Djela Filipa

 

Djela Filipa

 

Prevod iz: "The Apocryphal New Testament" M.R. James, 1924

 

Uvod

Ne takva sumnja u pravovjrnost kao pravo ili krivo dodata četrima od pet Dela, utječe na Dela Filipova.  Ako je ismijavanje,ono je još Katolička priča. U obliku kome slijedi Tomu, jer je podeljeno u posebna Dela, od kojih rukopisi spominju petnaest, mi imamo Dela 1-9 i od 15 do kraja, uključujući mučeništvo, koje poslednje, kao uobičajeno, je trenutno odvojeno i postoji u mnogim recenzijama.

Jedna Dela, druga, i mučeništvo su prvo uređeni od Tišendorfa. Batifol je štampao ostatak u 1890, i Bonet je koristio još rukopisa, dao je konačno izdanje u njegovim Delima Apost. Apokr. Ii. 1. Pored grčkog teksta, imaju samo jedna Dela u sirijskom, uređena od Vrajta, koja, utoliko koliko opšte obilježje je, su formirala dela Grčkih Dela: ali je teško ukopiti ih u mrežu.

Analiza, sa prevodima najinteresantnijih delova, će biti dosta za ova Dela, i za ostalo od njihova razreda.

I. Kada je izašao iz Galileje i oživio mrtvoga čovjeka.

1 Kada je izlazio iz Galileje, udovica je nosila njenog sina jedinca na ukop. Filip upita je o njenoj tugi: Ja sam potrošila uzalud mnogo novca na bogove,Aresa, Apola, Hermesa, Artemisa, Zeusa, Atenu, Sunce i Mjesec, i ja mislim da oni spavaju toliko koliko sam zabrinut. I ja savetovah bajača bez svrhe.

2 Apostol reče: Nisi pretrpjela ništa strano, majko, jer tako đavo zavodi ljude. Obuzdaj svoju tugu i ja ću podići tvoga sina u Isusovo ime.

3 Ona reče: Izgleda da je bolje za mene da se ne udajem, i da ne jedem išta već hleb i vodu. Filip: U pravu si. Djevstvenost je naročito draga Bogu.

4 Ona reče: Ja verujem u Isusa koga ti propovedaš. On podiže njenog sina, koji sjede i reče: Odakle je ovo svetlo i kako to da je anđeo došao i otvorio zatvor suda gde sam bio zatvoren gde ja videh tolika mučenja i jezik čoveka koji se ne može opisati.

5 I svi behu kršteni. I mladić je slijedio apostola.

 

II. Kada je on otišao u Grčku Atenu

6 Kada je ušao u grad Atenu koja je zvana Grčka, 300 filozofa se sakupilo i reklo: Hajdemo da vidimo šta njegova mudrost je, jer rekoše za mudrace Azije da njihova mudrost je velika. Jer oni su predpostavljali za Filipa da je mudrac, on je putovao samo u ogrtaču, i pododjeći. I oni se sakupiše i pogledaše u njihove knjige, da nije on bolji od njih.

7 Oni rekoše: Ako imaš išta novo da nam kažeš, daj da čujemo,jer mi ne trebamo ništa drugo već da čujemo neku novu stvar.

8 Filip: Tada morate odbaciti staroga čovjeka. Gospod je rekao: Ne možete stavljati novo vino u stare boce. Ja sam zadovoljan da čujem da vi želite nešto novo, jer učenje moga Gospodara je novo.

9 Mudraci: Tko je tvoj Gospod. Filip: Isus Hrist

10 Oni: To nam je novo ime. Daj nam tri dana da pogledamo.

11 Oni se savetovaše, i rekoše: Možda bi bilo najbolje da pošaljemo po visokog sveštenika židova da razgovaramo s njim o ovom.

12 Tako oni napisaše: Filozofi Grčke ka Ananiji velikom prvosvešteniku židova u Jerusalimu – i izložiše slučaj.

13 Na čitanju pisma Ananija podera svoju odeču i reče: Je li ovaj prevarant u Ateni također. I Mansemat, to je, Satana uđe u njega. (Ovo je drugi oblik od Masteme, ime Satane u Jubilejima i drugde.) I on savetova sa pravnicima i farisejima, i oni rekoše: Naoružajte se i uzmite 500 ljudi i idite po svaku cijenu uništite Filipa.

14 I on dođe u odeći prvosveštenika uz veliku raskoš i on i filozofi odoše do Filipova boravišta, i on izađe, i Ananija reče: Ti vračaru i čarobnjaće, ja te znam, da tvoj gospodar je prevarant u Jerusalimu te nazvao sinom groma, nije li ti Judeja malo, već moraš doći ovde da varaš. Filip reče: Neka pokrov nevjerovanja bude oduzet od tebe, i ti spoznaš ko je varalica, ti ili ja.

15 Ananija reče: kako je Isus uništio zakon i dopustio sva jela – je razapet, učenici su ukrali njegovo telo, i učiniše mnoga čuda, i behu izbačeni iz Jerusalema, i sad idu oko svijeta varajući svakoga, kao ovaj Filip. Ali ja ću ga odvesti u Jerusalem, jer kralj Arhelaj traži da ga ubije.

16 I ljudi se nisu pokretali. Filip reče: Jaću moliti moga Boga.

17 Ananija potrča ka njemu i udari ga, njegova ruka usahnu i on bi oslepljen, i tako bi i sa njegovih 500 ljudi: oni prokleše ga, i moliše Filipa za pomoć.

18 Filipova molitva: O slaba prirodo...O gorko more. Dođi, Isuse, sveta svjetlosti – ti nadgledaš nas niti mi plačemo ti...

19 Ananija reče Filipu: Misliš li ti da nas okreneš od običaja naših otaca, i Boga mane u divljini, i Mojsija, da slijediš Nazarećanina, Isusa. Filip: Ja ću moliti moga Boga da objavi sebe tebi i ovima – možda uzverujete: ali ako ne, čudo će te snaći. I on je molio Boga da pošalje svoga Sina.

20 Nebesa se otvoriše i Isus se pojavi u slavi, njegovo lice sedam puta sjajnije od sunca, i njegovo odelo bjelje od snijega. I svi idoli Atene padoše, i đavoli u njima utekoše plačući. Filip reče: Čuješ li đavole, i ne veruješ li njemu da ovde je. Ananija: Ja nemam Boga osim njega koji je davao manu u divljini.

21 Isus ode u nebo, i bi velik zemljotres, i ljudi pobegoše apostolu, plačući za milost.

22 Filip: Nema zavisti u nama, i milost Hristova će povratiti vam vid, ali prvo neka prvosveštenik vidi. Glas sa neba: Filipe, jednos sin groma ali sad nježnosti, što god ti tražiš od Oca on će ti učiniti. Ljudi se behu bojali zarad glasa. U ime Krista, Filip učini da Ananija vidi. On reče: Koliko veliko je umijeće čuda Isusova! Ovaj Filip u trenu (ili za malo) oslepio me i u trenutku povratio moj vid! Nema sumnje u vradžbinu. 500 njih upitaše Filipa da im vrati vid da bi oni ubili neverujućeg Ananiju.

23 Filip: Ne vračaj zlo za zlo. A Ananiji: Biti će veliki znak pokazan u tebi. Ananija: Ja znam da si ti čarobnjak i učenik Isusov; ti me ne možeš zažarati. Filip ka Isusu: Zabartan, sabatabat, bramanouh, dođi brzo! Zemlja se otvori i proguta Ananiju do kolena. On plaka: Ovo je uistinu magija, da zemlja se otvorila kad je Filip zaprijetio joj na hebrejski – i tamo su kuke ispod vuku moje noge da učine me da verujem, ali ja neću, jer ja znam njegovu vradžbinu iz Jerusalema.

24 Filip, ka zemlji: Odvedi ga u sredinu. I on potonu dalje i reče: Jedna noga je smrzla a druga je vruča – ali ja neću verovati. Ljudi su želeli da ga kamenuju, ali Filip reče im: Ovo je za vaše spasenje; ako se on pokaje, ja ću ga izvuči, ali ako ne, on će biti progutan u dubinu.

25 On raširi svoje ruke u vazduh nad 500, i njihove oči behu otvorene i oni hvališe Boga. Filip ka Ananiji: Priznaj sad čistim srcem da Isus je Gospod, da bi bio spašen kao ovi. Ali on se smejao na njega.

26 Videći ga tvrdovrata, Filip reče zemlji: Otvori se i progutaj ga do vrata. 27 I jedan od prvih ljudi grada dođe i reče: Đavo je napao moga sina, govoreći: Kako si ti pustio stranca da dođe do grada, koji uništava naše idole šta mogu ja nego ubiti jedinog sina i on ga je zadavio pomozite mi, jer ja također vjerujem.

28 Dovedi mi tvog sina. I on potrča, zovuči svoga sina, i reče slugama da ga dovedu: on je bio 23 godine star. Filip videći ga bi tužan, i reče Ananiji: Ovo je radi tvoje gluposti: ako ga ja podignem ti češ verovati. Ananija: Ja znam da češ ga ti podići tvojom magijom, ali neću verovati. Filip je bio ljut i reče: Katatema (prokleta stvar), idi dole u ponor da vide svi. I on bi progutan, ali prvosveštenički ogrtač je odletio od njega, i stoga niko ne zna gde je od toga dana.

Filip podiže mladića i protera đavola.

29 Ljudi su plakali, verujući u Boga, i 500 beše kršteno. A Filip je ostao dve godine u Ateni, i osnovao crkvu i postavio biskupa i prezbitera (sveštenika), i otišao u Partiju da propoveda.

 

III. Dela u Partiji od Filipa

30 Kad Filip dođe u Partiju on nađe u gradu apostola Petra sa učenicima,i reče: Molim te ojačaj me, da mogi ići i propovedati kao ti. 31 I oni moliše za njega.

32 I Ivan je bio tamo također, i reče Filipu: Andrija je otišao u Trakiju, a Toma u Indiju i zli mesojedi, a Matej do divljih pećinskih ljudi. A ti ne budi slab, jer Isus je sa tobom. I oni pustiše ga da ode.

33 I on dođe do mora u granicama Kandake i nađe brod koji je išao u Azot, i dogovori se sa pomorcima za četiri statera i zaplovi. I velik vjetar dođe, oni počeše da izbacuju stvari i govore zbogom jedan drugom i da tuguju.

34 Filip utješi ih: Čak ni brod neće biti izgubljen. On ode na pramac i reče: More, more, Isus Hrist sa mnom njegovim slugom naređuje ti da stišaš tvoj gnjev. I bi mirno, i pomorci mu zahvališe i upitaše da postanu sluge Isusa. 35 I on uputi ih da napuste brigu ovoga života. 36 I oni vjerovaše, i Filip se prizemlji i krstio ih je sve.

 

IV. O kćeri Nikokleidevoj, koju je on izlečio u Azotu.

37 Bila je velika pometnja u Azotu zarad Filipovih čuda, i mnogi dođoše i behu isceljeni, i đavoli behu izbacivani i plakaše protiv njega. I ljudi rekoše razne stvari o njemu, neki da je dobar, a drugi da je čarobnjak, i odvojiše muževe i žene i propovedaše devičanstvo.

38 Večer dođe i svi se raziđoše. Fili je tražio za boravištem, i otišao je do skladišta jednoga Nikokleida,pisara, prijatelja kralja, gde su mnogi stranci boravili.

39 On je stajao u uglu i molio za blagoslov i izlečenje kuće.

40 Karitina, kćer Nikokleida, čula ga je i plakala celu noć. Ona je imala tešku bolest u njenom oku. Ujutro ona ode do njenog oca i reče: Ja ne mogu više podnositi ismijavanje mojih drugara o mome oku. On reče: Šta mogu ja, nisam li zvao Leukiusa kraljevog liječnika i Elidesa kraljičinog eunuha i Solgiu čuvara. Ona: Znam,ali tamo ima stran liječnik došao je ovde prošle noći: pozovi ga.

41 Ona ode do skladišta i nađe Filipa: Jesi li ti liječnik koji je nedavno došao. Filip: Isus je moj liječnik. Ja ću ići s tobom. Oni nađoše kćer kako plače. 42 Nakon umirujućih riječi ona pade na njegove noge: Posuti ću sobu sa čistom vodom i položiti moju lanenu odeću pod moje noge, pomozite mi,jer znam da možete. Njenom ocu: Hajde da ga uvedemo ovde, i neka vidi moju bolest.

43 Filip utješi i uputi ga, i reče joj da ustane i stavi njenu desnu ruku na njeno lice i kaže: U ime Isusa Hrista neka moje oko bude izlečeno. I bilo je. 44 I oboje verovaše i behu kršteni, i brojne sluge. I Karitina obuće mušku odeću i slijedila je Filipa.

 

V. Dela u gradu Nikateri, i u Ireju

45 Filip je imao na umu da ide u Nikateru, grad u Grčkoj, i mnogi učenici su ga slijedili,i on je podučavao stalno. 46 I kada je on stigao tamo tamo je bilo veliko komešanje. Šta da radimo njegovo učenje će prevladati...on odvaja muževe i žene. Hajde da ga izbacimo prije nego počne da propoveda i naše žene budu zavarane.

47 Tamo je bilo židova, također, koji govoriše protiv njega, ali vođa njih, Irej, reče: Ne koristite silu, hajde da iskušamo njegovo učenje.

48 Irej je bio bogat. On je bio pravedan čovek i želio je mirno osujetiti njihov naum. On ode do Filipa i pozdravi ga. A Filip vidje da u njemu nema prevare, i obeča mu spasenje, jer je stajao uz njega.

49 Irej je bio iznenađen saznavši ovo. Filip ohrabri ga u vjeri i postojanosti. 50 Irej: Boravi u mojoj kući. Filip: Prvo očisti je. Irej: Kako. Filip: Ne čini krivo, i ostavi svoju ženu. I on ode kući.

51 Njegova žena reče: Ja vidim da si ti osujetio savjet židova o stranom vračaru. Irej: Hočeš li da budeš vredna da on boravi ovde. Ona: Ja neću ga ovde, jer on odvaja muževe i žene. Ići ću kući mojim roditeljima i uzeti moj miraz i sluge, četiri godine sam bila tvoja žena i nikad ti se nisam suprotstavljala.

52 Irej blago: Imaj strpljenja, i ti češ također verovati. Ona: Ustani, jedi, pij i budi sretan, jer ne možeš me prevariti. Irej: Kako da jedem kada čovjek Božiji je gladan. Ostavi ovu ludost, on je čovjek Božiji, od nježnosti i milosti. 53 Ona: Je li njegov Bog kao onih u gradu, od zlata, učvršćen u hramu. Irej: Ne, ali u nebesima, svemočni: bogovi ovoga grada su učinjeni od loših ljudi. Ona: Uvedi ga, da ja vidim boga u njemu. 54 On ode da srete Filipa, koji mu reče šta se dogodilo, i Irej je bio začuđen što on zna, ali kaza mu da ne kazuje javno prijekor svoje žene. 55 Filipovi drugovi požurivahu ga da prihvati utočište dato: i Irej bi zadovoljan. Filip se složi da dođe, i slijedio je Ireja. 56 Vladari i ljudi videše i odlučiše da ne dopuste. Irej stigavši na njegova vrata plakao je vrataru da otvori. Filip otvori govoreći: Mir ovoj kući. Irej nađe da njegova žena je u njenoj sobi i ode i pita ju da dođe, i odloži  odeću. Ali bila je ljuta i rekla: Nitko iz kuće nikada nije video moje lice, i hoću li ga pokazati strancu?

57 Tako on izađe i namesti lijepe pozlaćene stolice za Filipa i ostale. Ali on reče: Ukloni ih. Irej: Ne žalosti me. Filip: Ja ne žalostim nikoga, ali nemam koristi od zlata, koje je prolazno. 58 Irej: Mogu li ja biti spasen od prijašnjih greha koji me muče. Filip: Da, Isus može da te spasi. A šta o tvojoj ženi koja upravo ti je rekla: Odlazi od mene, i Irej iznenađeno ode do svoje žene i reče: Dođi i vidi čovjeka koji mi je upravo rekao šta je bilo između mene i tebe. Ona je bila prezriva, i reče: Šta će postati od naše dece ako damo sve naše svjetsko bogatstvo. 59 Artemela njegova kćer je slušala, i rekla: Ako moji otac i majka uđu u novi život, neka ga ja ne delim. Ona je bila veoma lijepa. Njena majka Nerkela reče joj da ustane i odloži njenu zlatom tkanu haljinu. Irej reče Nerkeli: Hajde da izađemo i vidimo Filipa (izgleda da je Nerkela preobraćena bila, ali tekst ne pokazuje nam ovo jasno). 60 Žene promeniše svoju odeću u prikladniju, i oni svi izađoše. I kad oni videše Filipa, on je sijao sa velikim svetlom, tako da su se oni bojali. 61 Ali on je vidio, i vratio se svome prijašnjem obliku; Nerkela je zatražila oproštaj od njega i poželila mu dobrodošlicu. 62, 63 I oni pokazaše verovanje i behu upućeni i kršteni.

 

VI. U Nikateri, gradu Grčke

64 Židovi i mnogobošci behu nezadovoljni zarad Irejevog preobraćenja, 65 i poslaše sedam ljudi ka njegovoj kući. Sluškinja im reče za njih, on izađe smejeći se i upita za njihovu poruku. 'Celi grad želi da te vidi.' On je slijedio ih. 66 I skup bi iznenađen na njegovoj skromnoj odeći. Neki Onesimus upita ga da objasni o vraču Filipu. 67 Irej: Zašto sam ja iskušavan ovako, ne mučite Filipa. 68 Ali oni rekoše: Dalje s njim. I Irej ode kući i srete Filipa, koji reče: Da li se bojiš? Ne, on reče. 69 Ljudi si došli sad sa štapovima, vičući: Daj nam prevaranta. 70 Filip izađe i oni uzeše ga u skup da ga bičuju, i rekoše: Vežite mu ruke i stopala. 71 Irej otrča uz stepenice i zaplaka: Nečete. Ali oni nisu hteli slušati, i Irej povuče Filipa dalje od njih. 72 Filip reče: Ako ja biram, ja vas mogu oslepeti; Aristarhus, sin Plegenesa, upravitelja židova, reče: Ne žuri da nas osleoiš: ja znam da ti možeš; ali daj da razgovaramo. Ja sam močan, i ako pustim narod, oni će te kamenovati. 73 I on uhvati Filipa za bradu, on je bio prilično ljut, zarad naroda, i reče: Tvoja ruka i tvoje uši i tvoje desno oko će pretrpjeti zbog prijetnji meni i vrijeđanja Boga. 74 Njegovo oko posta šuplje kao da ga nema, njegove uši su ga boljele, njegova desna ruka visjela je oduzeta. On je plakao za milost. 75 Oni svi rekoše: Izlijeći našega upravitelja. 76 Filip reče Ireju da mu da znak sa križom i izliječi ga u Isusovo ime, što bi učinjeno, i on zatraži oproštaj i zadovoljstvo i ostavi se razgovora. A ljudi rekoše: Mi čemo ti suditi. 77 Filip se nasmija i naredi mu da priča prvi. On reče: Da li primaš proroke ili ne. Filip: Zarad tvoga neverovanja nema potrebe za prorocima. Aristarh: Pisano je: Tko će objaviti tvoju moč, O Bože i, Nijedan čovjek ne može znati tvoju slavu; i, Tvoja slava je ispunila zemlju; i, Gospod je sudija brz i mrtvih; i Bog će progutati vatru i spaliti svoje neprijatelje na svakoj strani; i, Jedan Bog je učinio sve ove stvari. Kako onda kažete da Marija je rodila Isusa... Već ti češ reči da on je moč i mudrost Boga koji je sa njim kada je stvarao svijet. Ja ne niječem da prvo Pismo kaže: Hajde da učinimo čovjeka. 78 Filip se nasmija i reče: Poslušajte svi: Isaija reče, Evo moga sluge koga sam odabrao...I o krstu: On je vođen kao ovca na klanje...I opet: dadoh svoja leđa biču...i drugi: ja raširih moje ruke ka neposlušnomu narodu. I : Ja nađoh one koji me ne tražiše...I David reče: Ti si moj sin...I o njegovom oživljenju i Judi: Gospoidine, zašto oni rastu i muče me...I opet David: Ja predvidih Gospod  je uvek preda mnom...Ali David je mrtav. Uzmi također od dvanaest proroka: Reci ka kćeri Sionskoj...I: Iz Egipta ja pozvah moga sina.

79 Aristarh reče: Ovaj Isus se zove Hrist. Isaija: Ovako kaže Gospod ka Hristu mom gospodu...Židovi rekoše: Ti se svađaš za Hrista. Ljudi i vladari tražiše Filipa i rekoše da on treba biti predan.

80 Nosila su donesena sa mrtvim čovekom, jedincem sinom nekog bogataša, i sa njim deset robova koji trebali su biti spaljeni sa telom. Narod reče: Ovde je velika borba za hrišćane. Ako je njihov Bog će ga podići  mi čemo tad verovati, i spaliti naše idole. 81 Filip reče roditeljima: Šta čete učiniti ako ga podignem 'Šta god želiš''. Robovi učiniše znak njemu da ih se sjeti. Bio je zao zakon o spaljivanju robova, i ponekad žena od ljudi. 82 Filip reče: Dajte mi ove robove. Da, i koliko god hočeš.' On reče Aristarhu: Dođi, O židove, podigni ga. I on dodirnu njegovo lice i pljunu mnogo na njega i povuče njegovu ruku: uzalud, i povukoše se u pometnji. 83 Nereus otac reče: Oživi moga sina i ja ću se boriti protiv židova. Filip: Ako ne obečaš da nečeš ih povrediti, Ja ga neću podići. Nerus: Kako želiš. 84 Filip ode do odra i pomoli se, i dah uđe u mladića Teofila, i on otvori svoje oči i pogleda na Filipa. I drugi put Filip reče: Mladiću, u ime Isu Krsta, koji je razapet pod Pontijusom Pilatom, ustani. I on poskoći sa nosila. Svi vikahu: Jedan je Bog Filipov...i robovi behu oslobođeni. Svi verovahu. 86 Filip je podučavao, krstio, uništavao idole, postavljao, davao zakone.

 

VII. O Nerkeli i Ireju u Nikateri

87 Nerkela i Artemela behu blagoslovene od Filipa. 88Irej i Nereus savetovaše o gradnji crkve, i složiše se da izgrade na Nereusovoj zemlji. 89 Samo židovi behu nezadovoljni i odlučiše da se povuku. 90 Filip dođe do nove zgrade i pozva ljude. 91 i učini Ireja biskupom i molio je nada njim, i objavio je da on odlazi. 92 Svi plakaše, ali on ih je utješio. 93 Oni dovedoše kamile sa zalihama i pratiše ga 20 stadija. On raspusti ih i hteo je da uzme samo pet pogača. Oni svi  pozdraviše ga triput, i padoše na njihova lica i moliše za njegov blagoslov, i gledaše ga dok nije izašao iz vida, i vratiše se u grad.

                                                               

VIII. U čemu su jare i leopard u pustinji vjerovali

94 Dogodilo se kada je Spasitelj podelio apostole i svaki je otišao prema svome udelu, da je dopalo Filipu da ide u zemlju Grga: i on je mislio da je teško, i plakao je. A Mariame njegova sestra (ona je koja je pripremila hljeb i sol na lomljenju hljeba, a Marta je ona koja je služila mnoštvu i radila mnogo) videći ga, ode do Isusa i reče: Gospode, ne vidiš li kako moj brat je klonuo 95 I on reče: Znam, ti izabrana među ženama, ali ajde sa njim i ohrabri ga, jer ja znam da on je gnjevan i bojažljiv čovek, ako ga pustimo samoga on će donijeti mnoge kazne na ljude. Ali gle, Ja ću poslati Bartolomeja i Jovana da pretrpe teškoće u istome gradu, zarad poročnosti onih koji žive tamo, jer oni obožavaju guju, majku zmija. A ti promeni svoj ženski izgled i idi sa Filipom. A Filipu on reče: Zašto si bojažljiv ja sam uvek sa tobom.

96 I oni si odoše iz zemlje Ofiani, i kad dođoše u divljinu zmajeva, gle, veliki leopard izađe iz šume brda, i potrča i baci se na njihove noge i progovori ljudskim glasom: ja obožavam vas, sluge božanske veličine i apostoli jedino-rođenog Sina Božijeg, zapovijedi mi da pričam savršeno. 97 A Filip reče: U ime Isusa Hrista, pričaj. I leopard uze savršen govor i reče: Poslušaj me Filipe, djeveru božanske riječi. Prošle noći ja prođoh kroz stado koza nasuprot planine zmajice, majke zmija, i uhvatih jare, i kada ja odoh u šumu da jedem, nakon što sam ranio ga, ono uze ljudski glas i plaka kao malo dijete, govoreći mi: O leoparde, odloži svoje žestoko srce i zvijer kao dio tvoje prirode, i stavi nježnost, jer apostoli božanske veličine će proći kroz ovu pustinju, da izvrše savršeno obećanje slave jedino-rođenog Sina Božijeg. Na ove riječi jareta ja bih zbunjen, i postepeno moje srce bi promenjeno, i moj gnjev se okrene u nježnost, i ja nisam jeo. I ja poslušah njegove riječi, Ja podigoh moje oči i videh te kako dolaziš, i znadoh da ste vi sluge dobroga Boga. I tako ja ostavih jare i dođoh da vam se poklonim. A sad ja molim te da mi daš slobodu da idem sa tobom svukud i ostavim svoju zvjersku prirodu.

98 A Filip reče: Gde je jare. A on reče: Odbačen je pod suprotni hrast. Filip reče Bartolomeju: Hajdemo i vidimo njega koji je udaren,izliječen, i izliječio je udarača. Na Filipovu ponudu leopard ga je vodio gde jare je ležalo. 99 Filip i Bartolomej rekoše: Sada znamo uistinu da nema nikoga koji nadmašuje tvoje sažaljenje, O Isuse ljubitelju ljudi, jer ti si sprečio nas i ubijedio nas ovim stvorenjima da verujemo više i iskreno puni povjerenja. Sada stoga, Gospode Isa Krste, dođi i daj život i dah i sigurno podnožje 8postojanje)  ovim stvorenjima, da bi oni mogli napustiti njihovu prirodu zvijeri i stoke i došli ka pitomosti, i da više ne jedu meso, niti jareta hranu od stoke, već da ljudska srca budu im data, i da bi oni slijedili nas gde god da idemo, i jedemo šta jedemo, u tvoju slavu, i pričaju kao ljudi, veličajući tvoje ime.

100 I u taj čas leopard i jare ustaše i podigoše njihove prednje stope i rekoše: Mi veličamo i blagosiljamo te koji si posjetio nas i sjetio se nas u ovoj pustinji, i promenio našu zvjersku i divlju prirodu u pitomost, i dao nam božansku riječ, i stavio u nas jezik i osećaj za priču i slavu tvome imenu, jer velika je tvoja slava. 101 I oni padoše i pokloniše se Filipu i Bartolomeju i Mariamni; i svi krenuše zajedno slaveći Boga.

 

IX. O zmaju koji je ubijen.

102  Oni putovahu pet dana, i jedno jutro nakon noćne molitve iznenadan vjetar se podiže, velik i taman (maglovit), i iz njega istrča veliki dim (magla) zmaja, sa crnim leđima, i stomakom kao ugalj bakreni u iskrama vatre, i tijelo više od 100 lakata dugo, i mnoštvo zmija i njenih mladih slijediše ga, i pustinja se tresla na dugoj udaljenosti. 103 I Filip reče: Sada je vreme da se sjetimo Gospodnjih dela: Ne bojte se ništa, niti progona, niti zmija te zemlje, niti tamnoga zmaja. Hajde da stojimo čvrsto i njegova moč će opasti; i molimo i pospite vazduh iz čaše i dim će se rasuti. 104 Tako oni uzeše čašu i moliše: Ti koji prolivaš rosu na sve lomače i uzdiš tamo, stavljajući malo u zmajeva usta, poništavajući njegovu ljutnju, okrečući zloću neprijatelja i uspravljajući ga u vlastitu vatru, jer mi trčimo voljom i na tvoj nagovor. 105 I on reče: Sad stojte i podignite vaše ruke, sa čašom koju držite, i pospite vazduh u obliku križa. 106 I tamo bi kao odsjaj munja koji zaslijepi zmaja i njegove mlade, i oni behu oduzeti, i zraci sunca uđoše u rupe i razbiše jaja. Ali apostoli zatvoriše svoje oči, jer nisu mogli suočiti se sa munjama, i ostaše neozleđeni.

 

Ne izgleda kao da se mnogo miješalo između ovih Dela i Mučeništva, osim verovatno prelaza nekih ljudi u gradu zmija. Međutim, rukopisi daju nam naslov ovako:

Iz putovanja Filipa Apostola: od petnaestih Dela dokraja, gde je Mučeništvo.

107 (Uvod) U danima Trajana, nakon Mučeništva Simona, sina od Kleope, biskopa Jerusalima, nasljednika  Jakova, Filip apostol je propovedao kroz sve gradove Lidije i Azije. 108 I on dođe do grada Ofiorima (Zmijska ulica), koji je zvan Hijerapolisom Azije, i bio je primljen od Stahisa, vjernika. I sa njim je bio Vartolomej, jedan od sedamdesetorice, i njegova sestra Marijamne, i njihovi učenici. I oni se sakupiše u  Stahisovoj kući. 109 I Mariamne je sjedila i slušala Filipov govor. 110-112 On je govorio o zamkama zmaja, koji nije imao izgled u stvaranju, i prepoznat je i klonile su ga se zvjeri i ptice. 113 Ljudi mesta su obožavali zmiju i imali slike njegove, i zvali su Hierapolis Ofiorimom. I mnogi behu preobraćeni. 114 I Nikanora upraviteljeva žena verova, ona je bila bolesna, naročito u njenim očima, i bila je izlečena. Ona sad dođe u srebrnim nosilima. 115 I Mariamne reče na hebrejskom: Alikaman, ikasame, marmari, iahapan, mastranan, ahaman, što znači: O kćeri očeva, moja gospo, koja si data kao zalog zmiji, Krist ti dolazi (i mnogo više). 116 I Nikanora reče: Ja sam hebrejka, govori mi na jeziku očeva. Ja sam čula tvoje propovijedanje i bila sam isceljena. 117 I oni moliše za nju. 118 Ali njen tiranin muž dođe i reče: Kako je ovo tko vas je izlečio 119 I ona reče: Odlazi od mene, i vodi častan i uzdržljiv život. 120 I on povuče je za kosu i zaprijeti da će je ubiti. I apostoli behu uhapšeni, 121 i bičevani i odvučeni do hrama, 122 i zatvoriše ih u njega (sa leopardom i jaretom. To je izostavljeno u glavnome tekstu , ali stalno se dešava u drugome pregledu: s pravom, naravno). 123 Ljudi i sveštenici dođoše i tražiše osvetu na vraču. 124 Prokonzul se bojao žene svoje, jer ona je bila skoro oslepljena od čudesnog svetla kada je pogledala kroz prozor na nju kada je molila. 125 Oni svukoše i tražiše apostole za mađijama, i probodoše Filipove gležnjeve i bedra i objesiše ga glavom na dole, a Bartolomeja oni obesiše golog za kosu. 126  I oni se smijahu jedan drugomu, kao da nisu mučeni. Ali Mariamne kad je svučena izgledala je kao kovčeg stakla pun svjetla i vatre i svaki je pobjegao. 127 I Filip i Bartolomej razgovarahu na hebrejskom, i Filip reče: Hočemo li prizvati dole vatru sa nebesa. 128 I Jovan stigavši, i pitao je šta se dogodilo, i ljudi mu rekoše. 129 I on je odveden do mjesta. Filip reče Vartolomeju na hebrejskom: Ovde je Ivan sin Barega (ili, on koji je Barek), to je (ili, gde je) živa voda. I Jovan reče: Tajna njega koji visi izmežu neba i zemlje neka je sa tobom.

130 Tad Ivan reče ljudima, upozoravajuči ih protiv zmije. Između ostalog: Kad sve stvari su donesene i raširene kroz sistem nebesa, djela Boćja su molila Boga da vide njegovu slavu, i kad su videli, oni želješe da postanu žuč i gorčina, i zemlja posta skladište toga što je zastranilo, i rezultat i suvišnost stvaranja je sakupljena zajedno i postala je kao jaje: i zmija je bila rođena.

131 Ljudi rekoše: Mi smo uzeli te za prijatelja građanina, ali ti si u savezu sa ovim ljudima. Sveštenici idu da iscijede tvoju krv i pomiješaju je sa vinom i daju ga Guji. Kad oni dođoše da uzmu Ivana njihove ruke behu oduzete. Ivan reče Filipu: Nemojmo vračati zlo za zlo. Filip reče: Ja više ne mogu izdržati. 132 Trojica drugih razuvjeriše ga, ali on reče: Abalo, arimouni, doutael, tharselen, nahaot, aeidonaf, teleteloein, što znači (nakon mnogo dozivanja opisa Boga): neka se dubina otvori i proguta ove ljude: da, Sabaot. 133 Ono se otvori i celo mesto bi progutano, oko 7000 ljudi, osim gde su apostoli bili. I njihovi glasovi izađoše, plačući za milost i govoreći: Pogledajte, križ nas osvetljava. I glas se čuo: Ja imam milost na vas u mome križu svetlosti. 134 Ali Stahis i njegova kuća, i Nikanora i 50 drugih, i 100 djevica ostaše sigurni. 135 Isus se pojavi i prekori Filipa. 136 Ali on se branio sam. 137 I Gospod reče: Budući da si ti bio nezaboravljiv i gnjeva pun,ti češ uistinu umreti u slavi i biti uzet od anđela u raj, ali češ ostati van njega četrdeset dana, u strahu od plamtećeg mača, i tada ja ću poslati Mihaela i on će te pustiti unutar. A Bartolomej će ići u Likoniju i biti razapet tamo, a Mariamnino telo će biti položeno u reku Jordan. I ja ću vratiti one koji su bili progutani. 138 I on povuče krst u vazduh, dotičući dolje u ponor, i bi ispunjeno svetlom, i krst kao ljestve. I Isus pozva ljude, i oni dođoše, osim prokonzula (upravitelja) i Guje. I videći apostole oni tugovaše i pokajašese. 139 A Filip, još viseći, govoraše im i reče im o njegovoj dbrani. 140 I neki trčaše da ga skinu, ali on je odbio i govorio im...''Ne budite žalosni što visim ovako, jer ja nosim oblik prvoga čovjeka, koji je doveden na zemlju sa glavom dole, i opet s drvetom krsta učinjen živim od smrti njegova sagrešenja. I sada da li ja ispunjavam propis. Jer Gospod mi reče: Ukoliko ne učiniš to što je ispod da bude gore, i lijevo da bude desno (i desno levo), nečeš ući u moje kraljevstvo. Budi kao ja u ovomu: jer ceo svijet je okrenut krivo, i svaka duša koja je u njoj.'' 141 Nadalje on je govorio njima o oživljenju, 142 i reče im da puste Vartolomeja, i reče mu i Mariamni njihovu sudbinu. Izgradi crkvu u mestu gde ja umrem, i neka leopard i jare budu tamo, i daj Nikanori da pazi na njih dok ne umru, i tad pokopaj ih na crkvenim vratima, i neka tvoj mir bude u kući Stahisa: i on ohrabri ih do čistoće. ''Stoga naš brat Petar pobjegne iz svakoga mjesta gde je žena bila, i nadalje, on je imao odbranu datu zarad svoje sopstvene kćeri. I on je molio Gospoda, i ona je imala uzetost strane tako da nije možda ne zaluta.''143 Sahrani me ne u lanenome kao Gospod, već u papirusu, i moli za mene četrdeset dana. Gde moja krv pada vinova loza će narasti, i vi ćete koristiti vino od nje za čaše: i uzimati od njega treći dan. 144 I on je molio Gospoda da ga primi, i zaštiti ga protiv svih neprijatelja. ''Nedaj da njihov mračni vazduh pokrije me, da ja prođem vodama vatrenim i sav bezdan.  Obuci me u tvoju slavnu odeću i tvoj pečat svetlosti koji uvek sja, dok ne prođem sve vladare svijeta i zlog zmaja koji nam se suprotstavlja.'' 145 I on umre. 146 I oni sahraniše ga kako je on naložio. I nebeski glas reče da je on primio krunu.

147 Nakon tri dana loza uzraste. I oni učiniše dnevni prinos za četrdeset dana, i izgradiše crkvu i učiniše Stahisa biskupom. I sav grad je verovao. 148 I na kraju četrdeset dana Spasitelj se pojavi u obliku Filipa i reče Bartolomeju i Mariamni da je on ušao u raj, i reče im da idu njihovim putevima. I Bartolomej ode u Likaoniju a Mariamne u Jordan, i Stahis i brača ostaše gde su bili.

 

Pripovijedanje Dela sačuvanih na Sirijskom je ovo

Filip, u Jerusalemu, imao je viziju Isusa, koji zapovedi mu da ide u grad Kartagu, 'koji je u Azotu', i izbavi vladara od Satane, i propovijeda kraljevstvo. On reče: Ja ne znam latinski ili grčki, a ljudi tamo ne znaju aramejski. Isus reče: Nisam li ja stvorio Adama i dao mu govor. Idi, i biti će sa tobom.

On ode u Samariju, odatle u Cezareju, i do luke i nađe brod koji je čekao na vetar. Upitan da primi Filipa do Kartage, kapetan reče: Ne moj me ometati, čekali smo dvadeset dana: donesi svoj prtljag i možda dobijemo vetar, jer ti izgledaš kao sluga Božiji. Filip: Ja nemam ništa; reci putnicima da dođu na palubu...Molimo se za dobar vjetar. Okrečući se ka zapadu on zapovedi anđelu mira koji je bio zadužen za dobar vetar da pošalje vetar i uzme ga u Kartagu u jednomu danu.

Na brodu je bio židov, Ananija, koji je bogohulio (da ne bude čujen, izgleda) i reče: Neka Adonai uzvrati ti, i Hrista na koga se pozivaš, koji je postao pepeo i leži u Jerusalimu, dok ti živiš i vodiš neznalice od njegova imena.

Vjetar dože i napuni jedra. Židov usta da pomogne podizanju jedra, i anđeo ga sveza za veliki nožni prst i objesi ga glavom dole na vrhu jedra. Brod je plovio naprijed a židov je plakao. Filip reče: Nečeš sići dole dokle ne priznaš. On prizna svoje tajno bogohuljenje. Filip: Vjeruješ li sada. Ananijaprizna vjeru u govoru u kojem je nabrojao Hristova (Božja) velika dela od postanja do izbavljenja Suzane. Filip zatraži da mu bude oprošteno, i anđeo ga snese dole. I 495 ljudi na brodu se bojalo.

 Oni pogledaše i vidješe svjetionik od Kartage, i rekoše; Može li ovo biti istina, O glupani, reče Ananija, ne vidite li šta me snašlo za neverovanje. Ako on zapovedi tome gradu u Hristovo ime, uzeti će sve njegove stanovnike i ići i stati u Egiptu. Brod dođe u luku. Filip raspusti putnike, i stajao je na palubi da utvrdi kapetana.

U Nedjelju on ode do grada da izvede Satanu, i kako je ulazio na vrata, prekrsti se. Oni vidje crnog čoveka na tronu sa dve zmije oko njegovih bedara, oči kao ugalj vatren, i plamen je izlazio iz njegovih usta, tamo je bi miris kao dima, i crnci u grupama bili su na levo i desno. Kad Filip prekriži se vladar pade nazad i njegove čete. Filip reče: Padni, i ne ustaj... Vladar reče: Zašto me proklinješ ja ne boravim ovde, ali moje čete lutaju po zemlji i dolaze mi u treći čas dana, ali oni ne dodiruju učenike Isusa. Jao meni! Gde da idem u sva četiri ugla svijeta njegovo evanđelje se propoveda. Ja sam u cjelosti zbačen.

Cijeli grad ga je čuo, ali ga nije video. Filip reče mu da ide, i on uze svoj tron i ode sa svojim četama i pobeže plačući dok nije došao u Babel, i on namesti se tamo. Ceo grad je bio u strahu i Filip reče im da ostave njihove idole i okrenu se Bogu, Oni slaviše Boga, a Filip ode nazad do broda. U Subotu židovi se sakupuiše u njihovj sinagogi i pozvaše Ananiju, i upitaše da li su njegove pustolovine istinite. On označi sebe sa krstom i reče: Istina je, i Bog da zabrani da se odreknem Isu Krsta. On tad obratio im se u dugom i veoma uvredljivom govoru ( izgrađen više ili manje na onom od Stefana), nabrajajući sva njihova zla dela. Tad usta Jošua, sin Nunov, i vi tražiste da ga ubijete sa otrovom...Isaija prorok, i vi ste ga presjekli sa testerom od šimšira...Ezekiel, i vi vukoste ga za noge dok njegov mozak nije ispao...Avakum (Habakuk), i kroz vaše grehe on je zastranio od svoje proročke službe. ' Njegovo lice je bilo kao u anđela. Sveštenik usta i udari ga, i on umre, i oni sahraniše ga u sinagogi.

Sledeći dan Filip u brodu je molio i pitao da Ananija bi bio izbavljen od židova. Bog zapovedi zemlji i ona dade prolaz kao vodovod, i odvelo je Ananiju na dno mora, i delfin uznese telo. Filip je vidio, i nakon što je umirio ljude, naredi da uzmu telo nazad dokle on ne ode i osudi ubice.

Sledeći dan Filip ode do upravitelja i uze ga da sakupi sve židove, i sjede na sud. Filip ka židovima: Gde je Ananija. Oni: Jesmo li mi njegovi čuvari? Filip: Dobro ste vi zvani decom Kainovom. Recite mi gde je on, i ja ću tražiti oproštaj za vas. Židovi: Rekli smo da ne znamo. Filip: Ne lažite. Židovi: Ako je duh u tebi, ti bi znao da mi ne lažemo. Filip: Ako je on nađen sa vama, šta zaslužujete židovi? Židovi: Smrt od Boga i Cezara. Filip: Zakunite mi se. Oni se zakuniše da ne znaju ništa.

On pogleda i vidje čoveka kako vodi šest goveda da proda. On im reče: Ja zapovedam ti, idi u sinagogu i pozov Ananiju da ustane i dođi i stavi ove ljude na sram. Govedo je vuklo svog vlasnika i trčalo i zvalo Ananiju. On usta i dohvati govedo sa desnom rukom, i oni dožoše do Filipa i prostreše se. Filip reče: Odakle dolaziš ? Ananija reče: Iz sinagoge od ovih židova, koji su ubili me zbog priznavanja Isusa, učini mi pravdu. Filip: Gospod je zapovedio nam da ne vračamo zlo za zlo. Bik reče: Naredi mi i ja ću ubiti ove ljude sa mojim rogovima. Filip: Ne povređuj čovjeka, već idi i služi svome gospodaru, i Gospod će te izliječiti. Oni odoše kući u miru.

Upravitelj reče: Ovi židovi zaslužuju smrt. Filip: Ja nisam došao da ubijam već da dajem život. Židovska usta behu zatvorena.

Ananija je govorio židovima i Filipu također: ali oni nisu tražili oproštaj, zato su odbačeni. Tri hiljade Pagana i petnaest stotina židova je verovalo, nevjernici su ostavili grad, i pre zalaska sunca anđeo je ubio četrdeset od židovskih sveštenika zarad prolijevanja nevine krvi, i svi koji videše priznaše i pokloniše se.

Nije jasno, u trenutnom stanju naših tekstova, gde ovaj dio može pripadati u grčkim delima. Treći deo, koji je put u Azotus, izgleda verovatno mjesto. Ali pogled na grčka dela pokazuje da uprkos pojavi načina umetnutog  podjelom u Djela, nema povezanosti u svima njima, dokle ne dođemo do grada zmije.

Prva dela ne mogu početi tako naglo kao što počinju. Drugi je jednako nagao u uvodu. Treći je povezan do njega spominjanjem Partije, ali nema velike nedosljednosti u njima, jer ono pretpostavlja da Filip još nije učinio ništa. Četvrti je vezan za treći po prizoru, Azota. Peti, šesti i sedmi, u Niateri, je ceo odvojen od ong što je prošlo ranije, i sa devetim mi činimo novi početak.

Napomena prevodioca: podebljan deo straha od žena, bolje je zameniti strahom čoveka od samoga sebe.

Djela Petrova i dvanaestorice apostola

 preuzet prevod iz nag hamadija

DJELA PETROVA I DVANAESTORICE APOSTOLA VI 1,1-12, 22

 

[...] koja [...] svrha [... : nakon ...] nas [...] apostoli. Otplovismo [...] tijela. [Drugi] nisu ćutjeli tjeskobu u [svojim srcima]. I u srcima svojim, mi bijasmo kao jedan. Složili smo se ispuniti službu koju nam je Gos­ podin dodijelio. I obvezasmo se jedan drugome.

Pošli smo do mora u pogodan čas, koji nam je Gospodin poslao. Na­ đosmo na obali usidren brod, spreman za ukrcaj, i sa mornarima se do- govorismo o našem dolasku na brod. Voljom Božjom, oni bijahu izuzet­ no prijazni prema nama. I nakon što smo se ukrcali, plovili smo cijeli dan i cijelu noć. Vjetar je tad napuhao jedra, i to nas je odvelo do male­ noga grada usred mora.

I ja, Petar, raspitah se o imenu tog grada među građanima koji su stajali u pristaništu. 2 [Jedan čovjek] među [njima] mi odgovori, [i re­ če, "Ime] ovoga [grada jest Naseobina, to jest] Temelj [...] ustrajnost." I vođa [među njima držao je] palminu granu na rubu [pristaništa]. Na­ kon što smo pristali i iskrcali se [sa] svojom prtljagom, [pođoh] u grad da se raspitam o smještaju.

I pojavi se čovjek opasan suknenim povezom kojeg je krasio zlatni pojas, a na prsima [mu] bijaše svezana marama koja mu se protezala preko ramena, i pokrivala mu glavu i ruke.

Gledao sam u tog čovjeka, jer bijaše prekrasan u liku i tijelu. Samo sam četiri dijela njegova tijela mogao vidjeti: tabane, dio prsa, dlanove na rukama i njegovo lice. Samo sam ovo mogao vidjeti. U lijevoj je ru­ ci držao korice poput (onih) na mojim knjigama, a u desnoj drveni štap. Glas mu bijaše zvonak dok je polako izgovarao, vičući kroz grad, "Bi­ seri! Biseri!"

Pomislih, uistinu, da je on iz tog grada, i rekoh, "Brate moj i prijate­ lju!" 3 [On mi odgovori, i reče, "Dobro] si rekao, '[Brate moj i] prijate­ lju'. Što je to što [želiš] od mene?" Rekoh mu, "Da te [pitam] o smješ­ taju za mene [i] moju braću, jer smo stranci u ovome gradu." On mi re­ če, "Iz ovog razloga i rekoh maločas, 'Brate moj i prijatelju', jer i ja sam stranac ovdje, kao i vi."

I rekavši ovo, on poviče, "Biseri! Biseri!" Bogataši iz tog grada čuli su njegov glas, i izvirili iz svojih soba. I neki su provirili iz odaja u svo­ jim kućama, a drugi sa prozora na katu. I nisu vidjeli (da bi) išta od nje­ ga (mogli dobiti), jer, nije imao torbu na leđima, niti ikakav zavežljaj ispod svojih halja. I, s prijezirom, odbiše čak i svratiti pozornost na nj. A on sam nije im se otkrio. I vratiše se u svoje odaje, i rekoše, "Ovaj nam se čovjek ruga".

A siromašni [tog grada] začuli su njegov 4 [glas, i sjatili se] oko čov­ jeka [koji prodaje bisere. I rekoše mu], "Molimo te, [pokaži nam] biser, [kako bismo ga vidjeli] svojim (vlastitim) očima. Jer, mi smo siromaš­ ni, i nemamo toliko [...] cijena da ga platimo. Ali [pokaži nam] kako bi­ smo mogli reći prijateljima svojim da [smo vidjeli] biser svojim (vlas­ titim) očima." On im odgovori, i reče, "Ako je moguće, dođite u moj grad, pa ću vam ga ne samo pokazati, nego i pokloniti."

Siromašni tog grada, čuvši ovo, rekoše, "Budući da smo prosjaci, mi znamo da nitko ne daje biser prosjaku, već (se) obično daje kruh i no­ vac. Veliku bi nam ljubaznost ukazao da nam pokažeš biser, da ga vi­ dimo, kako bismo svojim prijateljima s ponosom  rekli  da smo  vidje­ li biser, (vlastitim) očima" -jer, takvo što ne viđa se među siromašni­ ma, naročito ne među prosjacima (poput njih). On odgovori, (i) reče im, "Ako je moguće, dođite u moj grad, pa ću vam ga ne samo pokaza­ ti, nego i pokloniti." I sirotinja i prosjaci obradovaše se zbog 5 čovje­ ka [koji poklanja].

[I ljudi upitaše Petra] o teškoćama. Petar odgovori [i reče] ono što je čuo o [teškoćama] na putu. Jer, oni su [tumači] teškoća u svom po­ slanju.

On reče čovjeku koji prodaje ovaj biser, "Želim znati tvoje ime i teš­ koće na putu do tvog grada, jer mi smo stranci i sluge Božje. Neophod­ no je da u svakome gradu širimo riječ Božju, u skladu." On odgovori i reče, "Ako pitate za moje ime, ime mi je Lithargoel, što znači svijetao kamen, nalik gazeli."

"A što se puta do grada (tiče), o kojem si me pitao, reći ću ti o tome. Nitko ne može krenuti tim putem osim onoga tko je ostavio sve što ima i svakodnevno postio. Jer, brojni su pljačkaši i divlje zvijeri na tom pu­ tu. Onoga tko sa sobom nosi kruh na taj put, crni psi ubijaju zbog kru­ ha. Onoga tko nosi skupo ruho ovoga svijeta sa sobom, razbojnici ubi­ jaju 6 [zbog] ruha. [Onoga tko nosi] vodu [sa sobom, vukovi zbog vo­ de ubijaju], budući da su nje žedni. [Onoga tko] je željan [mesa] i povr­ ća, lavovi jedu zbog mesa. [Ako] izbjegne lavovima, bikovi ga proždi- ru zbog povrća."

I kada sam [ovo] čuo, ja u sebi uzdahnem. "[Velike] su poteškoće na putu! Kada bi nam bar Isus dao snage da njime kročimo!" On me pogle­ da budući da mi je lice bilo tužno, i ja uzdahnem. On reče, "Zbog čega uzdišeš, ako uistinu znaš ovo ime 'Isus' i vjeruješ u njega? On je velika moć koja daje snagu. Jer, i ja isto vjerujem u Oca koji ga je poslao."

Ja mu odvratih, "Koje je ime mjesta kamo ideš, tvog grada?" On mi reče, "Ime moga grada je 'Devet dveri'. Zahvalimo se Bogu što ne zabo­ ravljamo da su deseta u glavi." Nakon ovoga, ja pođoh od njega u miru.

I upravo kad sam kanio poći i pozvati svoje prijatelje, ugledah va­ love i visoke zidine kako okružuju grad. Ostao sam zadivljen prizorom kojeg vidjeh. I ugledah starca koji je sjedio, i upitah ga je li ime ovog grada uistinu 7 [Naseobina]. On [..., "Naseobina...]." I reče mi, "[Istinu zboriš], jer mi [živimo] ovdje zbog toga [što ustrajemo]."

[Odgovorih mu], "Pravo [...] su ga ljudi imenovali [...], jer gradove nastanjuju svi oni [koji] su podnijeli svoje suđenje, i iz njih dolazi dra­ gocjeno kraljevstvo, zbog toga što ustraju  usred apostazija  i  teškoća ko­ je donose oluje. I bit će zato naseljeni gradovi svih onih koji ustraju pod teretom jarma vjere, i oni će biti uključeni u kraljevstvo nebesko."

Požurio sam da dozovem svoje prijatelje kako bismo pošli u grad u koji nas je on, Lithargoel, uputio. I u čvrstoj vjeri ostavismo sve kako nam je i rekao. Uspjesmo izbjeći razbojnicima, jer nisu na nama mog­ li pronaći ruha. Uspjesmo izbjeći vukovima, jer nisu kod nas našli vo­ de za kojom su žeđali. Uspjesmo izbjeći lavovima, jer nisu u nama naš­ li žudnju za mesom. 8 [Uspjesmo izbjeći bikovima ... nisu uspjeli pro­ naći] povrća.

I velika nas radost [obuze i] pomirljiva bezbrižnost, [poput one] na­ šega Gospodina. [Počinusmo] ispred dveri, razgovarajući jedan s dru- gime o [onome] što nisu iskušenja ovoga [svijeta]. Nastavismo radije u promišljanju vjere.

I dok smo razgovarali o razbojnicima koje smo uspjeli izbjeći na putu, ugledasmo Lithargoela, koji bijaše izmijenjen, kako nam prila­  zi. Imao je lik liječnika, budući da je ispod ruke nosio kutiju s melemi­ ma, a mladi ga je naučnik pratio noseći torbu punu lijekova. Nismo ga prepoznali.

Petar mu se obrati i reče, "Željeli bismo da nam učiniš uslugu, bu­ dući da smo stranci, i da nas odvedeš do Lithargoelove kuće prije ne­ go se spusti večer." On reče, "Drage ću vam je volje pokazati, ali, izne­ nađen sam što znate ovog dobrog čovjeka. Jer, on se ne otkriva svako­ mu, budući da je on sin velikog kralja. Otpočinite malo, kako bih mo­ gao otići i izliječiti ovog čovjeka, a potom ću se (vratiti)." Požurio je i ubrzo 9 se (vratio).

I reče Petru, "Petre!" A Petar se uplaši, jer, kako je on znao da je nje­ mu ime Petar? Petar odgovori Spasitelju, "Kako to da me poznaješ, kad me zoveš imenom?" Lithargoel odgovori, "Želim te upitati, tko ti je dao im Petar?" On mu reče, "Isus Krist, sin živoga Boga. On mi je dao to ime." On odgovori i reče, "Taj sam! Prepoznaj me Petre." I on otpusti svoje ruho, kojim bijaše ogrnut - ono u koje se preodjenuo zbog nas - otkrivajući nam u istini tko je.

Padosmo ničice na zemlju pred njim, i stadosmo mu se klanjati. Bi­ lo nas je jedanaest učenika. On je ispružio svoju ruku i pokazao nam da ustanemo. Ponizno smo s njime govorili, glava pognutih jer ga ne bija- smo vrijedni. Rekosmo mu, "Što poželiš, to ćemo učiniti. No, daj nam snage da uvijek možemo vršiti volju tvoju."

On im dade kutiju s melemima i torbu koja je bila u rukama mladog naučnika, i zapovjedi sljedeće 10, "Vratite se u grad iz kojeg ste došli, koji se zove Naseobina. I ustrajte i dalje u tome da poučavate sve one koji su povjerovali u moje ime, budući da sam ja izdržao sve poteško­ će vjere. Dat ću vam vašu nagradu. Sirotinji toga grada dajte što im tre­ ba za život, dok im ja ne dam ono što je bolje, ono što sam rekao da ću vam pokloniti."

Petar odgovori  i reče,  "Gospodine, poučio  si nas da odbacimo  svijet i sve što je u njemu, i zbog tebe smo ga se mi odrekli. Ono što nas (sad) brine jest kruh svagdašnji. Jer, gdje da nađemo to čime bismo se pobri­ nuli za sirotinju kako si nam zapovjedio?"

Gospodin odgovori i reče, "O, Petre, neophodno je da shvatiš para­ bolu koju sam ti rekao! Zar ne shvaćaš da moje ime, koje propovijedaš, nadilazi sva bogatstva, i da mudrost Božja nadilazi svo zlato, i srebro, i drago kamenje?"

I dade im torbu s lijekovima i  reče,  "Liječite  sve  bolesne u gradu, koji vjeruju 11 [u]  moje  ime." Petar  se  skanjivao  da mu  se  opet  obra­ ti, i dade znak onome pored sebe, Ivanu, "Ti  sad  govori."  Ivan  odgo­ vori i reče, "Gospodine,  bojimo  se pred tobom  mnogo  govoriti.  No,  ti si taj koji od nas traži da se bavimo  ovom  vještinom,  a nitko  od nas  ni­ je učio za liječnika. Kako ćemo onda znati liječiti tijela kao što si nam zapovjedio?"

On im odgovori, "Dobro zboriš, Ivane, jer ja znam da liječnici ovo­ ga svijeta liječe ono što pripada svijetu. Liječnici duše, međutim, liječe srce. Liječite prvo tijela, kako bi kroz stvarne moći liječenja njihovih ti­ jela, bez ovozemaljskih lijekova, oni mogli vjerovati u vas, da isto tako posjedujete i moći izlječenja bolesti srca."

"S bogatašima iz tog grada, međutim, onima koji nisu smatrali shod- nim ni da me pogledaju, onima koji se s ponosom naslađuju nad svojim bogatstvom, s takvima 12 ne večerajte u njihovim [kućama], niti im bu­ dite prijatelji, kako ne bi utjecali na vas. Jer, mnogi u crkvi pristrani su prema bogatima, budući da su i sami grešni, pa dopuštaju grijeh i drugi­ ma. No, sudite im pravično, kako bi se vaša djela slavila, i kako bi mo­ je ime bilo slavljeno u crkvama." Učenici mu odgovoriše, "Da, doista, to je ono što nam priliči da činimo."

I padoše ničice na zemlju i pokloniše mu se. On im pokaže da usta­nu, a potom ih napusti u miru.

Djela Petra i Pavla

 

Djela Petra i Pavla

 

Bilo je to, nakon što je Pavle otišao sa otoka Gaudomelete, da je došao u Italiju, i čulo se od židova koji behu u Rimu, starješina grada, da Pavle je tražio da dođe do Cezara. Pavši stoga, u veliku tugu i u potištenost, oni rekoše među sobom: Ne zadovoljava ga da on sam je unesrećio svu našu braću i roditelje u Judeji i Samariji, i u celoj Palestini, i nije udovoljen sa ovim, ali pogledajte, on dolazi ovde, traživši od Cezara da nas uništi.

Učinivši skupštinu protiv Pavla i razmatrajući mnoge prijedloge, izgledalo im je dobro da odu do Nera cara, i pitaju ga da ne dozvoli Pavlu da dođe u Rim. Dobivši dakle u pripravnost ne malo darova i ponijevši ih sa sobom, moleći, pred njega su došli govoreći: Mi molimo te, O dobri care, pošalji naredbe u sve uprave tvoga držanja, da učine da Pavle ne dolazi u ove krajeve, jer ovaj Pavle, je unesrećio naš narod naših otaca, on je bio tražen da dođe ovde da nas uništi. A nesreća, O najvjerniji care, koju mi imamo od Petra nam je dovoljna.

I car Nero,čuvši ove stvari, odgovori im: Biti će prema vašoj želji. I mi napisasmo svim našim upravama da oni ne dođu  ni zarad čega do utočišta u djelovima Italije. I oni također obavijestiše Simona Maga, poslavši po njega, da, kako je rečeno, on ne dođe u djelove Italije.

I dok su oni ovako radili, neki od onih koji se pokajaše iz naroda, i koji behu kršteni na propovijedanje Petra, poslaše starješine ka Pavlu sa pismom slijedečeg sadržaja: Pavle dragi slugo našega Gospoda Isusa Hrista, i brate Petrov, prvi od apostola, mi smo čuli od rabina židova koji su u ovome Rimu, največem od gradova, da su oni pitali Cezara da pošalju u sve uprave, zapovijest da, gde god da budeš nađen, budeš usmrćen. Ali mi smo verovali, i verujemo, da kao što Bog ne odvaja dva velika svetla koja je On stvorio, tako On nije vas odvojio jednog od drugog, to je, niti Petra od Pavla, niti Pavla od Petra, ali mi pozitivno verujemo u našega Gospoda Isusa Krista, u koga smo kršteni, da postanemo vredni također tvoga učenja.

I Pavle, primivši dvojicu ljudi poslatih sa pismom na dvadeseti mjeseca Maja, posta željan da ide, i dade hvale Gospodu Isusu Hristu. I odplovivši iz Gaudomelete, on nije sada došao kroz Afriku do delova Italije, već ode u Siciliju, dokle je došao do grada Sirakuse sa dvojicom ljudi koji behu poslati iz Rima ka njemu. I odplovivši tamo, od dođe u Regiju Kalabrije, i iz Regije on prođe u Mesinu, i tamo postavi biskupa, Bakhilusa po imenu. I kad on izađe iz Mesine on otplovi u Didimus, i osta tamo jednu noć. I otplovivši otamo, on dođe u Pontiolu na drugi dan.

I Diskorus zapovjednik broda, koji ga je doveo do Sirakuse, svidio mu se Pavle jer je on izbavio njegova sina iz smrti, ostavivši njegov vlastiti brod u Sirakuzi, prateći ga do Pantiole. I neki od Petrovih učenika bili su tamo, i primivši Pavla, potaknuše ga da ostane sa njima. I on osta sedmicu, skrivajući se, zarad zapovesti Cezara. I svi upravitelji su gledali da ga uhvate i ubiju. Ali Diskor kapetan broda, bijući sam također ćelav, noseći svoje kapetansko odijelo, i govoreći smjelo, na prvi dan izađe u grad Pontiole. Misleći stoga da je on Pavle, oni uhvatiše ga, i obezglaviše ga, i poslaše njegovu glavu Cezaru.

Cezar stoga, pozvavši prve ljude od židova, objavi im, govoreći: Radujte se, jer Pavle vaš neprijatelj je mrtav. I on pokaza im glavu. Učinivši stoga veliko veselje u taj dan, koji je četrnaesti mjeseca Juna, svi Židovi potpuno su vjerovali.

A Pavle, bijući u Pontioli, i čuvši da Dioskorus je obezglavljen, bio je tužan sa velikom tugom, gledajući u visine nebeske, govoreći:  O Gospode Svemogući u nebesima, koji si se pojavio meni u svakomu mjestu gde sam otišao zarad Tvoje jedino-rođene Riječi, naš Gospod Isus Krist, kazni ovaj grad, i izvedi sve koji veruju u Boga i slijede Njegovu riječ. On im reče stoga: Slijedite me: I idući iz Pontiole sa onima koji su verovali u riječ Božiju, oni dođoše do mjesta zvanog Baias, i gledajući gore s očima, oni svi videše da grad zvan Pontiola je potonuo obalom u more skoro dva metra, i tamo je do današnjeg dana, za sjećanje, pod morem.

I otišavši iz Baie, on ode u Gaitas, i tamo je poučavao riječ Božiju. I on osta tamo tri dana u kući Erasmusa, koga Petar posla iz Rima da poučava Evanđelje Božije. I otišavši iz Gaitasa, on dođe do dvorca zvanog Tarakin, i osta tamo sedam dana u kući Cesarija učitelja, koga Petar je odredio stavljajući ruke na njega. I plovivši tamo, on dođe do rijeke do mjesta zvanog Tribus Taberna.

A oni koji su bili spaseni iz grada Pontiole koji je bio progutan, izvestiše Cezaru u Rim da Pontiol je progutan sa svim mnoštvom. A car, bijući u velikoj tugi zarad grada, pozvao je upravitelje židova, i rekao im: Pogledajte, prema onomu što sam čuo od vas, ja sam učinio da Pavle bude obezglavljen, i zarad toga grad je progutan. A upravitelji židova rekoše Cezaru: Najobožavaniji care, nismo li ti rekli da je on uznemirio sve zemlje istoka, i izopačio naše oce? Bolje je stoga, najobožavaniji care, da jedan grad bude uništen, a ne sjedište tvoga carstva, jer ovo je imao Rim da pretrpi. A car, čuvši njihove riječi, utihnu.

A Pavle je stajao u Tribu Taberni četiri dana. I odlazeći otamo, on dođe u Api Forum, koji je zvan Vikusarapa, i spavajući tamo te noći, on vidje jednoga kako sjedi na zlatnoj stolici, i mnoštvo crnih koji stoje pored njega, govoreći: Ja sam danas učinio da sin ubije svoga oca. Drugi reče: A ja sam učinio da kuća padne, i ubije roditelje sa decom. I oni izvestiše mu mnoga zla djela – neka jedne vrste, druga druge. I drugi dolazeći, izvesti mu. Ja sam učinio da biskup Juvenalije, koga Petar postavi, spava sa opaticom (igumanijom) Julijanom. I čuvši sve ove stvari kad su spavali u tom Api Forumu, blizu Vikusarape, odmah on posla u Rim jednoga od onih koji su slijedili ga iz Pontiole do biskupa Juvenaliusa, govoreći mu istu stvar koja je upravo bila učinjena. I u slijedeći dan, Juvenalije, trčeći, baci se pred noge Petra, plačući i tugujući, i govoreći šta se upravo dogodilo, i on izloži mu stvar, i reče: Ja vjerujem da je ovo svjetlo koje čekate. A Petar reče mu: Kako je moguće da je on kada je mrtav? A Juvenalije biskup uze Petru njega koji je bio poslan od Pavla, i on izvesti mu da je on bio živ, i na ovaj način, da je on u Api Forumu. I Petar zahvali i uzveliča Boga i Oca našega Gospoda Isusa Hrista.

I pozvavši njegove učenike koji verovaše, on posla ih Pavlu do Tribusa Taberne. A udaljenost iz Rima do Tribus Taberne je trideset i osam milja. I Pavle videći ih, dade hvalu našemu Gospodu Isusu Hristu, ohrabri se, i odlazeći otamo, oni spavaše u gradu zvanom Aricija.

I izveštaj je otišao u grad Rim da Pavle brat Petrov dolazi. I oni koji verovaše u Boga radovaše se velikim radovanjem. I tamo bi velika zapanjenost među židovima, i otišavši Simonu Magu, oni ga moliše, govoreći: Izvesti cara da Pavle nije mrtav, već je živ i dolazi. A Simon reče židovima:  Koja je žurba, kad Cezar dolazi iz Pontiole? Da nije i ćelav?

I Pavle došavši u Rim, veliki strah pade na židove. Oni dođoše zajedno k njemu, i ohrabriše ga, govoreći. Opravdaj vjeru u kojoj si rođen, jer nije pravedno da ti, bijući židov, i od židovke, nazivaš sebe učiteljem Pagana, i opravdaj neobrezane, i bijući obrezan, da dovedeš do ničega vjeru obrezanih. I kada vidiš Petra, bori se protiv njegova učenja, jer on je uništio sve bedeme našega zakona, jer on je sprečio držanje Subote i mladoh mjeseci, i praznika utvrđenih prema zakonu. A Pavle, odgovarajući, reče im: Ja sam uistinu Židov, sa ovim vi čete dokazati, jer također vi možete da držite Subotu, i da držite istinito obrezanje, jer zasigurno na dan Subotnji Bog se odmorio od svih svojih dela. Mi imamo oce, i patrijarhe, i zakon. Šta, onda, Petar propovijeda u kraljevstvu Pagana? Ali ako bi on hteo da donese novo učenje, bez svađe, zavisti, i nevolje, pošalji mu riječ, da vidimo, i u vašem prisustvu ja ću ga osuditi. Ali ako je njegovo učenje istinito, podržano knjigama i svedočanstvom Hebreja, ono postaje svih nas da se potčinimo njemu.

Pavle govoreći ove i slične stvari, Židovi odoše i rekoše Petru: Pavle od hebreja je došao, i moli te da dođeš njemu, jer oni koji su doveli ga kažu da on ne može sresti koga on hoće dok se ne pojavi pred Cezarom. I Petar čuvši to, radovao se uveliko, i ustavši, odmah ode k njemu. I vidjevši jedan drugog, oni plakaše od veselja, i dugo grleći jedan drugog, oni oblivaše jedan drugog suzama.

I kad Pavle je prenio Petru suštino svih njegovih dela, i kako, kroz brodolom, je došao, Petar također kaže mu šta je pretrpio od Simona Maga, i svih njegovih zavjera. I rekavši ove stvari, on ode prema večeri.

I ujutro u slijedeći dan, u zoru, gle, Petar je dolazio, našavši mnoštvo židova pred Pavlovim vratima. I tamo bi velika galama između Hrišćana židova i pagana. Jer na jednoj strani, židovi govoriše: Mi smo odabran narod, kraljevsko sveštenstvo, prijatelji Abrahama, i Isaka, i Jakoba i svih proroka, sa kojima je Bog govorio,komu On pokaza Njegove vlastite tajne i Njegova velika čuda. Ali vi pagani niste velikog podrijekla, drugačije, postali ste nećisti i odvratni idolima i rezanim likovima.

Dok su židovi govorili te stvari, i slične, oni od pagana odgovoriše, govoreći: Mi, kada čujemo istinu, odmah je slijedimo, izbegavši naše greške.Ali vi, oboje znate močna dela vaših otaca, i videći znakove proroka, i primivši zakon, i izašavši kroz more sa suhim nogama, i videći vaše neprijatelje potonule u dubinama, i stub od vatre po noći i oblak po danu koji sija nada vama, i mana vam je davana iz neba, i voda je tekla vam iz stijene – nakon svih ovih stvari vi izgradiste sebi idola od teleta, i obožavaste rezan lik. Ali mi, nismo videli ništa od znakova,verujemo u Spasitelja Boga koga ste vi napustili u neverovanju.

Dok su oni raspravljali u ovomu i sličnim riječima, Apostol Pavle reče da oni ne treba da čine takve napade jedan na drugog, već da radije paze na ovo, da Bog ispuni svoje obećanje kojim se On zakleo Abrahamu našemu ocu, da u njegovom sjemenu on će naslediti sve narode. Jer nema uvažavanja osoba sa Bogom. Onoliko koliko ih je grešilo u zakonu će biti suđeno prema zakonu, i koliko mnogo ih je grešilo bez zakona će stradati bez zakona. Rimljanima 2:12. Ali mi, braćo, trena da zahvalimo Bogu da, prema Njegovoj milosti, On je izabrao nas da budemo svet Njemu, tako da se u ovome trebamo hvaliti, bilo židovi ili grci, jer vi ste svi jedno u vjeri Njegova imena.

I Pavle rekavši ovako, i židovi ni oni od pagana behu ušutjeli. Ali vladari židova napadnuše Petra. I Petar, kada ga optužiše da je odrekao se njihovih sinagoga, reče: Čujte, braćo, sveti Duh o praocu Davidu, je obečavao, Od ploda tvoje utrobe On će namestiti svoje prijestolje. On za koga Otac govori, Ti si moj Sin,danas te rodih, prvosveštenici kroz zavist razapeše, ali da On može izvršiti spasenje svijeta, bilo je dozvoljeno da On pretrpi sve ove stvari. Baš kao, stoga, od strane Adama Eva je stvorena, tako također od strane Hrista je stvorena Crkva, koja nema ni mrlje ni krivnje. U njemu, stoga, Bog je otvorio ulaz svim sinovima Abrahama, i Isaku i Jakovu, kako bi oni bili u vjeri njihovog zanimanja prema Njemu, i imaju život i spasenje u Njegovo ime. Okreni se, stoga, i uđi u radost tvoga oca Abrahama, jer Bog je ispunio što je On obećao mu. Odakle također prorok kaže, Gospod se zakle, ja se neću pokajati: Vi ste sveštenici zauvek, po redu Melhisedekovu. Jer On je sveštenikom postao na križu, kad je prinio celu paljenicu svoga tela i krvi kao žrtvu za ceo svijet.

I Petar rekavši ovo i oko toga, većina ljudi verovaše. I također se dogodilo da Nerova žena Libija, i prijatelj od Agripe starješine, Agripina po imenu, tako verovaše, tako da su one otišle od svojih muževa. I zarad učenja Pavla, mnogi mrzeći vojnički život, prikloniše Bogu, tako da čak neki iz careve kuće dođoše njemu, i postaše hrišćani, nisu više hteli da se vrate u vojsku palače.

Kad, posljedično, ljudi su se bunili, Simon, pokrenut žarom, ustade, i poče da govori mnoga zla o Petru, govoreći da je on čarobnjak i varalica. I oni mu verovaše, čudeći se njegovim čudima, i on napravi bronzanu zmiju da se kreće, i kamene kipove da se smiju i kreću se, a sam da trči i odjednom bude podignut u vazduh. Ali nasuprot ovom, Petar izlijeći bolesne riječju, i moleći učini slijepi da vide, stavi demone da lete na zapoved, ponekad je čak oživljavao mrtve. I on reče narodu da oni treba ne samo da beže od Simonove prevare, već također da treba da ga prokažu, da ne izgleda da budu robovi đavola.

I tako se dogodilo da svi pobožni ljudi su gnušali se Simona Maga, i proglasili ga bezbožnim. Ali oni koji su držali se Simona snažno su tvrdili za Petra da je čarobnjak, koji nosi krivo svedočanstvo mnogima od njih kao što je bilo sa Simonom Magom, tako da stvar dođe čak do ušiju Nera Cezara, i on naredi da dovedu Simona Maga pred njega. I on, ulazeći, stade pred njega, i poče iznenada da poprima različite oblike, tako da odjednom posta dete, i nakon malo starac, i u druge pute mladić, jer on je menjao sebe i u licu i u izgledu u različite oblike, i bio je u bjesnilu, imajući đavola kao svoga slugu. I Nero videći ovo, pretpostavi da je on uistinu sin Božiji, ali apostol Petar pokaza ga da je i lažov i čarobnjak, prost i nečist i otpadnik, i u svim stvarima proturječi istini Božijoj, i da ništa nije ostalo osim njegove poročnosti (ludosti), što je izgledalo kao zapoved Božija, bilo je pokazanje svima njima.

Tad Simon,otišavši do Nera, reče: Čuj, O dobri care, Ja sam sin Božiji koji sam sišao sa nebesa. Do sada sam trpio Petra koji samo sebe zove apostolom, ali sad on je duplo zao, jer Pavle također sam uči iste stvari, i imajući svoju misao okrenutu protiv mene, je rekao da propoveda zajedno sa njim, u odnosu na koga, ako ti ne shvatiš njihovo uništenje, veoma je jasno da tvoje kraljevstvo ne može stajati.

Potom Nero, zabrinut, naredi da ih dovedu brzo pred njega. I u sledeći dan Simon mag i Petar i Pavle apostoli Hrista, došavši do Nere, Simon reče: Ovo su učenici Nazarećanina, i nije uopšte dobro da oni budu od naroda židova, Nero reče: Šta je Nazaren? Simon reče: Ima grad u Judeji koji je uvijek bio suprotan nama, zvan Nazaret, i u njemu učitelj ovih ljudi je pripadao. Nero reče: Bog zapoveda nam da volimo svakoga čovjeka; zašto,onda ih progonite? Simon reče: ovo je narod ljudi koji su se okrenuli postranu od Judeje od verovanja u mene. Nero reče Petru: Zašto tako neverujete, prema svome narodu? Tad Petar reče Simonu: Ti si sposoban da nametneš se svima, ali na mene nikad, i na one koji su zavedeni, Bog je kroz mene ponovo ih opozvao od njihova grešenja. I budući da ste spoznali iskustvo da ne možete dobiti bolje od mene, čudim se sa kojim licem vi se hvališete pred carem, i pretpostavljaš da kroz tvoju čarobnjačku vještinu ti češ prevladati učenike Hrista. Nero reče: Tko je Hrist? Petar reče: On je šta ovaj Simon Mag potvrđuje da je, ali ovo je najporočniji čovek, i njegova dela su od đavola. Ali ako želite da znate, O dobri care, stvari koju su učinjene u Judeji o Hristu, uzmi pisanja Pontiusa Pilata poslana ka Klaudiju, i tako češ znati sve. I Nero naredi im da budu donesena, i pročitana u njihovom prisustvu, a ona bijašu ovako:-

Pontius Pilat ka Klaudiju pozdrav. U poslednje vreme dogodio se događaj za koji ja sam sam bio zabrinut. Jer židovi kroz zavist su nanijeli na sebe, i na one koji dolaze poslije njih, strašne sudove. Njihovi oci su imali obećanje da njihov Bog će im poslati sveca sa nebesa, koji prema shvatanju će biti zvan njihovim kraljem, i on je obečao da će ga poslati na zemlju putem djevice. On, potom, kada sam ja bio upravitelj, došao je u Judeju. I oni vidješe ga kako osvetljava slijepe, čisti gubave, liječi uzete, istjeruje demone iz ljudi,podiže mrtve, potčinjava vetrove, hoda na valovima mora, i čini mnoga druga čuda, i sav narod Židova zvaše ga Sin Božij. Tad prvosveštenici, pokrenuti zavišću prema njemu, uhvatiše ga, i izručiše meni, i govoreći laži jednu za drugom, oni rekoše da je on čarobnjak, i učiniše suprotno njihovu zakonu. A Ja, verujući da su te stvari takve, predadoh ga, nakon bičevanja, njihovoj volji, i oni razapeše ga, i nakon što je bio sahranjen postaviše stražu nada njim. Ali on, dok moji vojnici su ga čuvali, ustade na treći dan. I do takvog stepena je bila pokvarenost Židova rasplamsana protiv njega, da su oni dali novac vojnicima, govoreći, Recite njegovi učenici su ukrali njegovo telo. Ali oni, uzevši novac, nisu mogli da ćute na ono što se dogodilo, jersu svedočili da su ga videli nakon što je ustao, i da oni su primili novac od Židova. Ove stvari, potom, ja sam izvestio, da niko ne govori krivo drugačije, i da ne pretpostavljate da neistinama Židova treba verovati.

I nakon što je pismo pročitano, Nero reče: Reci mi, Petre, jesu li sve ove stvari učinjene od njega? Petar reče: Jesu, sa tvojim dopuštenjem, O dobri care. Jer ovaj Simon je pun laži i prevare, iako izgleda da je on ono što nije – bog. I u Hristu je sva izvrsna pobeda kroz Boga i kroz čoveka, koja je neshvatljiva slava sakupljena koja kroz čovjeka trebalo je da dođe na pomoć ljudima. Ali u ovomu Simonu su dve stvari, čovjek i đavo, koji kroz čovjeka nastoji zarobiti ljude.

Simon reče: Ja se čudim, O dobri care, da ti ubrajaš ovog čovjeka od bilo kog slučaja – čovekom neobrazovanim, ribarom najsiromašnijih, i zaokupljenim sa snagom niti u riječi niti u zvanju. Ali, da ga ne trepim dugo kao neprijatelja, ja trebam odmah narediti mojim anđelima da dođu i osvete me na njemu. Petar reče: Ja se ne bojim tvojih anđela, ali oni će se mnogo više bojati mene u moći i povjerenju moga Gospoda Isusa Krista, za koga ti lažno predstavljaš sebe da si.

Nero reče: Ne bojiš li se Petre, Simona, koji potvrđuje svoje božanstvo delima? Petar reče: Božanstvo je u Njemu koji traga za skrivenim stvarima srca. Sada, reci mi šta ja mislim, ili šta radim. Ja ti otkrivam tvojim slugama koji su ovde koje su moje misli, prije nego što on kaže laž o tome, kako se on ne bi usudio da laže o tome o čemu sam ja mislio. Nero reče: Dođi ovamo, i reci mi šta misliš. Petar reče: Naredi da ječmeni hleb bude donesen, i dat mi u tajnosti. I kad on naredi da bude donesen, i tajno dat Petru, Petar reče: Sad reci nam, Simone, šta je mišljeno, ili šta rečeno, ili šta učinjeno.

Nero reče: Smatraš li me da verujem da Simon ne zna ove stvari, koji je i oživio mrtvaca i pokazao se nakon trećega dana nakon što je bio obezglavljen, i koji je učinio štagod je rekao da će učiniti? Petar reče: Ali on nije učinio preda mnom. Nero reče: Ali učinio je sve to preda mnom. Jer zasigurno on je naredio anđelima da dođu do njega, i oni su došli. Petar reče: Ako je on učinio šta je veoma veliko, zašto on ne učini šta je malo? Neka on kaže šta ja imam u mislima, i šta sam učinio. Nero reče: Između vas, ne znam šta da radim. Simon reče: Neka Petar kaže šta ja mislim, ili šta ja činim. Petar reče: Šta Simon ima u mislima ja ću pokazati da znam, mojim činjenjem o čemu on misli. Simon reče: Znaj ovo, o care, da niko ne zna misli ljudi, već Bog sam. Ne laže li stoga Petar? Petar reče: ti, koji kažeš da si Sin Božji, reci šta ja imam u mislima,otkrij, ako možeš, šta sam upravo tajno učinio. Jer Petar, blagoslovivši ječmeni hleb koji je primio, i prelomivši ga desnom rukom i levom, ga je stavio obrnuto (u rukave?). Tad Simon, bijesan što nije mogao reći tajnu apostola, zaplaka, govoreći: Neka veliki psi dođu, i pojedu ga pred Cezarom. I odjednom tamo se pojaviše veliki psi, i sjuriše na Petra. Ali Petar, ispruživši svoje ruke da moli, pokaza psima hleb koji je bio blažen, koji psi videći, više se nisu pojavili. Tad Petar kaže Neru: Pogledaj, ja sam ti pokazao da ja znam šta Simon misli, ne rečima, već delima, jer on, obečavši da će dovesti anđele protiv mene, je doveo pse, kako bi pokazao da on nema bogolike već anđele kao pse.

Tad Nero reče Simonu: Šta je Simon? Mislim da smo dobili najgore. Simon reče: Ovaj čovjek, i u Judeji i u celoj Palestini i Cezareji, je učinio isto to meni, i veoma često prepirao se sa mnom, on je naučio ih da je ovo štetno za njih. Ovaj, je naučio kako da izbegne od mene, jer misli ljudi niko ne zna već Bog samo. I Petar reče Simonu: Verovatno ti predstavljaš sebe da si bog, tad, ne otkrivaš li misli svakog čovjeka?

Tad Nero, okrečući se Pavlu, reče: Zašto ti ne govoriš ništa, Pavle? Pavle odgovori i reče: Znaj ovo, O care, da ako dopustiš ovom čarobnjaku da čini takve stvari, ono će dovesti do najveće štete tvojoj zemlji, skinuti će tvoje carstvo sa njegova mesta. Nero reče Simonu: Šta kažeš? Simon reče: Ako ja jasno držim sebe da nisam bog, nitko neće davati mi dužno poštovanje. Nero reče: I sad, zašto odgađaš, a ne pokazuješ se da si bog, u smislu da ovi ljudi budu kažnjeni? Simon reče: Daj naređenje da izgrade za mene uzvišen toranje od drveta, i ja, idući na njega, ću pozvati moje anđele, i narediti im da me uzmu, na očigled svih, ka mome ocu u nebesima, i ovi ljudi, pošto ne mogu učiniti to, su stavljeni u sram kao neobrazovani ljudi. A Nero reče Petru: Jesi li čuo, Petre, šta je rekao Simon? Od ovoga će se pojaviti toliko moči ili on ili tvoj bog ima. Petar reče: O najmočniji care, ako želiš, ti češ vidjeti da je on pun demona. Nero reče: Zašto mi pravite kružne tokove obilaženja? Sutra čemo ti dokazati.

Simon reče: Da li veruješ, O dobri care, da ja koji sam bio mrtav, i ustao opet, sam čarobnjak? Jer sam spoznao mojom pameću da neverujući Simon je reako Neru: Naredi mi da budem obezglavljen u tamnom mestu, i tamo da budem ostavljen ubijen, i ako ne ustanem na treći dan, znaj da sam čarobnjak, ali ako ustanem ponovo, znaj da sam Sin Božiji.

I Nero naredivši ovo, u tami, sa čarobnjačkom veštinom on upravi da ovan bude obezglavljen. I tako dugo ovan se pojavljivao kao Simon dok nije obezglavljen. I kad je bio obezglavljen u tami, on koji ga je obezglavio, uzevši glavu, nađe da je to ovan, ali nije hteo reči išta caru, da ga ne bi bičevao, naredivši da ovo bude učinjeno tajno. Potom, Simon reče da je on ustao u treći dan, jer on je odnio glavu ovna i njegove delove – ali krv se tamo zgrušala – i u treći dan on pokaza se Neru, i reče: Učini da bude izbrisana moja krv da bude ponovo prolivena, jer, bijući obezglavljen, kao što sam obečao, ja sam ustao ponovo na treći dan.

I kad Nero reče, Sutra ću vam dokazati, okrečući se ka Pavlu, on reče: Ti Pavle, zašto ne govoriš ništa? Ili tko vas je naučio, ili koga ste imali za gospodara, ili kako ste naučavali u gradovima, ili koje stvari su se dogodile kroz tvoje učenje? Jer ja mislim da vi nemate nikakve mudrosti, i ne možete izvršiti ijedno djelo od moči.  Pavle odgovori: Da li pretpostavljaš da ja trebam da govorim protiv beznadežnog čovjeka, čarobnjaka, koji je dao svoju dušu smrti, čije uništenje i propast će doći brzo? Jer mi treba da govorimo tko se pretvara da je nešto što nije, i vara ljude čarobnjačkim umijećem. Ako se slažeš da čuješ njegove reči, i da ga braniš, ti češ uništiti svoju dušu u tvoje kraljevstvo, jer on je nizak čovek. I kao što su egipćani Janes i Jambres zaveli faraona i njegovu vojsku dok ih nije progutalo more, također on, kroz uputu njegova oca đavola, nagovara ljude da čine mnoga zla ka sebi, i tako zavodi mnoge nedužne, do opasnosti tvoga kraljevstva. Ali u pogledu riječi đavola,koju ja vidim da je bačena kroz ovoga čovjeka, sa žalopojkama moga srca ja činim sa Svetim Duhom, da bi jasno bilo pokazano šta je, toliko koliko izgleda da podigne sebe prema nebu, toliko će potonuti u dubine Pakla, gde je plač i škrgutanje zuba. A što se tiče učenja moga Gospodara, za koje me pitaš, nitko ne postiže osim čistih, koji dozvoljavaju vjeri da dođe u njihova srca. Jer koliko mnogo stvari pripada miru i ljubavi, te sam učio. Okolo Jerusalima, i do Ilirije, Rimljanima 15:19 Ja sam ispunio riječ mira. Jer sam učio da u časti oni treba da vole jedan drugoga; Rimljanima 12:10 Ja sam učio one koji su poznati i bogati da se ne uznose, i nadaju u neizvesnost bogatstva, već da polože njihovu nadu u Boga; 1 Timoteju 6:17 Ja sam podučavao one u srednjim godinama da budu zadovoljni sa hranom i odječom; Ja sam podučavao siromašne da se raduju u njihovu siromaštvu; ja sam učio očeve da uče njihovu decu uputu u strahu Božijem, djecu da slušaju svoje roditelje u svoj pokornosti;  Ja sam podučavao žene da vole svoje muževe, i da ih se boje kao gospodara, i muževe da paze na vjernost ka svojim ženama; ja sam učio gospodare da se ophode prema njihovim robovima sa samilošću, i robove da služe njihove gospodare vjerno; Kološanima 3:18-22 Ja sam podučavao crkve vjernika da služe svemogučemu, nevidljivomu, i neshvatljimu Bogu. I ovo učenje mi je dato, ne od ljudi, ne kroz ljude, već kroz Isusa Krista, Galaćanima 1:1 koji govorio je meni sa nebesa, koji također me poslao da propovedam, govoreći mi, Idi pravo, jer ja ću biti sa tobom; i sve stvari, onoliko koliko češ reči ili učiniti, Ja ću učiniti pravim.

Nero reče: Šta kažeš, Petre? On odgovori i reče: Sve što Pavle je rekao je istina. Jer kad je on bio progonitelj vjere Hristove, glas pozva ga iz nebesa, i nauči ga istinu; jer on nije neprijatelj vjere od mržnje, već iz neznanja. Jer tamo behu prije nas lažni Hristosi, kao Simon, lažni apostoli, i lažni proroci, koji, suprotno svetim spisima, postaviše se da izbegnu istinu, i protiv ovih je potrebno imati ovog čovjeka u pripravnosti, koji od svoje mladosti postavi sebi nijednu drugu stvar već da traga za tajnama božanskog zakona, sa kojim on je postao branitelj istine i progonitelj laži. Od tada, njegovo proganjanje nije zarad Izraela, već zarad odbrane zakona, istina sa nebesa je držala odnos sa njim, govoreći, Ja sam istina koju ti progoniš, prestani progoniti me. Kad, stoga, on spozna da je to tako, ostavivši ono što je branio, počeo je da brani ovaj put Hrista koji je progonio.

Simon reče: O dobri care, vidi da su se ovo dvoje urotili protiv mene, jer ja sam istina, i oni savetuju zlo protiv mene. Petar reče: Nema istine u tebi, sve što ti kažeš je krivo.

Ner reče: Pavle, šta kažeš? Pavle reče: Te stvari koje si čuo od Petra, veruj da su govorene meni također, jer mi imamo za svrhu istu stvar, jer imamo istoga Gospoda Isusa Hrista. Simon reče: Očekivaš li me, O dobri care, da držim činjenice ovih ljudi, koji su došli do slaganja protiv mene? I okrenuvši se apostolima Hristovim, on reče: Slušajte, Petre i Pavle: ako ja ne mogu učiniti ništa za vas ovde, mi idemo do mesta gde ja moram da vam sudim. Pavle reče: O dobri care, vidi koje prijetnje on drži protiv nas. Petar reče: Zašto je potrebno da se drži od direktnog smijanja na glupaka, učinio je igru od demona, tako da pretpostavim on ne može izvesti javno?

Simon reče: Poštedjeti ću vas dokle ne primim moju snagu. Pavle reče: Vidi ako izađeš odavde siguran. Petar reče: Ako ne vidiš, Simone, moč našega Gospoda Isusa Krista, ti nečeš verovati sebi da nisi Hrist. Simon reče: Najsvetiji care, ne veruj im, jer oni su neobrezani podlaci. Pavle reče: Prije nego što smo znali istinu, mi smo imali obrezanje tela, ali kad se istina pojavila, u obrezanju srca mi oboje smo obrezani. Petar reče: Ako obrezanje je nemilost, zašto si obrezan, Simone?

Nero reče: Je li tad, Simon također obrezan? Petar reče: Jer drugačije ne bi imao zavedene duše, osim ukoliko ne bi lagao da je židov, i učinio predstavu od učenja zakona Božijeg. Nero reče: Simone, ti, kako vidim, si nošen sa zavišću, progoniš ove ljude. Jer, kako izgleda, velika je mržnja između tebe i njihovog Hrista, i ja se bojim da ti ćeš biti najgori od njih, i uključen u velika zla. Simon reče: Ti si odveden ustranu, O care. Nero reče: Kako sam ja zaveden? Šta ja vidim u tebi, ja kažem. Ja vidim da si ti otvoreno neprijatelj Petra i Pavla i njihovog gospodara.

Simon reče: Krist nije Pavlov gospodar. Pavle reče: Da, kroz otkrivenje On naučio me također. Ali reci mi šta te tražim – Zašto si ti obrezan? Simon reče: Zašto me pitaš ovo? Pavle reče: Mi imamo razlog da te pitamo ovo. Nero reče: Zašto se bojiš da im odgovoriš? Simon reče: Slušaj, O care. U to je vrijeme Bog naredio obrezivanje kad sam ga primio. Iz tog razloga sam bio obrezan.

Pavle reče: Čuješ li, O dobri care, šta je rekao Simon? Ako stoga, obrezanje je dobra stvar, zašto si ti , Simon, odrekao se onih koji su obrezani, i prisilio ih, nakon što su bili osuđeni, na smrt? Nero reče: Niti o tebi ne vidim dobru stvar. Petar i Pavle rekoše: Da li ova misao o nama je dobra ili zla nema veze sa stvari, već nama je potrebno ono što je naš Gospodar obećao da će se dogoditi. Nero reče: Ako ja ne budem voljan? Petar reče: Ne kako ti želiš, već kako On nam je obečao.

Simon reče: O dobri care, ovi ljudi su računali na tvoju milost, i vezali su te. Nero reče: Ali ni vi niste me uvjerili o sebi. Simon reče: Otkad je mnogo izvrsnih dela i znakova pokazano vam od mene, ja se čudim kako možete biti u sumnji. Nero reče: Ja niti sumnjam niti činim uslugu ikomu od vas, već odgovorite mi radije ono što pitam.

Simon reče: Od sada neću vam odgovoriti ništa. Nero reče: Videći da ti lažeš, zato kažeš ovo. Ali iako ja ne mogu učiniti ništa s tobom, Bože, ko može, će učiniti. Simon reče: Više ti neću odgovarati. Nero reče: Niti ja smatram te dasi išta, jer kako vidim, ti si lažov u svemu. Ali čemu toliko govorim? Troje od vas pokazujete da vaše mišljenje je nestabilno, i tako u svim stvarima vi ste me učinili da sumnjam, tako da sam našao da neću učiniti uslugu nikome od vas.

Petar reče: Mi molimo jedinoga Boga i Oca našega Gospoda Isusa Krista,koji je stvorio nebesa i zemlju i more, i sve što je tamo, koji je istinski Kralj, i Njegovom kraljevstvu neće biti kraja. Luka 1:33 Nero reče: Koji kralj je gospod? Pavle reče: Spasitelj sviju naroda. Simon reče: Ja sam on o komu pričate. Petar i Pavle rekoše: Da nikad ne bude dobro sa tobom, Simone, vračaru, pun si gadosti.

Simon reče: Slušaj, O Cezare Nero, da bi znao da ovi ljudi su lažovi, i da sam ja poslan sa nebesa: sutra ja idem u nebesa, da učinim one koji veruju u mene blaženima, i pokažem moj gnjev na onima koji me se odriču. Petar i Pavle rekoše: Nas davno ranije Bog pozva u Njegovu slavu, ali ti, pozvan od đavola, žuriš u kaznu. Simon reče: Cezare Nero, slušaj me. Odvoj ove ludake od sebe, kako bi kada ja odem u nebo mome ocu, Ja bio milostiv tebi. Nero reče: A kako da dokažemo ovo, da ti ideš u nebo? Simon reče: Zapovijedi da uzvišeni toranju bude izrađen od drveta, i od velikih greda, da ja idem gore njime, i da moji anđeli nađu me u vazduhu, jer oni ne mogu doći na zemlju među grešnike. Nero reče: Vidjeti ću da li češ ispuniti šta kažeš.

Tad Nero naredi da visok toranj bude izgrađen u Kampusu Martiusu (Marsovoj poljani), i sav narod i velikaši da budu prisutni događaju. I u slijedeći dan, svo mnoštvo je došlo, Nero naredi Petru i Pavlu da budu prisutni, kojima također reče: Sada će se videti istina. Petar i Pavle rekoše: Mi njega ne iskušavamo, već naš Gospodin Isus Hristos, Sin Božiji, koga on je lažno predstavio se da je on.

I Pavle okrenuvši se ka Petru, reče: Moj je red da savijem kolena, i molim Bogu, a vaš da učinite djelo, ako vidite ga da pokušava išta, jer ste vi prvi uzeti u ruke Gospodnje. I Pavle, savivši koljena, je molio. A Petar, gledajući čvrsto na Simona, reče: Izvrši šta si započeo, jer i vaše izlaganje i naš poziv je tu, jer ja vidim moga Hrista kako zove mene i Pavla. Nero reče: A gde li češ ići protiv moje volje? Petar reče: Gde godnaš Gospodar nas pozove. Nero reče: A tko je vaš gospodar? Petar reče: Isus Hrist, koga ja vidim da nas zove k sebi. Nero reče: Da li onda također namjeravaš da ideš u nebesa? Petar reče: Ako izgleda dobro Njemu koji nas zove. Simon reče: U smislu kako bi znali, O care, da ovi su prevaranti, utoliko pre ko uvek uzađem u nebo, i ja ću poslati moje anđele k tebi, i učiniti ću da dođeš k meni. Nero reče: Učini odjednom šta kažeš.

Tad Simon ode na kulu pred licem svih, i krunisan sa lovorikama, on raširi ruke, i poče da leti. I kad Nero vidje da on leti,on reče Petru: Ovaj Simon je istinit, ali ti i Pavle ste varalice. Komu Petar reče: Odmah češ znati da smo mi istiniti učenici Hrista, ali da on nije Hrist, već čarobnjak, i zlotvor. Nero reče: Da li se još protiviš? Pogledaj, vidite ga da ide u nebo. Tad Petar, gledajući čvrsto u Pavla, reče: Pavle, pogledaj gore i vidi. I Pavle, pogledavši gore, pun suza, i videći Simona kako leti, reče: Petre, zašto si besposlen? Završi što si započeo, jer već naš Gospod Isu Krst nas zove. I Nero čuvši ih, nasmija se malo, i reče: Ovi ljudi vide sebe najgorim već, i izludjeli su. Petar reče: Sada češ znati da mi nismo ludi. Petar reče Pavlu: Učini odjednom šta činiš.

I Petar, gledajući čvrsto protiv Simona, reče: Ja preklinjem te, vi anđeli Satane, koji ga nosite u vazduh, da prevarite srca nevjernika, da Bogom koji je stvorio sve stvari, i Isa Krstom, koga na treći dan On je podigao iz mrtvih, ne više od ovoga časa da ga držite gore, već a ga pustite. I odmah, bijući pušten, on pade u mjesto zvano Sacra Via, to je Sveti Put, i bi podeljen u četiri dela, stradavši zlom sudbom.

Tad Nero naredi da Petar i Pavle budu stavljeni u gvožđe, i tijelo Simona bi pažljivo držano tri dana, misleći da će on ustati u treći dan. Komu Petar reče: On neće više ustati, jer je uistinu mrtav, bijući osuđen na večnu kaznu. I Nero reče mu: Tko zapoveda ti da činiš takva strašna dela? Petar reče: Njegov odsjaj i hula protiv Gospodina Isusa Hrista ga je dovela u ovaj tjesnac uništenja. Nero reče: Ja ću vas uništiti zlim uzlijetanjem. Petar reče: To nije u tvojoj moči, čak ako bi izgledalo ti dobro da nas uništiš, ali je potrebno ono što je naš Gospodar obečao nam da bude ispunjeno.

Tad Nero, pozvavši Agripu upravitelja, reče mu: Potrebno je da ljudi koji uvode štetne vjerske poglede umru. Stoga ja naređujem da uzmu železne batine, i da budu ubijeni u morskoj borbi. Agripa upravitelj (sudija) reče: Najsvetiji care, šta si naredio nije prikladno za ove ljude, jer Pavle izgleda nevin pored Petra. Nero Reče: Kojom sudbom, tad, oni će umreti? Agripa odgovori i reče: Kako mi izgleda,pravedno je da Pavlova glava bude posečena, a da Petar bude podignut na krst kao u slučaju ubojstva. Nero reče: Ti si najizvrsnije presudio.

Tad oboje Petar i Pavle behu vođeni od prisustva Nera. I Pavle bi obezglavljen na putu za Ostesiju.

A Petar, došavši do križa, reče: Odkad je moj Gospodar Isa Krst, koji je sišao sa nebesa na zemlju, i uzdigao se na krst ispravan, i On je dosudio da me pozove u nebesa, koji sam od zemlje, moj krst treba da bude učvršćen sa glavom najdonje, tako da vodi moje noge prema nebu, jer ja nisam vredan da budem raspet kao moj Gospod. Tad, okrenuvši križ, oni prikovaše njegova stopala.

I mnoštvo se skupilo vređajući Cezara, i želeći da ga ubiju. Ali Petar ih odvrati, govoreći: Nekoliko dana ranije, bijući ohranren od braće, Ja sam odlazio, i moj Gospod Isus Krist srete me, i poklonivši mu se, ja rekoh, Gospodaru, gde ideš? A On mi reče, Ja idem u Rim da budem razapet. I Ja rekoh mu, Gospodine, nisi li raspet jednom za svagda? A Gospod odgovori, govoreći, Video sam te kako bežiš od smrti, i ja željeh biti raspet umjesto tebe. I ja rekoh, Gospode, Jaidem, ja ispunjavam Tvoju zapoved. A On mi reče, Ne boj se, jer ja sam s tobom. Zarad ovoga, deco, ne sprečavajte moj odlazak, jer moje noge već idu putem ka nebesima. Ne žalite, stoga, već radije radujte se sa mnom, jer danas sam primio plod mojih dela. I tako govoreći, on reče: Zahvaljujem Tebi, dobri Pastiru, da ovce koji si mi poverio, osećaju sa mnom, Ja pitam, tad, da sa mnom oni mi daju deo u Tvome kraljevstvu. I govorivši ovako, on preda duh.

I odmah tamo pojaviše se ljudi slavni i strani u pojavi, i oni rekoše: Mi smo ovde, zbog svetog i glavnog apostola iz Jerusalima. I oni, zajedno sa Marcelusom, čuvenim čovekom, koji, ostavivši Simona, je verovao Petru, uze tajno njegovo telo, i stavi ga pod terpentin blizu mesta izvođenja morskih borbi u mjestu zvanom Vatikan.

I ljudi koji rekoše da je on ošao iz Jerusalema rekoše narodu: Radujte se, i buite neizmerno zadovoljni, jer vi ste smatrani vrednim da date velike podvižnike. I znajte da Nero sam, nakon ovih ne mnogo dana, biti će krajnje uništen, i njegovo kraljevstvo će biti dato drugomu.

I nakon ovih stvari ljudi se buniše protiv njega, i kad je on saznao, on pobeže u pusta mesta, i kroz glad i hladnoću preda duh, i njegovo telo posta hrana za divlje zveri.

I neki odani ljudi iz oblasti istočno željeli su da nose relikvije (ostatke) sveca, i odmah tamo bi velik zemljotres u gradu, i oni koji stanovahu u gradu su postali svesni toga, potrčaše i uhvatiše ljude, ali oni utekoše. A Rimljani uzevši ih, staviše ih u mesto tri milje od grada, i tamo su čuvani godinu i sedam mjeseci, dok nisu izgradili mesto u koje su nameravali da ih stave. I nakon ovih stvari, i sakupivši se sa slavom i pevajući himne, oni staviše ih u mjesto izgrađeno za njih.

Predstavljanje svetih slavnih Apostola Petra i Pavla je bilo na 29 mjeseca Juna – u Hristu Isusu našemu Gospodu, komu je slava i sila.

 

 

Priča o Perpetui

I kako je Pavle odveen da bude obezglavljen u mesto oko tri milje od grada, on je bio u okovima. I tamo bi tri vojnika čuvajući ga koji behu od velike porodice. I kad su oni otišli kroz vrata oko dužine bacanja strele, tamo srete ih Bogobojažljiva žena, i ona, videći Pavla vučenog u železu, imade sažaljenja na njega, i plaka gorko. A ime žene bi Perpetua, i ona bi jednooka. A Pavle, videći je da plače, reče njoj: Daj mi svoju maramicu, i kad se vratim ja ću je dati. I ona, uzevši rupčić, dade mu voljno. I vojnici se smijahu, i rekoše ženi: Zašto želiš ženo, da izgubiš rubac? Ne znaš li da on ide da bude obezglavljen? A Perpetua im reče: Preklinjem vas zdravljem Cezara da vežete mu oči sa ovim rupcem kada mu posječete glavu. Što i bi učinjeno. I oni skidoše mu glavu u mjestu Aqua (Voda), Salvia, blizu borovog drveta. I kako je Bog htio, pre nego se vojnici vratiše, maramica, imajući na sebi kapljice krvi, bi vraćena ženi. I kako ju je ona nosila, odmah njene oči behu otvorene.

I tri vojnika koja su posjekla glavu od Svetoga Pavla, kada nakon tri sata oni dođoše u isti dan sa Bulom noseći je Neru, sreli su Perpetuu, i oni joj rekoše: Šta je, ženo? Pogledaj, sa tvojim pouzdanjem izgubila si rubac. Ali ona im reče: Ja sam dobila moj rupčić, i moje oko je povratilo vid. I tako Gospod, Bog Pavlov, živi, Ja sam ga molila da budem smatrana vrednom da postanem robinja njegova Gospoda. Tad vojnici koji su imali Bulu, prepoznajući maramu, i videći da joj je oko bilo otvoreno, plakaše glasno, kao iz jednih usta, i rekoše: Mi također smo robovi Pavlovog gospodara. Perpetua stoga otišavši, izvestila je u palači cara Nera da vojnici koji su obezglavili Pavla rekoše: Mi nečemo više ići u grad, jer mi verujemo u Krista koga Pavle propoveda, i mi smo kršćani. Tad Nero, ispunjen gnjevom, naredi Perpetui, koja ga je izvestila o vojnicima, da je drže čvrsto u okovima, i vojnicima, on naredi jedan da bude obezglavljen van vrata oko milje od grada, drugi da bude posečen na dvoje, a treći da bude kamenovan. I Perpetua je bila u zatvoru, i u ovomu zatvoru tamo bi držana Potencijana,plemenita devojka,jer ona je rekla: Ja napuštam moje roditelje i svo imanje moga oca, i želim da postanem kršćanka. Ona stoga pridruži se Perpetui, i doznavši od nje sve o Pavlu, bila je strepila zbog vjere u Krista. A žena Nerova je bila Potencijanina sestra, i ona tajno obavesti ju o Hristu, da oni koji veruju u Njega će videti večnu radost, i da sve ovde je privremeno, ali tamo večno,tako da i ona je pobegla iz palače, i neki od senatorovih žena sa njom. Tad Nero, nanijevši mnogo muka na Perpetuu, na kraju veza velik kamen za njen vrat, i naredi da ona bude bačena preko provalije (sa litice). I njeni ostaci leže na Momentanskim vratima. A Potencijana također prođe mnoga mučenja, i na kraju, učinivši peć jedan dan, oni spališe je.