u mukama. Ona je rekla svojoj sestri da pozove Dianu za pomoć, kad ona učini tako đavo se pojavi njoj u noći i reče: 'Zašto me mučiš sa zaludnim molitvama? Idi Andreju u Ahaju.' Ona dođe, i on je pratio nju do Korinta, Lesbius sa njim. Andrej reče Kaliopi: 'To zaslužuješ da trpiš zarad tvoga zlog života: ali veruj u Krista, i biti ćeš olakšana, ali dete će biti rođeno mrtvo.' I tako bi.

26 Andrej učini mnoge znake u Korintu. Sostranus otac Filopatora, upozoren u viziji da posjeti Andreja, prvo dođe u Ahaju i potom u Korint. On srete Andreja kako hoda sa Lesbiusom, prepozna ga po viziji, i pade pred njegove noge. Filopator reče: 'Ovo je moj otac, koji traži da zna šta mora da čini.' Andrej: 'Ja znam da on je došao da nauči istinu, mi zahvaljujemo Bogu, koji otkriva sebe vjernicima.' Leontinus sluga Sostratusa, reče mu: 'Vidite li, gospodine, kako lice ovoga čovjeka sjaji?'' 'Ja vidim, moj ljubljeni, ' reče Sostratus; 'hajde da ga nikad ne ostavimo, već živimo sa njim i čujemo riječi večnoga života.' Slijedeći dan oni prinesoše Andreju mnoge darove, ali on reče: 'Nije za mene da uzimam išta već vas same. Da sam želio novac, Lesbius je bogatiji.'

27 Nakon nekoliko dana on reče mu da mu pripremi banju, i idući tamo vidje stara čovjeka sa đavolom, kako drhti neizmjerno. Kako se čudio na njega, drugi, mladić, izađe iz banje i pade na njegove noge, govoreći: 'Šta mi imamo s tobom, Andrej? Jesi li došao ovde da nas okreneš iz naših boravišta? Andrej reče narodu: 'Ne bojte se, ' i izbaci oba đavola. Potom, dok se kupao, on mu reče: ' Neprijatelj čovjećanstva leži svugdje, u kupatilima i u rekama, zato mi treba uvijek da prizivamo ime Gospodnje, da bi on imao uticaj nad nama.'

Oni dovedoše njihove bolesne njemu da budu izlečeni, i tako učiniše oni iz drugih gradova.

28 Starac, Nikola, doše sa odećom poderanom i reče: ' Ja sam sedamdeset i četiri godine star i uvijek sam bio sladostrasnik. Prije tri dana ja čuh tvoja čuda i učenje. Mislio sam da okrenem novi list, i onda nisam, u ovoj sumnji, ja uzeh Evanđelje i molio sam Boga da učini da zaboravim moje ranije naume. Nekoliko dana potom, ja zaboravih evanđelje koje imah, i odoh u javnu kuću. Žena reče: 'Odlazi, strače, odlazi ti si anđeo Božiji, ne diraj me niti mi prilazi, jer u tebi vidim veliku tajnu.'' Tad se ja sjetih Evanđelja, i dođoh tebi za pomoć i oproštaj.' Andrija je razgovarao dugo protiv da se nije mogao zadržati, i molio je od šestog do devetog časa. On usta i opra svoje lice i reče: 'Neću jesti dok ne saznam hoće li Bog imati milosti na ovoga čovjeka.' Drugi dan on je postio, ali nije imao otkrivenja do petoga dana, kada je plakao jako i rekao: 'Gospode, mi ostvarujemo milost za mrtve,a sad ovaj čovek želi da zna tvoju veličinu, zato on ne treba li da se vrati i ti izliječiš ga?' Glas dođe sa nebesa i reče: ''Ti si prevladao za starca, ali kako si ti iscrpeljen postom, neka on također posti, da bi bio spašen.' I on pozva ga i propovijedao je uzdržanje. Na šesti dan on upita braću svu da mole za Nikolasa, i oni jesu. Andrej potom uze hranu i dozvoli ostalima da jedu. Nikolas ode kući, razdijeli svoja dobra, i živeo je šest mjeseci na suvom hljebu i vodi. Potom umre. Andrej nije bio tamo, ali u mestu gde je bio čuo se glas: 'Andrija, Nikola za koga si posredovao, je postao moj.' I on reče braći da Nikola je mrtav, i molio je da bi on odmorio u miru.

29 I dok je on boravio u tome mjestu (verovatno Lakedamon) Antifan iz Megare dođe i reče: Ako u tebi ima milosti, prema zapovedi Spasitelja koga propovedaš, pokaži sad.' Pitan koja je njegova priča, on je reče. Vračajući se sa puta, Ja čuh vratara moje kuće kako plače. Oni rekoše mi da on i njegova žena i sin behu mučeni od đavola. Ja odoh gore i nađoh druge sluge kako škrguću zubima, jureći na mene i smijući se ludo. Ja odoh dalje gore, i nađoh da su istukli moju ženu, ona je ležala sa njenom kosom preko lica ne mogavši me prepoznati. Izliječi je, i ne brinem ništa za druge.' Andrej reče: 'Nema uvažavanja osoba od strane Boga. Hajdemo tamo. Oni odoše iz Lakedamona u Megaru, kad su ušli u kuću, đavoli su vikali: 'Zašto si ovde, Andrija? Idi gde ti je dozvoljeno, ova kuća je naša. On je izliječio ženu i sve uzete osobe, i Antifan i njegova žena postaše čvrste pristaše.

30 On se vrati u Patru gde Egej je bio upravitelj, i jedna Ifidamia, koja je bila preobraćena od učenika, Sosije, dođe i zagrli njegove noge i reče: 'Moja gospođo Maksimila koja je u vrućici je poslala po tebe. Upravitelj stoji kraj njenog kreveta sa mačem izvučenim, s namisli da ubije sebe kad ona izdahne.' On ode k njoj, i reče Egeju: ''Ne učini sebi nažao, već stavi svoj mač u njegovo mjesto. Biti će vreme kada češ ga dizati na mene.' Egej nije razumeo, ali učini tako. Andrej uze Maksimilinu ruku, ona poče da se znoji, i bila je dobro, on reče im da joj dadu hrane. Upravitelj posla mu 100 komada srebra, ali on nije pogledao na njih.

31 Idući tamo on vide bolesnoga čovjeka kako leži u prljavštini prosjačeći, i izlijeći ga.

32 Drugdje on vidje slijepa čovjeka sa ženom i sinom, i reče: 'Ovo je uistinu đavolji posao, on ih je oslijepio u duši i tijelu.' On otvori njihove oči i oni vjerovaše.

33 Onaj koji je vidio ovako reče: ' Ja molim te dođi do luke, tamo je čovjek, sin pomorca, bolestan pedeset godina, izbačen iz kuće, leži na obali, neizlečiv, pun čireva i crva.' Oni odoše njemu. Bolestan čovjek reče: 'Možda si ti učenik od toga Boga koji sam može spasti.' Andrej reče: 'Ja sam onaj koji u ime moga Boga može povratiti ti zdravlje,' i doda': 'U ime Isusa Hrista, ustani i slijedi me.' On ostavi svoje prljave krpe i slijedio je, gnoj i crvi su tekli iz njega. Oni odoše na more, i apostol opra ga u ime Trojstva i on bi ceo, i trčao je gol kroz grad objavljujući istinitoga Boga.

34 U to vreme prokonzulov brat Stratokle došao je iz Italije. Jedan od njegovih robova, Alkman, koga je volio, bi uzet od đavola i ležao je pjenušav u dvoru. Stratokle čuvši za to reče: 'Hoće li more progutati me prije nego vidim ovo.' Maksimila i Ifidamia rekoše: 'Budi utješen, tamo je čovjek Božji, hajde da pošaljemo po njega.' Kad on dođe on uze dečakovu ruku i podiže ga celog. Stratokle je verovao i priklonio se Andreju.

35 Maksimila ode danom u pretorijum i posla po Andreja da uči tamo. Egej je bio u Makedoniji, ljut zarad Maksimile ga je ostavila od njenog preobraćenja. Kako su oni bili svi sakupljeni jedan dan, on se vrati, njegovom velikome strahu. Andrija je molio da on ne trpi da uđe u mjesto dok svi se ne raziđu. I Egej je odjednom bio uhvaćen neraspoloženjem, i u vremenu apostol je odlučio da ih sve odpošalje, njega zadnjeg. Ali Maksimila na prvu priliku dođe do Andrije i primi riječ Božju i ode kući. (Na ovom mjestu moramo staviti djelove citirane od Evodija iz Uzale: vidi dole.)

36   Nakon ovoga Andrija je bio uhvaćen i zatvoren od Egejana, i svi dođoše u zatvor da budu učeni. Nakon nekoliko dana on je bio bičevan i razapet, visio je tri dana, propovijedao, i izdahnuo, i u punoći je prošao svoju muku. Maksimila je pomazala i sahranila njegovo telo.

37 Iz grobnice je dolazila mana kao brašno, i ulje: iznos pokazuje neplodnost ili plodnost dolazećeg doba – kao što sam rekao u knjizi Čuda. Ja nisam izložio ovu muku u dužini, jer nađoh dobrim to učinjeno od nekoga drugog.

38 Ovoliko  sam namislio da napišem, nedostojan, nepismen itd. Autorova molitva za njega sama završava knjigu. Neka Andrija, čijom smrću – danom on je rođen, posreduje da ga spase.

 

( Stradanje na koje Grigorije ukazuje je ono koje počinje Razgovorom učitelja)

Na odvojenim fragmentima i citatima koji prethode Stradanja su tri:

a) Prva je poslanica Titusa

Kad, konačno, Andrija također ( Jovan je naveden kratko ranije) je došao na venčanje, on također, da objavi slavu Božju, razdvojio je one koji su nameravali da se venčaju, ljude i žene, i upučivao ih da nastave svetost kao samci.

Nema sumnje ovo se odnosi na priču u Grigoriju, gl.11. Gregorije, primjećeno je, je izmijenio priču (ili je koristio izmijenjen tekst), za venčavanje rođaka nije bilo zabranjeno dok Teodosijevo vreme (tako Flamion). On ili njegov izvor je zamišljen kao veza između parova, u izvornim Delima nijedan nije postojao, sama činjenica braka je bila dovoljna.

 

b) Sledeća je rasprava od Evodiusa, episkopa Uzale, protiv Maniheja

Pogledajmo, u Delima Leuciusa koje on napisao pod imenom apostola, koji način stvari si primao o Maksimili ženi Egetesa, koji odbijajući da plati njenu dužnost njenomu mužu (iako apostol je rekao: Neka muž da daužnost ženi kao žena mužu: 1 Kor. Vii 3), uključuje njenu sluškinju Eukliu na njenomu mužu, isključujući nju, kao što je pisano, sa zlima (lit. Neprijateljski) primamljivosti i slike, i zamjenjemo zamjenom za sebe po noći, tako da on u neznanju koristio je nju kao ženu.

Također je pisano, da kad ova ista Maksimila i Ifidamia su otišle zajedno da čuju apostola Andriju, lijepo dijete, koji, Leusije bi nas razumio, nije bio Bog ili najmanje anđeo, pratio ih je do apostola Andreja i otišao do pretorijuma Egetesa, koji ulazeći u njihovu prostoriju lažirao je ženski glas Maksimile, žaleći se na trpljenjima žena, i na Ifidamijin odgovor. Kad Egetes je čuo razgovor, on je otišao. (Ove nezgode mora da su umiješane između cc. 35 i 36 Gregorija od Toura.)

 

c) Evodius citira drugu rečenicu, neizvesno iz Dela Andrejevih, već više u njihovom načinu nego onom od Jovana ili Petra:

U Delima napisanim od Leuciusa, koje Manihejci su primili, ovako je pisano:

Za zavodljive izmišljotine i takozvanu predstavu i zbirku (silu, nesavladljivu) vidnih stvari ne proizilaze iz njihove vlastite prirode, već od čovjeka koji vlastitom voljom je postao gori kroz zavođenje.

Nejasno je, u originalu i verziji: ali je vrsta stvari koje se obraćaju onima koji misle o materijalnim stvarima i fenomenu kao zlu.

Mi se ne čudimo na takva pripovijedanja kako tekst koji Evodius citira je izbačen, bilo od Gregorija ili njegovog izvora, iz teksta.

Sledeći deo je fragment od nekoliko strana u dužini nađen od M. Boneta u Vatikanskom rukopisu 8Gr. 808) od desetog do jedanaestog vijeka. Nema sumnje da je deo originalnih Djela. Visoko je monoton u delovima. Andrej u zatvoru razgovara sa braćom.

1...je li u tebi u svemu slabost? Nisi li još uvjeren u sebe da ne nosiš njegovu dobrotu? Da budemo pobožni, radujmo se u izobilju (neopterećnog) drugarstva koje dolazi na njega. Hajde da kažemo sebi: Blažena je naša rasa! Od koga je voljena? Blaženo je naše stanje! Od koga je ostvarilo milost? Mi nismo bačeni na zemlju, mi koji smo prepoznati od tako velike visosti, mi nismo potomci vremena, da potom budemo raspušteni vremenom, mi nismo majstorija (rad) kretanja, učinjeni da budemo ponovo uništeni od sebe, niti stvari zemaljskog rođenja, koja završavaju opet tamo. Mi pripadamo, tad, ka veličini, kojoj težimo, od koje smo vlasništvo, i možda veličina je imala milosti nad nama. Mi pripadamo boljemu, stoga ne bežimo od gorega, mi pripadamo lijepomu, zarad čije koristi odbijamo grijeh, ka pravednima, od kojih smo odbacili nepravedne, milostivima, od kojih smo odbacili nemilostive, Spasitelju, od koga prepoznajemo uništitelja, ka svjetlosti, od koje smo odbacili tamu, Jedinomu, kojim smo okrenuti od mnoštva, nebeskomu, od koga smo naučili da znamo zemaljsko, prebivajućim, od kojih videsmo prolazno. Ako želimo da prinesemo Bogu koji ima milost knama vrijednu zahvalnost ili povjerenje ili himnu ili hvalu, koji bolji uzrok imamo da bi bili prepoznati od njega?

2 I razgovarajući tako sa braćom, od otposla ih dalje svakoga njegovoj kući, govoreći im: Niti ste me ikada zaboravili, vi koji ste sluge Hrista, zarad ljubavi koja je u njemu: niti ću ja biti zaboravljen od vas zarad posredovanja. I svaki se udalji svojoj kući, i bilo je među njima radovanje nakon mnogih dana, dok Egetej nije mislio da ih progoni zarad optužbi protiv Apostola. Svaki od njih tad bi potvrđen u to vreme u nadi prema Gospodu, i oni sakupiše se bez bojazni u zatvor, sa Maksimilom, Ifidamiom, i ostalima, stalno, bijući zaklonjeni zaštitom i milošću Gospodnjom.

3 Ali jedan dan Agetej, pošto je čuo uzroke, sjetio se stvari u pogledu Andreja, kao netko uhvaćen zlobom, on ostavi povod koji je imao u ruci, i ustade sa sudske stolice i potrča brzo u pretorijum, upaljen ljubavlju prema Maksimili i želeći da je nagovori zavođenjem. I Maksimila je prethodno bila s njim, dolazeći iz zatvora i ulazeći u kuću. I on ode i reče joj.

4 Maksimila, tvoji roditelji smatrali su me vrednim da mi budeš supruga, i dali su mi tvoju ruku u braku, ne gledajući na bogatstvo ili porijeklo ili slavu, već u moje dobro stanje duše, i da da ja mogu preći preko mnogog da bih izdržao prijekor tebe, i od onog što sam uživao od ruku tvojih roditelja i ti od mene tokom celog našeg života, Ja sam došao, ostavljajući dvor, da naučim od tebe jednu stvar: odgovori mi stoga razumno, ako si ti bila kao žena prijašnjih dana, živeći sa mnom na način koji znamo, spavajući, razgovarajući, noseći potomke sa mnom, ja ću činiti dobro sa tobom u svemu, i više , Ja ću osloboditi stranca koga držim u zatvoru, ali ako ti nečeš ja neću učiniti ništa grubo, jer uistinu ne mogu, ali on, koga si ti napatila više od mene, ja ću napatiti više. Vidi, Maksimila, da gde dvojici ti si sklona, i odgovori mi sutra, jer ja sam ceo naoružan zarad ovoga.

5 I kad ove reći izađoše, a Maksimila opet u uobičajeno vreme, sa Ifidamiom, ode do Andreja, i stavljajući njene ruke pred vlastite oči, i stavljajuči ih na njena usta, ona poče da objavljuje mu celu stvar zahteva ka Egateju. I Andrija odgovori joj: Ja znam,  Maksimila moje dete, da ti si ganuta da se odupreš celom privlačenju (obećanju) svadbene zajednice, želeći da prekineš, ali sad ti želiš za daljnje svedočanstvo moje mišljenje. Ja svedočim, O Maksimila, ne učini, ne budi pobijeđena prijetnjom Ageteja, ne budi prevladana njegovim govorom, ne boj se njegovih sramnih saveta, ne padaj na njegovo umijeće laskanja, ne pristaj da predaš se njegovim nečistim čarolijama, već izdrži sve njegove muke gladeajući nas za malo vremena, i videti češ ga celog nemog i uzetog od tebe i od svega sličnog tebi. Ali od toga što najviše želim reći ti, ja se ne odmaram dok ne ispunim posao viđen, i što dolazi tebi, me je izbeglo, i pravo u tebi vidim li ja Evu koja se kaje, i u sebi Adama koji se vraća, jer to što je ona trpjela u neznanju, ti sad za čijom dušom ja ginem namešten pravo za povratkom, i ono što duh trpi što nije prevladano njome i izmaklo od sebe, to je pravo mi, sa tobom koja vidiš sebe vraćenu. Jer njen nedostatak ti si popravila ne trpljenjem kao ona, i njenu nesavršenost ja sam usavršio uzimajući utočište u Bogu, ono što ona nije slušala ti si slušala, ono gde je on pristao ja sam pobegao, i to što oni oboje sagrešiše mi smo bili svesni, jer je određeno da svako treba ispraviti i ustati opet iz vlastite greške.

6 Ja, potom, rekavši ovo kako sam rekao, išao sam reći sledeće: Dobro učinjeno, O prirodo koja si spasena jer si bila jaka i nisi sakrilla se (Od Boga kao Adam)! Dobro učinjeno, O dušo koja plačeš za onim što si pretrpjela, i vračaš sesebi! Dobro učinjeno, O čovjeće koji razumeš šta je tvoje i koji ideš za onim što je tvoje! Dobro učinjeno, ti koji čuješ šta je izgovoreno,jer ja vidim te većom od stvari koje su izgovorene! Ja priznajem te kao močnijom od stvari koje izgledaju da nadilaze te, kao ljepše od onih koje bacaju te u grešnost, koje nosi te u zarobljeništvo. Videći tad, O čovjeće, sve ovo u tebi, da ti nisi materijalan, sveto svetlo, sličan onomu koji nije rođen, da si razuman, nebeski, proziran, čist, iznad tijela, iznad svijeta, iznad vladara, iznad ovlasti, iznad kojih ti si u istini, tad sadrži sebe u uvjetima i primi puno znanje i shvati gde si izvrsan, i gledajući vlastito lice u tvojoj suštini, razbi nadvoje sve okove – ne kažem ne samo sa one koji su od tvoga rođenja, već one koji su iznad istine, od kojega smo poslali ti imena koja su neizmerno velika – želeći iskreno da vidimo njega koji je objavljen tebi, njega koji ne dolazi u biće, koga možda sam poznaš sa pouzdanjem.

7 Ove stvari sam ti rekao, Maksimila, jer u njihovom mišljenju stvari koje sam govorio koje su došle do tebe. Kao što je Adam umro u Evi zarad tog je je pristao na njeno priznanje, tako sad ja živim u tebi koji držiš Gospodnje zapovesti i utvršuješ sebe u činu dostojanstva tvoga bića. Ali ove prijetnje Agateja ti zgazi, Maksimila, znajući da mi imamo Boga koji ima milosti nad nama. I neka zvuk te ne pomeri, već ostani časna – i neka on kazni me ne samo takvim mukama kao okovi, već neka me baci zverima ili spali me vatrom, i baci me u propast. I šta treba da kažem? Ima samo jedno telo, neka on zlostavlja to kako hoće, jer je slično njemu.

8 I tebi je moj govor, Maksimila: Ja kažem ti, ne daj sebe Ageteju; izdrži njegove napade, jer uistinu Maksimila, ja sam video moga Gospoda kako mi govori: Andrej, Agetej otac đavola će pustiti te iz zatvora. Tvoje, stoga, neka odsada držiš časno i čisto, sveto, neukaljano, iskreno, slobodno od preljube, nepomiren sa riječima našega neprijatelja, nepognut, nesalomljen, bezsuzan, nepovređen, ne u oluju bačen, ne posrčući bez prijateljskih osećanja za delo Kaina. Jer ako se ne predaš, Maksimila, ono što je suprotno tomu, ja ću također odmoriti, iako ja ću biti tako primoran da ostavim ovaj život zarad tebe to je, zarad mene. Ali ako verujem , čak ja, koji, može biti, imam korist kroz tebe da koristim drugima koji su slični meni, i ako si ti nagovorena riječima Ageteja i navođenja njegovog oca zmije, tako da se vratiš svojim ranijim delima, znaj ti da zarad tebe ja ću biti mučem dok ti sama ne vidiš da sam imao najomraženiji život zarad spasenja duše koja nije bila vredna.

9 Molim stoga, mudroga čovjeka koji je u tebi da tvoje misli nastave jasno gledati, ja molim tvoju misao koja nije viđena, da ostane cela: Ja molim te, voli svoga Isusa, i ne žanji gore. Pomozi mi, ti koga molim kao čovjeka, da budem savršen, pomozi mi također, da ti možeš prepoznati tvoju istinsku prirodu, osjeti sa mnom u tvojim trpljenjima, da možeš uzeti znanja onoga što trpim, i izbegni trpljenje koje ja gledam, i biti češ slepa onomu što vidiš, vidi ono što trebaš, i nečeš videti šta ne trebaš, čuj šta govorim, i odbaci ono šta si čula.

10 Ove reći sam govorio tebi, i svakomu koji čuje, ako će slušati. Ali ti, O Stratokle, reče on, gledajući prema njemu. Zašto si tako potišten, sa mnogim suzama i uzdasima koji se čuju nadaleko? Šta je niskost duha koja je na tebi? Zašto tvoga mnogog bola i tvoja velika muka? Da li brineš o onome što je rečeno, i stoga te molim da budeš sklon mislima kao moje dete? (ili, moje dete, da bude u mislima): da li ti osečaš komu moje reči su izgovorene? Je li iko od njih gledao na tvoje razumevanje? Jesu li dotakli tvoj razuma deo? Imam li te kao jednoga koji me sluša? Jesam li našao sebe u tebi? Je li u tebi onaj koji govori koga vidim da je moj? Da li on voli njega koji govori u meni i želi da ima prijateljstvo sa njim? Da li on želi da bude jedno sa njim? Da li laž žuri da postane njegov prijatelj? Da li on čezne da bude pridružen sa njim? Da li on nalazi u njemu imalo odmora? Ima li gde da položi svoju glavu? Da li mu ništavnost se suprotstavlja tamo? Ništavnost koja je sa njim, opire mu se, mrzi ga, beži od njega, je divlja, izbegljiva, okreće se beži, započinje, opterećena, započinje rat, govori sa drugima, i laskanje drugih, slaže se sa drugima? Da li ga ništa drugo ne uznemirava? Je li ima ijedan unutar koji je stran meni? Protivnik, uništitelj mira, neprijatelj, prevarant, vračar, nepošten, iskrivljen, prepreden, mrzitelj ljudi, mrzitelj riječi, onaj kao tiran, hvalisav, nadut, lud, sličan zmiji, oružje đavola, prijatelj vatre, pripadajući tami? Ima li u tebi ikoga, Stratokle, koji ne može izdržati moje govorenje ovih stvari? Tko je? Odgovor: da li govorim uzalud? Jesam li govorio uzalud? Ne, kaže čovek u tebi, Stratokle, koji sad opet tuguje.

11 I Andrej uze ruku od Stratoklesa i reče: Ja imam njega koga volim; ja ću odmoriti na njemu za kojim tragam, jer tvoje tugovanje, i plakanje bez prestanka, je znak meni da sam već našao počinak, da nisam govorio tebi riječi koje su slične meni, uzalud.

12 I Stratokle mu odgovori: Ne misli, najblaženiji Andreju, da ima išta drugo što muči me već ti, jer riječi koje izlaze od tebe su kao strijele vatre pucaju protiv mene, i svaka od njih me stiže i uistinu me spaljuje. Taj deo od moje duše koji naginje onomu što čujem je mučeno, proričući nevolju koja slijedi, jer ti uistinu odlaziš, i ja znam, časno: ali ovde šta ja tražim tvoju brigu i ljubav, gde da je nađem ili u komu? Ja sam primio seme riječi spasenja, a ti si bio sijač, ali da bi oni izbili i uzrasli ne treba nitko drugi nego ti, najblaženiji Andrej. I šta drugo da kažem ti nego ovo? Ja trebam mnogo milosti i pomoći od tebe, da postanem vredan semena koje imam od tebe, koje neće drugačije uzrasti trajno ili uzrasti u svetlu osim kako ti želiš, i moliš za njih i za celoga mene.

13 I Andrej odgovori mu: Ovo, moje dete, je što sam gledao u tebi sebe. I ja veličah moga Gospoda da moja misao o tebi ne bude prazna, već znaj šta kaže. Ali da bi znao istinu, sutra će Agetej dati me da budem razapet, jer Maksimila sluga Gospoda će razbjesniti neprijatelja koji je u njemu, kojemu on pripada, ali ne pristajući onomu što je mrsko njoj, i okrečući protiv mene ona će misliti da utješi sebe.

14 I dok je apostol govorio ove stvari, Maksimila nije bila tamo, jer je čula kroz riječi kojim joj je odgovorio, i bijući u delu sadržan od njih, i takvih misli kako riječi govore, iznesene ne nesavjesno, niti bez svrhe i ode do pretorijuma. I ona poželi zbogom celomu životu tela, i kad Agetej dovede k njoj isti zahtev koji on reče njoj da razmotri, da li će ona leći s njim, ona je odbila – i otamo on nagna se da stavi Andreja na smrt, i mislio je kojoj smrti da ga izloži. I kad sve smrti raspeća prevladaše u njemu, on ode i večera, i Maksimila, Gospod idući pred njom u liku Andrije, sa Ifidamiom dođe natrag u zatvor – i tamo bijući tamo veliko sakupljanje braće, ona nađe Andriju kako govori ovako:

15 Ja, braćo, bih poslan od Gospoda kao apostol u ove oblasti gde moj Gospod smatrao me vrednim, ne da uči bilo koga čoveka, već da podseti svakoga čoveka koji je sličan takvim rečima da oni žive u zlima koja su privremena, uživajući u njihovim lošim zabludama: odakle sam ja uvijek ohrabrivao vas da odete, i ohrabrivao vas da prema stvarima izdržite, i da pobegnete od svega što je prolazno – jer vidite da nitko od vas stoji, već da sve stvari, čak do običaja ljudi, su lako promenjive. I ovo se događa jer duša nije uvežbana i greši prema prirodi i drži ostavštinu svoga greha. Ja stoga smatram ih blagoslovenim koji su postali poslušni ka riječi propovijedanoj, i stoga vide tajne njihove vlastite prirode, za čijeg spasenja sve stvari su izgrađene.

16 Stoga vam naređujem, voljena deco, gradite se čvrsto na temeljima koji su položeni za vas, koji su neuzdrmani, i protiv kojih nijedan zlonamjernik ne može se urotiti. Budite tad, ukorijenjeni u ovaj temelj, budite utvrđeni, sečajući se šta ste videli (ili čuli) i sve to se dogodilo dok sam hodao sa vama svima. Videli ste dela izvedena kroz mene kojima nemate moči a da ne verujete, i takvi znakovi su se dogodili da možda i nijemu prirodu bi glasno proglasili; Ja sam dostavio vam riječi koje molim da primite kao riječi same što su. Budite utvrđeni tad, voljeni od svih koje ste videli, i čuli, i u kojima ste sudjelovali. I Bog u koga verujete će imati milosti na vas i pokazati vam sebe, davajući vam odmor u sva doba.

17 Što se tiče onoga što će me snaći, nemojte se brinuti kao neki drugi što gledaju, da sluga Božji komu Bog sam je dao mnogo u delima i rečima, bi bio zao čovek izveden iz ovoga privremenoga života, jer ne samo meni će se ovo dogoditi, već svima koji su voljeni i veruju u njega i priznaju ga. Đavo koji je ceo besraman će pomoći svoju decu protiv njih, da bi oni pristali sa njim, i on neće imati njihovu želju. I stoga on govori ovo što ću ti reći. Od početka svih stvari, i ako mogu reći, budući da on nema početak da bude pod njegovom vlašću, neprijatelj koji je protivnik mira izveo je od Boga takvoga kakav ne pripada uistinu njemu, ali u nekomu od slabije vrste i ne puno osvetljen, niti sposoban da se prepozna. I jer on ga ne zna, stoga mora on da se bori protiv njega. Jer on, misleći da poseduje ga i da je njegov gospodar zauvek, suprotstavlja mu se veoma, tako da čini neprijateljstvo da bude vrst prijateljstva, predlažući mu vlastite misli, on često slika ih kao zavodljive i varljive, sa kojima on misli da prevlada nada njim. On nije bio, tad, otvoreno pokazao da je neprijatelj, jer on je lažirao prijateljstvo koje je vredno njega.

18 I ovo njegovo delo je nošeno tako dugo da on čovek zaboravi da ga prepozna, ali on (đavo) zna ga sam, da je, on, zarad njegovih darova. Ali kad tajna milosti bi osvetljena, i savet odpočine objavljen, i svetlo riječi se pojavi, i rasa njih koji su spašeni bude opravdana, ratujući protiv mnogih zadovoljstava, (on, videći) neprijatelja samog omraženog, i sam, kroz dobrotu njega koji je imao milosti na nas, ismijavao se zarad njegovih dobrih darova, sa kojima je on mislio da pobedi nad čovekom, on je počeo da kuje zaveru protiv nas sa mržnjom i neprijateljstvom i napadima, i ovo je on odredio, da ne prestane dok ne namisli da nas odvoji od Boga.

Jer prije, naš neprijatelj je bio bez brige, i nudio je lažno prijateljstvo koje je vredno njega, i nije mogao da plaši se da mi, zavedeni njime, čemo se odvojiti od njega. Ali kad je svetlo oproštaja došlo, ono učini, kažem ne jačim. Jer je izložilo taj deo njegove prirode koji je bio skriven i čije misli su izbegle pažnji, i učinio ga je da prizna šta je.

Znajuči stoga, braćo, ono šta će biti, budimo budni, ne nezadovoljni, ne čineći se ponoito, ne noseći na našim dušama oznake njega koje nisu naše, već celi uzdignuti gore od cele reči, zadovoljno čekajmo kraj, i pobegnimo od njega, da bi on nadalje pokazao nam ko je, koji naša priroda ili protiv naše...

 

 

MUČENIŠTVO

Originalan tekst ovoga, kako Flamion pokazuje,treba da bude izabran iz nekoliko Grčkih i Latinskih izvora.

Bonet štampa Mučeništvo u nekolikooblika (Dela Apost. Apocr. Ii 1) na pp. 1-37 imamo Muku u tri teksta.

Najgornji je latinsko pismo od prezbitera i učitelja Ahaje. Ovo, kako Bonet dokazuje, je original od dve grčke verzije štampane ispod toga. Prvi uređivači ovoga pisma misle da bi bilo jedinstven dokument. Ali je uistinu stvar umjetnika. Veći deo njega se sadrži od dijaloga između Andreja i Aegeteja, pripovijedanje o stvarnoj Muci je prilično kratko.

Od dve grčke verzije, prva, koja počinje sa ''ha tois ophthalmois'' (grčka) je vjerna verzija latinskoga.

Druga koja počinje ''haper tois ophthalmois'' grčki ima broj umetanja uzetih iz originalnih Dela, na kraju, možda kroz sredinu 'Muke', koja kruži odvojeno, kao što mi imamo je u slučajevima Ivana, Pavla i Petra. Ovaj tekst je zvan po Flamionu Epitru grčki. Ep. Gr.

Na pp. 38-45 slijedi odlomak razgovora koji je upravo preveden. Izgleda da ovo je ostatak odvojene Muke odsječena od kraja originalnih Dela

Na pp. (per page (stranici?)) 46-57 je ''Mučeništvo prije''. Ovo govori (nakon govorenja o rasejanju apostola) o izlečenju i preobraćenju Lesbiusa, uništenju hramova, odpuštanje Lesbiusa od Cezara, viziji Andreja da Agetej će ga smaknuti, uhićenju Andrije i mučeništvu. Ono sadrži mnoge govore. Ovo je Mučeništvo 1

Na pp. 58-64 je ''Mučeništvo drugo (kasnije)'' u dva teksta, koje počinje odjednom sa uhićenjem apostola od Ageteja – nakon što je on proveo noć u razgovorima sa braćom.

Mučeništvo II, A, B su dva teksta od ovoga. Pored ovoga Bonet je objavio u Analekta Bollandiana i odvojeno (kao (Dodatak) Supplementum Codicis Apocryphi, ii, 1895), sledeće dokumente

1 Dela Andrejeva sa Enkomijom: zvana u kratko Pohvala, koja prepričava putovanja u značajnoj dužini, i neka od čuda koja su viđena u Gregoriju, i Muci (cc. 44-9) i prevod u Konstantinopolj.

2 Grčko Mučeništvo, od kojeg cc 1-8 prepričava putovanja, i od 9 nadalje Stradanje , sa dobrom raspodjelom stvari iz originalnih Dela. Ovo je zvano Prepričavanje.

3 Latinska Muka – ona znana Grigoriju, koja počinje Razgovorom učitelja, ona pravi kraj Knjige III od Abdijine Istorije Apostola, i tamo je dodana na Gregorijevu knjigu Čuda

Koristeći sve ove izvore, Flamion sa velikim trudom je odredio koji dio on pridodaje originalnim Djelima, i ja ću slijediti ga ovde.  Konačni tekst je vrst mozaika, od kojeg izvori će biti označeni na granici.

 

I nakon što je on tako razgovarao tokom noći sa braćom, i molio s njima i predao ih Gospodu, rano ujutro Agetej prokonzul posla za apostolom Andrejom njega van iz zatvora i reče mu: Kraj tvoga suda je tu, ti stranče, neprijatelj ovoga sadašnjeg života i suparnik cele moje kuće. Zašto si mislio dobro da češ upadati u mesta koja nisu tvoja, i kvariti moju ženu koja je od davnina poslušna meni? Zašto si učinio ovo protiv mene i protiv cele Ahaje? Zato češ ti primiti od mene dar u nadoknadu za ono što si izveo protiv mene.

I on zapovedi mi da bude bičevan od sedmero ljudi i potom da bude raspet, i zaduži izvršitelje da njegove noge budu neizbušene, i tako od treba da bude obešen, na ovaj način mučeći ga više.

Izveštaj se čuo širom cele Patre da stranac, pravednik, sluga Hrista koga Aegetej je držao zatvorenim, je bio razapet, ne učinivši ništa neispravno, i oni odoše zajedno da vide, bijući ljuti na prokonzula zarad njegova bezbožnog suda.

I kako su ga izvršitelji vodili do mjesta da izvrše ono što im je naređeno, Stratokle je čuo šta se dogodilo, i brzo otrča i preteče ih, i gledao je blagoslovenog Andreja kako je nasilno vođen od izvršitelja kao zločinac. I on ih nije štedio, već udarajući svakoga od njih glasno i trgajući ogrtače od gore ka dole, on uhvati Andreja dalje on njih, govoreći: Možeš zahvaliti blagoslovenom čovjeku koji me uputio i naučio me da uzdržim od jačine gnjeva, jer drugačije ja bih vam pokazao šta Stratokle može da učini, i koja je moč ludoga Ageteja. Jer mi smo naučili da izdržimo ono šta drugi nanose na nas. I on uze ruku apostola i ode sa njim do mjesta na obali mora gde je trebao biti raspet.

Ali vojnici koji su ga primili od prokonzula ostaviše ga sa Stratokleom, i vratiše se i rekoše Ageteju, govoreći: Kako smo otišli sa Andrejem, Stratokle nas je sprečio, i poderao je naša odela i odve ga dalje od nas i uzeo ga sa sobom, i gle, ovde smo kako vidiš. I Agetej odgovori im: Obucite drugu odeću i idite i ispunite ono što sam vam zapovjedio, na osuđenom čoveku, ali nemojte da vas vidi Stratokle, niti odgovarajte mu ponovo ako pita išta od vas, jer ja znam naglost njegove duše, štoje, i ako je izazvan on me neće poštedjeti. I oni učiniše kako Agetej im je rekao.

Ali kako je Stratokle otišao sa apostolom do mjesta određenog, Andrej videvši da je on bio gnjevan na Ageteja on je bio grdio ga tiho, i reče mu: Moje dete Stratokle, ja bih imao te posedovati tvoju dušu netaknutu, i odklonio on tebe ovu ćud, i niti budi iznutra izložen tako prema stvarima koje izgledaju teško tebi, niti budi upaljen izvana, jer postaje sluga Isusa da bude vrijedan Isusa. I druga stvar što ću ti reći i braći koja idu sa mnom, da čovjek koji je protiv nas, kad se usudi išta protiv nas i ne nađe nikoga da pristane sa njim, je udaren i istučen i ceo umrtvljen jer nije izvršio ono šta je namislio, zato, moja deco, imajte ga uvijek pred našim očima, jer ako zaspemo on će nas poklati kao protivnike.

I kako je on govorio ovo i više Stratoklesu i onima koji behu s njim, oni dođoše do mjesta gde on je trebao bizi raspet, i (videći krst postavljen na rubu pijeska do obale mora) on ostavi njih sve i ode do krsta i govori njemu (kao živomu stvorenju, glasno):

Pozdrav, O križu, ti si radostan uistinu! Dobro znam ja da od sada češ biti na miru, ti koji si za dugo vremena bio nošen, bijući namešten i čekajući na mene. Ja dođoh ti koga znam da pripada meni, Ja dođoh tebi da ti čezneš za mnom. Ja znam tajnu, za koju si ti namešten, jer ti si posejan u svetu da utvrdiš stvari koje su nestalne, i jedan deo tebe je raširen prema nebesima da možeš da označiš nebesku riječ (ili riječ koja je iznad) (glavu svih stvari): i drugi deo tebe je raširen na desnu ruku i levo da bi izbacio zavidnu i protivnu silu zloga, i sakupio u jedno stvari koje su rasute preko (ili u svijetu): Drugi deo tebe je posađen u zemlju, i tajno namešten u dubinu, da možeš da se pridružiš stvarima koje su u zemlji i koje su pod zemljom i nebeskim stvarima (Laud. Da možeš povući one koji su pod zemljom i one koji su držani u mjestima ispod zemlje, i pridružiti...itd)

O krste, sredstvo (izume) spasenja Svevišnjega! O krste, trofeju pobjede (Hrista) nad neprijateljima! O krste, posađen na zemlji i koji imaš plodove u nebesima! O ime krsta, ispunjeno svim stvarima (lit. Stvar ispunjena svime).

Dobro učinjeno, O krste, koji si svezao kretanje svijeta! Dobro učinjeno, O obrisu razumevanja koji si oblikovao bezoblično (zemlju?)! Dobro učinjeno, O nevideća kazno koja bolno kažnjavaš pojam znanja koja ima mnoge bogove, i izvodiš iz čovećanstva onoga koji umije! Dobro učinjeno, ti koji oblačiš sebe sa Gospodom, i rađaš lopova plodom, i pozvao si apostola na pokajanje, i nisi odbio da nas prihvatiš!

Ali kako dugo sam odlagao, govoreći ovako, i nisam grlio krst, da sa krstom ja budem živ i krstom pobedim običnu smrt svega i izađem iz života?

Dođite ovamo vi sluge radosti k meni, vi sluge Ageteja, izvršite želju od nas oboje, i vežite jagnje u šumu stradanja, čovjeka koji je stvaratelj, dušu ka Spasitelju.

I blagosloveni Andrej rekavši ovako, stajući na zemlji, gledao je iskreno ka krstu, i rekao braći da izvršitelji trebaju doći i učiniti šta im je zapoveđeno, jer stajali su nedaleko.

I oni dođoše i vezaše njegove ruke i njegove noge i nisu ih proboli klinovima, jer tako im je naložio Agetej, jer on je želio da napati ga tako da visi, i da u noći bude pojeden od pasa (Laud. Da bi bio izmoren i dopustio Maksimili da živi sa njim). I oni ostaviše ga viseći i odoše od njega.

I kad mnoštvo koje je stajalo do njih koji su bili učenici u Hristu od njega videše da oni su učinili njemu ništa od stvari uobičajenih njima da je razapet, oni su se nadali da čuju nešto opet za njega. Jer dok je on visio, on pomače svoju glavu i nasmija se. I Stratokle upita ga, govoreći: Čemu se smiješ, slugo Božii? Tvoj smijeh čini nas da tugujemo i plačemo jer mi smo ožalošćeni tobom. I blagosloven Andrej odgovori mu: Neću li se smijati, moj sine Stratokle, na uzaludan napad (zasjedu) Ageteja, čime on misli da kazni nas? Mi smo stranci njemu i njegovim zavjerama. Oni nije čuo, jer da je, on bi čuo da čovek Isus ne može biti kažnjen, jer on je nadalje znan njemu.

I potom on je pričao njima sve uobičajeno, jer neznabošci su također došli skupa, bijući ljuti na nepravedan sud Ageteja.

A ljudi koji behu ovde prisutni, i žene i deca, staro i mlado, vezani i slobodni, i svi koji čuju, ne obazirite se na zaludnu prevaru ovog sadašnjeg života, već pazite radije na onoga koji visi ovde zarad Gospodnjeg spasenja i koji će napustiti ovo telo, i odreći se svih požuda svijeta i prezreti (pljunuti na) obožavanje odvratnih idola, i otići ka istinskom obožavanju našega Boga koji ne laže, i učinite sebe hramom čistim i spremnim da primi riječ. (Narr. Tad posta očito kasnije: Ep.Gr. koje je kraće, završava: I požuruje da preuzme moju dušu dok žuri prema nebeskim stvarima, i u riječi prezre sve privremene stvari, i utvrdi vaše misli kao ljudi koji veruju u Hrista.)

I mnoštvo čuvši stvari koje on govori ne odoše sa mesta, i Andrej je nastavio pričati više sa njima, danju i noću. I na dan poslije, videvši njegovu izdržljivost i postojanost duše i mudrosti duha i snagu misli, oni behu ljuti, i požuriše jednoglasno ka Ageteju, do sudnice gde je sedio, i vikaše protiv njega, govoreći: Šta je ovaj sud tvoj, o upravitelju? Ti si zlo sudio! Ti si presudio nepravedno, tvoj sud je protiv zakona! Koje zlo je ovaj čovek učinio? U čemu je on pogrešio? Grad je u nevolji, ti si povredio nas sve! Ne uništi Cezarov grad! Daj nam pravedn ačovjeka! Povrati nam svetoga čovjeka! Ne ubij čovjeka Bogu draga! Ne uništi čovjeka blaga i pobožna! Gle, dva dana on je obješen i još živi, i nije kušao ništa, i opet osvežuje sve nas sa svojim rečima, i gle, mi verujemo u Boga koga on propoveda. Skini pravednika i mi ćemo se svi okrenuti filozofima, oslobodi časna čovjeka i sva Patra će biti u miru, oslobodi mudraca i sva Ahaja će biti slobodna od njega! (ili, ostvariti milost.)

Ali kad prvo Agetej nije hteo da ih čuje, već mahnu sa rukom narodu da ode, oni behu ispunjeni gnjevom i behu na tački da mu učine nasilje, bijući u broju oko dve hiljade (Narr., Ep. Gr., Mart. II: 20,000).

I kad upravitelj vidje ih da su na neki način ludi, on se bojao da će ustati protiv njega, i on usta sa sudske stolice i ode s njima, obečavajući da će osloboditi Andriju. I neki odoše prije i naznačiše apostolu i ostalim ljudima koji behu tamo, da prokonzul dolazi. I sve mnoištvo učenika se radovalo zajedno sa Maksimilom i Ifidamiom i Stratokleom.

Ali kad je Andrija čuo, on je počeo da govori: O gluposti i neposlušnosti i budalaštino onih koje sam učio! Koliko sam govorio, i do dana današnjeg ja ih nisam nagovarao da beže od ljubavi zemaljskih stvari! Ali oni su vezani njima i nastavljaju u njima, i neće da odu od njih. Šta znači ova privrženost i ljubav i sklonost prema tijelu? Koliko dugo čete držati vrednim privremene stvari? Koliko dugo nečete razumevati stvari koje su iznad vas, i nečete da ih preuzmete? Ostavite me dalje do smrti na način koji vidite, i nemojte da ijedan čovjek na nikoji način oslobodi me od mojih okova, jer tako je određeno meni da napustim telo i budem prisutan sa Gospodom, sa kojim također ja sam razapet. I sve ovo će biti izvršeno.

I on se okrene Ageteju i reče glasno: Zašto si došao, Ageteju ti si stranac meni? što ćeš se opet usuditi, što izmisliti ili što učiniti? Reci nam da si se pokajao i došao si da nas oslobodiš? Ne, ni ako se pokaješ, uistinu, Ageteju, hoću li sad pristati sa tobom, ne ako mi obečaš sve tvoje što imaš hoću li napustiti sebe, niti ako kažeš da si moj hoću li ti verovati. I da li ti, upravitelju, oslobođaš onoga ko je vezan? Onoga koji je bio slobodan? Koji je bio prepoznat od svojih rođaka? Koji je stekao milost i voljen je od njega? Da li oslobađaš njega koji je protivnik tebe? Stranac? Koji jedino se pojavio tebi? Ja imam jednoga sa kojim ću biti večito, sa kojim ću razgovarati na nebrojeno doba. Njemu idem, njemu žurim, koji je učinio tebe također znanim meni, i rekao mi: Razumi ti Ageteja i njegove darove nemoj da te strašni straši, niti misli da on drži te koji si moj. On je tvoj neprijatelj, on je pošast, prevarant, pokvarenjak, ludak, vračar, prevarant, ubica, gnjevan, bez sažaljenja. Odlazi stoga od mene, ti činioće svega zla. (Ep. Gr. On je tvoj neprijatelj. Stoga ja te znam, kroz njega koji mi dozvoli da znam. Ja odlazim od tebe. Jer Ja i oni koji su slični meni žurimo prema onomu što je naše, i ostavljamo tebi da budeš ono što jesi, i šta znaš ne sebi da si.)

I upravitelj čuvši ovo stade bez riječi i kao da je van sebe, ali kako je grad činio galamu da on treba da oslobodi Andriju, on priđe križu da ga oslobodi i skine. Ali blaženi Andrija je plakao glasno: Ne pretrpi Gospode, tvoj Andrija koji je vezan na tvom krstu, da bude oslobođen opet, ne daj me koji sam na tvojoj tajni besramnom đavolu; O Isuse Kriste, ne daj tvome protivniku da ga oslobodi onog koji visi na tvojoj milosti; O Oče, nedaj ovomu poniznosti više njemu koji je spoznao tvoju veličinu. Ali ti, Isuse Hriste, koga sam vidio, koga sam držao, koga volim, u komu sam i biti ću, primi me u miru u tvoje večno svetište (svetinju), da mojim izlaskom tamo uđe k tebi mnogo koji su slični meni, i da bi oni odmorili u tvome veličanstvu. I rekavši tako, i još veličavši Gospoda, on preda duh, dok mi svi plakasmo i tugovasmo na našem rastanku od njega.

I nakon smrti Andreja blagoslovenog, Maksimila zajedno sa Stratokleom, ne brinući ništa za onima koji su tu stajali, približi se i sama odriješi tijelo, i kad bi većer ona dade uobičajenu njegu i sahrani ga (tvrdo uz obalu mora). I ona nje nastavila da se odvaja od Ageteja zarad njegove surove duše i njegovog zlog načina života, i ona je vodila častan i tih život, ispunjen sa ljubavlju Hristovom, među braćom. Koje Agetej je tražio veoma, i obećao je da ona će vladati nad njegovim poslovima, ali nije mogao da je ubijedi, on usta u mrkloj noći i nepoznato njima u njegovoj kući baci sebe dole sa velike visine i strada.

Ali Stratokle, koji je bio njegov brat po tijelu, nije hteo da takne ništa od stvari koje behu ostavljene od njegova imanja, jer jadan čovjek je umro bez potomka, ali reče: Neka tvoje imanje ide s tobom, Agetej.

Za ove stvari mi nemamo potrebu, jer su nečiste, ali za mene, neka Hrist bude moj prijatelj i ja njegov sluga, i sve moje imanje ja prinosim njemu u koga sam verovao, i molim da vrednim slušanjem blagoslovenog učenja apostola ja budem učesnik sa njim u večitom kraljevstvu. I tako buka naroda presta, i mi besmo radosni na čudnom i preranom i iznenadnom padu bezožnog i bezakonitog Ageteja.

(Ne mnogo od zadnjeg stavka od pripovijedanja Narr. Je original. Svi tekstovi završavaju sa izjavom da je apostol pretrpio na 30-i Novembar.)