Dela Andrije i Matije (Mateja)

 

Dela Andrije i Matije (Mateja)

 

Dugo je smatrano da je ovo deo iz starih Dela Andrejevih, ali Flamionovo izučavanje te knjige je konačno razjasnilo da nema mjesta za ovu priču u tim Delima, i da naša priča je rani deo toga što zovemo Egipatskim krugom: to je priča o čudu bez učenjačke svrhe.

 

Tekst

1 U to vreme svi apostoli se sakupiše zajedno i podeliše zemlje među sobom, bacajući kocku. I palo je na Matiju da ide u zemlju ljudoždera. A ljudi toga grada nisu jeli hleb niti pili vino, već su jeli meso i pili krv ljudi, i svakog stranca koji bi došao tamo oni bi uzeli, i izvadili mu oči, i dali mu magično piće koje bi oduzimalo im razum. 2 Tako kad Matija stiže prema njimu bi tako ponašano, ali piće nije imalo efekta na njega, i on je ostao moleći se za pomoć u zatvoru. 3 I svetlo dođe i glas: Matija, moj ljubljeni, primi vid. I on je vidio. I glas je nastavio: Ja te neću zaboraviti, prebivaj dvadeset i sedam dana, i ja ću poslati Andreja da te izbavi i ostale. I Spasitelj ode u nebo. Matija osta pevajući hvale, kad krvnici dođoše po žrtvu, on je držao oči zatvorene. Oni dođoše i pogledaše na etiketu na njegovoj ruci i rekoše: Tri dana još i mi čemo ga ubiti. Jer svaka žrtva je imala oznaku uz ruku da pokaže datum kad njegovih trideset dana treba biti ispunjeno.

4 Kad dvadeset sedam dana prođe, Gospod se pojavi Andreju u zemlji gde je on propovedao i reče: Za tri dana Matija će biti ubijen od ljudoždera, idi i izbavi ga.' Kako je moguće za mene da stignem tamo u vreme' Rano sutra idi do obale i naći češ brod.' I on ostavi ga. 5 Oni odoše, Andrej i njegovi učenici, i nađoše malen čamac i tri čovjeka. Kormilar bi Gospod, a druga dvoje anđeli. Andrej je upitao gde idu. 'U zemlju ljudojeda.' 'Ja ću ići tamo također'. Svaki čovek izbegava to mesto, zašto češ ići' 'Imam zadatak da učinim, i ako možeš, uzmi nas.' On reče: 'Dođi na palubu.' 6 Andrija reče: 'Moram ti reći mi nemamo novaca niti namirnica.' 'Kako onda putujete' 'Naš Gospodar nam je zabranio da uzimamo novac i namirnice. Ako češ nam učiniti ljubaznost, reci nam, ako ne, mi čemo gledati za drugim brodom.' 'Ako su ovo tvoje odredbe, dođi na palubu i dobro došao, Ja uistinu želim da imam učenika Isusovogna mome brodu.' Tako oni krenuše. 7 Isus je naredio da tri pogače budu donesene i Andrej pozva svoje učenike da uzmu, ali oni nisu mogli da mu odgovore, jer behu uznemireni morem. Tako Andrija objasni kormilaru, i on ponudi da ih iskrca na obalu, ali oni odbijaše da napuste Andriju. 8 Isus reče: Reci svojim učenicima neka od čuda koja Gospodar učini, da ih ohrabriš, jer mi idemo da isplovimo, i oni učiniše, i Isus je upravljao. I Andrej reče učenicima o utišavanju oluje, i molio je u sebi da bi oni mogli odspavati, i oni odspavaše. 9 Andrej reče Isusu: Reci mi svoj zanat, šesnaest godinaja plovim morem, i ovo je sedamnaesta, nikad nisam vidio takvo kormilarenje, brod je kao na kopnu. Isus reče: Ja, također, sam često plovio morem i bio u opasnosti, ali jer ti si učenik Isusov, more te zna i mirno je. Andrej je hvalio Boga što je sreo takvoga čovjeka. 10 Isus reče: Reci mi zašto su Židovi nisu verovali tvome Gospodaru. Andrej je izbrojao čuda, još, on učini, Židovi nisu verovali. 'Možda on nije učinio te znakove pred njihovim prvosveštenicima' 11 'Da, učinio je, i otvoreno i tajno, i oni mu nisu verovali.' Koji behu znakovi on je učinio potajno ' ' O čovjeće sa duhom ispitivanja, zašto me kušaš tako ' ' Ja ne kušam te već moja duša se raduje da čuje njegova čudesna dela.' ' Ja ti kažem, onda. 12 Jednom kad nas dvanaest odosmo sa Gospodinom u neznabožački hram da bi pokazao nam neznanje đavola, visoki sveštenici vidješe nas i rekoše: Zašto slijedite ovoga čovjeka koji kaže da je Sin Božiji, nije li Božji sin Josifov i Marijin sin, i njegova braća su Jakov i Simon i naša srca behu klonula. I Isus je vidio, i uze nas ustranu u divljinu i učini močne znakove i ojača našu veru. I mi rekosmo sveštenicima: Dođite i vidite, jer on nas je uvjeravao.

13 'I sveštenici dođoše do neznabožačkog hrama,i Isus pokaza nam oblik nebesa,''da bi mi znali da li je istinit ili ne.'' Trideset ljudi od naroda i četiri sveštenika su bili sa nama. Na desno i levo od hrama Isus je video dve sfinge izrezane, i okrene se nama i reče: Gledajte oblik nebesa: ovi su kao heruvim i serafim u nebesima. I on reče sfingi na desno: Tvoj izgled je kao nebesa, učinjeno od zanatlija, siđi dole i uvjeri ove sveštenike da li sam ja Bog ili čovjek. 14 Ono dođe dole i progovori i reče: O glupi sinovi Izraela. Ovo je Bog koji napravi čovjeka...Ne recite mi da sam ja kameni lik, bolji su hramovi nego vaša sinagoga. Naši sveštenici čiste sebe sedam dana od žena, i ne prilaze hramu a vi dođoste pravo od onečišćenja. Hramovi će ukinuti vaše sinagoge, i postati crkve jedinorođenoga Sina Božijjeg. 15 Sveštenici rekoše: Ono priča od magije: Idite u pećinu Mambre i pozovite Abrahama, recite mu da ustane sa Isakom i Jakovom i dođe do hramova Jevusejana da uvjeri sveštenike. On ode i pozva, i dvanaest patrijarha ustaše i dođoše. 'Kojemu od nas si poslao'' ''Ne tebi, već ka tri patrijarha, idi nazad i odmaraj.'' Oni odoše, i tri praoca dođoše i uvjeriše sveštenike. Isus reče im da se vrate, i posla sfingu nazad na njeno mesto. Ali sveštenici nisu verovali. I mnoga druga čuda on učini.

16 Isus videći da su blizu zemlje, nasloni svoju glavu na jednoga od anđela i presta govoriti Andreju, i Andrija ode spavati. Tad Isus naloži anđelima da uzmu ljude i polože ih van grada kanibala i vrate, i tad oni odoše u nebo.

17 Andrej usta i pogleda okolo sebe i shvati šta se dogodilo i podiže svoje učenike. Oni mu rekoše svoj san, orlovi dođoše i nosiše ih u raj, i oni videše Gospoda na njegovom prijestolju, i anđele, i tri patrijarha i David kako pjeva, ''i vi dvanaest apostola i dvanaest anđela do vas, koje Gospod učini da slušaju te u svemu.

18 Andrej se radovao i molio Gospodina da mu pokaže sebe i Isus se pojavio u obliku lijepoga djeteta. Andrija je zatražio oproštaj za svoje ponašanje na brodu. Isus ga je umirio i rekao mu koja iskušenja ga čekaju u gradu, i ohrabrio ga da ih izdrži, i ode. 19 Oni uđoše u grad, neviđeni, i odoše u zatvor. Sedam stražara pade mrtvo njegovom molitvom, na znak križa vrata se otvoriše. On nađe Matiju i oni pozdraviše jedan drugog. 20 Andrija pogleda na žrtve, koji behu goli i jedoše travu i udari svoje grudi i prekori đavola. Koliko dugo si ti ratovao sa ljudima i učinio da Adam bude izbačen iz raja, ti si uzrokovao njegov kruh koji je bio na stolu da bude pretvoren u kamenje. Opet, ti si ušao u misli anđela i učinio da se uprljaju sa ženama i učinio njihove divlje sinove divovima da proždiru ljude na zemlji, i tako Bog je poslao potop...21 Tad oni oboje moliše, i oni položiše njihove ruke na zatvorenike i povratiše njihov vid prvo i potom njihova osjetila, i Andrej reče im da izađu iz grada i ostanu ispod smokvinog drveta i čekaju ga, tamo je bilo 270 ljudi i 49 žena. I Andrej zapovedi oblaku, i ono uze Matiju i učenike i braću do planine gde Petar je učio i tamo oni ostaše.

22 Andrej je izašao i hodao gradom, i sjeo je dole uz bronzani stub sa statuom na njemu, da vidi šta će se dogoditi. Krvnici dođoše i nađoše zatvor prazan i stražare mrtve, i javiše vladarima. Oni rekoše: Idi u donesi sedam mrtvaca za nas da jedemo danas, i sakupite se sutra, starci, i bacati čemo kocku za sedmoro dnevno i jesti ih, dok ne mognemo opremiti brodove i poslati da sakupimo ljude za jelo. I oni doniješe sedam leševa, bila je peć usred grada i velika kaca za krv, oni staviše ljude u kacu. Glas dođe: Andrija, pogledaj ovo. Andrej je molio, i mačevi ljudi su pali i njihove ruke postaše kamene. Vladari plakaše: Ima čarobnjak u gradu, idite i sakupite starješine, jer mi smo gladni. 23 Oni nađoše 215, i kocka bi bačena za 7. Jedan od ovih reče: Uzmite mog mladog sina i ubijte ga umjesto mene. Oni tražiše dopuštenje vladara, i bi dato, i starac reče: Ja imam kćer, uzmite nju također, i poštedite me. Tako djeca behu dovedena do kace moleći za njihove živote, ali nije bilo milosti. Andrej je molio, i opet mačevi padoše i ruku ljudi, i bilo je mnogo buke. 24 Potom dođe đavao u obliku starca i reče: Jao vama, vi čete svi umreti od gladi, ali tražite sad i gledajte za strancem zvanim Andrija, on je uzrok vaše nevolje. Andrej je gledao na đavola, ali đavo ga nije mogao videti. I Andrej reče: O Beliar, moj gospodar će te poniziti u bezdan. Đavo reče:Ja čujem tvoj glas i znam, ali gde stojiš ne vidim. Andrej reče: Nisi li ti zvan Amael jer ti si slijep. Đavo reče: Pogledaj za čovjekom koji mi govori, jer on je. I oni zatvoriše vrata i gledahu svukud, ali ga nisu mogli naći. Gospod se pojavi i reče Andriji: Pokaži se njima. 25 On usta i reča Ja sam Andrija koga tražite. I oni potrčaše i uzeše ga, i razmatraše kako da ga ubiju: ako mu odsiječemo glavu, neće ga boljeti dovoljno; hajde da stavimo uže oko njegova vrata i vučemo ga ulicama svaki dan dok ne umre, i podelimo njegovo telo i pojedemo. Oni učiniše tako, i njegovo telo bi potrgano i njegova krv je tekla, i oni baciše ga u zatvor sa rukama vezanim iza njega. 26 I tako učiniše sledeći dan, i on plaka Gospodu, i đavo reče narodu da udare njegova usta kako ne bi govorio, i oni svezaše njegove ruke iza njega i ostaviše ga u zatvoru. Đavo uze sedam drugih đavola, koje Andrija je izbacio iz mesta susednih (ovo izgleda kao poveznica ka starijim Delima), i oni dođoše Andreju, i đavo reče: Sada čemo te ubiti kao tvoga gospodara koga je Herod ubio. 27  on reče: Sad moja deco, ubijte ga. Ali oni videše pečat na njegovom čelu i behu se uplašili, i rekoše:Ubij ga ti, jer mi ne možemo. I jedan od njih reče: Ako ga ne možemo ubiti, hajde da ga ismijavamo, i oni stadoše pred njega i ismijavaše ga bespomoćnog i on je plakao. I glas đavolji prikriven reče: Zašto plačeš. Andrej reče: Zarad Gospodnje riječi: Imaj strpljenja s njima, drugačije bih vam pokazao!...Ali ako me je Gospod posjetio u ovomu gradu, ja ću kazniti vas kako zaslužujete. I oni pobegoše. 28 Sledeći dan ljudi su ga vukli ponovo, i on je plakao ka Gospodu, ovde su tvoje riječi, Kosa tvoje glave neće stradati gle, moje tijelo je potrgano od mene I glas reče na hebrejskom: Moje riječi neće proći, pogledaj iza sebe. I on vidje veliko plodonosno drveće kako raste gde njegovo telo i krv je pala. I oni uzeše ga nazad u zatvor, i rekoše: Možda on umre sutra. 29 I Gospod dođe i uze njegovu ruku i on usta ceo. I u zatvoru je bio stub, i na njemu kip. Andrej ode do njega i raširi svoje ruke sedam puta i reče: Boj se znaka krsta, i neka ovaj kip pustivodu kao potop. I ne reci, ja sam samo kamen jer Bog nas učini od zemlje, ali vi ste čisti, i stoga Bog je dao svom narodu zakon na kamenim tablicama. I kip pusti vodu iz svojih usta kao iz kanala, i bila je gorka i nagrizala je ljudsko meso. 30 Ujutro sav narod poče da bježi. Voda je ubila njihovu stoku i njihovu decu. Andrej reče: Neka Mihail ogradi grad vatrom. I oblak vatre dođe i okruži ga, i oni nisu mogli uteći. Voda dođe do njihovih vratova i proguta njihova tela. Oni plakaše i tugovaše dok on vidje da je njihov duh slomljen, i reče gipsanom kipu da prestane. I Andrija izađe iz zatvora, i voda se delila pred njim, i ljudi moliše za milost. 31 Starac koji je dao svoju decu dođe i molio je. Ali Andrija reče: Čudim se tebi, ti i četrnaest krvnika čete biti progutani i videtimesta mučenja i mira. I on ode daleko do velike kace, i molio se, i zemlja se otvori i proguta vodu i starca i krvnike. I svi se bojahu jako, ali on utješi ih. 32 Tad on im reče da dovedu sve koji su ubijeni vodom, ali bilo ih je previše, te je on molio i oživio ih. Potom je izveo plan crkve i krstio ih i dao im je Gospodnje zapovijedi. I oni moliše ga da ostane sa njima za malo, ali on je odbio govoreći Ja moram ići do mojih učenika, i on ode i oni plakahu tužno. 33 I Isus se pojavio u obliku lijepoga djeteta i prekorio ga što ih ostavlja, i reče mu da ostane sedam dana, i tad da ide sa svojim učenicima u zemlju varavara, i potom vrati i izvede ljude iz bezdana. I on se vrati i oni se radovahu uveliko.

(Vidi Dela Petra i Andrije za završetak priče)

Dela i mučeništvo svetoga apostola Andrije

 

Dela i mučeništvo svetoga apostola Andrije

 

Prevod iz: Alexander Walker. Iz Ante-Nicene Fathers, Vol. 8.

Edited by Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe. 1886

 

Dela Andrije

Šta imamo sve, i za sveštenike i učitelje crkve u Ahaji, videli sa našim očima, mi smo napisali svim crkvama utvrđenim u imenu Hrista Isusa, i na istoku i zapadu, sjeveru i jugu. Mir vama, i svima koji veruju u jednoga Boga, savršeno Trojstvo, istinskoga Oca nerođenog, istinskog Sina jedno-rođenog, istinski Sveti Duh proizilazi iz Oca, i prebiva u Sinu, kako bi se pokazao jedan Sveti Duh koji sadrži i biva u Ocu i Sinu u dragocjenom Božanstvu. Ovu vjeru smo naučili od blagoslovenog Andrije, apostola našega Gospoda Isusa Krista, čije stradanje također mi, smo stavili pred naše oči, nismo se ustručavali da kažemo o tomu, prema stepenu mogučnosti koju imamo.

Prema prokonzulu Aegeteju, došavši u grad Patras, počeo je da prisiljava one koji veruju u Hrista da obožavaju idole, koje blaženi Andrija, trčeći reče: Pripalo je tebi, bijući sudija ljudi, da priznaš tvog Sudiju koji je u nebesima, i priznavši Njega, da klanjaš se Njemu, i moleći Njega koji je istinski Bog, da okreneš svoje misli dalje od onih koji nisu istiniti bogovi.

Komu Agetej reče: Jesi li ti Andrija, koji uništavaš hramove bogova, i nagovaraš ljude u religiju koja, budući da je kasnije se pojavila, imperatori Rimljana dali su naređenja da je suzbiju?

Blaženi Andrej reče: Imperatori Rimljana nisu nikada poznali istinu. A ovaj Sin Božiji, koji dođe zarad spasenja ljudi, javno poučava – da oni idoli ne da nisu bogovi, već također najsramniji demoni, neprijatelji ljudske rase, učeći ljude da vrijeđaju Boga, tako da, bijući napadan, On se okrene i ne usliši, da zato, Njegovim okretanjem od njih i ne slušanjem njih, da bi oni bili zarobljeni od đavola, i da bi oni digli ih do takvog stepena, da kad oni izađu iz tijela budu nađeni pusti i goli, noseći ništa sa njima osim grehove.

Agetej reče: To su suvišne i prazne reči, a što se tiče tvoga Isusa, za objavljivanje tih stvari Židovima oni su ga prikovali na drvo križa.

Blagosloveni Andrija odgovorajući, reče: Oh, ako bi ti poznao tajnu križa, sa kojim razumni vole Stvoritelja života ljudske rase zarad našeg održanja izdržao ovo drvo krsta, ne nevoljno, već voljno!

Aegetej reče: Videći to, izdan od njegova vlastita učenika, i uhvaćen od židova, on je bio doveden pred sudiju, i prema njihovom zahtevu on bi zakovan od upraviteljevih vojnika, na takav način kažeš da je voljno izdržao drvo krsta?

Sveti Andrej reče: Zarad ovog razloga ja kažem voljno, jer sam bio s njim kad je on izdan od svoga učitelja. Jer prije nego je On bio izdan, On je govorio nama do spoznaje da On treba da bude izdan i razapet zarad spasenja ljudi, i predskazao je da če On ustati ponovo na treći dan. Komu moj brat Petar reče (Matej 16:22) Dalekop bilo od tebe, Gospode, nemoj da ovo bude. I tako, bijući ljut, On reče Petru, Idi iza mene, Satano, jer ti nisi predan stvarima Boga. I iu smislu da bi On najpotpunije objasnio da On voljno je prošao stradanje, On nam reče, (Jovan 10:18) Ja imam moč da položim svoj život, i imam moč da ga uzmem ponovo. I , na kraju svega, dok On je večerao sa nama, On reče (Matej 26: 21) Jedan od vas će me izdati. Na ove riječi, stoga, svi postavši neizmerno žalosni, u smislu da bi pretpostavili moraju biti slobodni od sumnje, On je učinio to jasnim, govoreći, Komu dam komad hljeba iz moje ruke, on je koji će me izdati. Kad, stoga, On dade jednomu od naših drugova učenika, on dade zarad stvari koje dolauze kao da su one prisutne, On je pokazao da On je voljom svojom izdan. Jer niti je On otrčao, i ostavio svoga izdajnika u neuspehu, već ostajući u mestu u kojem je znao da je bio, On ga je čekao.

Agetej reče: Čudim se da ti, budući da si osećajan čovjek, želiš da ga podržiš u bilo kojim uslovima; jer, da li voljno ili nevoljno, sve vreme, ti priznaješ da je bio vezan sa križ.

Blaženi Andrej reče: Ovo je šta kažem, da ako ti shvataš, da velika je tajna križa, koju, ako želiš, ako ti je drago, da čuješ, poslušaš me.

Agetej reče: Tajnom ne može biti zvano, već kaznom.

Blagosloveni Andrej reče: Ova kazna je tajna čovjećjeg ovaploćenja. Ako poslušaš sa imalo pažnje, dokazati ću ti.

Agetej reče: Ja uistinu slušam strpljivo, ali ti, ukoliko me pažljivo ne slušaš, češ primiti tajnu krsta u sebi.

Blaženi Andrej odgovori: Da si se bojao drveta križa, ja ne bih proglašavao slavu križa.

Agetej reče: Tvoj govor je ludost, jer ti objavljuješ da krst nije kazna, i kroz tvoju glupost se ne bojiš kazne smrti.

Sveti Andrej reče: Nije kroz glupost, već kroz vjeru, da se ja ne bojim kazne smrti, jer smrt greha je teška. I zarad ovoga želim da čujete tajnu križa, kako bi vi možda, priznajući ga, verovali, i verujući postali nekako ili drugačije obnovili vašu dušu.

Agetej reče: To što je pokazano da je stradalo za obnavljanje. Misliš li da moja duša je stradala, da me činiš da priđem obnovljenju nje kroz vjeru, ja ne znam što, o čemu si govorio?

Blagosloveni Andrej odgovori: Ovo je što sam želio u vremenu da naučim, što također ja ću učiti i učiniti javnim, da iako duše ljudi su uništene, one će biti obnovljene kroz tajnu krsta. Jer prvi čovjek je kroz drvo sagrešenja doveden u smrt, i bilo je potrebno za ljudsku rasu, da kroz trpljenje drveta, smrt, koja je došla u svijet, bude izvedena. I budući da je prvi čovjek, koji je doveo smrt u svijet kroz sagrešenje drveta, on je bio stvoren od čiste zemlje, bilo je potrebno da Sin Božiji bude rođen savršenim čovekom od čiste djevice, da bi On povratio večan život, koji su ljudi izgubili kroz Adama, i preseće drvo tjelesne želje kroz drvo križa. Viseći na krstu, On je raširio Njegove nedužne ruke ka rukama koje su bile stalno pružene, za najslađu hranu zabranjenog drveta On je primio žuč za hranu, i uzevši smrtnost na sebe, On je učinio dar Njegove besmrtnosti za nas.

Agetej reče:  Sa tim rečima moči češ da vodiš one koji veruju u tebe, ali dok ne dođeš da mi daš ovo, da prineseš žrtve svemočnim bogovima, ja ću zapovediti, nakon što budeš bičevan, da budeš vezan za krst koji hvališ.

Blagosloveni Andrej reče: Bogu Svemočnom, koji sam je istinit, ja prinosim žrtvu dan za danom, ne dimom tamjana, niti mesom rikajučih bikova, niti krvlju koza, već žrtvujući čisto jagnje dan za danom na oltaru križa, i iako sav narod vjernih sudjeluju u Njegovu tijelu i piju Njegovu krv, Jagnje koje je žrtvovano ostaje poslije celo i živo. Uistinu, zato, On je žrtvovan, i uistinu je Njegovo telo pojedeno od ljudi, i Njegova krv je isto tako popijena, međutim, kao što sam rekao, On ostaje ceo, i neumrljan i živ.

Agetej reče: Kako to može biti?

Blagosloveni Andrej reče: Kada bi znao, uzmi oblik apostola, da bi znao šta ispituješ poslije.

Agetej reče: Ja ću zahtijevati kroz muke dar ovog znanja.

Blagosloveni Andrija reče: ja se čudim da ti, bijući pametan čovek, padneš u glupu misao da me možeš nagovoriti, kroz tvoja mučenja, da ti otkrijem svete stvari Božije. Čuo si tajnu križa, čuo si tajnu žrtve. Ako veruješ u Hrista Sina Božijeg, koji je razapet, ja ću sa svim otkriti ti na koji način Jagnje koje je ubijeno živi, nakon što je žrtvovano i pojedeno, ostajući u Njegovom kraljevstvu ceo i čist.

Aegetej reče: I zarad čega je jagnje ostalo u svome kraljevstvu nakon što je ubijeno i pojedeno od svega naroda, kao što kažeš?

Blaženi Andrej reče: Ako veruješ sa celim srcem, moči češ naučiti, ali ako ne veruješ, nečeš ni na koji način steči znanje o takvoj istini.

Potom Agetej, ljut, naredi mu da bude zatvoren u zatvoru, gde, kad je bio zatvoren, mnoštvo naroda dođe njemu iz skoro svih provincija, tako da su željeli da ubiju Ageteja, i razbijajući vrata zatvora da oslobode blaženoga Andreja apostola.

Njima blagosloveni Andrija prekori ovim rečima, govoreći: Ne dižite mir našega Gospoda Isusa Hrista u buntovnu i đavolsku galamu. Jer moj Gospod, kad je On bio izdan, izdržao je sve sa strpljenjem. On nije preklinjao, On nije plakao, niti u ulicama nije ga niko čuo da plače. (Matej 12:19) Zato vi također držite mir, i ne sprečavajte moje mučeništvo, već radije spremite se također spremnim prije kao borci Bogu, kako bi prevladali prijetnje od duše koja nema straha od čovjeka, i da možete dobiti bolje rane kroz izdržljivost tela. Jer ovaj trenutni pad njega se ne treba bojati, već treba se bojati onoga čemu nema kraja. Strah od ljudi, je, kao dim koji, dok se podigne i sakupi, nestaje. I te muke treba se bojati koje nikad nemaju kraja. Za te muke, koje se dešavaju nešto lako, svako može čuti, ali ako su teške, one uskoro uništavaju život. Ali one muke su večne , gde je stalno plakanje i tugovanje i neprestano mučenje, koju upravitelj Agetej se ne boji da ide. Budite zato radije pripravni za ovo, da kroz privremene nevolje steknete večni mir, i da cvetate zauvek, i vladate sa Hristom (2 Korinćanima 4: 17)

Sveti apostol Andrej je opomenuo ljude sa ovim i takvim rečima tokom cele noći, kad je svetlo dana svanulo. Agetej posla po njega, naredi da blagosloveni Andrija bude doveden njemu, i stavivši ga u sudnicu, on reče: Mislio sam da ti, tvojim odrazom tokom noći, si okrenuo svoje misli od ludosti, i odrekao se svojih preporuka Hrista kako bi mogao da budeš sa nama, i da ne odbaciš zadovoljstva života, jer je glupo doći do ijedne svrhe stradanja krsta, i dati sebe najsramnijijoj kazni i spaljivanju.

Sveti Andrija odgovori: Ja ću moči uživati s tobom, ako uzveruješ u Hrista, i odbaciš obožavanje idola, jer Hrist me poslao u ovu oblast, u kojoj sam stekao za Hrista nemali narod.

Agetej reče: Zarad ovoga razloga ja sam prisilio te da učiniš libaciju (prolijevanje vina u slavu boga), da ovi ljudi koji su zavarani od tebe mogu napustiti zaludnost tvoga učenja, i mogu sami prinijeti zahvalne libacije bogovima, jer niti je grad ostao u Ahaji u kojoj njihovi hramovi nisu napušteni i zaboravljeni. I sad, kroz tebe, neka opet budu povraćeni za obožavanje idola, kako bi bogovi također, koji su gnjevni na tebe, bili zadovoljni sa ovim, da dovedu da ti možeš se vratiti njihovomu prijateljstvu i našemu. Ali ako ne, tebe čekaju razne muke, zarad osvete bogova, i nakon ovoga, vezan za drvo križa koje ti hvališ, ti češ umreti.

Sveti Andrej reče: Slušajte, O sinovi smrti i pljevo spremna za večito gorenje (Matej 3 :12), meni, slugi Boga i apostolu Isusa Hrista. Do sada sam razgovarao sa vama ljubazno o savršenstvu vjere, kako bi vi, primajući izlaganje istine, bili savršeni kao njen branitelj, da biste prezreli idole, i obožavali Boga, koji je u nebesima, ali budući da ostajete u istoj besramnosti do kraja, i namišljate me da se bojim zarad vaših prijetnji, dovediti protiv mene šta god izgleda vam veće u smislu mučenja. Jer više biti ću dobro udovoljavajući mome Kralju, što više izdržim u mučenju zarad priznanja Njegova imena.

Tad prokonzul Agetej, bijući ljut, naredi apostolu Hristovom da bude mučen. Bijući raspet, potom, od sedam puta tri vojnika, i udaran nasilno, on bi podignut i doveden pred bezbožnog Ageteja. I on govori mu ovako: Poslušaj me, Andrej, i povuci svoje misli od prolijevanja tvoje krvi, ali ako nečeš da me poslušaš, Ja ću uzrokovati da stradaš na drvetu križa.

Sveti Andrija reče: Ja sam rob krsta Hrista, i treba prije da molim da steknem pehar krsta nego da se bojim, ali za tebe je položena večna muka, koju, štaviše, možeš izbeći nakon što isprobaš moju izdržljivost, ako češ verovati u moga Hrista. Jer ja sam unesrećen tvojim uništenjem, i nisam uznemiren mojim patnjama. Jer moje patnje uzimaju mesto jednog dana, ili dva najviše, ali tvoje muke za beskrajno doba nikad neće završiti. Zato nadalje prestani dodavati svoje jadi, i upali večnu vatru za sebe.

Agetej potom bijući bijesan, naredio je da blaženi Andrej bude pričvršćen za križ. I on ostavivši ih sve, ode do krsta, i reče mu jasnim glasom: Raduj se, O krste, koji si posvećen telom Hrista, i ukrašen Njegovim telom kao sa biserjem. Zasigurno pred mojim Gospodinom ideš ti, imao si mnogo zemaljskog straha, ali sad si uložio sa nebeskom čežnjom, ti si opremljen prema mojoj molitvi. Jer ja znam, od onih koji veruju, koliko mnogo milosti ti imaš u Njemu, koliko mnogo darova pripremljenih prethodno. Slobodno od brige, tad, i sa radošću, ja ću doći tebi, da ti uzdižući možeš primiti me, učenika Njegovog koji je visio na tebi, jer si uvijek bio vjeran meni, i ja sam želio da te zagrlim. O dobri križu, koji si primio ljepotu od tela Gospodnjeg, O mnogo čekani, i iskreno željen, i žarko tražen, i već pripravljen prethodno za moju dušu željnu tebe, uzmi me od ljudi, i povrati me mom Gospodaru, kako bi kroz tebe On primio me koji kroz tebe me je otkupio.

I rekavši tako, blagosloveni Andrija, stajući na zemlji, i gledajući zdušno na krst, skide se i dade svoju odeću krvnicima, potičući braću da krvnici trebaju doći i učiniti šta im je zapoveđeno, jer oni behu stajali na nekom odstojanju. I oni došavši, podigoše ga na krst, i razapevši njegovo telo preko sa užadima, oni samo vezaše njegove noge, i nisu raskinuli mu kolena, primivši ovu naredbu od prokonzula, jer on je htio da on bude u rastrojstvu dok se vješao, i u noćno vreme, kako je on bio obešen, da bude pojeden živ od pasa.

I veliko mnoštvo braće je stajalo, blizu dvadeset hiljada, i gledajući krvnike kako su stajali, i da su učinili blagoslovenome ništa od onoga što obbešeni trpe, oni su mislili da će oni opet čuti nešto od njega, jer zasigurno, dok je visio, on pomače svoju glavu smijući se. I Stratokle upita ga: Zašto se smiješ, Andreju, slugo Božiji? Tvoj smijeh čini da tugujemo i plačemo, jer mi smo lišeni tebe. I blagosloveni Andrija odgovori im: Zar da se ne smijem svemu, moj sine Stratokle, na praznom lukavstvu Ageteja, kroz koje on misli da uzme osvetu nad nama? Mi nemamo ništa sa njim i njegovim naumima. On ne može čuti,jer da može, on bi bio svjestan, naučivši iskustvom, da čovjek Isus je nekažnjen.

I rekavši tako, on razgovarao je s njima svima uobičajeno, jer ljudi su trčali zajedno bijesni zarad nepravog suda Ageteja: Vi ljudi stojite do mene, i žene, i deca, i stariji, vezani i slobodni, i koliko god vas čuje; Ja molim vas, napustite ovaj život, vi koji ste zarad mene okupili se ovde, i požurite da se ugledate na moj život, koji vodi nebeskim stvarima, i jednom za svagda prezrite sve privremene stvari, potvrđujući svrhu onih koji veruju u Krista. I on ohrabri ih sve, naučavajući da patenje ovog prolaznog života nisu vredne da budu upoređene sa budućom nagradom večnoga života.

I masa čujući šta je rečeno od njega, nije otišla sa mesta, I blaženi  nastavio je da govori više ne go što je govorio. I toliko mnogo je bilo rečeno od njega, da vreme od tri dana i noći je prošlo, i nitko nije bio umoran i otišao od njega. I kad su na četvrti dan gledali njegovu uzvišenost, i neumornost njegova razuma, i mnoštvo njegovih riječi, i ispravnost njegovog poticanja, i čvrstoću njegove duše, i trijeznost njegova duha, u usredotočenosti njegova uma, i savršenstvu shvatanja, oni behu bijesni na Ageteja, koji je sedeo, govoreći: Šta je tvoj sud, O prokonzule? Ti si sudio zlo, tvoja nagrada je bezbožna. U čemu je čovjek učinio krivo, koje zlo je učinio? Grad je u glamai, ti si nas rastužio, ne izdaj Cezarov grad. Daj voljno Ahajanima pravednika, daj voljno nama čovjeka Bogobojažljivog, ne stavljaj na smrt dobra čovjeka. Četiri dana je bio visio, i živ je, nije jeo ništa, i napunio nas je sve. Skini čoveka sa krsta, i mi čemo tražiti mudrost, oslobodi čoveka, i celoj Ahaji će milost se ukazati. Nije potrebno da od podnosi ovo, jer, iako visi, on ne prestaje govoriti istinu.

I kad je upravitelj odbio da ga posluša, u prvom mu je pokazao sa rukom mnoštvu da odu, oni počeše da budu ohrabreni protiv njega, bijući u broju oko dvadeset hiljada. I prokonzul je gledao kako su oni nekako postali kao ludi, bojao se da nešto strašno ga ne snađe, ustade iz sudnice i ode s njima, obečavajući da će osloboditi blagoslovenog Andreja. I neki odoše ranije da kažu apostolu uzrok radi kojeg su došli do mesta.

Dok je sve mnoštvo, vikalo da blaženi Andrija će se osloboditi, prokonzul došavši, i sva braća su se radovala zajedno sa Maksimilom, blaženi Andrej, čuvši ovo, reče braći stojeći: Šta je potrebno da mu kažem, kada ja odlazim Gospodaru, da ja kažem. Zarad čega si ponovo došao k nama, Ageteju? Zarad čega ti, bijući stranac nama, došao si nama? Šta češ slijedeće učiniti, šta namjeravaš? Reci nam. Jesi li došao da nas oslobodiš,kao da si promenio svoje mišljenje? Ne bih sesložio sa tobom da si ti uistinu promenio mišljenje. Niti bih ti  verovao, govoreći da si ti moj prijatelj. Da li ti, o prokonzule, otpuštaš onoga koji je vezan? Nema sumnje. Jer ja imam Jednoga sa kojim ću biti zauvek, Ja imam Jednoga sa kojim ću živjeti večno. Ka njemu idem, k njemu žurim, koji je također učinio te znanim meni, jer rekao meni, Nemoj da strašan čovjek straši te, ne misli da će te uhvatiti, koji si moj, jer on je tvoj neprijatelj. Zato, znajući te kroz njega koji se okrenuo prema meni, Ja sam izbavljen od tebe. Ali ako želiš da veruješ u Hrista, biti će otvoreno za vreme, kao što sam ti obećao, put pristupa, ali ako si došao samo da me oslobodiš, Ja neću moći nakon ovoga biti skinut sa krsta živ u telu. Jer ja i moji rođaci odlazimo ka svome, dopuštajući ti da budeš šta jesi, i šta ne znaš o sebi. Jer već vidim moga kralja, već mu se klanjam, već stojim pred Njim, gde družba anđela je, gde On vlada jedini car, gde je svetlo bez noći, gde cveće nikad ne vene, gde se nezna za nevolju, niti se za tugu čulo, gde je veselje i radost nikad nemaju kraja. O blagosloveni krste! Bez želje za tobom, nitko ne ulazi u to mesto. Ali ja sam potišten, Agetej, o tvojim jadima, jer večna propast te već prima. Beži stoga, zarad sebe, O žalosni, dok još možeš, da možda poželiš kad ne budeš mogao.

Kad, potom, on je pokušao da priđe bliže drvetu krsta, tako da oslobodi blaženog Andreja, sa celim gradom koji mu je pljeskao, sveti Andrej reče glasno: Ne muči Andreja,vezanog na Tvoje drvo, da bude pušten, O Gospodine, ne daj me koji sam u Tvojoj tajni besramnom đavolu. O Isuse Kriste, nedaj Tvome protivniku da me oslobodi, koji je obešen Tvojom milošću, O Oče, neka ovaj beznačajan čovek više ga ne ponižava njega koji je spoznao Tvoju veličinu. Krvnici, potom, odmaknuvši njihove ruke, nisu mogli uopće da ga taknu. Drugi, tad, i drugi nastojaše da ga puste, i nitko uopšte nije mogao da priđe blizu njega, jer njihove ruke behu utrnule.

Tad blaženi Andrija, pozvavši narod, reče: Ja vas molim najiskrenije, braćo, da prvo učinim molitvu Gospodu. Potom pustite me. Sav narod je šutao zarad ove molbe. Tad blagosloveni Andrej, sa glasnim plačem, reče: Ne dozvoli, O Gospodaru, Tvome slugi u ovom vremenu da bude uklonjen od Tebe, jer je vreme da moje telo bude predano zemlji, i Ti češ zapovediti mi da dođem Tebi. Ti koji daješ večan život, moj Učitelju koga ja volim, koga na ovom križu Ja priznajem, koga znam, koga imam, primi me, O Gospodaru, i kao što sam priznao Tebe i slušao Te, tako sad u ovoj reči poslušaj me, i pred mojim telom dođi dole sa krsta, primi me sebi, da kroz moj odlazak bude pristup Tebi mnogih meni sličnih, nalazeći odmor za sebe u Tvojoj veličini.

Kad, potom, on je rekao ovo, on posta u očima svih zadovoljan i ushićen, jer neizmeran sjaj kao sijevanje dođe sa nebesa na njega, i tako okruži ga, da u posljedici takovog sjaja oči smrtnika nisu mogle pogledati na njega uopće. I zaslepljujuće svetlo je ostalo oko pola sata. I kad je on ovako govorio i veličao Gospoda još više, svetlo se povuklo, i on preda duh, i zajedno sa svetlošću sam on se povuče Gospodaru dajuči mu hvale.

I nakon smrti najblaženijeg Andrije apostola, Maksimila bijuči najjača od zapaženih žena, i nastavila među onima koji su dolazili, ubrzo pošto je spoznala da apostol je otišao Gospodinu, dođe i okrete svoju pažnju križu, zajedno sa Stratokleom, ne uzimajući u obzir uopšte one koji su tu stajali, i sa posvečenošću skinuše telo od najblagoslovenijeg apostola sa krsta. I kad bi večer, dadoše mu potrebnu brigu, ona pripremi telo za sahranu sa skupim mirisima, i položi ga u vlastitu grobnicu. Jer ona je bila odvojena od Ageteja zarad njegovog zlog i bezbožnog ponašanja, izabravši za sebe svet i miran život, i bivši uedinjena u ljubavi Hristovoj, ona je provela njen život blagosloveno zajedno sa braćom.

Agetej je bio veoma nametljiv ka njoj, i obečao je da će nju načiniti gospođom njegova bogatstva, ali nije mogao da je nagovori, on je bio uveliko bijesan, i odredio je učiniti javnu optužbu protiv celoga naroda, i poslao je Cezaru sa optužbom protiv i Maksimile i svega naroda. I dok je on sređivao ove stvari u prisustvu njegovih službenika, u mrkloj noći on usta, i neviđen od svojih ljudi, bijuči mučen đavolom, on pade sa velike visine, i kotrljajuči se usred tržnice grada, izdahnu poslednje.

I ovo bi izviješćeno njegovu bratu Stratokleu, i on posla svoje sluge, rekavši im da oni sahrane ga među one koji su umrli nasilnom smrću. Ali nije tražio ništa od njegove imovine, govoreći: Ne dao mi moj Gospodin Isis Hrist, u koga verujem, da me pati da dodirnem išta od imovine moga brata, da njegovo prokletstvo koji se usudio da ubije apostola Gospodnjeg me ne onečasti.

Ove strane behu učinjene u oblasti Ahaje, u gradu Patrasu na dan prije mjeseca Decembra, gde njegova dobra dela su držana u mislima do današnjeg dana, u slavu i hvalu našega Gospoda Isusa Krista, komu je slava za uvek i uvek. Amin.

http://wesley.nnu.edu/sermons-essays-books/noncanonical-literature/noncanonical-literature-nt-acts/

http://gnosis.org/library/actand2.htm

Djela Andreja (apostola)

 

Djela Andreja

 

Uvod

Nemamo davni zapis o dužini ove knjige, kao što imamo u slučaju Jovana, Pavla i Petra (ali mislim da je bila najduža od svih pet), i imamo manje ostataka od originalnog teksta nego od tih. Mi imamo, međutim, vrstu sažetka svega, napisanu na latinskom od Gregorija iz Tura, i ima Grčka enkomija (pesma zahvale) apostola koja također pomaže da se ponovo sagradi priča. Mučeništvo (kao u drugim primjerima) postoji odvojeno, u mnogim tekstovima. Maks Bonnet je utvrdio odnos tih jednih prema drugim, i J.Flamion je učinio najpažljivije proučavanje svih fragmenata (odlomaka).

Najbolji primjerak originalnog teksta koji mi imamo je fragmenat sačuvan u Vatikanskom rukopisu, desetog-jedanaestog vijeka, koji sadrži razgovore Andreja kratko pre njegova stradanja. Također postoji nekoliko drevnih citata.

Ova djela mogu biti poslednja od pet vodećih apostolskih romansi. One pripadaju trećemu veku: C.A.D. 260?

Ranije je mišljeno da Dela Andrejeva i Matijina (Matej) su u nizu izvorne priče, ali ovaj pogled je prestao da važi. Ta legenda je slična kasnijoj egipatskoj romansi o apostolima koji u neizmernoj meri su stvoreni u petom i kasnijim vekovima. Sažetak njihov biti će dan u daljnjem redu.

Sadržaj Gregorija iz Tura je smatran od Flamiona da daje celu najbolju ideju sadržaja originalnih Akata. Najkasnije izdanje je ono od M.Bonneta u Spomenaru Germanske Istorije (Greg. Turon II 821-47). Najveći dio pojavljuje se kao Lib. III od Istorije Apostola Pseudo Abdiasa, u tekstu mnogo izmenjenom, izgleda, u šesnaestom veku od Wolfganga Laziusa: štampan u Fabricius' Cod. Apocr. N. T.

 

Grigorijev uvod slijedi:

Slavni podvizi apostola su, verujem, nisu nepoznati ikome od vjernika, jer neki od njih nas uče na stranicama evanđelja, drugi se nalaze u Djelima Apostolskim, a neke od njih knjige postoje u kojima djela svakog apostola su zapisane, ipak od većeg djela imamo ništa već njihova stradanja napisana.

Sad dpđoh na knjigu čuda (vrlina, velikih djela) od Sv. Andreja apostola, koji, zarad njegove opširnosti, je nazvana od nekih apokrifnom (nejasne, skrivene). I o ovom sam mislio dobro da izdvojim vrline samo, izostavljajući sve što nosi težinu, i tako uključim velika čuda unutar kruga malog volumena, koji može zadovoljiti i čitaoca i odbiti negativne kritike, jer nije mnoštvo riječi, već ispravnost mišljenja i čistoća misli što stvara neokaljanu vjeru.

(Šta slijedi je sažetak, ne verzija Grigorijevog teksta.)

 

Tekst

1 Nakon uznesenja apostoli se se rasuli da propovedaju u raznim zemljama. Andrej je počeo u provincivi Ahaji, a Matej ode do grada Mermidona. (Ostalo od 1 i celo 2 daju kratak sažetak Dela Andrejevih i Matejevih koje Gregorij ili je našao kao predgovor svojem prijepisu Dela Andrejevih, ili je smatrao se dužan primjetiti, zarad popularnosti priče.)

2 Andrej ostavi Mermidonu i vrati se u vlastiti dodeljen kraj. Hosajući sa svojim učenicima on srete slijepca koji reče: 'Andrej, apostolu Hristov, ja znam da ti možeš vratiti mi vid, ali ne molim za to: samo reci onima koji su sa tobom da mi daju dovoljno novca da obučem i nahranim se primjereno.' Andrej reče: 'Ovo je đavolji glas, koji neće dozvoliti čovjeku da povrati svoj vid.' On dotače njegove oči i izliječi ga. Potom, kako je imao grubu odeću, Andrej reče: 'Uzmi prljavu odeću s njega i obuci mu čistu.' Svi behu spremni da se skinu, a Andrej reče: Dajte mu šta čemo biti viška.' On se vrati kući zahvalan.

3 Demetrije od Amaseje imao je egipatskog dečaka koji mu je bio veoma drag, koji je umro od vrućice.- Demetrije čuvši za Andrejeva čuda, dođe, pade mu pred noge, i tražio ga pomoć. Andrej se sažali na njega, dođe do kuće, dugo je razgovarao, okrene se ka grobu, podiže dečaka, i povrati ga njegovu gospodaru. Svi su verovali i bili kršteni.

4 Hrišćanin dečak zvan Sostratus dođe do Andreja nasamo i reče mu: 'Moja majka gaji krivicu strasti prema meni: Ja sam je odbio, a ona je otišla do prokonzula da baci krivicu na mene. Ja bih radije umro nego izložio je. Oficiri dođoše da uhvate dečaka, i Andrej je molio i otišao sa njim. Majka ga je optuživala. Prokonzul naredi mu da se brani. On je šutio, i tako nastavio, dok prokonzul (upravitelj) je povukao se radi savjetovanja. Majka je počela plakati. Andrej reče: Nesrećna ženo, zašto se ne bojiš bacati vlastitu krivnju na svoga sina.' Ona reće prokonzulu: 'Odkad je moj sin namjerio svoju zlu želju on je u stalnom društvu sa ovim čovjekom.' Prokonzul  pobjesni, naredi da mladić bude zašiven u kožnu vreću zarad ubistva roditelja i udavljen u rijeci, i Andrej da bude zatvoren do kazne određene. Andrej je molio, i bio je zemljotres, prokonzul pade sa svoje stolice, svi su ležali na podu, a majka klonu i umre. Prokonzul pade na Andrejeve noge moleći za milost. Zemljotres i grmljavina prestaše, i on izleći one koji behu ozleđeni. Prokonzul i njegova kuća behu kršteni.

5 Sin od Kratinusa (Gratinusa) od Sinope okupao se u ženskom kupatilu i bio je uhvaćen od demona. Kratinus je pisao Andreju za pomoč, on sam imao je vrućicu i njegova žena vodenu bolest . Andrej ode tamo u kolima. Dečak koji je mučen od zlog duha pade na svoje noge. On naredi da ode i tako bi, sa vikom. On potom ode do Kratinusovog kreveta i reče mu da je zaslužio da trpi zarad njegova lakog života, i on naredi mu da ustane i ne greši više. On bi izlečen. Žena je bila prekorena zarad njene nevjere (preljube). Ako se vrati ranijem grehu, neka sad bude izlečena, ako se može držati od toga, neka bude izlečena.' Voda izbi iz njena tela i ona bi izlečena. Apostol prelomi hleb i dade joj. Ona zahvali Bogu, verujući sa celom njenom kućom, i ne vrati se više u greh. Kratinus potom posla Andreju velike darove po svojim slugama, i tad, sa svojom ženom, upita ga nasamo da ga prihvati, ali on odbi govoreći: Bolje je za tebe da ih daš potrebitima.'

6 Nakon ovog on ode u Nikeju gde je bilo sedam đavola živelo među grobovima pored puta, koji su u ponoć kamenovali prolaznike i ubili mnoge. I sav grad dođe da sretne Andreja sa maslinovim grančicama, plačući: 'Naše spasenje je u tebi, O čovjeće Božji. Kad mu rekoše sve, on reče: 'Ako verujete u Hrista biti ćete oslobođeni.' Oni plakaše: 'Mi hoćemo.' On zahvali Bogu i zapovedi demonima da se pojave, oni dođoše u obliku pasa. On reče: 'To su vaši neprijatelji: ako vi ispovijedite svoju vjeru da ja mogu da ih izvedem u Isusovo ime, ja ću učiniti tako.' Oni plakaše: 'Mi verujemo da Isus Hrist koga ti propovedaš je Sin Božiji.' Tad on naredi demonima da idu u suha i neplodna mesta i ne povređuju ljude do zadnja dana. Oni urlaše i nestaše. Apostoli krstiše narod i učiniše Kalistusa episkopom.

7 Na vratima Nikomedije on srete mrtvaca koji se nosio na odaru (nosilima), i njegov stari otac podržavao je robove, koji su teškomogli hodati, a njegova stara majka je kosu čupala, plačući. ''Kako se dogodilo?'' on upita. 'On je bio sam u svojoj sobi i sedam pasa sjuri na njega i ubi ga.' Andrej uzdahnu i reče: 'Ovo je zasjeda demona koje sam protjerao iz Nikeje. Šta češ činiti, oče, ako vratim ti sina?' ' Ja nemam ništa dragocenije od njega, Dati ću njega.'On je molio: 'Neka se duh dečaka povrati.' Vjerni odgovori, 'Amin'. Andrej zapovedi momku da ustane , i on usta, i svi plakaše: 'Velik je Bog Andrejev.' Roditelji prinesoše velike darove koje on odbi, ali uze momka do Makedonije, naučavajući ga.

8 Ukrcavajaći se u brod on otplovi u Helespont, na put ka Bizantu. Tamo bi velika oluja. Andrej je molio i smirilo se. Oni stigoše Bizantiju.

9 Odatle idući kroza Trakiju oni sretoše snage naoružanih ljudi koji htjedoše ih zarobiti. Andrej učini znak krsta protiv njih, i molio je da bi oni bili učinjeni nemoćnim. Svetao anđel dotače se njihovih mačeva i oni svi padoše, i Andrej i njegovo društvo prođoše dok su im se ovi poklonili. I anđeo ode u velikom svjetlu.

10 U Perintusu on nađe brod koji je išao u Makedoniju, i anđeo mu reče da se ukrca. I kako je on propovijedao kapetanu i ostali čuše i behu preobraćeni, i Andrej uzveliča Boga zarad stvaranja njega poznatim na moru.

11 U Filipima behu dva brata, jedan od kojih je imao dva sina, a drugi dve kćeri. Oni behu bogati i plemenit i, i rekoše: ''Nema porodice tako dobre kao naša u ovome mestu: hajde da oženimo naše sinove za naše kćeri.'To je dogovorio i najteže platio otac sinova. Na dan svadbe riječ od Boga dođe njima: 'Čekaj dok moj sluga Andrej dođe: on će vam reći šta da radite.' Sve pripreme behu učinjene, gostima rečeno, ali oni čekaše. Na treći dan Andrej dođe: oni izađoše da ga sretnu sa vijencima i rekoše mu kako im je naloženo da čekaju na njega, i kako stvari stoje. Njegovo lice je sijalo tako da su se čudili na njega. On reče: 'Nemojte, moja deco, biti obmanuti, radije se pokajte, jer vi ste grešili u mišljenju da spojite zajedno one koji su bliski rođaci. Mi ne zabranjujemo ili izbjegavamo vjenčanje (ovo ne može biti autorov originalni osećaj: ono je suprotno svemu što znamo u delima). To je božanska ustanova, i mi osuđujemo rodoskrvnljive zajednice.' Roditelji behu zabrinuti i moliše za oproštaj. Mladi ljudi videše Andrejevo lice kao u anđela, i reče: 'Mi smo sigurni da tvoje učenje je istinito.' Apostol ih je blagoslovio i oni odoše.

12 U Tesaloniki je bio bogati plemić mladić, Eksos, koji dođe bez znanja njegovih roditelja i upita da mu bude pokazan put istine, i poverova, i slijedio je Andreja ne vodeći računa o njegovu svjetskom imanju. Roditelji su čuli da je on u Filipima i pokušali su da ga podmite sa darovima da ostavi Andreja. On reče: 'Biste li vi da nemate ta bogatstva, da biste znali istinitog Boga, i izbegli njegov gnjev.'Andrej, također dođe sa trećeg sprata i propovijedao im je, ali uzalud, on se povukao i zatvorio vrata kuće. Oni sakupiše grupu i dođoše da spale kuću, govoreći: 'Smrt sinu koji je zaboravio svoje roditelje', i donesoše baklje, trsku i pruće , i staviše kuću na vatru. Ona je planula. Eksos uze vrč vode i molio je: 'Gospode Isuse Hriste, u čijoj ruci je priroda svih tvari, koji ovlažuješ suho i osušuješ vlažno, hladiš vruće i pališ ugašeno , otkloni ovu vatru da tvoje sluge ne snađe zlo, već da budu više privrženi vjeri:' On posu plamenove i oni nestaše. 'On je postao čarobnjak, govoriše roditelji, i dohvatiše ljestve, da se popnu i ubiju ih, ali Bog ih oslijepi. Oni ostaše tvrdoglavi, ali jedan Lisimahus, građan reče: 'Zašto ustrajate? Bog se bori za ove. Odustanite, da nebeska vatra vas ne progura.' Oni behu dirnuti i rekoše: '+Ovo je istiniti Bog.' Sada je bila noć, ali svjetlo je sijalo, i oni dobiše vid. Oni odoše i padoše pred Andreja i zamoliše oproštaj, i njihovo pokajanje učini da Lusimahus kaže: ''Uistinu Hrist koga Andrej propoveda je Sin Božij.' Svi behu preobraćeni osim mladićevih roditelja, koji ga prokleše i odoše kući ponovo, ostavivši sav njihov novac za javnu korist. Pedeset dana poslije oni odjednom umriješe, i građani, koji voliše mladića, vratiše vlasništvo njemu. On nije ostavio Andreja, već potroši svoj dobitak na siromašne.

13 Mladić upita Andreja da ide sa njim u Tesaloniku.Svi se sakupiše u teatru, radi da vide svoje miljenike. Mladić im je propovijedao. Andrej osta tih, i svi se čudiše nad njegovom mudrošću. Ljudi plakaše: 'Spasi sina Karpianusa koji je bolestan, i mi čemo vjerovati.' Karpianus ode svojoj kući i reče dečaku: ''Biti češ izlečen danas, Adimantus. 'On reče: 'Tad moj san je istinit: Ja videh ovoga čovjeka u viziji kako me liječi.' On usta, obuče se, i potrča u teatar,  prestižući svoga oca i pade pred Andrejeve noge. Ljudi kad ga videše da hoda nakon dvadeset i tri godine, vikaše: 'Nema nijednog Boga kao što je Andrejev.'

14   Građanini je imao sina obuzetog sa nečistim duhom i tražio je za njega leka. Demon, videći da bi mogao biti izbačen, uze sina unutar u sobu i učini da se obesi. Otac reče: ''Dovedi ga do teatra: Ja verujem da ovaj stranac može da ga podigne.' On reče isto to Andreju. Andrej reče ljudima: 'Koja je meni korist ako vidim da je ovo izvršeno a vi ne verujete? Oni rekoše: 'Ne boj se, mi čemo verovati.' Dečak bi podignut i on reče: 'Dovoljno je, mi verujemo.' I oni pratiše Andreja do kuće sa bakljama i svetiljkama,jer bila je noć, i on ih je podučavao tri dana.

15 Medias iz Filipija dođe i molio je za svog bolesnog sina. Andrej obrisa njegove obraze, i pomilova njegovu glavu, govoreći: 'Budi utješen, samo veruj, ' i ode sa njim u Filipe. Dok su ulazili u grad stari čovek srete ih i molio je za svoje sinove, koga neizreciv zločin Medija je zatvorio, i oni behu patili. Andrej reče: 'Kako možeš tražiti pomoć za svoga sina kada držiš te ljude vezane? Oslobodi ih lanaca prvo, jer tvoja nedobrota ometa moje molitve.' Medije , pokajnik, reče: 'Pustiti ću dvojicu i sedam drugih o kojim ti je rečeno.' Oni behu dovedeni, čuvani su tri dana, izlečeni i oslobodjeni. Tad apostol izleči sina, Filomedesa, koji je imao dvadeset i dvije godine. Ljudi plakaše: 'Izleći našu bolest također, 'Andrej reče Filomedeju da ih posjeti u njihovim kućama, i kaže im da ustanu u ime Isusa Krista, kojim je on bio izlečen. Ovo bi urađeno, i svi verovaše i prinesoše darove, koje Andrija nije prihvatio.

16 Građanin, Nikolaj, prinese pozlaćenu kočiju i četiri bijele mazge i četiri bijela konja od svoga najdragocenijeg blaga za izlečenje svoje kćeri, Andrija se nasmija, 'Ja prihvačam tvoje darove, ali ne ove vidljive: ako nudiš ove za svoju kćer, šta češ za svoju dušu? Ovo je što želim od tebe, da unutrašnji čovjek pozna istinitog Boga, odbaci zemaljske stvari i želi večnost...' On je nagovorio sve da ostave svoje idole, i izliječio devojku. Njegova slava ode celom Maćedonijom.

17 Sledeći dan dok je naučavao, mladi plakaše: 'Šta si učinio sa nama. Jesi li došao da nas izbaciš iz vlastitog mesta? Andrija pozva ga: 'Šta je tebi?' ' Ja sam stanovao u ovom dečaku od njegove mladosti i nikad nisam mislio napustiti ga, ali tri dana kako sam čuo da njegov otac kaže, ''Ići ću Andreju'', i sad se bojim muka koje ti donosiš na nas i ja ću otići.' Duh ostavi dečaka, i mnogi dođoše i pitaše: 'U čije ime si izlečio našega bolesnika?'

Mudraci također dođoše i svađaše se sa njim, i nitko nije mogao oduprijeti se njegovu učenju.

18 U ovo vreme, jedan mu se suprotstavio otišao je upravitelju Virinusu i rekao: 'Čovjek je ustao iz Tesalonike (Soluna) koji kaže da hramovi trebaju biti uništeni i službe prekinute, i sav drevni zakon ukinut, i jedan Bog obožavan, čiji sluga on kaže da je.' Prokonzul (upravitelj) posla vojnike i vitezove da dovedu Andriju. Oni nađoše njegov stan: kad oni uđoše, njegovo lice je tako sijalo da su pali u strah. Andrej reče tim prisutnim upraviteljevu svrhu. Ljudi naoružaše se protiv vojnika, ali Andrej ih zaustavi. Prokonzul stiže, ne našavši Andreja u zadanom mjestu, on je bijesnio kao lav i pošalje još dvadeset ljudi. Oni, na dolasku, behu zbunjeni i ne rekoše ništa. Prokonzul posla veliki odred da ga dovedu silom. Adndrej reče: 'Jeste li došli po mene?' 'Da, ako si ti čarobnjak koji kaže da bogovi ne treba da budu obožavani.' 'Ja nisam čarobnjak, već apostol Isusa Hrista koga propovedam.' Na ovo, jedan od vojnika povuče svoj mač i zaplaka: 'Šta da radim sa tobom, Virinuse, da ti šalješ mi onoga koji ne samo da me može izbaciti iz tijela, već spaliti me svojom moči? Bi li i sam došao! Ne bi mu učinio nažao.' I đavo izađe iz vojnika i on pade mrtav. Na ovo dođe upravitelj i stade pred Andreja ali nije mogao da ga vidi. Ja sam onaj koga tražiš.' Njegove oči behu otvorene, i on reče u ljutnji: 'Šta je ovo ludilo, i da ti prezireš nas i naše oficire? Ti si najizvesnije čarobnjak. Sada ću te baciti zvijerima zarad preziranja naših bogova i nas, i vidjeti čemo da li će razapeti koga propovedaš će pomoći ti.' Andrej: 'Moraš vjerovati, prokonzule, u istinitog Boga i njegova Sina kojeg je on poslao, naročito sad kad jedan od tvojih ljudi je mrtav.' I nakon duge molitve on dotaknu vojnika: 'Ustani: moj Bog Isus Krist te podiže.' On usta i staja ceo. Ljudi vikaše: 'Slava našemu Bogu.' Upravitelj: Ne vjerujte, O ljudi, ne verujte čarobnjaku.' Oni rekoše: 'Ovo nije čarobnjaštvo već lijepo i istinito učenje. ' Prokonzul: 'Ja ću baciti ovoga čovjeka zvjerima i pisati ću o vama Cezaru, da vi stradate zarad mržnje ka njegovim zakonima.' Oni bi ga kamenovali, i rekoše: 'Piši Cezaru da su Makedonci primili riječ Božju, i napustili njihove idole, obožavajući istinitog Boga.'

Tad upravitelj u gnjevu napusti pretorijum, i ujutro dovede zveri do stadiona i doveo je apostola tamo za kosu i udarajući sa palicama. Prvo su poslali bijesnog vepra koji je išao triput i nije ga takao. Narod je slavio Boga. Bik vođen od trideset vojnika i potaknut od dva lovca, nije dotakao Andreja već rastrga lovce u komade, rikaše, i pade mrtav. 'Hrist je istinit Bog, 'rekoše ljudi. Anđeo je bio poslan da siđe i ojača apostola. Upravitelj u bijesu posla ljutog leoparda,koji ostavi svakoga mirna već uhvati i zadavi prokonzulovog sina, a Virinus je bio tako ljut da nije rekao ništa ili brinuo. Andrej reče narodu: 'Poznajte sad da je ovo istiniti Bog, čija moč potčinjava zveri, premda Virinus ga ne pozna. Ali da vi možete verovati više, Ja ću podići mrtvoga sina, i zbuniti glupoga oca.' Nakon duge molitve,on ga podiže. Narod bi ubio Virinusa, ali Andrija zaustavi ih, i Virinus ode do pretorijuma, zbunjen.

19  Nakon ovoga mladić koji je slijedio apostola posla po svoju majku da srete Andreja. Ona dođe, i nakon što je bila upućena, molila ga je da dođe u njihovu kuću, koja je bila razorena velikom zmijom. Kako je Andrija prilazio, ona je siktala glasno i sa podignutom glavom dođe da ga srete, bila je pedeset lakata duga, svako je pao u strahu. Andrej reče: 'Sakrij svoju glavu, pogrdniče, koju si podigao na početku da ozlijediš ljudski rod, i slušaj sluge Boga, i umri.' Zmija je urlala, i smotala se o veliki hrast blizu i ispustila otrov i krv i umrla.

Andrej ode do ženinog imanja, gde je dete ubijeno od zmije ležalo mrtvo. On reče roditeljima: 'Naš Bog koji vas je spasio me je poslao ovde da vi verujete u njega. Idite i vidite ubicu ubijenog. 'Oni rekoše: 'Mi ne marimo mnogo za dečakovu smrt, ako budemo osvećeni. 'Oni odoše, i Andrej reče prokonzulovoj ženi (njeno obraćenje je izostavljeno od Grigorija): ' Idi i podigni dečaka. ' Ona ode, ne sumnjajući, i reče: 'U ime moga Boga Isusa Krista, ustani ceo.' Roditelji se vratiše i nađoše njihovo dete živo, i padoše na Andrejeve noge.

20 Slijedeće noći on vidje viziju koju je izgovorio. 'Čujte, voljeni, moju viziju. Ja gledah, i gle, velika planina podignuta na visokom, koja na sebi nije imala ništa zemaljsko, već samo je sijala sa takvim svjetlom, da je izgledala da obasjava čitav svet. I gle, tamo stajaše do mene moja voljena braća apostoli Petar i Jovan, i Jovan dohvati ruku Petrovu i podiže ga na vrh planine, i okrene meni i upita me da idem gore za Petrom, govoreći: ''Andrej, ti češ piti iz Petrove čaše.'' I on raširi svoje ruke i reče: ''Približi se k meni i raširi svoje ruke tako da spojiš ih sa mojima, i stavi svoju glavu na moju glavu.'' Kad ja učinih tako ja nađoh sebe manjim od Ivana. Nakon toga on mi reče: ''Da li bi želio znati sliku onoga što vidiš, i tko je koji ti govori?'' i ja rekoh: ''Ja želim da znam.'' I on mi reče: ''Ja sam riječ krsta na kojemu češ ti visjeti kratko, zarad njegova imena koga ti propovedaš.'' I mnoge druge stvari on reče meni, o kojem ne mogu sad reči ništa, već one će biti objavljene kad ja dođem do žrtve. A sad hajde da se svi sakupimo da primimo riječ Božju, i daj da predam ih Gospodu Isusu Hristu, da bi on bio udostojen da drži ih nedužne u svom učenju.nJer ja se sad odpuštam od moga tela, i idem ka obećanju koje je odobreno mi kao obećanje, koji je Gospod nebesa i zemlje, Sin Boga Svemočnoga, sam Bog sa Duhom Svetim, nastavljajući za večna doba.'

(Siguran sam da Jovan u drugom delu ove vizije je bio zamjenjen od Grigorija za Isusa. Zvuci Dela Ivanovih i od Petra su očiti ovde.)

Sva braća plakaše i udaraše svoja lica.Kad se svi sakupiše, Andrej reče: 'Znajte, ljubljeni, da vas ja ostavljam, ali ja verujem u Isusa čiju riječ propovedam, da će on držati vas oda zla, da ova žetva koju sam posijao među vama ne bude iščupana od neprijatelja, to je, znanje i učenje moga Gospodina Isusa Hrista. Ali vi molite uvijek i stojte čvrsto u svojoj vjeri, da Gospod može iskorijeniti sav kukolj uvreda i udostoji da vas sakupi u njegovom nebeskom ambaru čiste pšenice.' Tako za pet dana on je učio i potvrdio ih: da je on raširio svoje ruke i molio: 'Drži, ja molim te, O Gospode, svoje stado koje sada zna tvoje spasenje, da zli ne prevladaju protiv njega, već da to čijom zapovešću i naumom primljenim, može da sačuva nepovrijeđene zauvek.' I svi odgovoriše 'Amin'. On uze hleb, prelomi ga sa zahvalnošću, dade ga svima, govoreći: Primite milost koju    naš Gospod Bog dao vam je po meni slugi.' On poljubi svakoga i preda ih Gospodu, i ode u Solun, i nakon što je naučavao tamo dve godine, on ostavi ih.

21 Mnogi vjerni iz Makedonije pratili su ga u dva broda. I svi behu željni viđenja Andrejevog broda, da ga čuju. On reče: ''Ja znam vašu želju, ali brodić je veoma malen. Neka sluge i prtljag idu u veći brod, a vi sa mnom u ovaj. On dade im Antimusa da ih tješi, i ponudi im da idu u drugi brod za koji je naredio da se drži uvijek blizu...da mogu da ga vide i čuju riječ Božju. (Ovo je malo zbunjujuće). I kako je zaspao za malo, jedan padne preko palube ( u vodu). Antimus podiže ga, govoreći: 'Pomozi nam, dobri gospodaru, jedan od naših sluga stradava.' On prekori vjetar, i bilo se smirilo, i čovjek je nošen valovima na brod. Antimus pomože mu na palubi i svi se čudiše. Na dvanaesti dan oni stigoše Patru u Ahaji, iskrcaše se, i odoše u boravište.

22 Mnogi su ga pitali da ostane s njima, ali on je rekao da on može ići samo gde Bog navede ga. Te noći on nije imao otkrivenja (objave), i sledeće noći, bijući potrešen ovim, on ću glas kako govori: 'Andrej, Ja sam uvijek sa tobom i ne zaboravljam te, ' i bioje zadovoljan.

Lesbius prokonzulu bi rečeno u viziji da ga uzme sebi, i posla glasnika po njega. On dođe, i ulazeći u prokonzulovu prostoriju nađe ga kako leži kao mrtav sa zatvorenim očima; on udari ga u stranu i reče: 'Ustani i reci nam šta te je snašlo.' Lesbius reče: 'Ja se gadim puta koji ti učiš i poslao sam vojnike u brodovima do prokonzula Makedonije da pošalju te vezanog k meni, ali oni behu upropašćeni i nisu mogli stići svoje odredište. Kako sam ja nastavio u svome da uništavam tvoj Put, dva crna čovjeka (Etiopljanina) pojaviše se i bičevaše me, govoreći: ''Mi ne možemo više prevladati te, jer čovjek dolazi koga si mislio protjerati. Tako te noći, dok smo još imali snage, mi čemo osvetiti sebe na tebi.'' I oni udaraše me bolno i ostaviše me. Ali sad moli da mi bude oprošteno i da budem izliječen.' Andrej je propovedao riječ i svi vjerovaše, i prokonzul bi izliječen i osvedočen u vjeri.

23 A Trofima,jednom upraviteljeva gospođa, a sad udata za drugog , ostavila je njenog muža i došla Andriji. Njen muž dođe do njene gospođe (Lesbiusove žene) i reče da je ona obnovila njenu vezu sa prokonzulom. Žena, bijesna, reče: 'Ovo je zašto moj muž me ostavio ovih šest mjeseci.' Ona pozva njenog upravitelja (zamenika) i osudio je Trofimu kao kurvu i poslao je u javnu kuću. Lesbius nije znao ništa, i on bi obmanut od svoje žene, kad ona upita za nju. Trofima u javnoj kući je molila stalno, i imala je Evanđelje na grudima, i nitko joj nije mogao prići. Jedan dan netko joj je nanio nasilje, i Evanđelje pade na zemlju. Ona je plakala Bogu za pomoć i anđeo dođe, i mladić pade mrtav. Nakon toga, ona ga podiže, i ceo grad potrča na vidik.

Lesbiusova žena ode u kupatilo sa upraviteljem, i kako se ona kupala ružan demon dođe i ubije ih oboje. Andrej je čuo i rekao: 'To je sud Božiji za njihov postupak ka Trofimi.' Gospođina dadilja, oronula od starosti, odvedena je na mjesto, i molila za nju. Andrija reče Lesbiusu: 'Hočeš li je podići?' 'Ne, nakon svega lošega što je učinila.' 'Mi ne trebamo biti milostivi.'Lesbius ode do pretorijuma. Andrej, podiže ženu koja ostade posramljena: on reče joj da ide kući i moli. 'Prvo', ona reče, 'pomiri me sa Trofimom koju sam ozlijedila.' ' Ona ti ne zamjera.' On pozva nju i oni behu pomireni. Kalista je bila žena.

Lesbius, rasteći u veri, dođe jedan dan do Andreja i prizna sve svoje grijehe. Andrej reče: 'Ja zahvaljujem Bogu, moj sine, da se ti bojiš suda koji dolazi. Budi jak u Gospodu u koga veruješ.' I on uze njegovu ruku i hodao je s njim do obale.

24 I oni sedoše, sa drugima, na pijesak , i on je podučavao. Leš je bio bačen u more blizu njih. 'Mi moramo učiti', reče Andrej, šta je neprijatelj učinio njemu.' I on podiže ga, dade mu odeću, i reče mu da kaže svoju priču. On reče: 'Ja sam sin Sostratusa, od Makedonije, kasnije došao iz Italije. Na povratku kući ja čuh novo učenje, i odoh da vidim o njemu. Na putu ovamo mi besmo uništeni i svi potopljeni.' I nakon nešto misli, on je uvidio da Andrija je čovek koga je tražio, i pade na njegove noge i reče: 'Ja znam da si ti sluga istinitog Boga. Ja molim te za moje drugove, da oni također budu podignuti i poznaju ga. Tad Andrej uputi ga, i potom je molio Boga da pokaže tijela drugih potopljenih ljudi: trideset devet je bilo isprano na obalu, i svi tamo moliše za njih da budu dignuti (oživljeni). Filopator, mladić, reče: 'Moj otac posla me ovde sa velikom svotom. A on huli na Boga i njegovo učenje. Neka ne bude tako.' Andrej naredi da tela budu sakupljena, i reče: 'Koga ćete podići prvog?' On reče: 'Warus moj udomitelj (brat posvojenih roditelja).' Tako on je prvo podignut i potom drugih trideset i osam. Andrej je molio nad svakim, i tad je rekao braći svakomu da uzmu ruku od jednoga i kažu: 'Isus Hrist sin živoga Boga podiže te.''

Lesbius dade mnogo novca Filopatoru da nadomjesti šta je izgubio, i on osta sa Andrijom.

25 Žena, Kaliopa, udata za ubicu, imala je vanbračno dete i patila u mukama. Ona je rekla svojoj sestri da pozove Dianu za pomoć, kad ona učini tako đavo se pojavi njoj u noći i reče: 'Zašto me mučiš sa zaludnim molitvama? Idi Andreju u Ahaju.' Ona dođe, i on je pratio nju do Korinta, Lesbius sa njim. Andrej reče Kaliopi: 'To zaslužuješ da trpiš zarad tvoga zlog života: ali veruj u Krista, i biti ćeš olakšana, ali dete će biti rođeno mrtvo.' I tako bi.

26 Andrej učini mnoge znake u Korintu. Sostranus otac Filopatora, upozoren u viziji da posjeti Andreja, prvo dođe u Ahaju i potom u Korint. On srete Andreja kako hoda sa Lesbiusom, prepozna ga po viziji, i pade pred njegove noge. Filopator reče: 'Ovo je moj otac, koji traži da zna šta mora da čini.' Andrej: 'Ja znam da on je došao da nauči istinu, mi zahvaljujemo Bogu, koji otkriva sebe vjernicima.' Leontinus sluga Sostratusa, reče mu: 'Vidite li, gospodine, kako lice ovoga čovjeka sjaji?'' 'Ja vidim, moj ljubljeni, ' reče Sostratus; 'hajde da ga nikad ne ostavimo, već živimo sa njim i čujemo riječi večnoga života.' Slijedeći dan oni prinesoše Andreju mnoge darove, ali on reče: 'Nije za mene da uzimam išta već vas same. Da sam želio novac, Lesbius je bogatiji.'

27 Nakon nekoliko dana on reče mu da mu pripremi banju, i idući tamo vidje stara čovjeka sa đavolom, kako drhti neizmjerno. Kako se čudio na njega, drugi, mladić, izađe iz banje i pade na njegove noge, govoreći: 'Šta mi imamo s tobom, Andrej? Jesi li došao ovde da nas okreneš iz naših boravišta? Andrej reče narodu: 'Ne bojte se, ' i izbaci oba đavola. Potom, dok se kupao, on mu reče: ' Neprijatelj čovjećanstva leži svugdje, u kupatilima i u rekama, zato mi treba uvijek da prizivamo ime Gospodnje, da bi on imao uticaj nad nama.'

Oni dovedoše njihove bolesne njemu da budu izlečeni, i tako učiniše oni iz drugih gradova.

28 Starac, Nikola, doše sa odećom poderanom i reče: ' Ja sam sedamdeset i četiri godine star i uvijek sam bio sladostrasnik. Prije tri dana ja čuh tvoja čuda i učenje. Mislio sam da okrenem novi list, i onda nisam, u ovoj sumnji, ja uzeh Evanđelje i molio sam Boga da učini da zaboravim moje ranije naume. Nekoliko dana potom, ja zaboravih evanđelje koje imah, i odoh u javnu kuću. Žena reče: 'Odlazi, strače, odlazi ti si anđeo Božiji, ne diraj me niti mi prilazi, jer u tebi vidim veliku tajnu.'' Tad se ja sjetih Evanđelja, i dođoh tebi za pomoć i oproštaj.' Andrija je razgovarao dugo protiv da se nije mogao zadržati, i molio je od šestog do devetog časa. On usta i opra svoje lice i reče: 'Neću jesti dok ne saznam hoće li Bog imati milosti na ovoga čovjeka.' Drugi dan on je postio, ali nije imao otkrivenja do petoga dana, kada je plakao jako i rekao: 'Gospode, mi ostvarujemo milost za mrtve,a sad ovaj čovek želi da zna tvoju veličinu, zato on ne treba li da se vrati i ti izliječiš ga?' Glas dođe sa nebesa i reče: ''Ti si prevladao za starca, ali kako si ti iscrpeljen postom, neka on također posti, da bi bio spašen.' I on pozva ga i propovijedao je uzdržanje. Na šesti dan on upita braću svu da mole za Nikolasa, i oni jesu. Andrej potom uze hranu i dozvoli ostalima da jedu. Nikolas ode kući, razdijeli svoja dobra, i živeo je šest mjeseci na suvom hljebu i vodi. Potom umre. Andrej nije bio tamo, ali u mestu gde je bio čuo se glas: 'Andrija, Nikola za koga si posredovao, je postao moj.' I on reče braći da Nikola je mrtav, i molio je da bi on odmorio u miru.

29 I dok je on boravio u tome mjestu (verovatno Lakedamon) Antifan iz Megare dođe i reče: Ako u tebi ima milosti, prema zapovedi Spasitelja koga propovedaš, pokaži sad.' Pitan koja je njegova priča, on je reče. Vračajući se sa puta, Ja čuh vratara moje kuće kako plače. Oni rekoše mi da on i njegova žena i sin behu mučeni od đavola. Ja odoh gore i nađoh druge sluge kako škrguću zubima, jureći na mene i smijući se ludo. Ja odoh dalje gore, i nađoh da su istukli moju ženu, ona je ležala sa njenom kosom preko lica ne mogavši me prepoznati. Izliječi je, i ne brinem ništa za druge.' Andrej reče: 'Nema uvažavanja osoba od strane Boga. Hajdemo tamo. Oni odoše iz Lakedamona u Megaru, kad su ušli u kuću, đavoli su vikali: 'Zašto si ovde, Andrija? Idi gde ti je dozvoljeno, ova kuća je naša. On je izliječio ženu i sve uzete osobe, i Antifan i njegova žena postaše čvrste pristaše.

30 On se vrati u Patru gde Egej je bio upravitelj, i jedna Ifidamia, koja je bila preobraćena od učenika, Sosije, dođe i zagrli njegove noge i reče: 'Moja gospođo Maksimila koja je u vrućici je poslala po tebe. Upravitelj stoji kraj njenog kreveta sa mačem izvučenim, s namisli da ubije sebe kad ona izdahne.' On ode k njoj, i reče Egeju: ''Ne učini sebi nažao, već stavi svoj mač u njegovo mjesto. Biti će vreme kada češ ga dizati na mene.' Egej nije razumeo, ali učini tako. Andrej uze Maksimilinu ruku, ona poče da se znoji, i bila je dobro, on reče im da joj dadu hrane. Upravitelj posla mu 100 komada srebra, ali on nije pogledao na njih.

31 Idući tamo on vide bolesnoga čovjeka kako leži u prljavštini prosjačeći, i izlijeći ga.

32 Drugdje on vidje slijepa čovjeka sa ženom i sinom, i reče: 'Ovo je uistinu đavolji posao, on ih je oslijepio u duši i tijelu.' On otvori njihove oči i oni vjerovaše.

33 Onaj koji je vidio ovako reče: ' Ja molim te dođi do luke, tamo je čovjek, sin pomorca, bolestan pedeset godina, izbačen iz kuće, leži na obali, neizlečiv, pun čireva i crva.' Oni odoše njemu. Bolestan čovjek reče: 'Možda si ti učenik od toga Boga koji sam može spasti.' Andrej reče: 'Ja sam onaj koji u ime moga Boga može povratiti ti zdravlje,' i doda': 'U ime Isusa Hrista, ustani i slijedi me.' On ostavi svoje prljave krpe i slijedio je, gnoj i crvi su tekli iz njega. Oni odoše na more, i apostol opra ga u ime Trojstva i on bi ceo, i trčao je gol kroz grad objavljujući istinitoga Boga.

34 U to vreme prokonzulov brat Stratokle došao je iz Italije. Jedan od njegovih robova, Alkman, koga je volio, bi uzet od đavola i ležao je pjenušav u dvoru. Stratokle čuvši za to reče: 'Hoće li more progutati me prije nego vidim ovo.' Maksimila i Ifidamia rekoše: 'Budi utješen, tamo je čovjek Božji, hajde da pošaljemo po njega.' Kad on dođe on uze dečakovu ruku i podiže ga celog. Stratokle je verovao i priklonio se Andreju.

35 Maksimila ode danom u pretorijum i posla po Andreja da uči tamo. Egej je bio u Makedoniji, ljut zarad Maksimile ga je ostavila od njenog preobraćenja. Kako su oni bili svi sakupljeni jedan dan, on se vrati, njegovom velikome strahu. Andrija je molio da on ne trpi da uđe u mjesto dok svi se ne raziđu. I Egej je odjednom bio uhvaćen neraspoloženjem, i u vremenu apostol je odlučio da ih sve odpošalje, njega zadnjeg. Ali Maksimila na prvu priliku dođe do Andrije i primi riječ Božju i ode kući. (Na ovom mjestu moramo staviti djelove citirane od Evodija iz Uzale: vidi dole.)

36   Nakon ovoga Andrija je bio uhvaćen i zatvoren od Egejana, i svi dođoše u zatvor da budu učeni. Nakon nekoliko dana on je bio bičevan i razapet, visio je tri dana, propovijedao, i izdahnuo, i u punoći je prošao svoju muku. Maksimila je pomazala i sahranila njegovo telo.

37 Iz grobnice je dolazila mana kao brašno, i ulje: iznos pokazuje neplodnost ili plodnost dolazećeg doba – kao što sam rekao u knjizi Čuda. Ja nisam izložio ovu muku u dužini, jer nađoh dobrim to učinjeno od nekoga drugog.

38 Ovoliko  sam namislio da napišem, nedostojan, nepismen itd. Autorova molitva za njega sama završava knjigu. Neka Andrija, čijom smrću – danom on je rođen, posreduje da ga spase.

 

( Stradanje na koje Grigorije ukazuje je ono koje počinje Razgovorom učitelja)

Na odvojenim fragmentima i citatima koji prethode Stradanja su tri:

a) Prva je poslanica Titusa

Kad, konačno, Andrija također ( Jovan je naveden kratko ranije) je došao na venčanje, on također, da objavi slavu Božju, razdvojio je one koji su nameravali da se venčaju, ljude i žene, i upučivao ih da nastave svetost kao samci.

Nema sumnje ovo se odnosi na priču u Grigoriju, gl.11. Gregorije, primjećeno je, je izmijenio priču (ili je koristio izmijenjen tekst), za venčavanje rođaka nije bilo zabranjeno dok Teodosijevo vreme (tako Flamion). On ili njegov izvor je zamišljen kao veza između parova, u izvornim Delima nijedan nije postojao, sama činjenica braka je bila dovoljna.

 

b) Sledeća je rasprava od Evodiusa, episkopa Uzale, protiv Maniheja

Pogledajmo, u Delima Leuciusa koje on napisao pod imenom apostola, koji način stvari si primao o Maksimili ženi Egetesa, koji odbijajući da plati njenu dužnost njenomu mužu (iako apostol je rekao: Neka muž da daužnost ženi kao žena mužu: 1 Kor. Vii 3), uključuje njenu sluškinju Eukliu na njenomu mužu, isključujući nju, kao što je pisano, sa zlima (lit. Neprijateljski) primamljivosti i slike, i zamjenjemo zamjenom za sebe po noći, tako da on u neznanju koristio je nju kao ženu.

Također je pisano, da kad ova ista Maksimila i Ifidamia su otišle zajedno da čuju apostola Andriju, lijepo dijete, koji, Leusije bi nas razumio, nije bio Bog ili najmanje anđeo, pratio ih je do apostola Andreja i otišao do pretorijuma Egetesa, koji ulazeći u njihovu prostoriju lažirao je ženski glas Maksimile, žaleći se na trpljenjima žena, i na Ifidamijin odgovor. Kad Egetes je čuo razgovor, on je otišao. (Ove nezgode mora da su umiješane između cc. 35 i 36 Gregorija od Toura.)

 

c) Evodius citira drugu rečenicu, neizvesno iz Dela Andrejevih, već više u njihovom načinu nego onom od Jovana ili Petra:

U Delima napisanim od Leuciusa, koje Manihejci su primili, ovako je pisano:

Za zavodljive izmišljotine i takozvanu predstavu i zbirku (silu, nesavladljivu) vidnih stvari ne proizilaze iz njihove vlastite prirode, već od čovjeka koji vlastitom voljom je postao gori kroz zavođenje.

Nejasno je, u originalu i verziji: ali je vrsta stvari koje se obraćaju onima koji misle o materijalnim stvarima i fenomenu kao zlu.

Mi se ne čudimo na takva pripovijedanja kako tekst koji Evodius citira je izbačen, bilo od Gregorija ili njegovog izvora, iz teksta.

Sledeći deo je fragment od nekoliko strana u dužini nađen od M. Boneta u Vatikanskom rukopisu 8Gr. 808) od desetog do jedanaestog vijeka. Nema sumnje da je deo originalnih Djela. Visoko je monoton u delovima. Andrej u zatvoru razgovara sa braćom.

1...je li u tebi u svemu slabost? Nisi li još uvjeren u sebe da ne nosiš njegovu dobrotu? Da budemo pobožni, radujmo se u izobilju (neopterećnog) drugarstva koje dolazi na njega. Hajde da kažemo sebi: Blažena je naša rasa! Od koga je voljena? Blaženo je naše stanje! Od koga je ostvarilo milost? Mi nismo bačeni na zemlju, mi koji smo prepoznati od tako velike visosti, mi nismo potomci vremena, da potom budemo raspušteni vremenom, mi nismo majstorija (rad) kretanja, učinjeni da budemo ponovo uništeni od sebe, niti stvari zemaljskog rođenja, koja završavaju opet tamo. Mi pripadamo, tad, ka veličini, kojoj težimo, od koje smo vlasništvo, i možda veličina je imala milosti nad nama. Mi pripadamo boljemu, stoga ne bežimo od gorega, mi pripadamo lijepomu, zarad čije koristi odbijamo grijeh, ka pravednima, od kojih smo odbacili nepravedne, milostivima, od kojih smo odbacili nemilostive, Spasitelju, od koga prepoznajemo uništitelja, ka svjetlosti, od koje smo odbacili tamu, Jedinomu, kojim smo okrenuti od mnoštva, nebeskomu, od koga smo naučili da znamo zemaljsko, prebivajućim, od kojih videsmo prolazno. Ako želimo da prinesemo Bogu koji ima milost knama vrijednu zahvalnost ili povjerenje ili himnu ili hvalu, koji bolji uzrok imamo da bi bili prepoznati od njega?

2 I razgovarajući tako sa braćom, od otposla ih dalje svakoga njegovoj kući, govoreći im: Niti ste me ikada zaboravili, vi koji ste sluge Hrista, zarad ljubavi koja je u njemu: niti ću ja biti zaboravljen od vas zarad posredovanja. I svaki se udalji svojoj kući, i bilo je među njima radovanje nakon mnogih dana, dok Egetej nije mislio da ih progoni zarad optužbi protiv Apostola. Svaki od njih tad bi potvrđen u to vreme u nadi prema Gospodu, i oni sakupiše se bez bojazni u zatvor, sa Maksimilom, Ifidamiom, i ostalima, stalno, bijući zaklonjeni zaštitom i milošću Gospodnjom.

3 Ali jedan dan Agetej, pošto je čuo uzroke, sjetio se stvari u pogledu Andreja, kao netko uhvaćen zlobom, on ostavi povod koji je imao u ruci, i ustade sa sudske stolice i potrča brzo u pretorijum, upaljen ljubavlju prema Maksimili i želeći da je nagovori zavođenjem. I Maksimila je prethodno bila s njim, dolazeći iz zatvora i ulazeći u kuću. I on ode i reče joj.

4 Maksimila, tvoji roditelji smatrali su me vrednim da mi budeš supruga, i dali su mi tvoju ruku u braku, ne gledajući na bogatstvo ili porijeklo ili slavu, već u moje dobro stanje duše, i da da ja mogu preći preko mnogog da bih izdržao prijekor tebe, i od onog što sam uživao od ruku tvojih roditelja i ti od mene tokom celog našeg života, Ja sam došao, ostavljajući dvor, da naučim od tebe jednu stvar: odgovori mi stoga razumno, ako si ti bila kao žena prijašnjih dana, živeći sa mnom na način koji znamo, spavajući, razgovarajući, noseći potomke sa mnom, ja ću činiti dobro sa tobom u svemu, i više , Ja ću osloboditi stranca koga držim u zatvoru, ali ako ti nečeš ja neću učiniti ništa grubo, jer uistinu ne mogu, ali on, koga si ti napatila više od mene, ja ću napatiti više. Vidi, Maksimila, da gde dvojici ti si sklona, i odgovori mi sutra, jer ja sam ceo naoružan zarad ovoga.

5 I kad ove reći izađoše, a Maksimila opet u uobičajeno vreme, sa Ifidamiom, ode do Andreja, i stavljajući njene ruke pred vlastite oči, i stavljajuči ih na njena usta, ona poče da objavljuje mu celu stvar zahteva ka Egateju. I Andrija odgovori joj: Ja znam,  Maksimila moje dete, da ti si ganuta da se odupreš celom privlačenju (obećanju) svadbene zajednice, želeći da prekineš, ali sad ti želiš za daljnje svedočanstvo moje mišljenje. Ja svedočim, O Maksimila, ne učini, ne budi pobijeđena prijetnjom Ageteja, ne budi prevladana njegovim govorom, ne boj se njegovih sramnih saveta, ne padaj na njegovo umijeće laskanja, ne pristaj da predaš se njegovim nečistim čarolijama, već izdrži sve njegove muke gladeajući nas za malo vremena, i videti češ ga celog nemog i uzetog od tebe i od svega sličnog tebi. Ali od toga što najviše želim reći ti, ja se ne odmaram dok ne ispunim posao viđen, i što dolazi tebi, me je izbeglo, i pravo u tebi vidim li ja Evu koja se kaje, i u sebi Adama koji se vraća, jer to što je ona trpjela u neznanju, ti sad za čijom dušom ja ginem namešten pravo za povratkom, i ono što duh trpi što nije prevladano njome i izmaklo od sebe, to je pravo mi, sa tobom koja vidiš sebe vraćenu. Jer njen nedostatak ti si popravila ne trpljenjem kao ona, i njenu nesavršenost ja sam usavršio uzimajući utočište u Bogu, ono što ona nije slušala ti si slušala, ono gde je on pristao ja sam pobegao, i to što oni oboje sagrešiše mi smo bili svesni, jer je određeno da svako treba ispraviti i ustati opet iz vlastite greške.

6 Ja, potom, rekavši ovo kako sam rekao, išao sam reći sledeće: Dobro učinjeno, O prirodo koja si spasena jer si bila jaka i nisi sakrilla se (Od Boga kao Adam)! Dobro učinjeno, O dušo koja plačeš za onim što si pretrpjela, i vračaš sesebi! Dobro učinjeno, O čovjeće koji razumeš šta je tvoje i koji ideš za onim što je tvoje! Dobro učinjeno, ti koji čuješ šta je izgovoreno,jer ja vidim te većom od stvari koje su izgovorene! Ja priznajem te kao močnijom od stvari koje izgledaju da nadilaze te, kao ljepše od onih koje bacaju te u grešnost, koje nosi te u zarobljeništvo. Videći tad, O čovjeće, sve ovo u tebi, da ti nisi materijalan, sveto svetlo, sličan onomu koji nije rođen, da si razuman, nebeski, proziran, čist, iznad tijela, iznad svijeta, iznad vladara, iznad ovlasti, iznad kojih ti si u istini, tad sadrži sebe u uvjetima i primi puno znanje i shvati gde si izvrsan, i gledajući vlastito lice u tvojoj suštini, razbi nadvoje sve okove – ne kažem ne samo sa one koji su od tvoga rođenja, već one koji su iznad istine, od kojega smo poslali ti imena koja su neizmerno velika – želeći iskreno da vidimo njega koji je objavljen tebi, njega koji ne dolazi u biće, koga možda sam poznaš sa pouzdanjem.

7 Ove stvari sam ti rekao, Maksimila, jer u njihovom mišljenju stvari koje sam govorio koje su došle do tebe. Kao što je Adam umro u Evi zarad tog je je pristao na njeno priznanje, tako sad ja živim u tebi koji držiš Gospodnje zapovesti i utvršuješ sebe u činu dostojanstva tvoga bića. Ali ove prijetnje Agateja ti zgazi, Maksimila, znajući da mi imamo Boga koji ima milosti nad nama. I neka zvuk te ne pomeri, već ostani časna – i neka on kazni me ne samo takvim mukama kao okovi, već neka me baci zverima ili spali me vatrom, i baci me u propast. I šta treba da kažem? Ima samo jedno telo, neka on zlostavlja to kako hoće, jer je slično njemu.

8 I tebi je moj govor, Maksimila: Ja kažem ti, ne daj sebe Ageteju; izdrži njegove napade, jer uistinu Maksimila, ja sam video moga Gospoda kako mi govori: Andrej, Agetej otac đavola će pustiti te iz zatvora. Tvoje, stoga, neka odsada držiš časno i čisto, sveto, neukaljano, iskreno, slobodno od preljube, nepomiren sa riječima našega neprijatelja, nepognut, nesalomljen, bezsuzan, nepovređen, ne u oluju bačen, ne posrčući bez prijateljskih osećanja za delo Kaina. Jer ako se ne predaš, Maksimila, ono što je suprotno tomu, ja ću također odmoriti, iako ja ću biti tako primoran da ostavim ovaj život zarad tebe to je, zarad mene. Ali ako verujem , čak ja, koji, može biti, imam korist kroz tebe da koristim drugima koji su slični meni, i ako si ti nagovorena riječima Ageteja i navođenja njegovog oca zmije, tako da se vratiš svojim ranijim delima, znaj ti da zarad tebe ja ću biti mučem dok ti sama ne vidiš da sam imao najomraženiji život zarad spasenja duše koja nije bila vredna.

9 Molim stoga, mudroga čovjeka koji je u tebi da tvoje misli nastave jasno gledati, ja molim tvoju misao koja nije viđena, da ostane cela: Ja molim te, voli svoga Isusa, i ne žanji gore. Pomozi mi, ti koga molim kao čovjeka, da budem savršen, pomozi mi također, da ti možeš prepoznati tvoju istinsku prirodu, osjeti sa mnom u tvojim trpljenjima, da možeš uzeti znanja onoga što trpim, i izbegni trpljenje koje ja gledam, i biti češ slepa onomu što vidiš, vidi ono što trebaš, i nečeš videti šta ne trebaš, čuj šta govorim, i odbaci ono šta si čula.

10 Ove reći sam govorio tebi, i svakomu koji čuje, ako će slušati. Ali ti, O Stratokle, reče on, gledajući prema njemu. Zašto si tako potišten, sa mnogim suzama i uzdasima koji se čuju nadaleko? Šta je niskost duha koja je na tebi? Zašto tvoga mnogog bola i tvoja velika muka? Da li brineš o onome što je rečeno, i stoga te molim da budeš sklon mislima kao moje dete? (ili, moje dete, da bude u mislima): da li ti osečaš komu moje reči su izgovorene? Je li iko od njih gledao na tvoje razumevanje? Jesu li dotakli tvoj razuma deo? Imam li te kao jednoga koji me sluša? Jesam li našao sebe u tebi? Je li u tebi onaj koji govori koga vidim da je moj? Da li on voli njega koji govori u meni i želi da ima prijateljstvo sa njim? Da li on želi da bude jedno sa njim? Da li laž žuri da postane njegov prijatelj? Da li on čezne da bude pridružen sa njim? Da li on nalazi u njemu imalo odmora? Ima li gde da položi svoju glavu? Da li mu ništavnost se suprotstavlja tamo? Ništavnost koja je sa njim, opire mu se, mrzi ga, beži od njega, je divlja, izbegljiva, okreće se beži, započinje, opterećena, započinje rat, govori sa drugima, i laskanje drugih, slaže se sa drugima? Da li ga ništa drugo ne uznemirava? Je li ima ijedan unutar koji je stran meni? Protivnik, uništitelj mira, neprijatelj, prevarant, vračar, nepošten, iskrivljen, prepreden, mrzitelj ljudi, mrzitelj riječi, onaj kao tiran, hvalisav, nadut, lud, sličan zmiji, oružje đavola, prijatelj vatre, pripadajući tami? Ima li u tebi ikoga, Stratokle, koji ne može izdržati moje govorenje ovih stvari? Tko je? Odgovor: da li govorim uzalud? Jesam li govorio uzalud? Ne, kaže čovek u tebi, Stratokle, koji sad opet tuguje.

11 I Andrej uze ruku od Stratoklesa i reče: Ja imam njega koga volim; ja ću odmoriti na njemu za kojim tragam, jer tvoje tugovanje, i plakanje bez prestanka, je znak meni da sam već našao počinak, da nisam govorio tebi riječi koje su slične meni, uzalud.

12 I Stratokle mu odgovori: Ne misli, najblaženiji Andreju, da ima išta drugo što muči me već ti, jer riječi koje izlaze od tebe su kao strijele vatre pucaju protiv mene, i svaka od njih me stiže i uistinu me spaljuje. Taj deo od moje duše koji naginje onomu što čujem je mučeno, proričući nevolju koja slijedi, jer ti uistinu odlaziš, i ja znam, časno: ali ovde šta ja tražim tvoju brigu i ljubav, gde da je nađem ili u komu? Ja sam primio seme riječi spasenja, a ti si bio sijač, ali da bi oni izbili i uzrasli ne treba nitko drugi nego ti, najblaženiji Andrej. I šta drugo da kažem ti nego ovo? Ja trebam mnogo milosti i pomoći od tebe, da postanem vredan semena koje imam od tebe, koje neće drugačije uzrasti trajno ili uzrasti u svetlu osim kako ti želiš, i moliš za njih i za celoga mene.

13 I Andrej odgovori mu: Ovo, moje dete, je što sam gledao u tebi sebe. I ja veličah moga Gospoda da moja misao o tebi ne bude prazna, već znaj šta kaže. Ali da bi znao istinu, sutra će Agetej dati me da budem razapet, jer Maksimila sluga Gospoda će razbjesniti neprijatelja koji je u njemu, kojemu on pripada, ali ne pristajući onomu što je mrsko njoj, i okrečući protiv mene ona će misliti da utješi sebe.

14 I dok je apostol govorio ove stvari, Maksimila nije bila tamo, jer je čula kroz riječi kojim joj je odgovorio, i bijući u delu sadržan od njih, i takvih misli kako riječi govore, iznesene ne nesavjesno, niti bez svrhe i ode do pretorijuma. I ona poželi zbogom celomu životu tela, i kad Agetej dovede k njoj isti zahtev koji on reče njoj da razmotri, da li će ona leći s njim, ona je odbila – i otamo on nagna se da stavi Andreja na smrt, i mislio je kojoj smrti da ga izloži. I kad sve smrti raspeća prevladaše u njemu, on ode i večera, i Maksimila, Gospod idući pred njom u liku Andrije, sa Ifidamiom dođe natrag u zatvor – i tamo bijući tamo veliko sakupljanje braće, ona nađe Andriju kako govori ovako:

15 Ja, braćo, bih poslan od Gospoda kao apostol u ove oblasti gde moj Gospod smatrao me vrednim, ne da uči bilo koga čoveka, već da podseti svakoga čoveka koji je sličan takvim rečima da oni žive u zlima koja su privremena, uživajući u njihovim lošim zabludama: odakle sam ja uvijek ohrabrivao vas da odete, i ohrabrivao vas da prema stvarima izdržite, i da pobegnete od svega što je prolazno – jer vidite da nitko od vas stoji, već da sve stvari, čak do običaja ljudi, su lako promenjive. I ovo se događa jer duša nije uvežbana i greši prema prirodi i drži ostavštinu svoga greha. Ja stoga smatram ih blagoslovenim koji su postali poslušni ka riječi propovijedanoj, i stoga vide tajne njihove vlastite prirode, za čijeg spasenja sve stvari su izgrađene.

16 Stoga vam naređujem, voljena deco, gradite se čvrsto na temeljima koji su položeni za vas, koji su neuzdrmani, i protiv kojih nijedan zlonamjernik ne može se urotiti. Budite tad, ukorijenjeni u ovaj temelj, budite utvrđeni, sečajući se šta ste videli (ili čuli) i sve to se dogodilo dok sam hodao sa vama svima. Videli ste dela izvedena kroz mene kojima nemate moči a da ne verujete, i takvi znakovi su se dogodili da možda i nijemu prirodu bi glasno proglasili; Ja sam dostavio vam riječi koje molim da primite kao riječi same što su. Budite utvrđeni tad, voljeni od svih koje ste videli, i čuli, i u kojima ste sudjelovali. I Bog u koga verujete će imati milosti na vas i pokazati vam sebe, davajući vam odmor u sva doba.

17 Što se tiče onoga što će me snaći, nemojte se brinuti kao neki drugi što gledaju, da sluga Božji komu Bog sam je dao mnogo u delima i rečima, bi bio zao čovek izveden iz ovoga privremenoga života, jer ne samo meni će se ovo dogoditi, već svima koji su voljeni i veruju u njega i priznaju ga. Đavo koji je ceo besraman će pomoći svoju decu protiv njih, da bi oni pristali sa njim, i on neće imati njihovu želju. I stoga on govori ovo što ću ti reći. Od početka svih stvari, i ako mogu reći, budući da on nema početak da bude pod njegovom vlašću, neprijatelj koji je protivnik mira izveo je od Boga takvoga kakav ne pripada uistinu njemu, ali u nekomu od slabije vrste i ne puno osvetljen, niti sposoban da se prepozna. I jer on ga ne zna, stoga mora on da se bori protiv njega. Jer on, misleći da poseduje ga i da je njegov gospodar zauvek, suprotstavlja mu se veoma, tako da čini neprijateljstvo da bude vrst prijateljstva, predlažući mu vlastite misli, on često slika ih kao zavodljive i varljive, sa kojima on misli da prevlada nada njim. On nije bio, tad, otvoreno pokazao da je neprijatelj, jer on je lažirao prijateljstvo koje je vredno njega.

18 I ovo njegovo delo je nošeno tako dugo da on čovek zaboravi da ga prepozna, ali on (đavo) zna ga sam, da je, on, zarad njegovih darova. Ali kad tajna milosti bi osvetljena, i savet odpočine objavljen, i svetlo riječi se pojavi, i rasa njih koji su spašeni bude opravdana, ratujući protiv mnogih zadovoljstava, (on, videći) neprijatelja samog omraženog, i sam, kroz dobrotu njega koji je imao milosti na nas, ismijavao se zarad njegovih dobrih darova, sa kojima je on mislio da pobedi nad čovekom, on je počeo da kuje zaveru protiv nas sa mržnjom i neprijateljstvom i napadima, i ovo je on odredio, da ne prestane dok ne namisli da nas odvoji od Boga.

Jer prije, naš neprijatelj je bio bez brige, i nudio je lažno prijateljstvo koje je vredno njega, i nije mogao da plaši se da mi, zavedeni njime, čemo se odvojiti od njega. Ali kad je svetlo oproštaja došlo, ono učini, kažem ne jačim. Jer je izložilo taj deo njegove prirode koji je bio skriven i čije misli su izbegle pažnji, i učinio ga je da prizna šta je.

Znajuči stoga, braćo, ono šta će biti, budimo budni, ne nezadovoljni, ne čineći se ponoito, ne noseći na našim dušama oznake njega koje nisu naše, već celi uzdignuti gore od cele reči, zadovoljno čekajmo kraj, i pobegnimo od njega, da bi on nadalje pokazao nam ko je, koji naša priroda ili protiv naše...

 

 

MUČENIŠTVO

Originalan tekst ovoga, kako Flamion pokazuje,treba da bude izabran iz nekoliko Grčkih i Latinskih izvora.

Bonet štampa Mučeništvo u nekolikooblika (Dela Apost. Apocr. Ii 1) na pp. 1-37 imamo Muku u tri teksta.

Najgornji je latinsko pismo od prezbitera i učitelja Ahaje. Ovo, kako Bonet dokazuje, je original od dve grčke verzije štampane ispod toga. Prvi uređivači ovoga pisma misle da bi bilo jedinstven dokument. Ali je uistinu stvar umjetnika. Veći deo njega se sadrži od dijaloga između Andreja i Aegeteja, pripovijedanje o stvarnoj Muci je prilično kratko.

Od dve grčke verzije, prva, koja počinje sa ''ha tois ophthalmois'' (grčka) je vjerna verzija latinskoga.

Druga koja počinje ''haper tois ophthalmois'' grčki ima broj umetanja uzetih iz originalnih Dela, na kraju, možda kroz sredinu 'Muke', koja kruži odvojeno, kao što mi imamo je u slučajevima Ivana, Pavla i Petra. Ovaj tekst je zvan po Flamionu Epitru grčki. Ep. Gr.

Na pp. 38-45 slijedi odlomak razgovora koji je upravo preveden. Izgleda da ovo je ostatak odvojene Muke odsječena od kraja originalnih Dela

Na pp. (per page (stranici?)) 46-57 je ''Mučeništvo prije''. Ovo govori (nakon govorenja o rasejanju apostola) o izlečenju i preobraćenju Lesbiusa, uništenju hramova, odpuštanje Lesbiusa od Cezara, viziji Andreja da Agetej će ga smaknuti, uhićenju Andrije i mučeništvu. Ono sadrži mnoge govore. Ovo je Mučeništvo 1

Na pp. 58-64 je ''Mučeništvo drugo (kasnije)'' u dva teksta, koje počinje odjednom sa uhićenjem apostola od Ageteja – nakon što je on proveo noć u razgovorima sa braćom.

Mučeništvo II, A, B su dva teksta od ovoga. Pored ovoga Bonet je objavio u Analekta Bollandiana i odvojeno (kao (Dodatak) Supplementum Codicis Apocryphi, ii, 1895), sledeće dokumente

1 Dela Andrejeva sa Enkomijom: zvana u kratko Pohvala, koja prepričava putovanja u značajnoj dužini, i neka od čuda koja su viđena u Gregoriju, i Muci (cc. 44-9) i prevod u Konstantinopolj.

2 Grčko Mučeništvo, od kojeg cc 1-8 prepričava putovanja, i od 9 nadalje Stradanje , sa dobrom raspodjelom stvari iz originalnih Dela. Ovo je zvano Prepričavanje.

3 Latinska Muka – ona znana Grigoriju, koja počinje Razgovorom učitelja, ona pravi kraj Knjige III od Abdijine Istorije Apostola, i tamo je dodana na Gregorijevu knjigu Čuda

Koristeći sve ove izvore, Flamion sa velikim trudom je odredio koji dio on pridodaje originalnim Djelima, i ja ću slijediti ga ovde.  Konačni tekst je vrst mozaika, od kojeg izvori će biti označeni na granici.

 

I nakon što je on tako razgovarao tokom noći sa braćom, i molio s njima i predao ih Gospodu, rano ujutro Agetej prokonzul posla za apostolom Andrejom njega van iz zatvora i reče mu: Kraj tvoga suda je tu, ti stranče, neprijatelj ovoga sadašnjeg života i suparnik cele moje kuće. Zašto si mislio dobro da češ upadati u mesta koja nisu tvoja, i kvariti moju ženu koja je od davnina poslušna meni? Zašto si učinio ovo protiv mene i protiv cele Ahaje? Zato češ ti primiti od mene dar u nadoknadu za ono što si izveo protiv mene.

I on zapovedi mi da bude bičevan od sedmero ljudi i potom da bude raspet, i zaduži izvršitelje da njegove noge budu neizbušene, i tako od treba da bude obešen, na ovaj način mučeći ga više.

Izveštaj se čuo širom cele Patre da stranac, pravednik, sluga Hrista koga Aegetej je držao zatvorenim, je bio razapet, ne učinivši ništa neispravno, i oni odoše zajedno da vide, bijući ljuti na prokonzula zarad njegova bezbožnog suda.

I kako su ga izvršitelji vodili do mjesta da izvrše ono što im je naređeno, Stratokle je čuo šta se dogodilo, i brzo otrča i preteče ih, i gledao je blagoslovenog Andreja kako je nasilno vođen od izvršitelja kao zločinac. I on ih nije štedio, već udarajući svakoga od njih glasno i trgajući ogrtače od gore ka dole, on uhvati Andreja dalje on njih, govoreći: Možeš zahvaliti blagoslovenom čovjeku koji me uputio i naučio me da uzdržim od jačine gnjeva, jer drugačije ja bih vam pokazao šta Stratokle može da učini, i koja je moč ludoga Ageteja. Jer mi smo naučili da izdržimo ono šta drugi nanose na nas. I on uze ruku apostola i ode sa njim do mjesta na obali mora gde je trebao biti raspet.

Ali vojnici koji su ga primili od prokonzula ostaviše ga sa Stratokleom, i vratiše se i rekoše Ageteju, govoreći: Kako smo otišli sa Andrejem, Stratokle nas je sprečio, i poderao je naša odela i odve ga dalje od nas i uzeo ga sa sobom, i gle, ovde smo kako vidiš. I Agetej odgovori im: Obucite drugu odeću i idite i ispunite ono što sam vam zapovjedio, na osuđenom čoveku, ali nemojte da vas vidi Stratokle, niti odgovarajte mu ponovo ako pita išta od vas, jer ja znam naglost njegove duše, štoje, i ako je izazvan on me neće poštedjeti. I oni učiniše kako Agetej im je rekao.

Ali kako je Stratokle otišao sa apostolom do mjesta određenog, Andrej videvši da je on bio gnjevan na Ageteja on je bio grdio ga tiho, i reče mu: Moje dete Stratokle, ja bih imao te posedovati tvoju dušu netaknutu, i odklonio on tebe ovu ćud, i niti budi iznutra izložen tako prema stvarima koje izgledaju teško tebi, niti budi upaljen izvana, jer postaje sluga Isusa da bude vrijedan Isusa. I druga stvar što ću ti reći i braći koja idu sa mnom, da čovjek koji je protiv nas, kad se usudi išta protiv nas i ne nađe nikoga da pristane sa njim, je udaren i istučen i ceo umrtvljen jer nije izvršio ono šta je namislio, zato, moja deco, imajte ga uvijek pred našim očima, jer ako zaspemo on će nas poklati kao protivnike.

I kako je on govorio ovo i više Stratoklesu i onima koji behu s njim, oni dođoše do mjesta gde on je trebao bizi raspet, i (videći krst postavljen na rubu pijeska do obale mora) on ostavi njih sve i ode do krsta i govori njemu (kao živomu stvorenju, glasno):

Pozdrav, O križu, ti si radostan uistinu! Dobro znam ja da od sada češ biti na miru, ti koji si za dugo vremena bio nošen, bijući namešten i čekajući na mene. Ja dođoh ti koga znam da pripada meni, Ja dođoh tebi da ti čezneš za mnom. Ja znam tajnu, za koju si ti namešten, jer ti si posejan u svetu da utvrdiš stvari koje su nestalne, i jedan deo tebe je raširen prema nebesima da možeš da označiš nebesku riječ (ili riječ koja je iznad) (glavu svih stvari): i drugi deo tebe je raširen na desnu ruku i levo da bi izbacio zavidnu i protivnu silu zloga, i sakupio u jedno stvari koje su rasute preko (ili u svijetu): Drugi deo tebe je posađen u zemlju, i tajno namešten u dubinu, da možeš da se pridružiš stvarima koje su u zemlji i koje su pod zemljom i nebeskim stvarima (Laud. Da možeš povući one koji su pod zemljom i one koji su držani u mjestima ispod zemlje, i pridružiti...itd)

O krste, sredstvo (izume) spasenja Svevišnjega! O krste, trofeju pobjede (Hrista) nad neprijateljima! O krste, posađen na zemlji i koji imaš plodove u nebesima! O ime krsta, ispunjeno svim stvarima (lit. Stvar ispunjena svime).

Dobro učinjeno, O krste, koji si svezao kretanje svijeta! Dobro učinjeno, O obrisu razumevanja koji si oblikovao bezoblično (zemlju?)! Dobro učinjeno, O nevideća kazno koja bolno kažnjavaš pojam znanja koja ima mnoge bogove, i izvodiš iz čovećanstva onoga koji umije! Dobro učinjeno, ti koji oblačiš sebe sa Gospodom, i rađaš lopova plodom, i pozvao si apostola na pokajanje, i nisi odbio da nas prihvatiš!

Ali kako dugo sam odlagao, govoreći ovako, i nisam grlio krst, da sa krstom ja budem živ i krstom pobedim običnu smrt svega i izađem iz života?

Dođite ovamo vi sluge radosti k meni, vi sluge Ageteja, izvršite želju od nas oboje, i vežite jagnje u šumu stradanja, čovjeka koji je stvaratelj, dušu ka Spasitelju.

I blagosloveni Andrej rekavši ovako, stajući na zemlji, gledao je iskreno ka krstu, i rekao braći da izvršitelji trebaju doći i učiniti šta im je zapoveđeno, jer stajali su nedaleko.

I oni dođoše i vezaše njegove ruke i njegove noge i nisu ih proboli klinovima, jer tako im je naložio Agetej, jer on je želio da napati ga tako da visi, i da u noći bude pojeden od pasa (Laud. Da bi bio izmoren i dopustio Maksimili da živi sa njim). I oni ostaviše ga viseći i odoše od njega.

I kad mnoštvo koje je stajalo do njih koji su bili učenici u Hristu od njega videše da oni su učinili njemu ništa od stvari uobičajenih njima da je razapet, oni su se nadali da čuju nešto opet za njega. Jer dok je on visio, on pomače svoju glavu i nasmija se. I Stratokle upita ga, govoreći: Čemu se smiješ, slugo Božii? Tvoj smijeh čini nas da tugujemo i plačemo jer mi smo ožalošćeni tobom. I blagosloven Andrej odgovori mu: Neću li se smijati, moj sine Stratokle, na uzaludan napad (zasjedu) Ageteja, čime on misli da kazni nas? Mi smo stranci njemu i njegovim zavjerama. Oni nije čuo, jer da je, on bi čuo da čovek Isus ne može biti kažnjen, jer on je nadalje znan njemu.

I potom on je pričao njima sve uobičajeno, jer neznabošci su također došli skupa, bijući ljuti na nepravedan sud Ageteja.

A ljudi koji behu ovde prisutni, i žene i deca, staro i mlado, vezani i slobodni, i svi koji čuju, ne obazirite se na zaludnu prevaru ovog sadašnjeg života, već pazite radije na onoga koji visi ovde zarad Gospodnjeg spasenja i koji će napustiti ovo telo, i odreći se svih požuda svijeta i prezreti (pljunuti na) obožavanje odvratnih idola, i otići ka istinskom obožavanju našega Boga koji ne laže, i učinite sebe hramom čistim i spremnim da primi riječ. (Narr. Tad posta očito kasnije: Ep.Gr. koje je kraće, završava: I požuruje da preuzme moju dušu dok žuri prema nebeskim stvarima, i u riječi prezre sve privremene stvari, i utvrdi vaše misli kao ljudi koji veruju u Hrista.)

I mnoštvo čuvši stvari koje on govori ne odoše sa mesta, i Andrej je nastavio pričati više sa njima, danju i noću. I na dan poslije, videvši njegovu izdržljivost i postojanost duše i mudrosti duha i snagu misli, oni behu ljuti, i požuriše jednoglasno ka Ageteju, do sudnice gde je sedio, i vikaše protiv njega, govoreći: Šta je ovaj sud tvoj, o upravitelju? Ti si zlo sudio! Ti si presudio nepravedno, tvoj sud je protiv zakona! Koje zlo je ovaj čovek učinio? U čemu je on pogrešio? Grad je u nevolji, ti si povredio nas sve! Ne uništi Cezarov grad! Daj nam pravedn ačovjeka! Povrati nam svetoga čovjeka! Ne ubij čovjeka Bogu draga! Ne uništi čovjeka blaga i pobožna! Gle, dva dana on je obješen i još živi, i nije kušao ništa, i opet osvežuje sve nas sa svojim rečima, i gle, mi verujemo u Boga koga on propoveda. Skini pravednika i mi ćemo se svi okrenuti filozofima, oslobodi časna čovjeka i sva Patra će biti u miru, oslobodi mudraca i sva Ahaja će biti slobodna od njega! (ili, ostvariti milost.)

Ali kad prvo Agetej nije hteo da ih čuje, već mahnu sa rukom narodu da ode, oni behu ispunjeni gnjevom i behu na tački da mu učine nasilje, bijući u broju oko dve hiljade (Narr., Ep. Gr., Mart. II: 20,000).

I kad upravitelj vidje ih da su na neki način ludi, on se bojao da će ustati protiv njega, i on usta sa sudske stolice i ode s njima, obečavajući da će osloboditi Andriju. I neki odoše prije i naznačiše apostolu i ostalim ljudima koji behu tamo, da prokonzul dolazi. I sve mnoištvo učenika se radovalo zajedno sa Maksimilom i Ifidamiom i Stratokleom.

Ali kad je Andrija čuo, on je počeo da govori: O gluposti i neposlušnosti i budalaštino onih koje sam učio! Koliko sam govorio, i do dana današnjeg ja ih nisam nagovarao da beže od ljubavi zemaljskih stvari! Ali oni su vezani njima i nastavljaju u njima, i neće da odu od njih. Šta znači ova privrženost i ljubav i sklonost prema tijelu? Koliko dugo čete držati vrednim privremene stvari? Koliko dugo nečete razumevati stvari koje su iznad vas, i nečete da ih preuzmete? Ostavite me dalje do smrti na način koji vidite, i nemojte da ijedan čovjek na nikoji način oslobodi me od mojih okova, jer tako je određeno meni da napustim telo i budem prisutan sa Gospodom, sa kojim također ja sam razapet. I sve ovo će biti izvršeno.

I on se okrene Ageteju i reče glasno: Zašto si došao, Ageteju ti si stranac meni? što ćeš se opet usuditi, što izmisliti ili što učiniti? Reci nam da si se pokajao i došao si da nas oslobodiš? Ne, ni ako se pokaješ, uistinu, Ageteju, hoću li sad pristati sa tobom, ne ako mi obečaš sve tvoje što imaš hoću li napustiti sebe, niti ako kažeš da si moj hoću li ti verovati. I da li ti, upravitelju, oslobođaš onoga ko je vezan? Onoga koji je bio slobodan? Koji je bio prepoznat od svojih rođaka? Koji je stekao milost i voljen je od njega? Da li oslobađaš njega koji je protivnik tebe? Stranac? Koji jedino se pojavio tebi? Ja imam jednoga sa kojim ću biti večito, sa kojim ću razgovarati na nebrojeno doba. Njemu idem, njemu žurim, koji je učinio tebe također znanim meni, i rekao mi: Razumi ti Ageteja i njegove darove nemoj da te strašni straši, niti misli da on drži te koji si moj. On je tvoj neprijatelj, on je pošast, prevarant, pokvarenjak, ludak, vračar, prevarant, ubica, gnjevan, bez sažaljenja. Odlazi stoga od mene, ti činioće svega zla. (Ep. Gr. On je tvoj neprijatelj. Stoga ja te znam, kroz njega koji mi dozvoli da znam. Ja odlazim od tebe. Jer Ja i oni koji su slični meni žurimo prema onomu što je naše, i ostavljamo tebi da budeš ono što jesi, i šta znaš ne sebi da si.)

I upravitelj čuvši ovo stade bez riječi i kao da je van sebe, ali kako je grad činio galamu da on treba da oslobodi Andriju, on priđe križu da ga oslobodi i skine. Ali blaženi Andrija je plakao glasno: Ne pretrpi Gospode, tvoj Andrija koji je vezan na tvom krstu, da bude oslobođen opet, ne daj me koji sam na tvojoj tajni besramnom đavolu; O Isuse Kriste, ne daj tvome protivniku da ga oslobodi onog koji visi na tvojoj milosti; O Oče, nedaj ovomu poniznosti više njemu koji je spoznao tvoju veličinu. Ali ti, Isuse Hriste, koga sam vidio, koga sam držao, koga volim, u komu sam i biti ću, primi me u miru u tvoje večno svetište (svetinju), da mojim izlaskom tamo uđe k tebi mnogo koji su slični meni, i da bi oni odmorili u tvome veličanstvu. I rekavši tako, i još veličavši Gospoda, on preda duh, dok mi svi plakasmo i tugovasmo na našem rastanku od njega.

I nakon smrti Andreja blagoslovenog, Maksimila zajedno sa Stratokleom, ne brinući ništa za onima koji su tu stajali, približi se i sama odriješi tijelo, i kad bi većer ona dade uobičajenu njegu i sahrani ga (tvrdo uz obalu mora). I ona nje nastavila da se odvaja od Ageteja zarad njegove surove duše i njegovog zlog načina života, i ona je vodila častan i tih život, ispunjen sa ljubavlju Hristovom, među braćom. Koje Agetej je tražio veoma, i obećao je da ona će vladati nad njegovim poslovima, ali nije mogao da je ubijedi, on usta u mrkloj noći i nepoznato njima u njegovoj kući baci sebe dole sa velike visine i strada.

Ali Stratokle, koji je bio njegov brat po tijelu, nije hteo da takne ništa od stvari koje behu ostavljene od njegova imanja, jer jadan čovjek je umro bez potomka, ali reče: Neka tvoje imanje ide s tobom, Agetej.

Za ove stvari mi nemamo potrebu, jer su nečiste, ali za mene, neka Hrist bude moj prijatelj i ja njegov sluga, i sve moje imanje ja prinosim njemu u koga sam verovao, i molim da vrednim slušanjem blagoslovenog učenja apostola ja budem učesnik sa njim u večitom kraljevstvu. I tako buka naroda presta, i mi besmo radosni na čudnom i preranom i iznenadnom padu bezožnog i bezakonitog Ageteja.

(Ne mnogo od zadnjeg stavka od pripovijedanja Narr. Je original. Svi tekstovi završavaju sa izjavom da je apostol pretrpio na 30-i Novembar.)