Dela Andrije i Matije (duža verzija)

 

Dela Andrije i Matije                                   

 

U gradu ljudoždera

 

Oko toga vremena svi apostoli su došli zajedno u isto mesto, i delili među sobom zemlje, bacajući kocku, kako bi svaki mogao ići dalje u deo koji je pripao njemu. Kockom , je pripalo Matiji da ode u zemlju ljudoždera. A ljudi toga grada nisu koristili da jedu hleb niti piju vino, već su jeli meso ljudi, i pili njihovu krv. Svaki čovjek stoga, koji je došao u njihov grad oni su zadržali, i iskopali im oči, i dadoše im drogu da piju, pripremaše vradžbinu i magiju,i od pića droge njihovo srce je klonulo i um poremetio.

Matija potom došavši na vrata njihovoga grada, ljudi toga grada su ga uhvatili, i izvadili oči, i nakon što su ih izvadili učiniše da popije drogu njihova magičnog zavođenja, i odvedoše ga u zatvor, i staviše pored njega travu da jede, i on nije jeo. Jer kad je uzeo od njihove droge, njegovo srce nije bilo izmijenjeno, niti um poremećen, već je nastavio moliti Bogu, plačući, i govoreći: Gospode Isuse Hriste, zarad koga sam napustio sve stvari i slijedim Tebe, znajući da si ti pomoćnik sviju koji se nadaju u Tebe,  vidi šta su uradili Matiji tvome slugi, kako su me učinili kao životinji, jer Ti si Onaj koji zna sve stvari. Ako, stoga, Ti si odredio da zli ljudi ovoga grada treba da me pojedu, ja neću ni na koji način pobjeći od Tvoje odluke. Daj mi onda, O Gospode, svijetlo mojih očiju, da u najmanje mogu gledati zle ljude ovoga grada kako me drže, ne zaboravi me, O moj Gospode Isuse Kriste, i ne daj me ovoj gorkoj smrti.

Dok Matija je tako molio u zatvoru, svjetlost je zasjala, i izađe iz svjetlosti glas koji reče: Budi hrabar, naš Matija, i ne budi smeten, jer ja neću ni na koji način napustiti te, jer ja ću te izbaviti iz sve opasnosti, i ne samo tebe, već također svu tvoju braću koji su sa tobom, jer ja sam sa tobom svukud u svo vreme. Ali ostani ovde dvadeset i sedam dana zarad izgrađenja mnogih duša, i nakon toga ja ću poslati Andreja tebi, i on će izvesti te iz ovog zatvora, i ne tebe samo, već sve koji čuju. Rekavši ovo, Spasitelj reče opet Matiji, Mir s tobom, naš Matija, i ode u nebesa. Tad Matija gledajući ga, reče Gospodu: Neka milost tvoja ostane sa mnom, O moj Gospode Isuse.

Tad Matija sjede u zatvoru, i pjeva. I dogodilo se da, kad krvnici dođoše u zatvor da izvedu ljude i pojedu ih, Matija također zatvori svoje oči, da ne bi oni vidjeli da on vidi. I krvnici došavši k njemu, pročitaše oznaku u njegovoj ruci, i rekoše među sobom: Još tri dana, i mi čemo izvesti ovoga također iz zatvora, i ubiti ga. Jer u ovom slučaju svaki čovjek koga su oni dohvatili, oni su vidjeli taj dan u kojem su ga položili, i vezali etiketu na njegovu desnu ruku, da bi znali završetak od trideset dana.

I dogodilo se kada dvadeset i sedam dana bi ispunjeno od kad je Matija bio uhvaćen, Gospod se pojavio u zemlji gde Andrej je učio, i reče mu: Ustani, i izvedi svoje učenike u zemlju ljudoždera, i izvedi Matiju iz toga mesta, jer još tri dana, i ljudi grada će ga izvesti i ubiti ga za njihovu hranu. I Andrej odgovori i reče: Moj Gospodaru, Ja neću moći da izvršim putovanje prije određenog perioda od tri dana, ali pošalji svoga anđela brzo, da on izvede ga otamo, jer ti znaš, Gospode, da ja također sam meso, i neću moći ići tamo brzo. A On reče Andreju: Poslušan Njega koji te učinio, i Njega koji može reći rečju, i taj grad će biti uklonjen tamo, i sve što stanuje u njemu. Jer Ja zapovedam rogovima (trubama) vetrova i oni izvode otamo. Već ustani rano, i idi dole do mora sa svojim učenicima, i naći češ brod na obali, i ići češ preko sa svojim učenicima. I rekavši tako, Spasitelj opet reče: Mir tebi, Andrija, zajedno sa onima sa tobom! I on ode u nebesa.

I Andrej ustavši rano, nastavi do mora zajedno sa učenicima, došavši dole do obale, on vidje malen brod, i u brodu troje ljudi sjedi. Jer Gospod vlastitom moči je pripremio brod, i On je bio u ljudskom obliku kormilar u brodu, i On dovede dva anđela koje On učini da se pojave kao ljudi, i oni behu u brodu sjedili. Andrej, stoga, videći brod, i troje ljudi u njemu, radova se neizmernim veseljem, i otišavši njima, on reče: Gde idete, braćo, sa ovim malim čamcem? I Gospod odgovori i reče njemu: Mi idemo u zemlju ljudoždera. I Andrej gledajući Isusa, nije ga prepoznao, jer Isus je krio svoje božanstvo, i On se pojavi Andreju kao kormilar. I Isus je čuo Andreja kako govori, Ja također idem u zemlju ljudojeda, reče mu: Svaki čovjek izbegava taj grad, i kako ti ideš tamo? I Andrej odgovori i reče: Mi imamo neki mali posao da učinimo tamo, i moramo ptreći njime, ali ako ne možeš, učini nam ljubaznost da preneseš nas u zemlju ljudojeda, u koju također ti namjeravaš ići. Isus odgovori i reče im: Dođi na brod.

I Andrej reče: Želim da vam nešto objasnim, mladi čovjeće, prije nego smo mi došli na brod. A Isus reče: Reci šta hočeš. I Andrej mu reče: Mi nemamo novac za prelaz da ti damo, mi čak nemamo hleba za ishranu. I Isus odgovori i reče mu: Kako, onda, idete tamo bez davanja novaca za prelaz, i bez hleba za svoju hranu? I Andrej reče Isusu, Slušajte, braćo, ne mislite da je kroz maestralnost da vam mi ne dajemo novac za prolaz, već mi smo učenici našega Gospoda Isusa Krista, dobroga Boga. Jer On izabra za sebe nas dvanaest, i dade nam takve zapovijedi, govoreći. Kada idete da propovijedate, ne nosite novac na putovanje, niti hleb, niti torbu, niti cipele, niti štap, niti dva ogrtača. Ako stoga, češ nam učiniti ljubaznost, brate, reci nam odmah, ako ne, reci da znamo, i mi čemo ići i tražiti drugi brod za nas. I Isus odgovori i reče Andreju: Ako je ovo zapovest koju si primio, i držiš, dođi na palubu moga broda sa radošću. Jer ja uistinu želim vas, učenike Njegove koji je zvan Isus, da dođete na palubu moga broda, radije nego oni koji daju mi njihovo srebro i zlato, jer ja sam sa svim vrijedan da apostol dođe na palubu moga broda. I Andrej odgovori i reče: Dozvoli mi, brate, neka Gospod da tislavu i čast. I Andrej ode na palubu broda sa svojim učenicima.

I došavši na palubu, on sjede dole do brodskog jedra.I Isus odgovori i reče jednomu od anđela: Iustani i idi dole za držač broda, i donesi tri pogače, da ljudi mogu jesti, da možda ne budu gladni, jer došavši nama sa dugog puta. I on usta i ode dole do držača broda, i donese tri pogače, kako je Gospod zapovjedio mu, i on dade ih njima pogače. Tad Isus reče Andreju: Ustani, brate, sa svojim prijateljima, uzmi hrane, da bi bio jak da podneseš ljuljanje mora. I Andrija odgovori i reče učenicima: Moja deco, mi smo našli veliku ljubaznost od ovoga čovjeka. Ustanite, i uzmite hrane hleba, da budete jaki da podnesete ljuljanje mora. I njegovi učenici nisu mogli da mu odgovore ni riječ, jer oni behu smeteni zarad mora. Tad Isus prisili Andriju da uzme sebi također hrane hleba zajedno sa učenicima. I Andrej odgovori i reče Isusu, ne znajući da je Isus: Brate, neka Gospod da ti nebeski hleb iz Njegova kraljevstva. Dozvoli mi brate, jer ti vidiš decu, da su oni potrešeni zarad mora. I Isus odgovori i reče Andreju: Zasigurno braća su bez iskustva mora, ali pitaj ih da li žele izači na obalu, i sami da ostanu, dok ti ne završiš svoj posao, i opet dođi po njih. Tad Andrija reče učenicima: Moja deco, želite li da idete na kopno, a ja da ostanem ovde dok ne završim moj posao za koji sam poslan? I oni odgovoriše i rekoše Andreju: Ako mi odemo od tebe, možda postanemo stranci dobrim stvarima koje Gospodar je dobavio za nas. Sad, zato, mi smo sa tobom, gde god ideš.

Isus odgovori i reče Andreju: Ako si uistinu učenik Njega koji se zove Isus, reci svojim učenicima čuda koja je tvoj Učitelj učinio, da njihova duša se može radovati, i da zaborave strah od mora, jer vidi, mi idemo da otplovimo sa obale. Iodmah Isus reče jednome od anđela: Pustite brod, i on pusti brod od kopna. I Isus dođe i sjede dole pored kormila i upravljao je brodom. Tad Andrija ohrambri i utješi svoje učenike, govoreći: Moja deco, koji je dao svoj život Gospodu, ne boji se, jer Gospod neće napustiti vas zauvek. Jer u to vreme kad ja bijah sam sa Gospodinom, mi odosmo na palubu broda sa njim, i On leže da spava u brodu, kušajući nas; jer on nije čvrsto spavao, i velik vjetar ustade, i more bi olujno, tako da valovi behu se podigli, i dođoše pod jedro broda, i kad mi bismo u velikom strahu, Gospod ustade i prekori vetar, i bi mirno more, jer sve stvari su ga se bojale, i behu učinjene od Njega. Sad, zato, moja deco, ne bojte se. Jer Gospodin Isus nas neće napustiti. I rekavši ovako, sveti Andrija je molio u svome srcu da njegovi učenici odu spavati. I kako je Andrej molio, njegovi učenici zaspaše.

 I Andrej, okrečući se ka Gospodu, ne znajući da je Gospod, reče Njemu: Reci mi, O čovjeće, i pokaži mi umijeće tvoga kormilarenja, jer ja nisam nikad vidio ijednog čovjeka da kormilari u moru kao što vidim tebe. Za šesnaest godina sam plovio morem, i evo ovo je sedamnaesta, i nisam vidio takvo umijeće, jer uistinu brod je kao na zemlji. Pokaži mi, mladi čovjeće, tvoje umijeće. Tad Isus odgovori i reče Andriji: Mi smo također često plovili morem, i bili u nevolji, ali budući da si učenik Onoga zvanoga Isus, more je prepoznalo da si ti pravedan, i postalo je mirno, i nije podiglo svoje valove protiv mora. Tad Andrej je plakao glasno, govoreći: Ja ti zahvaljujem, moj Gospodaru Isuse Hriste, da sam sreo čovjeka koji veliča Tvoje ime.

I Isus odgovori i reče: O Andrija, reci mi, tvoj učenik  Njega zvanog Isusa, zašto neverujući židovi nisu verovali u Njega, govoreći da On nije Bog, već čovjek. Pokaži mi, O učeniku Onoga zvanog Isus, jer ja sam čuo da je On pokazao svoje božanstvo svojim učenicima. I Andrej odgovori i reče: Uistinu, brate, On je pokazao nam da je On Bog, Ne misli, onda, da je On čovek. Jer On je stvorio nebesa, i zemlju i more i sve šta je u njemu. I Isus odgovori i reče: Kako je onda da židovi nisu verovali u Njega? Možda On nije učinio čuda pred njima? Andrej reče: Zar nisi čuo za čuda koja je On učinio pred njima? On je učinio da slepi vidi, hromi da hoda, gluhi da čuje, On je čistio gubave, On je promenio vodu u vino, i uzevši pet pogača i dve ribe, On je učinio da masa se nasloni na travu, i blagoslovivši, On dade im da jedu, i oni koji su jeli bilo ih je pet hiljada ljudi, i oni behu siti, i uzeše šta je preostalo u dvanaest košarica. I nakon svega što učini ove stvari oni mu nisu verovali.

I Isus odgovori i reče Andreju: Možda On je učinio ta čuda pred narodom, a ne pred prvosveštenicima, i zarad ovoga oni mu nisu verovali.

I Andrej odgovori i reče: Ne, brate, On ih je učinio također pred visokim sveštenicima, ne samo javno, već i tajno, i oni mu nisu verovali. Isus odgovori i reče: Koja su čuda koja je On učinio tajno? Otkrij ih meni. I Andrej odgovori i reče: O čovjeće, koji imaš duha radoznalosti, zašto me kušaš? I Isus odgovori i reče: Ja te ne kušam govorenjem ovoga, O učeniče Njega zvanoga Isus, ali moja duša se raduje i veliča, i ne samo moja, već i svaka duša koja čuje čuda Isusova,

I Andrija odgovori i treče. O dete, Gospod će ispuniti tvoju dušu sa radošću i svim dobrim, kao što si ti nagovorio mene da ti ispričam čuda koja naš Gospodin učini tajno.

Bilo je to dok smo mi, dvanaest apostola, išli sa našim Gospodom u hram neznabožaca, da On nam je učinio znanim neznanje đavola, da visoki sveštenici, dok su nas gledali kako slijedimo Isusa, rekoše nam, O jadnici, zašto hodate sa onim koji kaže, Ja sam Sin Božiji? Da li mislite reći da Bog ima sina? Koji od vas je ikad u ijedno vreme vidio Boga kako se udružio sa ženom? Nije li ovo sin Josifa drvodjelje, i njegova majka je Marija, i njegova braća Jakov i Simon? I kad mi čusmo te reči, naša srca behu okrenuta u slabost. I Isus, dajuči nam na znanje da naša srca su klonula, odvede nas u pusto mesto, i učini velika čuda pred nama, i pokaza nam svoje božanstvo. I mi govorismo prvosveštenicima, govoreći, Dođite i vi, i vidite: jer, vidite, On nas je uvjerio.

I visoki sveštenici kad su došli, odoše sa nama, i kad smo mi otišli u hram pagana, Isus pokaza nam nebo, da bi mi znali da li su stvari istinite ili ne. I tamo idaše zajedno sa nama trideset ljudi od naroda, i četiri visoka sveštenika. I Isus, pogledavši na desno i na levo hrama, vidje dve sfinge, na desno i na levo. I Isus je okrenuvši se nama, rekao, Pogledajte znak krsta, jer ovi su kao heruvim i serafim koji je u nebesima. Tad Isus, pogledavši na desno, gde je sfinga bila, reče joj, Ja ti kažem, ti sliko onoga što je u nebesima, koje ruke zanatlija su izradile, budi odvojena od svoga mesta, i dođi dole, i odgovori i osudi prvosveštenike, i pokaži im da li sam Bog ili čovek.

I odmah u to skoro vreme sfinga se ukloni sa svoga mesta, i poprimivši ljudski glas, reče, O glupi sinovi Izraela, ne samo da je zaslepljenost njihovih srca dovoljna za njih, već oni također žele da drugi budu slijepi kao oni, govoreći da Bog je čovjek,koji u početku oblikova čovjeka, i stavi svoj dah u sve, koji dade kretanje tim stvarima koje se ne kreću; On je koji je pozvao Abrahama, koji je volio njegovog sina Isaka, koji je vratio njegovog voljenog Jakova u njegovu zemlju, On je sudija živih i mrtvih, On je onaj koji pripravlja velike koristi za one koji ga slušaju, i priprema kaznu za one koji mu ne veruju. Ne obaziri se na to da sam idol s kojim se može rukovati, jer ja kažem vam, da sveta mjesta vaše sinagoge su bolja. Jer iako smo kamenje, sveštenici su nam dali samo ime božje, i oni sveštenici koji služe hramu čiste sebe, bojeći se demona, jer ako oni imaju odnos sa ženom, oni čiste se sedam dana, zarad njihova straha, tako da ne dolaze u hram zarad nas, zarad imena koje su dali nama, da smo mi bog. Ali vi, ako ste počinili preljubu, uzmite zakon Božiji, i idite u sinagogu Božju, i očistite se, i čitajte, i ne poštujete slavne riječi Boga. Zarad ovoga, Ja vam kažem, da svete stvari čiste vaše sinagoge, tako da one postaju crkve od Njegovog jedino rođenoga Sina. Sfinga rekavši ovako,presta govoriti.

I mi rekosmo prvosveštenicima, Sada je prikladno da vi verujete, jer čak kamenje vas osuđuje. I židovi odgovoriše i rekoše, Magijom ovo kamenje priča, i ne mislite li da je bog? Jer ako ste kušali šta je rečeno od kamenja, vi ste utvrdili njihovu obmanu. Jer gde je on našao Abrahama, ili gde ga je vidio? Jer Abraham je umro mnoge godine ranije, i kako ga on zna?

I Isus, okrenuvši se ponovo ka slici, reče joj, Jer ovi ne veruju da sam ja govorio sa Abrahamom, idi nazad u zemlju Kananita, i idi dalje do dvojne pećine u polju Mamre, gde telo Abrahama je, i plači van grobnice, govoreči, Abraham, Abraham, čije telo je u grobu, i čija duša je u raju, ovako govori On koji oblikova čovjeka, koji stvori vas od početka svojim prijateljem, Ustani, ti i tvoj sin Isak, i sin tvoga sina Jakov, i dođite u hram Jebusita, da mi osudimo prvosveštenike, kako bi oni znali da sam ja upoznat sa vama, i vi sa mnom. I kad sfinga je čula ove reči, odmah je hodala u prisustvu svih, i izašla u zemlju Kananita do polja Mamre, i plakala van grobnice, kao što je Bog zapovijedio njoj. I odmah dvanaest patrijarha izađe živo iz grobnice, i odgovori i reče joj, Kojemu od nas si poslan? I sfinga odgovori i reče, Ja sam poslana ka trojici patrijarha za svedočanstvo, ali uđite, i odmorite do vremena oživljenja. I čuvši, oni odoše u grobnicu i zaspaše. A tri praoca odoše sa sfingom ka Isusu, i osudiše visoke sveštenike. I Isus im reče, Idite u svoja mesta, i oni odoše. I on reče također liku, Idi u svoje mesto, i odmah ona ode i stade u svome mestu. I On učini također mnoga druga čuda, i oni mu nisu verovali, koja čuda, ako bih nabrajao, ne biste mogli nositi. I Isus odgovori i reče njemu: Ja mogu podnijeti, jer ja razumno slušam korisne riječi.

I kad je brod trebao da dođe blizu kopna, Isus pognu svoju glavu na jednoga od svojih anđela, i bi miran. A Andrej presta govoriti, i on također, nagnuvši svoju glavu na jednoga od svojih učenika, pade u san. I Isus reče svojim anđelima: Raširite svoje ruke pod njega, i odnesite Andriju i njegove učenike, i idite i stavite ih van grada ljudojeda, i položivši ih na zemlju, vratite se meni. I Anđeli učiniše kako Isus zapovijedi im, i anđeli se vratiše Isusu, i On ode u nebesa sa svojim anđelima.

I kad je bilo jutro, Andrej, probudivši se i pogledavši, nađe sebe kako sjedi na zemlji, i pogledavši, on vidje učenike kako spavaju na zemčji, i on probudi ih, i reče im: Ustanite, moja deco, i znajte veliko davanje nam se dogodilo, i naučite da Gospod je bio sa nama na brodu, i mi ga nismo poznali, jer On je preobrazio sebe kao da je kormilar broda, i ponizio sebe, i pojavio nam se kao čovek, kušajući nas. I Andrija, povrativši se, reče: Gospoadru, Ja prepoznajem Tvoje savršene reći, ali Ti nisi objavio sebe meni, i zarad ovoga ja te nisam poznao. I njegovi učitelji odgovoriše i rekoše mu: Oče Andrija, ne misli da mi znamo kad si ti pričao sa Njim u brodu, jer mi besmo otežali usljed najtežeg sna, i orlovi dođoše dole sa nebesa, i podigoše naše duše, i odneše ih tamo u raj nebeski, i mi videsmo velika čuda. Jer mi videsmo našega Gospodara Isusa kako sjedi na prijestolju slave, i sve anđele okolo Njega. Mi vidosmo također Abrahama, i Isaka, i Jakova, i sve svete, i David je veličao Njega sa pjesmom na svojoj harfi. I mi videsmo tamo tebe i dvanaest apostola kako stojite u prisustvu Gospoda Isusa Krista, i van vas dvanaest anđela okolo vas, i svaki anđeo je stajao iza svakoga od vas, i oni behu kao ti u izgledu. I mi čusmo Gospodina kako govori anđelima, Poslušajte apostole u svim stvarima kojegod oni vas pitaju. Ovo su stvari koje smo mi videli, oče Andrija, dok nas ti nisi probudio, i anđele, koji se pojaviše kao orlovi,dopnesoše naše duše u naša tela.

Tad Andrej ,čuvši, radovao se velikim veseljem da njegovi učenici su smatrali vrednim da vide ove čudesne stvari. I Andrej pogledao je u nebo, i rekao: Ja vi se, Gospode Isu Krste, jer ja znam da Ti nisi daleko od svojih sluga. Oprosti mi, Gospode, za ono što sam učinio, jer ja sam gledao te kao čoveka na brodu, i ja sam razgovarao sa Tobom kao sa čovekom. Sad potom, Gospode,objavi se meni u ovomu mjestu.

I kad Andrej je rekao ovo, Isus se pojavi njemu nalik na najljepše malo dijete. I Isus odgovori i reče: Pozdrav, naš Andreju! I Andrej, gledajući ga, poklonio mu se govoreći: Oprosti mi, Gospode Isu Krste, jer ja videh te kao čoveka na moru, i razgovarah sa Tobom. Šta je stoga, tamo, u čemu sa grešio, moj Gospode Isuse, a Ti nisi javio se meni na moru? I Isus odgovori i reče Andreju: Ti nisi grešio, već ja učinih to tebi jer si rekao, Ja ne mogu da idem u grad ljudojeda u tri dana, i ja sam pokazao ti  da ja mogu da učinim te stvari, i da se pojavim svakomu kako želim. Sad stoga ustani, idi u grad do Matije, i izvedi ga otamo iz zatvora, i sve strance koji su sa njim. Jer gle, ja ti pokazah, Andrija, šta moraš pretrpjeti prije nego ideš u grad. Da će pasti na tebe mučenja i uvrede, i rasuti tvoje telo na putevima i ulicama, i tvoja krv će teći do zemlje, ali oni neće moči da te usmrte, već izdrži, kao što si vidio da mene tuku, vređaju, i razapinju, jer tamo su ti koji su određeni da veruju u gradu tom. I rekavši ovo, Spasitelj ode u nebesa.

I Andrej ode u grad zajedno sa svojim učenicima, i nitko ga nije video. I kad on dođe do zatvora, on vide sedam čuvara kako stoje na vratima stražare, i on je molio unutar sebe, i oni padoše i nestahu, i on označi vrata sa znakom križa, i ona se otvoriše odjednom. I otišavši unutar sa svojim učenicima, on nađe Matiju kako sjedi i peva, i videći ga, on usta, i oni pozdraviše jedan drugog sa svetim poljupcem, i on reče Matiji: Brate, kako si se našao ovde? Jer još tri dana, i oni bi te izneli da budeš hrana za njih. Gde su velika čuda kojima si ti podučen, i čudesne stvari u koje smo verovali? I Matija reče njemu: Nisi li čuo da Gospodar je rekao, Ja ću poslati vas kao ovce usred vukova? Oni odmah dovedoše me u zatvor, i ja molih Gospšoda, i On mi reče, Ostani ovde dvadeset i sedam dana, Ja ću poslati ti Andreja, i on će te izvesti iz zatvora. I sad, vidi, došlo je kako je Gospodar rekao.

Tad Andrej, pogledavši, vidje tri čoveka koji su zatvoreni jeli travu goli, i on udari svoje grudi, i reče: Shvati, O Gospode, šta ljudi trpe, kako su oni učinili ih kao nerazumne životinje? I on reče Satani: Jao tebi, đavole, neprijatelju Božji, i tvojim anđelima, jer stranci ovde ti nisu ništa učinili, i kako si ti doneo na njih kaznu? Koliko dugo češ ratovati protiv ljudi? Ti si izveo Adama iz raja, i uzrokovao da bude pomešan sa sagrešenjem, i Gospodar je bio gnjevan, i izveo je potop tako da zbriše čovjeka. I opet si učinio svoj izgled u ovom gradu također, kako bi učinio da ovi ovde jedu ljude, da kraj njihov bude smrt i uništenje, misleći u sebi da Bog će zbrisati djelo svojih ruku. Nisi li čuo da je Bog rekao, Ja neću dovesti potop na zemlju? Ali ako tamo ima ikoje kazne pripravljene, to je zarad uzimanja osvete nad tobom.

Tad on ustane, i Andrej i Matija su molili, i nakon molitve Andrej položi svoje ruke na lica slijepaca koji behu u zatvoru, i odmah oni primiše vid. I opet on položi svoje ruke na njihova srca, i njihov um bi promenjen u ljudsko shvatanje. Potom Andrija odgovori im: Ustanite, i idite u niže delove grada, i naći ćete na putu veliko smokvino drvo, i sjedite pod smokvino drvo, i jedite njegova ploda, dokle ja ne dođem vam, ali ako odložite odlazak tamo, naći ćete izobilno hrane za sebe, jer plodova neće nestati sa smokve, već prema tome kako ćete jesti ono će davati više plodova, i hraniti vas, kao što je Gospodin rekao. I oni odgovoriše i rekoše Andreju: Idi s nama, O naš gospodaru, da možda zli ljudi ovoga grada opet nas vide, i zatvore nas, i nanesu veće i strašnije muke nego što su nam nanijeli. I Andrej odgovori i reče im: Idite, jer uistinu vam kažem, da kako idete, niti pas neće zalajati svojim jezikom protiv vas. I tamo bi u svemu dve stotine i sedamdeset ljudi i četrdeset i devet žena koje Andrej oslobodi iz zatvora. I ljudi odoše kako je blaženi Andrej rekao im; i on učini Matiju da ide zajedno sa učenicima van kroz istočna vrata grada. I Andrija zapovedi oblaku, i oblak uze Matiju i učenike Andrije, i oblak ih postavi dole na planinu gde Petar je naučavao, i oni ostaše pored njih. 

I Andrej izašavši iz zatvora, hodao je gradom, i videći bronzani stub, i kip na njemu, on dođe i sjede pored stuba dok nije vidio šta će se dogoditi. I dogodilo se da krvnici su otišli u zatvor da izvedu ljude za njihovu hranu, prema običaju, i oni nađoše vrata zatvora otvorena, i stražare koji su čuvali ih ležali su mrtvi na zemlji. I odmah oni odoše, i izvijestiše vladarima grada, govoreći: Našli smo zatvor otvoren, i ušavši unutar mi ne nađosmo nikoga, ali našli smo stražare kako leže mrtvi na zemlji. I vladari čuvši ovo, rekoše među sobom: Šta, onda, se dogodilo? Ne mislite reći da neke osobe su otišle u zatvor grada, i ubile čuvare, i uzele one koji su bili zatvoreni? I on govori krvnicima, govoreći: Idi u zatvor, i dovedi ljude koji su mrtvi, da pojedemo ih danas. I idimo sutra, i dovedimo zajedno sve starce grada, da bi oni bacali kocku na sebe, dok sedam kocki dođe, i ubijemo sedmoro svaki dan. I oni će biti nama za hranu dok ne izaberemo mlade ljude, i stavimo ih u brodove kao pomorce, da bi oni otišli do zemalja okolnih, i napali ih, i doveli neke ljude ovde, da bi oni bili za hranu nama.

I krvnici odoše u zatvor, i izvedoše sedmoro ljudikoji behu mrtvi, i tamo bi peć izgrađena usred grada, i tamo položiše u peć veliki otvor u kojem ubijaše ljude, i njihova krv je tekla dole u korito, i oni su izvodili krv i pili je. I oni dovedoše ljude,i stavivši ih u korito. I kad krvnici behu podizali njihove ruke protiv njih, Andrej začu glas, kako govori: Pogledaj, Andrej,šta se dešava u ovome gradu. I Andrija vidje, i molio je Gospoda, govoreći: Gospodine Isuse Hriste, koji si odredio da ja dođem u ovaj grad, ne trpi ove u ovome gradu da čine mnoga zla, već daj da noževi ispadnu im iz ruku zlobnika. I odmah noževi zlih padoše, i njihove ruke behu pretvorene u kamen. I vladari, videvši šta se dogodilo,plakaše, govoreći: Teško nama, jer ovde su čarobnjaci koji su ušli u zatvor, i izveli ljude; jer gle, oni su začarali ove također. Šta onda da radimo? Idemo sad, i sakupimo se zajedno starci u gradu, videći da smo gladni.

I oni odoše i sakupiše ih zajedno, i nađoše dve stotine i sedamnaest i oni dovedoše ih do vladara, i učiniše da bacaju kocku, i ona pade na sedam staraca. I jedan od tih uzetih žrebom odgovori i reče službenicima: Ja molim vas, ja imam sina, uzmite njega, u ubijte njega umjesto mene, a mene pustite. I službenici odgovoriše i rekoše mu: Mi ne možemo uzeti tvoga sina, ukoliko ga ne dovedemo prvo našim nadređenim. I oficiri odoše i rekoše vladarima. I vladari odgovoriše i rekoše oficirima: Ako nam da svoga sina umjesto sebe, pustite ga. I oficiri odoše i rekoše starcu. I starac odgovori i reče im: Ja imam također kćer zajedno sa sinom, uzmite njih, i ubijte ih, samo pustite mene. I on da svoju decu oficirima, da ga oni ubiju. I deca plakaše jedno drugom, i moliše oficire, govoreći: Mi molimo da nas ne ubijete, mi smo mali, dajte da narastemo, i tako nas ubijte. Jer bio je običaj u tome gradu, i oni nisu sahranjivali njihove mrtve, već su ih jeli. Ali oficiri nisu slušali decu, niti se sažalili na njih, već odvedoše ih do korita plačući i moleći.

I dogodilo se,dok su oni vodili ih da ih ubiju, da Andrija,je gledajući šta se dogodilo,zaplakao,pogledao je u nebesa i rekao: Gospode Isuse Hriste, kao što si čuo me u slučaju mrtvih ljudi, i nisi ih pretrpio da budu pojedeni, tako sad čuj me, da krvnici ne nanose smrt na ovu decu, već da ispuste noževe iz ruku krvnika. I odmah noževi behu ispali iz ruku krvnika. I kad se ovo dogodi, krvnici, vidjevši šta se dogodilo,behu se veoma bojali. A Andrej, videći šta se dogodilo, veličao je Gospodara jer On je poslušao ga u svakome delu.

A vladari, vidjevši šta se dogodilo, plakaše veoma, govoreći: Jao nama! Šta da radimo? I gle, đavo se pojavio u obliku starca, i počeo je da govori isred svih: Jao vama! Jer vi umirete, ne imajući hrane, šta mogu ovce i goveda učiniti za vas? Oni neće biti dovoljni vama. Ali ustani, i potraži ovde za jednim koji je došao u grad, stranac zvan Andrej, i ubij ga, jer ako nećete, on vam neće dozvoliti da vršite ovu praksu više, jer on je koji je pustio ljude iz zatvora. Zasigurno čovjek je u ovome gradu, i vi ga niste vidjeli. Sad, stoga, ustanite i potražite ga, kako biste nadalje mogli sakupljati svoju hranu.

I Andrej vidje đavola,kako je on govorio mnoštvu, ali đavo nije video blaženoga Andreja. Tad Andrija odgovori đavolu, i reče: O Belial najđavolskiji, koji je neprijatelj svakoga stvorenja, ali moj Gospod Isus Hrist će odvesti te u bezdan. A đavo, čuvši ovo, reče: Ja čujem tvoj glas uistinu, i ja znam tvoj glas, ali gde ti stojiš ja ne znam. I Andrej odgovori i reče đavolu: Zašto, onda, si zvan Amael? Nije li jer ti si slijep, ne videći sve svete? I đavo, čuvši ovo, reče građanima: Pogledajte okolo za onim koji govori meni, jer on je čovjek. I građani, trčavši u različitim pravcima, zatvoriše vrata grada, i potražiše blagoslovenoga, i ne videše ga. Tad Gospod pokaza sebe Andreju, i reče mu; Andrija, ustani i pokaži im se, kako bi oni vidjeli moju moč, i nemoč đavola koji radi u njima.

I Andrej usta, i reče u prisustvu svih: Evo, Ja sam Andrej koga tražite. I mnoštvo potrča na njega, i uhvatiše ga, govoreći: Šta si nam učinio, mi čemo također učiniti tebi. I oni razmišljahu među sobom, govoreći: Kojoj smrću ćemo ga ubiti? I oni rekoše jedan drugomu: Ako mu skinemo glavu, njegova smrt nije mučenje, i ako ga spalimo, on neće biti nam za hranu. Jednomu od njih, đavo je ušao u njega, odgovori i reče mnoštvu: Kao što je on učinio nama, hajde tako da učinimo njemu. Ustanimo, i svežimo uže oko njegova vrata, i vucimo ga kroz sve ulice i puteve grada, i kad bude mrtav, mi čemo podeliti njegovo telo. I oni učiniše kao što im je rekao, i privezavši uže oko njegova vrata, oni su ga vukli ulicama i putevima grada, a tijelo blaženog Andreja prionulo je za zemlju, i njegova krv je tekla zemljom kao voda. I kad bi veče oni baciše ga u zatvor, vezavši njegove ruke iza njega, a on je bio u teškim bolovima.

I ujutro oni izvedoše ga, i privezavši uže oko njegova vrata, oni su ga vukli okolo, i opet njegovo telo prionu uz zemlju, i njegova krv je tekla. I blagosloveni je plakao i molio, govoreći: Ne zaboravi me, moj Gospodine Isuse Hriste, jer ja znam da Ti nisi daleko od svojih sluga. I dok je on tako molio, đavo je hodao iza njega, i rekao mnoštvu: Udarite ga po ustima, da ne može da govori.

I kad bi večer oni odvedoše ga opet u zatvor, vezajući njegove ruke iza njega, i ostaviše ga do jutra ponovo. I đavo uzevši sa sobom sedam demona koje blaženi je istjerao iz okolnih zemalja, i otišavši u zatvor, oni stadoše prema njemu, želeći da ga ubiju. I demoni su odgovorili i rekli Andriji: Sada si dopao u naše ruke, gde je tvoja slava i tvoja uzvišenost, da si podigao sebe protiv nas, i obeščastio nas, i rekao naša dela ljudima u svakom mjestu i zemlji, i učinio si naše radnje i naše hramove da postanu pusti, kako žrtve ne bi bile dovođene njima? Zarad ovog, mi čemo te ubiti, kao tvog učitelja zvanog Isus, i Jovana koga Herod obezglavi.

I oni stadoše pred Andreja, želeći da ga ubiju, i videvši pečat na njegovom čelu koji Gospod dade mu, oni behu uplašeni, i nisu dolazili k njemu, već pobjegoše. I đavo reče njima: Zašto ste pobegli od njega, moja deco, i niste ga ubili? A demoni odgovoriše i rekoše đavolu: Mi ne možemo ubiti ga, ubi ga ako možeš, jer mi znasmo njega prije nego što je došao u nevolju svog poniženja. Jedan od demona odgovori i reče: Mi ne možemo ubiti ga, ali hajde da ga ismijavamo u nevolji njegova poniženja. I demoni dođoše i stadoše pred njim, i izrugivahu mu se. I blaženi čuvši, plakao je, i dođe k njemu glas govoreći: Andrej, zašto plačeš? I bio je to đavolji glas promenjen. I Andrej odgovori i reče: Plačem jer Bog mi je zapovijedio, govoreći, Budi strpljiv prema njima. A đavo reče: Ako možeš učiniti išta, učini. A Andrija odgovori i reče: Za ovo je, znači, da činite te stvari meni? Ali nedaj Bože da ne poslušam zapovijest Gospodara, jer ako Gospodin me zaduži u ovome gradu, Ja ču kazniti te kako zaslužuješ. I čuvši ovo, oni utekoše.

I kad je bilo jutro oni izvedoše ga ponovo, i pričvrstivši kanap oko njegova vrata, oni ga vukoše, i opet njegovo telo je vuklo se po zemlji, i njegova krv je tekla na zemlju kao voda. I blaženi, kako je bio vučen , je plakao, govoreći: Gospodaru Isuse Kriste, ne budi nezadovoljan sa mnom, jer Ti znaš, Gospode, koji đavo je nanesen na mene, zajedno sa njegovim demonima. Ova mučenja su dovoljna, moj Gospodine, jer, pogledaj, Ja sam vučen već tri dana. Ali sjeti se, Gospode, da si Ti bio tri sata na križu, i plakao ka Ocu, Moj Oče, zašto si me napustio? Gde su Tvoje riječi, Gospodaru, koje Ti si izgovorio nama, utvrđujući nas, kada smo hodali sa Tobom, govorio si nam, Neće vam faliti dlaka sa glave? Vidi, onda, Gospode, šta je postalo od moga tela, i kose moje glave. Tad Isus reče Andriji: O naš Andrija, nebesa i zemlja će proći, ali moje riječi neće proči. Okreni se, Andrej, i vidi tvoje meso što je opalo, i tvoju kosu, šta je postalo od njih. I Andrija se okrene, i vidje veliko drveće kako raste, noseći plodove, i on uzveliča Boga.

I kad bi večer oni uzeše ga ponovo, i baciše u zatvor, vežući njegove ruke iza njega, i on je bio neizmerno iscrpljen. I kad ljudi grada rekoše među sobom: Možda on umre po noći, i ne nađemo ga živa sledeći dan, jer on je onemoćao, i telo mu je potrošeno.

I Gospodar se pojavi u zatvoru, i pruživši Njegovu ruku, reče Andriji: Daj mi svoju ruku, i ustani ceo. I Andrej, gledajući Gospodina Isusa,dade mu svoju ruku, i usta ceo. I padne dole, i pokloni se Njemu, i reče: Ja ti zahvaljujem, moj Gospode Isuse Kriste, da si brzo ozdravio me. I Andrej, pogledavši na sredinu zatvora, vidje stub koji stoji, i na stubu je stajao gipsani kip. I Andrej otišavši do statue, raširi svoje ruke sedam puta, i reče stubu, i kipu na njemu: Boj se znaka krsta, kojeg se nebesa i zemlja boji, i neka kip na stubu iznese mnogo vode iz njegovih usta, dok svi koji su u gradu ne budu kažnjeni. I ne reci, ja sam kamen, nisam vredan da veličam Gospodara, jer Gospodar je oblikovao nas od zemlje, ali ti si čist, jer od tebe On dade tablice zakona. Kad blaženi Andrija je rekao ovo, odmah kip je izbacio iu usta vodu u izobilju, kao iz kanala. I voda je stajala visoko na zemlji, i bila je neizmerno oštra, jeduči meso ljudi.

I kad je bilo jutro, ljudi iz grada videše, i počeše da beže, govoreći u sebi: Jao nama! Jer mi sada umiremo. I voda je ubijala njihovu stoku i njihovu decu, i oni počeše da beže iz grada. Tad je Andrija molio, govoreći: Gospode Isuse Hriste, u komu ja sam se nadao da ovo čudo dođe na grad, ne zaboravi me, već pošalji Mihaila Tvoga arhanđela u oblaku vatre, i budi zid okolo grada, da nitko ne utekne vatri. I odmah oblak vatre dođe dole i okruži grad kao zid, i voda je bila visoko do vrata onim ljudima, i jela ih je neizmerno. I oni plakahu, govoreći, Jao nama! Za sve ove stvari su došle na nas zarad stranca koji je u zatvoru. Hajdemo i oslobodimo ga, da možda ne umremo.

I oni odoše, plačući glasno: Bože stranaca, uzmi od nas ovu vodu. I apostol je znao da su oni u velikoj nevolji, i reče gipsanom kipu: Zaustavi vodu, jer oni su se pokajali. I ja kažem ti, da ako građani ovoga grada veruju, Ja ću izgraditi crkvu, i staviti te u nju, jer si mi učinio službu. I statua presta teći, i nije više iznašala vodu. I ljudi grada, dolazeći do vrata zatvora, plakaše, govoreći: Imaj milosti na nas, Bože stranaca, i ne učini nam prema našemu nevjerovanju, i prema onomu što smo učinili ovome čovjeka, već uzmi od nas ovu vodu. I Andrej izađe iz zatvora, i voda je išla ovim putem i od nogu blaženoga Andreja. Potom sve mnoštvo videći ih, plakaše: Imaj milosti na nas.

I starac došavši koji dade svoju decu da oni budu ubijeni namesto njega, molio je kod nogu blagosvovenoga Andrije, govoreći: Imaj milosti na mene. I sveti Andrej odgovori i reče starcu: Ja se čudim kako ti kažeš, Imaj milosti na mene, jer ti nisi imao milosti na svoju decu, već dao si da ih ubiju umjesto tebe. Zato ja kažem ti, U koji čas ova voda ode, u bezdan češ otići, sa svojih četrnaest krvnika koji su ubijali ljude svaki dan. I on dođe do mjesta korita, gde su uobičajavali da ubijaju ljude. I blagosloveni, pogledavši u nebesa, molio je pred mnoštvom, i zemlja bi otvorena, i proguta vodu, zajedno sa starcem. On bi odnesen u pakao, sa krvnicima. I ljudi, vidjevši šta se dogodilo, bili su neizmerno se plašili, i počeli su da govore: Jao nama jer ovaj čovjek je od Boga, i sad on će ubiti nas zarad nevolja koje smo mu mi učinili. Jer vidi, šta je on rekao krvnicima i starcu ih je snašlo. Sad, zato, on će zapovjediti vatri, i ona će nas spaliti. I Andrej, čuvši, reče im: Ne bojte se, deco, jer ja neću poslati ove također u Pakao, već ovi su otišli, da bi vi vjerovali u našega Gospoda Isusa Krista.

Tad sveti Andrija naredi da budu dovedeni svi koji su umrli u vodi. I oni nisu mogli da ih dovedu, jer je umrlo veliko mnoštvo ljudi, i žena, i dece, i stoka.

I Andrej je molio, i oni oživješe. I nakon ovih stvari oni nacrtaše plan crkve, i on uzrokova da crkva bude izgrađena. I on ih je krstio, i dao im je naredbe našega Gospoda Isusa Krista, govoreći im: Stanite do ovih, kako bi mogli znati tajne našega Gospodina Isusa Hrista. I oni svi moliše njega: Mi te molimo, ostani sa nama nekoliko dana, da bi mi bili ispunjeni tvojim izvorom, jer smo novoposađeni. I on nije se povinovao njihovom zahtevu, već reče im: Prvo ću ići mojim učenicima. I deca su išla potom, plačući i moleći, sa ljudima, i oni posipahu pepeo na njihove glave. I on nije pristajao sa njima, već reče: Ja ću ići mojim učenicima, i nakon toga ponovo ću doći vama. I on ode svojim putem.

I Gospod Isus Hrist došavši, bijući kao lijepo malo dijete, srete Andriju, i reče: Andrej, zašto si otišao i ostavio ih bez ploda, i nisi imao sažaljenja na decu koja su išla za tobom, i ljude koji su te molili, Ostani sa nama nekoliko dana? Jer plač njihov i tuga je došla do neba. Sad zato vrati se, i idi u grad, i ostani tamo sedam dana, dok ja ne utvrdim njihove duše u vjeri, i tad češ ići dalje u zemlju barbara, ti i tvoji učenici. I nakon odlaska u ovaj grad, ti češ proglasiti moje Evanđelje, i dovesti ljude koji su u bezbanu. I učiniti češ šta ti zapovedam.

Potom Andrej okrene se i ode u grad, govoreći: Ja Ti zahvaljujem, moj Gospodaru Isuse Kriste, koji želiš da spaseš svaku dušu, što mi nisi dozvolio da izađem iz ovoga grada u mojoj ljutnji. I kada je došao u grad, oni, videći ga, radovahu se neizmernim radovanjem. I on je ostao tamo sedam dana, učeći i utvrđujući ih u Gospodu Isusu Kristu. I sedam dana nakon što se napunilo, dogodilo se, dok je blaženi Andrej izlazio, svi dođoše zajedno njemu, od deteta do staraca, i poslaše ga na put, govoreći: Jedan je Bog, Bog Andrejev, i jedan Gospodin Isus Hrist, koji sam čini čuda, komu je slava i sila zauvek. Amen.

 

Prevod iz:

https://www.newadvent.org/fathers/0820.htm