Dela Tomina

 svoje mišljenje o ovoj literaturi iznijeti ću u završnoj zbirci kada završim u nekom skorijem preiodu za par mjeseci nadam se, čitajući ovu litearturu ako počnemo od toga da je Bog stvorio čovjeka i ženu i rekao im množite se, nalijećemo ovde na ovaj spis i prijašnje u kojima se propoveda devstvenost, dakle protiv braka, kad bi tako bilo ne bi bilo sveta, ja opet svoje utemeljenje imam u Kur'anu gde se govori da se ljudi žene i da imaju ženu čak i na onom svetu kao i telo i da jedu, moj stav je Kur'an, i sve od Postanja Biblije kako stoji. Ova dela su i odbačena i od crkve koliko mi je znano, dakle ne uklapaju se ni u njihova viđenja, a niti su kompletna, i ima i možda drugih stvari, govorim o Delima apokrifnim, ne o evanđeljima, sve je tu diskutabilno i verodostojnost recimo sadržine Pilatovih pisama i sve drugo, ali opet znavši da je ova literatura po manastirima i samostanima hrišćanskih vera prisutna a da očito samo protestanti javno ih izlažu, znači drugih ih i imaju, to ne želeći dužiti ne želim negirati da ova literatura ne treba biti na javnom uvidu, a verodostojnost je drugo i prvo pitanje pri čemu treba ovo uzimati kao najmanje drugorazrednu literaturu u odnosu na Bibliju, ili čak i deuterokanon, ili druge spise.

Što se samog prevoda tiče ja sam slobodan, i prevodim kako mogu, znajući da to nije savršen prevod, sa jasnim propustima recimo 95-8% tačnosti, dok najbolji prevodi imaju tačnost sa greškom 0, 2% najmnaje, tako da se radi i o smislu i povezivanju da bi se nešto razumelo.

Dela Tomina

 

Iz  "The Apocryphal New Testament" M.R. James, 1924

 

Uvod

Ovo je samo jedna od pet osnovnih romansi koje posedujemo u celosti. Velike je dužine i značajnog interesa. Stihometrija daje samo 1600 linija: to je premalo, očito se odnosi na udio Dela, jednog dela koje, u dodatku Mučeništvu, izgleda da stoji odvojeno. Mi smo, u stvari, našli neka odvojena čuda u nekim orijentalnim verzijama.

Saglasnost je među Sirijskim učenjacima da naš Grčki tekst o ovim Delima je verzija iz Sirijskog. Sirijski original je uređen i preveden od Wrajta u njegovim Apokrifnim Delima, i starijim fragmentima odkad su štampana od Luisa (Horae Semiticae IV, 1904. Mitološka Djela Apostola).

Izvesne pjesme pojavljuju se u Sirijskom koje su bez sumnje napisane u tom jeziku: najznačajnija je Himna o Duši (izdana odvojeno od Bevana i drugih) što nije relevantno kontekstu. Pripisano je Bardaisanu slavnom Sirijskom krivovjercu. Jedini Grčki rukopis, od Dela ( Vallicellian, u Rimu, Bonetov rukopis U, jedanaesti vijek) sadrži ga, prepričano je od Niketa iz Tesalije u grčkim delima.

Tamo, u stvari, nema sumnje da ceo tekst Dela, je sačuvan ceo u rukopisu U, i delom u drugim rukopisima, je prevod iz sirijskog. Ali u Mučeništvu četiri rukopisa (uključujući vrlo značajnu Parisku kopiju – Gr. 1510, iz jedanaestog vijeka, i druga iz devetoga vijeka) predstavljena je drugačije, i superiornija tekstom , nesumnjivo u jednoj tački: gde sirijska mesta velike molitve Tomasa u dvanaestim Delima, neko ranije vreme pre Mučeništva (gl.144), četiri rukopisa stavljuju ga odmah pre, nakon gl.167, i ovo je izvesno odgovarajuće mesto za njega.

Još je diskutabilno (iako opovrgnuto od sirijanista) da ovde su ostaci izvornog grčkog teksta: drugim rečima, Dela su napisana na grčkom,i rano prepisana u sirijski.  Postajući u manjku ili u celosti izgubljena u grčkom oni su ponovo prevedena iz sirijskog u grčki. Ali u međuvremenu originalni grčki od mučeništva je sačuvan odvojeno,i mi ga imamo ovde. Ovo je Bonetov stav, i to je što bih želeo prihvatiti.

U najmanjem, mi imamo bolji tekst od Mučeništva sačuvan u ovih četiri rukopisa nego u U i njegovim srodnim.

Što se tiče drugih verzija. Latinska Muka – jedna mogućno od Gregorija od Tursa – je bio mnogo krivotvoren. Mi imamo također etiopsku verziju nekih delova, i ima također i jedna armenska od kojih veoma malo je učinjeno. Štaviše, verzije su malo opisane u ovom slučaju, gdje za cijelu knjigu imamo tako razmjerno dobre autoritete kao što su grčki i sirijski.

Moja verzija je učinjena iz grčkog teksta (Bonet, 1903) sa uvidom u sirijski i dato od Wrighta i Lewisa i Bevana.

 

 

DELA SVETOG APOSTOLA TOME

 

Prvo deo, kada je otišao u Indiju sa Abanom trgovcem

Sve to vreme svi apostoli su bili u Jerusalemu, Simon koji se zove Petar i Andrej njegov brat, Jakov sin Zededev i Ivan njegov brat, Filip i Bartolomej, Toma i Matej carinik, Jakov sin Alfeja i Simon Kananit, i Juda brad Jakovljev, i mi podelismo oblasti svijeta, svakome od nas da ide u tu regiju koja mu je pripala i ka narodu gde Gospod posla ga.

Prema udjelu, stoga, Indija pripada Judi Tomasu, koji je također blizanac, ali on nije hteo ići, govoreći da zbog slabosti tijela nije mogao putovati, i ja sam hebrej, kako da ja idem među Indijce i propovedam istinu. I kako je on tako mislio i govorio, Spasitelj mu se pojavi po noći i reče mu: Ne boj se, Tomo, idi u Indiju i propovedan riječ tamo, jer moja milost je sa tobom. Ali on nije hteo slušati, govoreći: Gde ti hočeš pošalji me, ali drugde, jer ka Indijcima ja neću ići.

2 I dok je on tako govorio i mislio, dogodilo se da tamo je bioneki trgovac koji je došao iz Indije čije ime bi Aban, poslan od kralja Gundafora (Gundafor je istorijska ličnost koji je vladao nad delom Indije u prvom veku nakon Hrista. Njegovi novci nose ime na grčkom, kao Hindoferi), i ima zapovijed od njega da bupi drvodjelju i dovede ga njemu.

A Gospod kada ga je vidio kako hoda na tržnici noću reče mu: Želiš li kupiti drvodjelju? A on mu reče: Da. A Gospod mu reče: Ja imam roba koji je drvodjelja i želim da ga prodam. I tako govoreći on pokaza mu Tomu izdaleka, i složi sesa njim za tri litre srebra neoznačenog, i napisa ugovor prodaje, govoreći: Ja, Isus, sin Josifa drvodjelje, priznajem da sam prodao moga roba, Judu po imenu, tebi Abane, trgovcu Gundafora, kralja Indijaca. I kad ugovor bi gotov, Spasitelj uze Judu Tomu i odvede ga do Abanije trgovca, i kad Abanija ga vidje on mu reče: Je li ovo tvoj gospodar. A apostol reče: Da, on je moj Gospodar. I on reče: Ja sam te kupio od njega. I tvoj apostol je ćutao.

3 I u sledeći dan apostol usta rano, i pomolivši se Bogu reče: Ja ću ići kamo ti hočeš, Gospode Isuse: tvoja volja da bude učinjena. I on ode ka Abanu trgovcu, uzimajući sa njim ništa osim samo cijene. Jer Gospod ga je dao njemu, govoreći: Neka cijena također bude sa tobom, zajedno sa mojom milošću, gdegod da ideš.

I Apostol nađe Abaniju kako nosi svoj prtljag na brod, tako on poče da nosi ga na palubu sa njim. I kad oni behu ukrcani na brod i behu seli Abanej upita apostola, govoreći: Koji zanat znaš ti? A on reče: U drvetu mogu izrađivati plugove i jarmove i volovske gredice, i brodove i vesla za čamce i jarbole i remenice; a u kamenu, stubove i hramove i dvorove kraljeva. I Abanej trgovac reče mu: Da, takvog zanatliju trebamo. Oni počeše da plove nazad kući, i imali su pogodan vjetar, i plovili su dobro dokle su stigli u Andrapolis, kraljevski grad.

4 I oni ostaviše brod i uđoše u grad, i gle, tamo behu zvukovi flaute i orgulja i truba čuli su se oko njih, i apostol upita, govoreći: Šta je ovaj praznik koji je u ovome gradu. I oni koji behu tamo rekoše mu: Mi također imamo bogove dovedene da se vesele u ovom gradu. Jer kralj je imao jedinicu kćer, i sad joj je dao u brak k mužu, ovo radovanje, stoga, i skup vjenčanja danas je praznik koji vidiš. I kralj posla glasnike da obznani svugdje da svi treba da dođu na vjenčanje, bogati i siromasi, zarobljeni i slobodni, stranci i građani, i ako iko odbije i ne dođe na vjenčanje on će odgovarati kralju. I Abanej čuvši ovo, reče apostolu: Hajdemo, da se ne suprotstavljamo kralju, naročito videći da smo stranci. I on reče: Hajdemo.

I nakon što su ostali u boravištu i odmorili se za malo vremena oni odoše na vjenčanje, i apostol videći ih da su svi sjeli dole, sjede i on, usred, i svi su gledali u njega, kao na stranca i nekoga ko je došao iz strane zemlje: ali Abanej trgovac, bijući njegov gospodar, položi sebe na drugo mesto.

5 I dok su jeli i pili, apostol nije kušao ništa, tako da su oni koji su bili sa njim rekli njemu: Zašto si došao ovamo, niti jedeš niti piješ, ali on im odgovori, govoreći: Ja sam došaoovde zbog nečega većeg nego hrana i piće, da ispunim volju kraljevu. Jer glasnici su proglasili kraljevu poruku, i tkogod ne posluša glasnike biti će podložan kraljevom sudu.

I kad su jeli i pili, i vijenci i pomasti bili dati im, svaki čovjek uze pomast, i neki je pomazao lice a drugi bradu a drugi drugi deo svoga tela, ali apostol pomaza vrh glave i pomaza malo na nosnice, i stavi u uši i dodirnu zub sa tim, i pažljivo pomaza delove oko srca njegova, i vijenac koji mu bi donesen, izvezen mirtom i drugim cvećem, on uze, i stavi na glavu, i uze grančicu kalamusa (iđirot) i držao ga u svojoj ruci.

A flautistkinja, držeći njenu flautu u ruci, išla je oko njih svih i svirala, ali kad dođe do mjesta gde je apostol bio, ona stade nada njim i svirala je nad njegovom glavom za dugo: a ova flautistkinja je bila naroda hebrejskog.

6 I kako je apostol nastavio da gleda na zemlju, jedan od nosača čaša pruži svoju ruku i dade mu šamar, i apostol podiže svoje oči i pogleda u onoga koji ga je udario i reče: Moj Bog će oprostiti ti u životu koji dolazi ovu nepravdu, ali u ovome svijetu ti češ pokazati njegova čuda i čak sad će uzdržati tu ruku koja me udarila vučenu od pasa. I rekavši tako, on poče da pjeva i da govori ovu pjesmu:

Djevojka je kćer svjetla, u kojoj stoji i biva ponosna svjetlost kraljeva, i pogled na nju je prelijep, ona sja sa ljepotom i radošću. Njena odeća je kao cveće proleća, i od njega miris ide; i u kruni njene glave kralj je stavio ša sa njegovom večnom hranom (ambrozija) hrani ih koji su osnovani na njemu; i u njenoj glavi je istina, i sa njenim stopama ona pokazuje radost. I njena usta su otvorena, i ona postaju njen zdenac: trideset i dvoje je onih koji pevaju hvale k njoj. Njen jezik je kao zavjesa od vrata, koja se ljulja ovamo i onamo za one koji ulaze: njen vrat je postavljen u izgledu stepenica koje prvi stvoritelj je izradio, i njene dve ruke označavaju i pokazuju, objavljujući ples sretnog vremena, i njeni prsti pokazuju vrata grada. Njena soba je svjetla sa svjetlom i odiše mirisom balzama od svih vrsta, i daje sladak miris mirte i Indijskog lista, i unutar su mirte izglađene na podu, i sve vrste mirisnog cveća, i dovratnici ukrašeni slobodno. 7 I oko nje čuvaju je mladoženjini svati, broj kojih je sedam, koje ona sebi je izabrala. A njenih djeveruša je sedam, i one plešu preda njom. I dvanaest u broju su onih koji služe pred njom i podložni su njoj, koji su usmereni ka njoj i gledaju ka mladoženji, da pogledom njegovim oni budu osvetljeni, i zauvek oni će biti sa njom u večnoj radosti, i biti će takvoga braka gde prinčevi su sakupljeni zajedno i pohoditi će gozbu gde večni je ubrojan vrednim, i staviti će kraljevsku odeću i biti obučen u svetlo odelo, i u radosti i klikovanju će oboje biti i veličati Oca svega, čije ponosno svetlo one su primile, i osvetljene su pogledom njihova gospodara, čiju večnu hranu oni su primili, koja nema mane (nečistoća, Siriac.) i piju vino koje daje ni žeđ niti želju. I oni su slavljeni i hvaljeni sa živim duhom, Ocem istine i majkom mudrosti.

8. I kad je on ispevao i završio ovu pesmu, svi koji behu prisutni gledaše na njega, i on je šutio, i oni videše da njegov izgled se promenio, ali to što je izgovoreno od njega oni nisu razumeli, utoliko što je hebrej a to što je rečeno bilo je na hebrejskom jeziku. Ali djevojka sa flautom sama čula je sve od toga, ona je bila naroda hebrejskog i ona je otišla je od njega i odsvirala ostalo, ali največim delom ona je gledala u njega, jer ga je voljela, kao čovjeka sopstvenoga naroda, štaviše bio je lijep na pogled preko svih koji su bili tamo. I kad je flautistkinja svirala im svima i završila, ona sjede nasuprot njega, gledajući u njega. Ali on nije gledao u ljude uopšte, niti je pazio na ikog već samo očima gledao u zemlju, čekajući na vreme kada da se povuče odtamo.

Ali nosač čaša koji ga je ošamario ode do vrela da uzme vode, i tamo slučajno je bio lav tamo, i ubio ga i ostavio ga da leži u tom mestu, potrgavši njegove delove u komade, i potom psi su hvatali njegove delove, i među njima crni pas držao je njegovu desnu ruku u svojim ustima donio ju je u mesto gde je bila gozba.

9 I svi kad videše behu zapanjeni i ispitivaše koji od njih nedostaje. I kad posta jasno da je to ruka nosačačaše koji je udario apostola, djevojka sa flautom razbi njenu flautu i baci je i ode i sjede pred apostolove noge, govoreći: Ovo je ili bog ili apostol Božiji, jer ja čuh ga kako govori na hebrejskom jeziku: 'Sada ću vidjeti ruku koja me udarila vučenu od pasa', koju stvar vi ste također vidjeli, jer kao što on reče, tako je došlo. I neki joj verovaše, a neki ne.

Ali kad je kralj čuo za to, on dođe i reče apostolu: Ustani i dođi sa mnom, i moli za moju kćer, jer ona je moja jedinorođena, i danas ja je vjenčah. Ali apostol nije bio voljan da ide sa njim, jer Gospod mu još nije se javio u tomu mestu. Ali kralj ga je vodio protiv njegove volje u sobu mlade da bi on molio za njih.

10 I apostol je stajao, i počeo da moli i govori ovako: Moj Gospode i moj Bože, koji putuješ sa svojim slugama, koji vodiš i ispravljaš one koji veruju u tebe, utočište i počinku ugnjetavanih, nado siromašnih i otkupitelju zarobljenih, liječniku duša onih koji leže bolesni i spasitelju svega stvorenoga, koji daješ život svijetu i ojačavaš duše, ti znaš stvari koje dolaze, i pomoću nas ih izvršavaš: ti Gospod si koji otkriva skrivene tajne i čini objavu riječi koje su tajne, ti si sijač dobroga drveta, i od tvoje ruke su sva dobra dela rođena: ti Gospodaru si onaj koji si u svim stvarima i prolaziš kroza sve, i postavio si sva tvoja dela i objavio u izvršenju svih njih. Isuse Hriste, Sine sažaljenja i savršeni spasitelju, Hriste, Sine živoga Boga, neustrašiva silo koja razbijaš neprijatelja, i glas koji se čuo od vladara, i učinio sve njihove sile da drhte, glasnik koji je poslat sa visine i silaziš dole čak do pakla, koji si otvorio vrata i izveo tamo one koji su za mnoga doba bili zatvoreni u riznicama tame, i pokazao im put koji vodi u visinu: ja molim te, Gospodine Isuse, i prinosim ti molbu za ove mlade osobe, da učiniš za njih stvari koje će im pomoći i budi sredstvo na korist njima. I on položi svoje ruke na njih i reče: Gospod će biti s vama, i ostavi ih u tom mestu i ode.

11 I kralj je želio da djeveri (mladoženjini ljudi) odu iz nevjestine sobe, i kad su svi otišli i vrata behu zatvorena, mladoženja podiže zavjesu nevjesine sobe da uhvati mladu sa njim. I kad on vidje Gospoda Isusa kako nosi naličnost Jude Tomasa i govori sa nevjestom, čak od njega koji ih je blagoslovio i otišao od njih, apostol, i on reče mu: Zar nisi izašao na očigled svih a sad si ovde. Ali Gospod mu reče: Ja nisam Juda koji je zvan Toma već sam njegov brat. I Gospod sjede dole na krevet i ponudi mu da sjedne također na stolice, i poče da govori im:

12 Sjetite se, moja deco, šta je moj brat govorio vam i šta je izručio pred vas: i znajte ovo, da ako se uzdržite od ovog prljavog odnosa , vi postajete sveti hramovi, čisti, bijući odsečeni od poticaja i bola, vidljivog i nevidljivog, i nećete imati briga životnih ili djece, čiji kraj je razaranje, i ako uistinu steknete mnogo dece, zarad njih vi postajete grabežljivi i požudni, sksiročad i prebacivajući udovicama, i činjenjem takvim podležete sebe ka bolnoj kazni. Jer veći deo dece postaje beskoristan potlačivanjem đavola, neki otvoreno a neki nevidljivo, jer oni postaju kao ludaci i napola uzeti ili slijepi ili gluhi ili nijemi ili uzeti ili glupi, i ako se čuju, opet će biti uzalud, čineći beskorisne i odvratna dela, jer oni će biti uhvaćeni ili u preljubu ili ubistvu ili krađi ili bludu, i sa svim ovim vi ćete biti napaćeni.

Ali ako budete ubijeđeni i držite svoje duše čistim pred Bogom, biti će vam živa deca koju ove osude dotaći neće , i biti ćete bez brige, vodeći spokojan život bez žalosti ili straha, gledajući da primite nepokvarljiv i istinski brak, i biti ćete tamo djevstvenici koji ulaze u vjenčanu sobu koja je puna večnosti i svetla.

13 I kad mladi ljudi čuše ove stvari, oni verovahu Gospodu i predadoše se njemu, i uzdržavahu se od prljave želje i nastaviše tako, prolazeći noć u tome mestu. I Gospod je otišao ispred njih, govoreći ovako: Milost Gospoda će biti sa vama.

I kad jutro je došlo kralj dođe da srete ih i namjesti stol i donese ga pred mladoženju i mladu. I on nađe ih kako sjede jedno nasuprot drugom i lice od mlade nađe da nije skinut veo, a mladoženja je bio radostan.

I majka dođe do mlade i reče: Zašto grešiš tako, dete, i ne stidiš se, već si kao da si živela sa svojim mužem dug period. A njen otac kaže: Zarad tvoje velike ljubavi prema tvome mužu nisi čak skinula svoj veo.

14 A mlada odgovori i reče: Uistinu, oče, ja sam u velikoj ljubavi, i ja molim moga Gospoda da ljubav koju sam osetila ove noći bude sa mnom, i ja ću tražiti za tim mužem koga sam spoznala danas, i stoga neću više skidati veo, jer ogledalo (veo) srama je uklonjen od mene, i stoga se više ne stidim niti sam zbunjena, zarad djela srama i zbunjenosti je otišlo dalekood mene, i da nisam zbunjena, to je zarad tog jer moja zapanjenost nije ostala sa mnom, i ja sam u veselju i radosti, to je jer dan moje radosti nije me uznemirio, i da sam stavila na ništa ovoga muža i ovaj brak koji prolazi pred mojim očima, to je jer sam pridodata u drugom braku, i da sam nisam imala odnos sa mužem koji je privremen, od čega kraj je pohota i gorčina duše, to je jer sam vezana ka istinskome mužu.

15 I dok je mlada tako govorila, mladoženja odgovori i reče: Ja ti zahvaljujem, O Gospode, da si objavljen po strancu, i našao nas; koji si uklonio me daleko od pokvarenosti i posejao život u mene; koji si oslobodio me ove bolesti koja je teška za izlečenje i ostaje zauvek, i usadio si umjereno zdravlje u mene, koji si pokazao mi sebe i otkrio mi svo moje stanje u komu sam; koji si otkupio me od pada i odveo me kamo je bolje, i oslobodio me od privremenih stvari i učinio me vrednim onih koje su večne; koji si učinio sebe poniznim čak preda mnom u mojoj malenkosti, da bi mi pokazao tvoju veličinu i ujedinio me sa sobom; koji nisi uzdržao tvoje saosječanje od mene koje je bilo spremno da strada, već pokazao mi kako da tražim sebe i znam tko sam, i ko i na koji način sada sam, da opet postanem ono što sam bio: koga ja ne znadoh, već ti tražio si me, koga ja nisam bio svestan, već sam uzeo si me sebi, koga sam primio, a sada ne mogu a da ne mislim  na njega, čija ljubav gori unutar mene, i ne mogu pričati kako je primjereno, već to što mogu da kažem je malo i oskudno, i ne odgovarajuće prikladno tvojoj slavi, a on ne krivi me da usuđujem se reči njemu čak ono što ne znam, jer je to zarad njegove ljubavi da sam rekao čak ovoliko.

16 Kad je kralj čuo te stvari od mladoženje i mlade, on podera svoju odeću i reče onima koji su stajali do njega: Idite brzo i idite okolo celoga grada, i uzmite i dovedite mi tog čovjeka koji je čarobnjak koji zlom srećom dođe u ovaj grad, jer sa vlastitim rukama ja dovedoh ga u ovu kuću, i rekoh mu da moli nad ovom mojom zlosretnom kćeri, i tko nađe i dovede ga k meni, ja ću mu dati što god traži od mene. Oni odoše, stoga da ga traže, i nisu ga našli, jer je otplovio. Oni odoše također u boravište gde je odsjeo i nađoše tamo devojku sa flautom kako plače nesrećna jer on nije uzeo nju sa sobom. I kad oni joj rekoše stvar koja se dogodila sa mladim ljudima ona je bila neizmerno zadovoljna što to čuje, i odbaci tugu i reče: Sada sam također našla odmor ovdje. I ona usta i ode k njima, i bila je s njima dugo vremena, dokle nisu uputili kralja također. I mnogi od braće sakupiše se dokle su čuli izveštaj apostola, da je on došao u gradove Indije i naučavao je tamo, i oni odoše i pridružiše se njemu.

 

 

Drugi deo: u pogledu njegovog dolaska ka kralju Gundaforu

17 A kad je apostol došao u gradove Indije sa Abanejom trgovcem, Abanej ode da pozdravi kralja Gundafora, i izvjesti ga o drvodjelji koga je doveo sa sobom. I kralju bi drago, i zapovedi mu da dođe k njemu. I kad je on došao, kralj mu reče: Koje umijeće zaš ti? Apostol mu reče: Zanat drvodjeljstva i izgradnje. Kralj mu reče: Koji zanat, stoga, znaš u drvetu, a koje u kamenu. Apostol reče: U drvetu: plugove, jarmove, štapove, remenice, čamce, vesla i jarbole; a u kamenu: stubove, hramove, i dvorove za kraljeve. I kralj reče: Možeš li mi izgraditi palaču? A on odgovori: Da, mogu i izgraditi i namjestiti, dotle sam došao, da gradim i da radim posao kao drvodjelja.

18 I kralj uze ga i izađe van vrata grada i poče da govori sa njim na način u pogledu izgradnje dvora, i temelja, kako treba da budu položeni, dok nisu došli do mesta gde je on želeo da zgrada bude, i on reče: Ovdje bih da zgrada bude. A apostol reče: Da, ovo mjesto je odgovarajuće za zgradu. Ali mjesto je bilo šumovito i bilo je mnogo vode tamo.  I kralj reče: Počni da gradiš. Ali on reče: Ja ne mogu početi graditi u ovo doba. A kralj reče: Kada možeš početi? A on reče: Početi ću u mjesecu Diusu i završiti u Hantikusu. Ali kralj se čudio i reče: Svaka zgrada se gradi u leto, a možeš li ti u ovu zimu graditi i učiniti gotovom palaču? A apostol reče: Tako mora biti, i drugačije nije moguće. A kralj reče: Ako, stoga to ti izgleda dobro, nacrtaj mi plan, kakav rad treba biti, jer ja ću se vratiti ovamo nakon nekog dužeg vremena. I apostol uze trsku i nacrta, izmeravajući mesto, i vrata on postavi prema izlasku sunca da gledaju ka svetlu, a prozore prema zapadu ka vjetru, a pekaru on postavi prema jugu i vodovod za službu prema sjeveru. I kralj vidje i reče apostolu: Uistinu ti si umjetnik i odgovara ti da budeš sluga kraljeva. I on ostavi mnogo novca sa njim i ode od njega.

19 I od vremena do vremena on je slao novac i platu, i hranu za njega i za ostale radnike. Ali Tomas primajući sve dijelio je, idući oko gradova i sela okolnih, dajući milostinju siromašnim i unesrećenim, i olakšavajući im, govoreći: Kralj zna kako da nadoknadi prikladno za kralja, ali u ovo vreme je potrebno za siromašne da se okrijepe.

I nakon ovih stvari kralj posla izaslanika ka apostolu, i napisa ovako: Naznači mi šta si učinio ili šta da ti pošaljem, ili šta trebaš. I apostol mu posla, govoreći: Palača je izgrađena i samo krov ostaje. I kralj čuvši posla mu opet zlata i srebra (lit.neoznačenog), i napisa mu: Neka palača bude pokrivena, ako je učinjeno. A apostol reče Gospodu: Ja zahvaljujem ti O Gospodaru u svim stvarima, da si ti umro za malo vremena da bih ja živeo zauvek i u vekove u tebi, i da si me ti prodao ta sa mnom oslobodiš mnoge. I on nije prestajao da podučava i da osvežava unesrećene, govoreći: Ovo je Gospod dodijelio vam, i on je davao svakomu čovjeku njegovu hranu, jer on je hranitelj siročadi i nadzornik udovica, i svima koji su unesrećeni on je olakšanje i odmor.

20 A kad kralj dođe do grada on upita svoje prijatelje o palači koju Juda zvani Toma je gradio za njega. A oni mu rekoše: Niti je on gradio palaču niti učinio išta drugo od onog što je obečao izvesti, već je išao gradovima i zemljama, i kome god je davao siromašnima, i učio je o novomu Bogu, i liječio bolesne, i istjerivao đavole, i činio mnoga druga čudesna dela, i mi mu zahvaljujemo što je čarobnjak. I njegova sažaljenja i njegova izlečenja su činjena od njega slobodno, i jednostavnost i nežnost njegova i njegova vjera, da objavi da on je pravednik ili apostol novoga Boga koga on propoveda, jer on posti stalno i moli, i jede hleb samo, sa solju, a njegovo piće je voda, i nosi samo jednu odeću bilo na lijepom vremenu ili u zimu, i ne prima ništa od ijednoga čovjeka, i ono što ima to daje drugima. I kada kralj ču to, on protrlja svoje lice sa rukama, i udari se u glavu za dugo vremena.

21 I on posla po trgovca koji ga je doveo, i po apostola, i reče mu: Jesi li mi izgradio palaču. A on reče: Da. A kralj reče: Kada, stoga, čemo ići i vidjeti je, ali on odgovori mu i reče: Ti ne možeš vidjeti je sad, ali kad napustiš ovaj život, tada češ je videti. I kralj bi neizmerno gnjevan, i zapovedi oboje trgovcu i Judi koji je zvan Toma da budu stavljeni u okove i bačeni u zatvor dok on ne ispita i sazna komu je kraljev novac dat, i tako da uništi i njega i trgovca.

I apostol ode u zatvor radujući se, i reče trgovcu: Ne boj se ništa, samo vjeruj u Boga kojeg ja propovedam, i ti češ uistinu biti oslobođen od ovoga svijeta, ali od svijeta koji dolazi ti češ primiti život. I kralj je mislio koja smrt treba da ih zadesi. I kad je on odredio da odere ih žive i spali sa vatrom, u istu noć Gad kraljev brat pade bolestan, i iz razloga svoje muke i prevare koju je kralj pretrpio on je uveliko bio potišten, i posla po kralja i reče mu: O kralju moj brate, Ja predajem ti moju kuću i moju decu, jer ja sam uznemiren zarad uznemirenja koje je snašlo te, i gle, ja umirem, i ako se ne osvetiš na glavi tog čarobnjaka, nečeš mojoj duši dati odmora u paklu. I kralj reče svome bratu: Celu ovu noć ja sam mislio kako da ga usmrtim i ovo je izgledalo mi dobro, da ga oderem i spalim sa vatrom, i njega i trgovca koji ga je doveo (Sirij. Tad brat od kralja reče mu: I ako bude bilo šta drugo gore od ovog, učini mu, i ja ću ti platiti od moje kuće i moje dece).

22 I dok su oni razgovarali , duša njegova brata Gada napusti ga. I kralj je tugovao bolno za Gadom, jer ga je veoma volio, i zapovedi da bi on bio sahranjen u kraljevskoj i dragocjenoj odjeći (Syr. Grobnici) Nakon ovoga anđeli su uzeli dušu od Gada kraljeva brata i odnijeli je u nebo, pokazujući mu mesta i stanovanja koja behu tamo, i pitaše ga: U kojem mestu bi voleo da živiš? I kad su se oni primakli zgradi Tome apostola koju je on izgradio za kralja, Gad je vidje i reče anđelima: Molim vas, moji gospodari, dajte mi da stanujem u jednoj od nižih soba ovde. A oni mu rekoše: Ti ne možeš stanovati u ovoj zgradi. A on reče: Zašto? A oni mu rekoše: Ovo je mjesto koje taj kršćan je izgradio za tvoga brata. I on reče: Ja molim vas, moji gospodari, pretrpi me da idem mome bratu, da ja kupim ovu palaču od njega, jer moj brat ne zna kakva je, i on će je prodati meni.

23 Tad anđeli pustiše dušu Gadovu da ide. I dok su oni stavljali njegovu pogrebnu odeću na njega, njegova duša uđe u njega i on im reče koji su stajali oko njega: Pozovite moga brata k meni, da ga upitam za molbu. Odmah stoga oni rekoše kralju, govoreći: Tvoj brat je oživljen. I kralj potrča pravo sa velikom pratnjom i dođe k svome bratu i uđe i stade do njegova kreveta kao zapanjen, ne mogavši da priča sa njim. I njegov brat reče: Ja znam i uvjeren sam, moj brate, da ako ikoji čovjek upita te za pola tvoga kraljevstva, ti bi mu dao zarad mene, zato ja molim te daj mi jednu milost koju tražim od tebe, da mi prodaš što te pitam. I kralj odgovori i reče: A šta je što me pitaš da ti prodam? I on reče: Uvjeri me zakletvom da češ mi dati. I kralj se zakle mu: Jedno od mojih posjeda, koje god ti zatražiš, ja ću ti dati. I on mu reče: Prodaj mi onu palaču koju imaš u nebesima. A kralj reče: Odakle ja imam palaču u nebesima? A on reče: Onu koju ovaj kršćan je sagradio za tebe koji je sada u zatvoru, koga trgovac dovede tebi, kupivši ga on jednoga Isusa: Ja mislim na tog hebrejskog roba koga si želio kazniti kao da si pretrpio prevaru it njegove ruke: radi čega ja bih tužan i umrijeh, a sada sam oživljen.

24 Tad kralj razmatrajući stvar, razumio je večne koristi koje će doći na njega i koje se tiču njega, reče: Tu palaču ti ja ne mogu prodati, ali ja molim da uđem u nju i stanujem tamo i da budem ubrojan vrednim stanovnika njenih, ali ako ti uistinu želiš da kupiš takvu palaču, gle, čovjek živi i izgraditi će ti bolju od te. I odmah on posla i dovede iz zatvora apostola i trgovca koji je bio zatvoren sa njim, govoreći: Ja molim te, kao čovjeka koji je molitveni službenik Božiji, da moliš za mene i moli onoga čiji službenik si ti da mi oprosti i pređe preko onoga što sam ja učinio tebi ili namislio učiniti, i da ja budem vredan stanovnik toga stanovanja za koje se nisam namučio, već si ti izgradio za mene, radeći sam, milost tvoga Boga radi sa tobom, i da ja također budem sluga i služim ovog Boga koga ti propovedaš. A njegov brat također pade dole pred apostola i reče: Ja molim te pred tvojim Bogom da budem vrijedan ove službe , i da mi dopadne da budem vrijedan stvari koje su mi pokazane od njegovih anđela.

25 I apostol, ispunjen radošću, reče: Ja te slavim, O Gospode Isuse, da si ti otkrio svoju istinu u ovim ljudima, jer ti jedini si Bog istine, i niko drugi, i ti si onaj koji zna sve stvari koje su nepoznate u najvećem, ti, Gospode, si onaj koji u svim stvarima pokazuješ sažaljenje i štediš ljude. Jer ljudi zarad greha koji je u njima su pregledali tebe ali ti nisi prešao njih. I sad na moju molbu primi kralja i njegova brata i pridruži ih tvome stadu, čisteći ih tvojim pranjem i pomazajući ih tvojim uljem od greka koji ih obuhvata, i drži ih od vukova, noseći ih na tvoje livade. I daj im da piju iz tvoga večnoga izvora koji niti je nečist niti presušuje; jer oni mole te i žele da postanu tvoje sluge, na ovo su saglasni čak da budu progonjeni od tvojih neprijatelja, i zarad tebe da budu omraženi od njih i da budu ismijavani i da umru, kao što si ti zarad nas pretrpio sve ove stvari, da bi nas sačuvao, ti koji si Gospod i uistinu dobar pastir. I ti daj im da imaju pouzdanja u tebe samoga, i pomoć koja dolazi od tebe i nadu njihova spasenja koju oni uzimaju od tebe samoga, i da bi oni bili upućeni u tvoje tajne i primili savršeno dobro tvoje milosti i darove, i procvjetali u tvojoj službi i došli do savršenstva u tvome Ocu.

26 Bijući stoga usmereni u potpunosti na apostola, i kralj Gundafor i Gad njegov brat slijedili su ga i nisu odilazili od njega uopšte, i oni su također olakšali onima kojima je trebalo i osvježili sve. I oni ga moliše da bi oni primili ubuduče pečat riječi, govoreći mu: Videći da naše duše su slobodne i usmerene prema Bogu, daj nam pečat, jer mi smo te čuli kako govoriš da Bog koga propovedaš zna svoje ovce svojim pečatom. A apostol im reče: Ja se također radujem i molim vas da primite ovaj pečat, i da učestvujete sa mnom u ovoj euharijstiji (zahvalnosti) i blagoslovu Gospodu, i da budete savršeni u tome. Jer ovo je Gospod i Bog svih, čak Isu Krst koga ja propovedam, a on je otac istine, komu sam vas podučavao da verujete. I on zapovedi im da donesu ulje, da bi oni primili pečat uljem. Oni donesoše stoga ulje, i upališe mnoge svetiljke, jer bila je noć (Syr. Koga ja propovedam, i kralj je dao naređenja da kupatilo bude zatvoreno za sedam dana, i da se nijedan čovek ne kupa, i kad se sedam dana navrši, na osmi dan njih troje uđoše u kupatilo po noći da Juda može da ih krsti. I mnoge svetiljke behu upaljene u kupatilu).

27 I apostol usta i prekrsti ih. I Gospod im bi objavljen glasom, govoreći: Mir vama braćo. I oni su čuli njegov glas samo, ali lik nisu videli, jer nisu još primili pečat krštenja (Syr. Nisu bili kršteni). I apostol uze ulje i pospe na njihove glave i pomaza i poče da govori (Syr. I Juda usta i stade na kraj vode i pospe na njihove glave i reče):

Dođi, ti sveto ime Hrista koje je iznad svakoga imena.

Dođi, ti moči Najuzvišenijega, i sažaljenje koje je savršeno.

Dođi, daru (krštenje) Svevišnjega.

Dođi, sažaljiva majko.

Dođi, zajednico čovjećja.

Dođi, ona koja otkriva skrivene tajne.

Dođi, majko sedam kuća, da tvoj mir bude u osmoj kući.

Dođi, starešino od petorice, uma, misli, odsjaja, razmišljanja, shvatanja; razgovaraj sa ovim mladićima.

Dođi, sveti duše i očisti njih i njihova srca, i daj im dati pečat, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

I kad oni behu kršteni, pojavi se njima mladić koji drži upaljenu baklju, tako da njihove svetiljke postaše tamne dolaskom svetla odtamo. I on ode i nije više bio viđen od njih. I apostol reče Gospodu: Tvoje svetlo, O Gospode, ne treba da bude sadržano od nas, jer mi ga ne možemo nositi, jer je preveliko za nas.

I kad zora dođe i bi jutro, on prelomi hljeb i učini ih sudionicima euharistije Hrista. I oni behu zadovoljni i radovaše se.

I mnogi drugi također, verujući, behu pridodati njima, i dođoše u utočište Spasitelja.

28 I apostol nije prestajao da propoveda i govori im: Vi ljudi i žene, dečaci i devojčice, mladići i devojke, jaki ljudi i stari, bilo zarobljeni ili slobodni, uzdržavajte se od bluda i požude i od službe stomaka: jer pod ovim triju glave sva nepravda dolazi. Jer blud (preljuba) zamagljuje um i potamnjuje oči duše, i zapreka je životu (razgovoru) tela, okrečući celoga čovjeka u slabost i bacajući celo telo u bolest. A pohlepa stavlja dušu u strah i sramotu, bijući unutar tela uhvačena za dobra drugih, i ona je pod strahom da ne povrati dobra drugih ljudi njihovom vlasniku i ne bude izvrgnuto sramu.  A služba stomaku baca dušu u misli i brige i muke, misleći da ne dođe da bude u potrebi, i ima potrebu za onim stvarima koje su daleko. Ako, onda, budeš slobodan od ovih postaješ slobodan od brige i tuge i straha, i ono što biva sa tobom je rečeno od Spasitelja: Ne misli o sutra, jer sutra će se pobrinuti za sebe. Sjeti se također riječi njegove o komu govorih: Pogledaj na gavrane i vidi ptice nebeske, one niti siju niti žanju niti skupljaju u ambar, i Bog dijeli im, koliko će više vama, o vi maloverni. Već gledajte na njegov dolazak i imajte nadu u njega i verujte u njegovo ime. Jer on je sudija živih i mrtvih, on daje svakomu prema njegovim delima, i na njegovu dolasku i kasnijoj pojavi nijedan čovjek nema riječi isprike kada mu bude suđeno od njega, kao da nije nikad čuo. Jer njegovi glasnici oglašuju u četiri ugla (klime) sveta. Pokajte se, stoga, i verujte obečanju i primite jaram nježnosti i lak teret, da živite i ne umrete. Ove stvari uzmite, te držite. Izađite iz tame da bi vas svetlo primilo! Dođite k njemu koji je uistinu dobar, da biste primili milost njegovu u usadili njegov znak u vaše duše.

29 I kad je on tako govorio, neki od njih koji su stajali rekoše: Vrijeme je za zajmodavca da primi svoj dug. I on im reče: On koji je gospod duga želi uvijek da primi još, ali dajmo mu šta je dužno. I on blagoslovi ih, i uze hljeb i ulje i bilje i so i blagoslovi i dade njima, ali on sam nastavi da posti, jer Gospodnji dan je dolazio (Syr. I on sam jede, jer Nedelja je svitala)

I kad noć pada i on odspava, Gospod dođe i stade do njegove glave, govoreći: Tomo, ustani rano, i kad blagosloviš sve, nakon molitve i službe idi istočnom cestom dve milje i tamo ću ti pokazati moju slavu, jer tvojim idenjem će mnogi uzeti zaklon pri meni, i ti češ osvetliti prirodu i moč neprijatelja. I on usta iz sna i reče braći koji behu s njim: Deco, Gospod hoče izvršiti nešto sa mnom danas, ali molimo, i molimo ga da nemamo zapreka prema njemu, već da kao u sva vremena, tako sad također bude urađeno prema njegovoj želji i volji od nas. I rekavši tako, on položi svoje ruke na njih i blagoslovi ih, i prelomi hleb euharistije i dade njima, govoreći: Ova euharistija će biti vam za sažaljenje i milost, a ne na sud i odmazdu. I oni rekoše Amen.

Bilješka od Profesora F.C.Burlitta, D.D.

U Delima Tominim, 27, apostol, bijuči krstivši Gundaforusa kralja Indije sa njegovim bratom Gadom, priziva sveto ime Hrista, i među drugim prizivanjima kaže(prema grčkom tekstu):

'Dođite, O starješine pet delova, uma, misli, promisli, razmatranja, shvatanja, razgovarajte sa ovim mladima.

Šta je osnovna razlika za ovih pet riječi za ''misao'' i šta se misli pod ''starješina' (prezbitor, grčki) Vratimo se Sirijskom, kao originalnom jeziku u kojemu naša priča je napisana iako naš trenutni tekst, koji počiva ovde na dva rukopisa, ima sad i tad je bio označen?  u smjeru uobičajene frazeologije, proces koji su Grci često izbegli. Ovde u Sirijskom nalazimo (Wright, p.193, l.13; E.Tr., p.166, zadnja linija ali jedna):

'Dođi, Vjesniće pomirenja, i razgovaraj sa mislima ovih mladih.'

Riječ za 'Dođi' je fem.?, dok 'Vjesnik' (Izgadda) je masc. (muški?). Ovo je jer cela molitva je prizivanje Duha Svetoga, koji je u staro Sirijskom stalno smatran kao ženski. Riječ za Vjesnik je korištena u thc Manihejskoj kosmogoniji za nebeskog Duha poslanog od Božanskog Svetla: ovaj Duh se pojavljuje kao dvopolan, tako da upotreba riječi ovde je sa ženskim glagolom nije primerena. Ubuduće vodi nas da pregledamo za druge znakove Manihejske frazeologije (izjašnjavanje značenja) u delu. Ali prvo se predlaže nam da (prezbiteri (sveštenici)) u delu je pokvareno od, ili je korišteno za, (presbeutes), 'izaslanik'....

A što se tiče pet reči za ''misao'', one su jasno jednaki (hauna, mada, rejana, mahshebata, tarita), imenovana od Teodore bar Khoni kao Pet Šekina (Shekhinas), ili Stanovanja, ili Pojava, Oca Veličanstvenog, naslov kojim Manihejci govore o krajnjem Izvoru Svetla. Tamo je dobro razmatranje o ovih pet riječi od M.A.Kugenera u F.Cumont-ovom (Istraživanju Manihejizma) i, p.10, note 3. U engleskom možemo reći:

Hauna znači 'duhovno zdravlje'

Mad'a znači 'razum'

Re'yana znači 'um'

mahshabhetha means 'zamišljanje'

tar'itha means 'namjera'

Grčki izrazi, korišteni ovde i također u Delima Arhelaja, 9, su u mom mišljenju prilično jednaki za Sirijske termine.

 

Delo treće: u pogledu sluge

30. I apostol je otišao gde Gospod mu je rekao, i kad je bio blizu druge milje (kamena) on se okrenu malo s puta, on vidje telo od lijepog mladića leži, i reče: Gospodine, zarad ovog je da si me izveo, da dođem ovamo da mogu videti ovo (iskušenje) kušnju tvoju će stoga biti učinjeno kako želiš. I on poče da moli i govori: O Gospode, sudijo živih i mrtvih, od brzih koji stoje i od mrtvih koji leže ovde, i gospodaru i oče od svih stvari, i oče ne samo duša koja su u telima već i od onih koji su otišli od njih, jer duše također su u onečišćenju (al.tela) ti si gospodar i sudija, dođi u ovaj čas u kojem te zovem i pokaži tvoju slavu na njemu koji leži ovde. I on se okrenu ka njemu koji ga je slijedio i reče: Ova stvar nije se dogodila bez uzroka, već neprijatelj je učinio i doveo da bi nas napao time, i vidi ti da on nije okoristio se drugim, niti izveo kroz ijedno drugo stvorenje osim onoga koji je njegov potčinjen.

31 I kad je on tako rekao, velika (Syr. Crna) zmija (zmaj) izađe iz rupe, grizući glavom i udarajući repom po zemlji, i koristeći jak glas reče apostolu: Reći ću pred tobom uzrok zbog koga sam ubila ovoga čoveka, jer ti si došao ovde zarad toga, da prekoriš moja dela. I apostol reče: Da , reci. I zmija: ima izvjesna lijepa žena u ovom selu protiv nas, i kako je ona prolazilapored mene, ja videh je i bih zaljubljen u nju, i ja slijedih je i pazih na nju, i nađoh ovoh mladića da je ljubi, i on je imao odnos sa njom i činio je druga sramna dela sa njom, a za mene je bilo lako objaviti ih pred tobom, jer ja znam da ti si blizanac od Hrista i uvijek poništavaš našu prirodu (Syr. Lako za mene reći, ali tebi ja se ne smijem izustiti ih jer znam da plima Mesije će uništiti našu prirodu), ali zarad jer ja nisam htio uplašiti je, ja nisam ga ubio u to vreme, već čekah na njega dok je prolazio u večer i ugrizoh i ubih ga, i naročito jer on je ovo učinio na Gospodnji dan.

I apostol je upita govoreći: Reci mi od koga sjemena i koje rase si ti. 32 I on reče mu: Ja sam gmizavac od prirode gmizavaca i loš sin lošega oca, od njega koji ozleđuje i ugrizao je četvoro braće koja stoje uspravno (om. Syr. Elementi četiri glavne tačke se misli) ja sam sin njega koji sjedi na tronu preko cele zemlje koji prima nazad svoje od onih koji uzajmljuju: ja sam sin njega koji opasuje se oko sfere, ja sam rođak njegov koji je van okeana, čiji rep je stoji u njegovim vlastitim ustima, Ja sam on koji ulazi kroz granicu (ogradu) u raj i govori sa Evom stvari koje moj otac reče mi da govorim s njom, Ja sam on koji je upalio i rasplamsao Kaina da ubije svoga vlastitog brata, i od mene je trnje i čičak uzrasli na zemlji, ja sam onaj koji je zbacio anđele odozgo i vezao ih u požudi za ženama, da deca rođena od zemlje dođu od njih i da ja činim svoju volju u njima, ja sam on koji je otežao faraonovo srce da on treba da ubije djecu Izraela i porobi ih sa jarmom okrutnosti, ja sam onaj koji je učinio mnoštvo da greše u divljini kada su načinili tele, ja sam onaj koji je upalio Heroda i zapalio Kajafu u krivu optužbu laži pred Pilatom, jer to je bilo prikladno meni, ja sam on koji je digao Judu i podmitio ga da izruči Hrista, ja sam on koji nastanjava i drži dubinu pakla (Tartarus), ali Sin Božji mi je pogrešio, protiv moje volje, i uzeo (odabrao) ih koji su bili njegovi od mene: ja sam rođak onoga koji je došao sa istoka, komu je moč data da čini šta on hoće na zemlji.

33 I kad je zmija izgovorila te stvari da su čuli svi ljudi, apostol podiže svoj glas i reče: Prestani više, O najnesramniji,i budi smetena i umri, jer kraj tvoga uništenja je došao, i ne usuđuj se govoriti šta si učinila od njih koji su ti postali potčinjeni. I zadužujem te u ime toga Isusa koji do sad se borio sa tobom za ljude koji su njegovi, i isisaš otrov koji si stavila u ovoga čoveka, i izvučeš ga i uzmeš od njega. Ali zmija reče: Nije još kraj naš došao kao što kažeš. Zašto me tjeraš da vratim nazad ono što sam stavila u ovoga čoveka, i da umrem pre vremena mog sopstvenog oca, kada on povuče i isisa to što je bacio na stvaranje, tada će njegov kraj doći. A apostol mu reče: Pokaži, onda, sada prirodu tvoga oca. I zmija priđe i postavi svoja usta na ranu mladića i isisa žuč iz nje. I malo po malo boja mladića koja je bila ljubičasta, posta bela, ali zmija nadune se. I kada zmija isisa žuč u sebe, mladić  poskoći i ustane, i potrča i pade na apostolove noge, ali zmija bijući naduta, prsne i umre, i njegov otrov i žuč proli se, i u mestu gde njegov otrov bi proliven stvori se velika rupa, i ta zmija beše progutana unutar. I apostol reče kralju i njegovu bratu: Uzmite radnike i ispunite to mesto, i postavite temelje i gradite kuće na tome, da bude prebivalište za strance.

34 Ali mladić reče apostolu sa mnogim suzama: U čemu sam ja pogrešio protiv tebe jer ti si čovek koji ima dva izgleda, i štogod želiš, ti češ naći, i od nikoga nisu suzdržan, kao što ja vidim. Jer ja videh toga čoveka koji stoji do tebe i govori ti: Ja imam mnoga čuda da pokažem bez sumnje i ja imam velika dela da izvršim tobom, za koja ti češ primiti nagradu, i učiniti češ mnoge da žive, i oni će biti u odmoru u svetlu večnom kao deca Božija. Tada ti, reče on, govoreći tebi o meni,požuri ovoga mladića koji je ujeden od neprijatelja i budi u svo vreme njegov čuvar. Dobro, stoga, kako si došao ovamo, i dobro češ otići opet k njemu, a opet on nikad neće te ostaviti ni u koje vreme. Ali ja sam postao bez brige i prijekora, i on koji me osvetljuje od brige noći i ja sam u počinku od muka dana, i ja sam oslobođen od njega koji izaziva me na ovo, grešeći protiv njega koji me uči da uzvračam tamo: i ja sam ga izgubio koji je rođak noći  koji natjerao me da grešim njegovim delima, i nađoh ga da je od svetla, i moj rođak. Ja sam ga izgubio koji je zatamnio i oslepio sopstvene podanike da oni ne znaju šta rade i, bijući posramljen od njihovih dela, mogu otići od njega, i njihova dela dođu do kraja, i nađu ga čija dela su svetlo i njegova dela istina, koji ako čovjek čini on se ne kaje od njih. I ja sam ga ostavio sa kojim ležeći biva, i pred kojim tama ide kao sa velom, i iza njega slijedi sram, sramotan u bezbolnosti, i nađoh ga da mi pokazuje lijepe stvari da ih ja držim, čak sin istine koji je srodan zajednici, koji razbacuje maglu i osvetljava sopstveno stvaranje, i liječi rane tome i ruši njihove neprijatelje. Ali ja molim te, O čovjeće Božiji, učini da vidim ga ponovo , i da ga vidim koji je sada posato skriven od mene, da bih ja također čuo njegov glas koji nisam sposoban opisati čudo, jer ne pripada prirodi ovoga tela.

(Prije ovoga govora Syr. (Wright) umeće jednu jednaku rečenicu, uglavnom o čovjekovoj slobodnoj volji i padu. Ali petovjekovni palimpsest uređen od Mrs.Lewisa slaže se sa grčkim.)

35 I apostol odgovori mu, govoreći: Ako ti odeš od ovih stvari od kojih si primio znanje, kao što si rekao, i ako ti znaš ko je ko je izveo ovo u tebi, i uvidiš i postaneš njegov poslušnik koga sad u tvojoj žarkoj ljubavi tražiš, ti češ ga videti i biti sa njim zauvek, i u ovomu odmoru ti češ počivati, i biti u njegovoj radosti. Ali ako budeš nerado raspoložen prema njemu i vratiš se ranijim delima, i ostaviš tu ljepotu i tu svetlu pojavu koja sad pokazana ti je, i zaboraviš sijanje njegova svetla koje sada želiš, ne samo da češ biti ožalošćen od ovoga života već također od onoga koji dolazi i ti češ otići njemu komu kažeš da si izgubio, i nečeš ga više videti za koga kažeš da si našao.

36 I kad je apostol rekao ovo, on ode u grad držeći ruku tog mladića, govoreći mu: Ove stvari koje si vidio, moje dete, su samo neke od mnogih koje Bog ima, jer on ne daje nam dobre vijesti u pogledu ovih stvari koje su vidljive, već veće stvari od ovih nam on obećava; ali toliko dugo koliko smo mi u telu mi ne možemo pričati i iskazivati one koje će on dati našim dušama. Ako mi kažemo da on daje nam svetlo, to je ovo što je vidljivo, i mi imamo ga, i ako mi kažemo od bogatstva, koje je i pojavljuje se u svetu, mi ga imenujemo (mi pričamo o nečemu što je u svetu, Syr.), i mi ga ne trebamo, jer je rečeno: Teško će bogati čovjek ući u kraljevstvo nebesko, a ako govorimo o odjeći kojom smo raskošni u ovome životu, nazvano je (spominjemo nešto što velikaši nose, Syr.), i rečeno je: Oni koji nose mekanu odeću su u kućama kraljeva. I ako od ugodnih gozbi, u pogledu toga smo primili zapovest da se čuvamo njih, da ne budemo otežali. Sa naslađivanjem i pijanstvom i brigom ovoga života – govoreći o stvarima koje jesu – i rečeno je: Ne misli za svoj život (dušu), šta češ jesti ili piti, niti za svoje telo, šta češ staviti na njega, jer duša je iznad jela i telo od odeće. A za ostalo, ako govorimo o ovom privremenom odmoru, sud je određen za ovo također. Ali mi govorimo o svijetu koji je iznad, Bogu i anđelima, čuvarima i svecima večnoj hrani i piću od istinskoga vina, odeći koja traje i ne stari, o stvarima koje oko ne vidi niti čuje, niti su ušli u srca grešnih ljudi, stvari koje Bog je pripravio za one koji vole njega. Od ovih stvari mi razgovaramo i od ovih stvari donosimo dobre vesti. Zato vi također verujte u njega da bi mogli živeti, i stavite svoje poverenje u njega, i nećete umreti. Jer on se ne nagovara darovima, da bi ih ti ponudio njemu, niti je on u potrebi za žrtvama, da bi mu ti žrtvovao. Već pogledaj u njega, i on neće proći pogledom preko tebe, i vrati se njemu, i on te neće napustiti. Jer njegova prijaznost i njegova ljepota će učiniti te ucelom željnim da ga voliš, i uistinu od ne dopušta ti da se okreneš.

37 I kad apostol je rekao ove stvari mladićima, veliko mnoštvo se priključilo njima. I apostol pogleda i vidje ih da se podižu u visoko da bi ga videli, i da idu na visoka mesta, i apostol im reče: Vi ljudi koji ste došli na skup Hristov, i hteli biste verovati u Isusa, uzmite primer time, i vidite ako niste uzdignuti, vi ne možete me videti koji sam malen, i ne možete me videti koji sam kao vi. Ako onda, vi ne možete me videti koji sam kao vi ukoliko se ne podignete za malo od zemlje, kako možete videti njega koji stanuje u visini i sad je nađen u dubini, osim ako prvo podignete se od prijašnjeg razgovora, i svojih beskorisnih dela, i vaših želja koje ne bivaju, i bogatstva koje je ostavljeno ovde, i poseda zemlje koje stari, i odeće koja se kvari, i ljepote koja se topi i nestaje, i još celo telo u kojem sve stvari su stavljene, i koje stari i postaje prah, vračajući se u svoju prirodu. Jer je telo koje uzdržava ove stvari. Ali radije verujte u našega Gospoda Isusa Krista, koga propovedamo, da vaša nada bude u njega i u njemu da imate život svijeta bez kraja, da on postane vaš saputnik u ovoj zemlji greha, i bude vama luka u ovom nemirnom moru. I on će biti s vama izvor koji izvire u ovoj žednoj zemlji i soba puna hrane u ovom mestu onih koji su gladni, i počinak vašim dušama, da, i liječnik za vaša tela.

38 Tad mnoštvo onih koji behu sakupljeni koji čuše ove stvari plakaše, i rekoše apostolu: O čovjeće Božiji, Bog koga ti propovedaš, mi se ne usuđujemo reći da smo njegovi, jer dela koja smo mi učinili su strana njemu i nije zadovoljan njima, ali ako on će imati sažaljenja na nas i sažaliti se i spasiti nas, prelazeći preko naših prijašnjih dela, mi čemo se osloboditi od zala koja smo počinili bijući u grehu, i ne stavljati ih na nas niti se sečati naših prijašnjih grehova, mi čemo postati njegove sluge i izvršiti njegovu volju do kraja. I apostol odgovori im i reče: On ne ubraja među vas, niti uzima vaših prijašnjih grehova koje ste počinili bijući u grehu, već prelazi preko vaših sagrešenja koja ste učinili u neznanju.

 

Četvrto Delo: u pogledu ždrijebeta

39 I dok je apostol još stajao na glavnoj cesti i razgovarao na mnoštvom, mlado magarice dođe i stade pred njim (Syr.adds, I Juda reče: Nije bez usmjerenja Boga da ovo ždrijebe je došlo. Već ja ti kažem, o ždrijebe koje si milošću našega Gospoda tamo tebi će biti dat govor pred ovim mnoštvom koje stoji ovde, i ti reci štagod želiš, da bi oni verovali u Boga istine koga propovedamo. I usta magarca se otvoriše, i on je pričao silom Gospoda i rekao mu) i otvori usta i reče: Ti blizanče Hristov, apostole Svevišnjega i početniće u skrivenoj riječi Hrista koji primaš njegova tajna proročanstva, saradnik sa Sinom Božijim, koji bijući slobodan je postao rob, i bijući prodat doveo mnoge do slobode. Ti srodniče velikog naroda koji si osudio neprijatelja i otkupio njegove sopstvene, ti si postao prilika života čovjeku u zemlji Indijaca; ti si došao (protiv tvoje volje, Syr.) ljudima koji behu u grehu, i tvojom pojavom i božanskim rečima oni koji se okreću Bogu istine koji te poslao: popni se i sjedi na mene i odmori se dok ne uđeš u grad. I apostol odgovori i reče: O Isuse Hriste (Sine) koji razumeš savršenu milost! O miru izgovoreni od životinje! O skriveni odmoru, ti si objavio tvojim radom, Spasitelju naš i hranitelju, držeći nas i odmarajući u stranim telima! O Spasitelju naših duša! Izvor koji je sladak i nepresušan, izvoru sigurni i čisti i nikad nečist, branioče i pomagaču u borbi tvojih sluga, okrečući i plašeći neprijatelje od nas, koji se boriš u mnogim bitkama za nas i činiš nas pobjednicima u svemu, naš istiniti i nepobeđeni pobedniče, naš sveti i pobednosni zapovedniče, slavni i davajući tvome sopstvenoj radosti koja nikad ne prolazi, i oslobođenju u kome nema nevolje, dobri slugo koji daješ sebe za svoje sopstvene ovce, i pobijedio si vuka i otkopio svoju sopstvenu jagnjad i odveo ih na dobru pašu, mi veličamo i hvalimo te i tvoga nevidljiva Oca i tvoj sveti duh i majku svega stvaranja.

40 I kad je apostol rekao ove stvari, mnoštvo koje je gledalo u njega, očekujući da čuje šta će on odgovoriti ždrebetu. I apostol je stajao dugo vremena kao da je bio skamenjen, i pogledao je ka nebesima i rekao ždrebetu: Od koga si ti i kome pripadaš jer čudesne su stvari koje su pokazane tvojim ustima, i čudne i takve su sakrivene od mnogih. I ždrijebe odgovori i reče: Ja sam od toga stada koji služi Balamu, i tvoj gospodar također i učitelj sjedi na jednomu koji pripada mojom vrsti. I ja sam sada poslat da ti dam odmor da sjediš na meni: i da ja primim (Syr. Ove mogu biti utemeljene u ) vjeru, i meni da bude dodat udio koji sad ja ću primiti tvojom službom u kojoj ja služim ti, i kada ja poslužim ti, biti će uzeto od mene. I apostol reče mu: Tko može gde dati ti ovaj dar, da učini da bude ispunjen do kraja u tebi i u njima koji pripadaju ti po rasi: jer što se tiče ove tajne ja sam slab i nemoćan. I on nije hteo sjediti na njemu. Ali ždrebe je tražilo i molilo ga da bi bio blagosloven od njega služeći mu. Tad apostol ga uzjaha i pope se na njega, i oni slijediše ga, neki idući ispred a neki slijedeći, i svi oni trčaše, želeći da vide kraj, i kako će on raspustiti ždrebe.

41  Ali kad on dođe blizu gradskih vrata on sjaha s njega, govoreći: Odlazi, i budi siguran gde si bio. I odmah ždrebe pade na zemlju do apostolovih nogu i umre. I svi koji su bili prisutni bi im žao i rekoše apostolu: Oživi ga i podigni. Ali on odgovori i reče im: Ja uistinu sam sposoban da ga oživim imenom Isusa Hrista, ali ovo je u svakom slučaju sredstvo (ili, ovo je u svakom slučaju sredstvo). Jer on koji mju je dao govor da može govoriti može da uzrokuje da on ne umre, i ne podigne ga, ne kao da ne može, već zarad ovo je sredstvo i na korist njemu. I on naredi njima koji behu prisutni da kopaju rov i sahrane telo i oni učiniše kako je on zapovjedio.

 

Pet Delo: u pogledu đavola koji je uzeo svoje boravište u ženi

42 i apostol uđe u grad i svo mnoštvo ga je slijedilo. I on je mislio da ode roditeljima mladića koga je oživio kada je bio ubijen od zmije, jer oni su ga tražili da dođe njima i uđe u njihovu kuću. Ali veoma lijepa žena najednom izusti neizmerno jak plač, govoreći: O apostole novoga Boga koji si došao u Indiju, i slugo toga svetoga i jedinoga Boga, jer tobom on je propovedan, Spasitelj duša koji dolaze k njemu, i tobom su liječena tijela njihova koji su mučeni od neprijatelja, i ti si koji je postao prilika života svima koji se okreću ka njemu: zapovijedi mi da budem dovedena pred tebe da mogu da ti kažem šta me je snašlo, i možda od tebe imadnem nade, i ovi koji stoje od tebe da budu pouzdaniji u Boga koga propovedaš. Jer ja nisam umalo mučena od neprijatelja sada ovih pet godina vremena (jedan Grčki rukopis. I apostol naredi njoj da dođe njemu, i žena stade pred njim i reče: Ja, O sluga njega koji je uistinu Bog sam žena: i odmor imam, kao žena) ja sam sjedila izprva mirno, mir me okruživao na svakoj strani i nisam imala brige nizačim, jer nisam mislila za ikim. 43 I dogodilo se jedan dan da sam izašla iz kupatila i tamo srete me čovek u nevolji i uznemiren, i njegov glas i govor izgledao mi je neizmerno slab i nejasan, i on stade pred mene i reče: Ako bi bila u ljubavi i imala odnos zajedno kao čovek sa svojom ženom, I ja odgovorih i rekoh mu: ja nisam nikad bila s nikim zaručena, jer sam se odbila udati, i kako da ja dam sebe tebi  koji hočeš imati odnos sa mnom u bludnoj namisli. I rekavši tako, ja prođoh, i ja kazah mojoj sluškinji koja je bila sa mnom: Jesi li videla toga mladića i njegovu besramnost, kako smjelo on je govorio sa mnom, i nije imao srama već reče mi: Ja bideh starijeg čovjeka kako govori s tobom. I kad ja bih u mojoj kući i večerala moja duša predloži mi neku sumnju i naročito jer sam ga videla u dva oblika; i imajući ovo na umu ja zaspah. On dođe, potom, u toj noći i pridruži mi se u svom prljavom odnosu. I kad je bio dan ja videh ga i pobegoh od njega, i u sledećoj noći on dođe i mučio me, i sad kao što ti vidiš me ja sam provela pet godina bijući mučena od njega, i on nije otišao od mene. Ali ja sad sam uvjerena da i đavoli i duhovi i uništitelji su podložni tebi i ispunjeni su strahom na tvoje molitve: moli stoga za mene i izvedi od mene đavola koji me muči, da bih bila oslobođena i pridodana prirodi koja je moja od početka, i primi milost koja je data mojim rođacima.

44 I apostol reče: O zli koji ne možeš biti uzdržan! O besramni neprijatelju! O zavidni koji nikad ne odmaraš! O skriveni koji potčinjavaš lijepe! O ti od mnogih oblika! Kako hoće on se pojavljuje, ali njegova suština ne može se promeniti. O vješti i bezvjerni! O gorko drvo čiji plodovi su nalik njemu! O đavole koji prelaziš one koji su strani njemu! O prevaru koja koristiš drskost! O zloćo koja gmiziš kao zmija, i koji si njene vrste! (Syr. Progrešno dodaje rečenicu terajući đavola da se pokaže) I kad apostol izgovori ovo, zlonamjernik dođe i stade pred njim, niko ga nije video osim žene i apostola,i sa neizmerno glasnim glasom reče da svi čuju: 45 Šta mi imamo s tobom, ti apostole Svevišnjega! Šta mi imamo s tobom, ti slugo Isusa Hrista. Šta mi imamo sa tobom, ti savjetniče svetoga Sina Božjeg. Zašto češ nas uništiti, jer naše vrijeme još nije došlo. Zašto češ to odagnati našu moč za ovaj čas kad imamo nadu i vrijeme preostalo nam. Šta mi imamo sa tobom.  Ti imaš moč nad svojim, a mi nad našim. Zašto si činio okrutno ka nama, i ne učiš li druge da ne rade okrutno. Zašto si žudio za dobrima drugih ljudi, a nisi pridodao sebi tvoje sopstveno. Zašto si učinio kao Sin Božji koji nam je učinio krivo kad mu nalikuješ kao da si rođen od njega. Jer mi smo mislili da ga dovedemo pod jaram kao što smo ostale, ali on se okrenuo i učinio nas potčinjenim njemu, jer ga nismo znali, ali on nas je zaveo sa svojim izgledom od sve neuvjerljivosti i njegova siromaštva i njegove potrebe, jer videći ga takvoga, mi smo mislili da je on čovek koji nosi telo, a nismo znali da on daje  život ljudima. I on nam je dao moč nad našima, i da ne smemo u ovo trenutno vreme ostaviti ga već hodati u njima, ali ti bi dobio više od tebi datog i ono što ti je dato, da nas unesrečiš sve zajedno.

46 I rekavši ovo đavo zaplaka, govoreći: Ostavljam te, moja lijepa suprugo, koju zadugo ja nađoh i odmarah se s tobom, Ja napuštam te, moja sigurna sestro, moja voljena u kojoj sam bio zadovoljan. Šta ću sada raditi ne znam, ili koga da pozovem da me čuje i pomogne mi. Ja znam šta ću činiti, otići ću na neko mesto gde reč ovoga čoveka se nije čula, i možda te pozovem, moja voljena drugim imenom (Syr. Za tebe moja voljena naći ću zamenu) . I on podiže svoj glas i reče: Budi u miru jer si uzela utočište sa jednim većim od mene, ali ja ću otići i potražiti nekoga kao ti, i ako je ne nađem, vratiti ću se opet k tebi, jer ja znam da dok si ti blizu ovoga čoveka imaš zaklon u njemu, ali kad on ode ti češ biti takva kao što si bila pre nego se on pojavio, i njega češ zaboraviti, a ja ću imati šansu i pouzdanje, ali sada se bojim imena njega koji te spasao. I rekavši tako đavo nestane iz vida, samo kad je on otišao vatra i dim tamo behu viđeni, i svi koji stajahu tamo behu zapanjeni.

47 I apostol videći to, reče im: Ovaj đavo je pokazao ništavnim da je stranac njemu, vlastitom prirodom, u čemu također on će biti uništen, jer uistinu vatra će ga uništiti krajnje i dim njegov će se rasuti okolo. I on poče da govori:

Isus, skrivena tajna koja je objavljena nam, ti si onaj koji je pokazao nama mnogima tajne, ti si me pozvao odvojeno od svih mojih prijatelja i govorio mi tri (jednu, Syr.) riječi skojima sam upaljen, i ne mogu ih govoriti drugima. Isus, čovjek koji je bio ubijen, mrtav sahranjen! Isus, Bog od Boga, Spasitelj koji požuruje mrtve, i liječi bolesne! Isus, koji je bio u potrebi kao i vidio nas kao jedan koji nije imao potrebu, koji je uhvatio ribu za doručak i večeru i učinio sve zadovoljnim sa malo hleba. Isus, koji se odmorio od umora i putovanja kao čovek, i hoda na valovima kao Bog. 48 Isus najvišlji, glas uzdižući iz savršene milosti. Spasitelju sviju, desna ruko svetla, udarajući zloga u njegovoj vlastitoj prirodi, i sakupljajući svu njegovu prirodu u jedno mesto,ti od mnogih oblika, ti si jedinorođeni, prvo-rođen od mnoge braće. Boj najvišljeg Boga, čovjek prezren do sad (Syr. I ponizan). Isus Krist koji ne zanemaruje nas kada te zovemo, ti si postao prilika života svemu čovećanstvu, koji za nas si suđen i zatvoren u zatvoru, i puštaš sve koji su u okovima, ti si zvan prevarantom i oživljavaš tvoje vlastite od greha, ja molim te za one koji stoje ovde i veruju u tebe, jer oni mole da ostvare tvoje darove, imajući dobru nadu u tvoju pomoć, i imajući njihovo utočište u tvojoj veličini, oni slušaju spremno da čuju riječi koje su izgovorene od nas. Neka tvoj mir dođe i svetište u njemu i obnovi ih od njihovih prijašnjih dela, i neka oni odlože starog čoveka sa našim delima, i obuku novoga koji je sada objavljen njima od mene.

49 I on položi svoje ruke na njih i blagoslovi ih , govoreći: Milost našega Gospoda Isusa Krista će biti na vama zauvek. I oni rekoše, Amen. I žena molila ga, govoreći: O apostole Svevišnjega, daj mi pečat, da taj neprijatelj ne povrati se opet meni. Tad on učini nju da dođe blizu njega (Syr. Ode do rijeke koja je blizu tamo), i položi svoje ruke na nju i krsti je u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i mnogi drugi također behu kršteni sa njom. I apostol reče svom slugi (učitelju) da postavi stol, i on postavi stolicu koju on nađe tamo, i raširi lanenu odeću na nju i postavi hleb blagosiljanja, i apostol stade do njega i reče: Isuse, koji si ubrojio nas vrednima da učestvujemo u euharistiji tvoga svetoga tela i krvi, gle, mi se usuđujemo da se približimo tvojoj euharistiji i da pozovemo tvoje sveto ime: dođi i razgovaraj s nama (Syr. dodano više).

50 I on poče da govori: Dođi, O savršeno sažaljenje, Dođi O zajednico muških, Dođi, ona koja zna tajne njega koji je izabran, Dođi, ona koja ima udio u svim borbama velikih pobednika, Dođi, tišino koja objavljuje velike stvari od sve veličine, Dođi, ona koja pokazuje skrivene stvari i čini neizrecive stvari jasnim, sveta golubica koja nosi blizance, Dođi, sakrivena majko, Dođi, ona koja se pokazuje u njenim delima i daje radost i odmor njima koji su pridruženi njoj: Dođi i razgovaraj sa nama u ovoj euharistiji koju slavimo u tvoje ime i u ljubavnom slavlju u kojem smo sakupljeni zajedno na tvoj poziv. (Syr. ima ostale rečenice i nekoliko varijanti). I rekavši tako on označi krst na hlebu, i prelomi ga, i poče da ga deli. I prvo on dade ženi, govoreći: Ovo će biti tebi za oproštaj grehova i večna sagrešenja (Syr. i za večno uskrsnuće). I nakon nje on dade svima drugima koji primiše pečat (krštenje)( Syr. i reče im: Neka ova euharistija bude vam za život i odmor, a ne za sud i osvetu. I oni rekoše, Amin. Cf. 29 fin.)

 

 

Šesta Dela: o mladiću koji je ubio Ženu

51 Bio je neki mladić koji je izvršio odvratno delo, i on dođe blizu i primi euharistiju ustima: ali njegove dve ruke behu uzete, tako da ih nije mogao više stavljati u usta. I oni koji behu tamo videše ga i rekoše apostolu šta se dogodilo, i apostol ga pozva i reče mu: Reci mi, moje dete, i ne stidi se, šta je što si učinio i došao si ovde za euharistiju Gospodnju koja te osudila. Jer ovaj dar koji prolazi mnogima prije liječi one koji veruju i ljubav privlače, ali tebe je osušilo, i ono što se dogodilo nije se dogodilo bez nekoga razloga. I mladić, bijući osuđen euharistijom Gospodnjom, dođe i pade apostolu pred noge i moli ga, govoreći: Ja sam učinio zlo delo, ali mislio sam učiniti nešto dobro. Ja sam bio zaljubljen u ženu koja je stanovala u boravištvu bez grada, i ona također voljela me, i kad ja čuh za tebe i poverovah, i da ti objavljuješ živoga Boga, ja dođoh i primih od tebe pečat sa ostalima, jer ti reče: Tkogod učestvuje u nečistoj zajednici, a naročito u preljubi, on neće imati život sa Bogom koga propovedam. Radi čega ja voljeh je mnogo, i molih je i nagovorih je da bude moja supruga u časnosti i čistom odnosu, koji ti učiš: ali ona nije htela. Stoga nijese složila, i ja uzeh mač i ubih je, jer nisam mogao da gledam ju da čini preljubu sa drugim čovjekom.

52 Kad je apostol čuo ovo on reče: O luda zajednico kako rušiš sebe do besramnosti! O neobuzdana požudo, kako si nagovorila ovoga čovjeka da učini to! O djelo zmijino, kako si bijesan protiv sopstvenog! I apostol naredi voda da mu bude donesena u posudi, i kad voda bi donesena, on reče: Dođite, vi vode od živih voda, koje ste poslate nama, istiniti od istinitog, i ostali koji ste poslati nam od ostaloga, moč spasenja koje dolazi od te sile koja pobeđuje sve stvari i potčinjava ih ka svojoj volji: dođi i stanuj u ovim vodama, da dar Svetoga Duha bude savršeno unutar njih. I on reče mladiću: Idi,operi tvoje ruke u ovim vodama. I kada je on oprao one behu povratile se, i apostol mu reče: Veruješ li ti u našega Gospoda Isusa Hrista, da on može da učini sve stvari. I on reče: I da sam najmanji, da verujem. Ali on počini ovo delo misleći da čini nešto dobro: jer ja molih je kako rekoh ti, ali ona me nije htela slušati, da drži sebe čistom.

53 I apostol mu reče: Dođi, hajdemo u boravište gde si počinio ovo delo. I mladić ode pred apostolom u putu, i kad dođoše do boravišta oni nađoše je kako leži mrtva. I apostol kad je vidje bi mu žao, jer bila je lijepa djevojka. I on zapovedi joj da bude dobvedena usred boravišta, i oni položiše je na krevet i donesoše je i staviše je nasred dvora boravišta. I apostol položi svoju ruku na nju i poče da govori: Isuse, koji uvijek pokazuješ se nama, jer ovo je tvoja volja, da mi u svo vrijeme tražimo te, i ti si dao nam ovu moč, da pitamo i primimo, i nisi samo dozvolio ovo, već naučio si nas da molimo, koji nisi viđen telesnim očima, ali nikad nisi sakriven od očiju naše duše, i u tom pogledu si prikriven, ali u tvojim delima pokazan nama: i u mnogim delima mi smo te spoznali toliko koliko možemo, i ti si nam dao darove bez mjere, govoreći: Tražite i biti će vam dano, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriti će vam se, mi molimo te stoga, imajući strah (sumnju) u naše grehove, i mi tražimo od tebe, ne bogatstva, ne zlato, ne srebro, ne posjede, niti išta drugo od stvari koje su na zemlji i vraćaju se ponovo u zemlju, ali ovo mi tražimo od tebe i molimo, da u tvoje sveto ime ti podigneš ženu koja leži ovde, tvojom moči, u slavu i vjeru onih koji stoje ovde.

54 I on reče mladiću (Syr. 'Raširi svoje misli prema našemu Gospodu,' i on označi ga sa križem), označivši (prekrstivši) ga: Idi i uzmi ju za ruku i reci joj: Ja mojim rukama ubio sam te železom, i sa mojim rukama u vjeri Isusa te podižem. Tako mladić ode do nje i stajao je do nje, govoreći: Vjerovao sam u tebe, Hriste Isuse. I on pogleda u Judu Tomu apostola i reče mu: Moli za mene da moj Gospod dođe da mi pomogne, koga također prizivam. I on položi svoje ruke na njenu ruku i reče: Dođi, Gospode Isuse Kriste, njoj daj život i meni najiskreniju vjeru u tebe. I odmah kako je on povukao njenu ruku ona se diže i sjede, gledajući u veliko društvo koje je stajalo. I ona vidje apostola koji je stajao nasuprot nje, i ostavivši krevet ona poskoči i padne na njegove noge i uhvati ga za odeću, govoreći: Ja molim te, moj gospode gde je taj drugi koji je bio sa tobom, koji me ostavio da ne ostanem u tom strašnom i okrutnom mestu, već izručio me tebi, govoreći: Uzmi ovu ženu, da bi ona bila učinjena savršenom, i potom pribrana njenom mestu.

55 I apostol joj reče: Reci nam gde si bila. I ona odgovori: Jesi li ti koji je bio sa mnom i komu sam izjavljivala želju da čuje. I ona poče da govori: (Ovaj opis paklenih krugova je uveliko izveden iz Apokalipse po Petru) Čovjek me uze koji je bio mrzak za pogledat sav crn, i njegova odeća bi neizmerno nečista, i uze me do mesta u kojem ima mnogo jama (provalija), i veliki smrad i mrzak miris išao je od tamo. I on učini me da pogledam u svaku rupu, i videh u prvoj jami goruču vatru, i kotač od vatre je trčao okolo, i duše su visjele na tim kotačima, i bile su isprekidane (slomljene) jedna protiv druge, i veoma veliki plač i zavijanje bi tamo, i nije bilo nikoga da izbavi. I taj čovjek mi reče: Ove duše su od tvoga plemena, i broj njihovih dana je izvršen (lit. U danima broja) oni su izručeni mukama i nesrećama, i tad drugi doneseni umjesto njih, i tako ti u drugo mesto. Ovo su oni koji su zamenili odnos muškog i ženskog. I ja pogledah i videh dojenčand nagomilanu jednu na drugu i mučeći se jedno s drugim dok su ležali na njima. I on odgovori i reče mi: Ovo su deca od tih drugih, i stoga su postavljeni ovde za svedočanstvo protiv njih. (Syr. izostavlja ovu rečenicu dece, i produžuje i skraćuje prethodni govor.

56 I on odvede me u drugu jamu, i ja stadoh i pogledah i videh blato i crve kako naviru, i duše valjale se tamo, i veliko škripanje zuba bilo se čulo od tamo od njih. I taj čovek reče mi: Ovo su duše žena koje su napustile njihove muževe i činile preljub sa drugima, i dovedene su u ovu muku. Drugu jamu on pokaza mi gde ja stadoh i pogledah i videh duše kako vise, neki za jezik, neki za kosu, neki za ruke, neki glavom nadole za stopala, i mučeni (dimljeni) dimom i sumporom, u pogledu kojih ovaj čovek koji je bio sa mnom odgovori mi: Duše koje vise za jezik su ogovarači, koji su govorili laži i sramne reči, i nisu se sramili, a oni koji vise za kosu su bestidnici koji nisu imali skromnosti i išli su svijetom gologlavi, a oni koji vise za ruke, to su oni koji su uzeli i ukrali blaga drugih ljudi, i nikad nisu ništa dali potrebitima niti pomagali unesrećene, ali čineći tako, želeći da uzmu sve, nisu imali misli o pravdi ili zakonu, a oni koji vise obrnuto za noge, to su oni koji su lako i rado trčali u zlu i krivim putevima, ne posečujeći bolesne niti prateći one koji odlaze iz ovoga života, i stoga svaki i svaka duša prima ono što je učinjeno od nje. (Syr. izostavlja skoro ceo deo.)

57 I on uze me i pokaza mi pećinu neizmerno tamnu, iz koje je izlazio veliki smrad, i mnoge duše su gledale želeći da uzmu nešto zraka, ali čuvari su ih držali da ne gledaju van. I onaj koji je bio sa mnom reče: Ovo je zatvor onih duša koje su video: jer kad one ispune svoje muke za ono što su učinile, potom drugi ih slijede, i tamo su neki koji su ucelom progutani i (neki,Syr) koji su predani drugim mukama. I oni koji držahu duše koje su u mračnoj pećini rekoše čovjeku koji me uzeo: Daj nju nama da je dovedemo do počinka dok vreme dođe zanju da bude predana muki. Ali on odgovoriim: Ja je ne dajem vama, jer bojim se njega koji ju je izručio meni: jer ja nisam zadužen da je ostavim ovde, već da je vratim sa mnom dok ne primi naređenje u pogledu nje. I on uze me i dovede me do drugog mesta u kojem su bili ljudi teško mučeni. I onaj koji je bio kao ti uze me i preda me tebi, govoreći ovako tebi: Uzmi ju, jer ona je jedna od ovaca koje su zastranile. I ja bih uzet od tebe, i sada sam pred tobom. Ja molim te, stoga, i utječem ti se da ne odem u ta mesta kazne koje sam videla.

58 I apostol reče: Čuli ste šta ova žena je rekla, i tamo nisu samo ove muke samo, već druge također, gore od ovih, i vi, ako se ne vratite ovomu Bogu koga ja propovedam, i uzdržite se od vaših prijašnjih dela koja ste počinili bez znanja, imati ćete svoj kraj u tim mukama. Verujte stoga u Isusa Hrista, i on će vam oprostiti grehove koje ste počinili do sada, i očistiti će vas od svih telesnih pžuda koje prebivaju na zemlji, i izlečiti će vas od svih vaših prekršaja koje vas slijede i otići će sa vama i koji su nađeni kod vas. Ostavite stoga svaki vašega staroga čovjeka, i obucite novoga, i zaboravite prijašnje hodanje i razgovore, i neka oni koji kradu ne kradu više, već živite radeći, i neka preljubni ne čine više bluda, da se ne predaju ka večnoj muci, jer preljuba je pred Bogom neizmerno zla iznad drugih grehova. I odložite od sebe požudu i laganje i pijanstvo i ogovaranje, i ne uzvračajte zlo za zlo, jer ove stvari su strane Bogu kojeg propovedam, već radije hodajte u vjeri i nežnosti i svetosti i nadi, u kojoj Bog je zadovoljan, da postanete njegovi, očekujući od njega darove koje samo neki primaju.

59 Sav narod je stoga verovao i predao svoje duše poslušno ka živome Bogu i Hristu Isusu, radujući se u blaženim delima Svevišnjega i u njegovoj svetoj službi. I oni donesoše mnogo novca za službu udovica, jer apostol ih je sakupio u gradove, i svima njima poslao plate od svojih vlastitih službenika (učitelja), i odeću i namirnice. I on sam prestao nije od propovedanja i govorenja njima i pokazivanja da ovo je Isus Hrist koga spisi predskazuju, koji je došao i bio razapet, i ustao na treći dan iz mertvijeh. I potom on pokaza im jasno, početak od proroka, stvari u pogledu Hrista, da je potrebno da on dođe, i da u njemu će biti izvršene sve stvari koje su predskazane o njemu. I slava njegova ode svim gradovima i zemljama, i svi koji behu bolesni od njih koji behu mučeni od nečistih duhova donesoše ih, i neke od njih položiše na putu kojim je on prolazio, i on ih je lečio sve uz silu Gospodnju. Tad svi koji behu izlečeni od njega rekoše u glas: Slava tebi, Isuse, koji si nam dao svima izlečenje kroz tvoga slugu i apostola Tomu. I sad bijući zdravi i radujući se, mi molimo te da budemo od tvoga stada, i budemo ubrojeni u ovce, primi nas stoga, Gospode, i ne stavljaj na nas naša sagrešenja i naše prijašnje pogreške koje smo počinili bijuči u neznanju.

60 I apostol reče: Slava jedino-rođenome Ocu! Slava prvo-rođenome od mnoge braće! Slava tebi, zaštitniče i pomagaču onih koji dolaze u tvoje utočište! Koji ne spavaš, i budiš one koji spavaju koji živiš i daješ život onima koji leže u smrti! O Bože Isuse Kriste, Sine živoga Boga,otkupitelju i pomagaču, utočište i odmoru svih koji su otežali od tvoga rada, ljekaru onih koji zarad tebe nose teret i vrelinu dana: mi dajemo hvalu za darove koji su nam dati od tebe i dati nam tvojom pomoću i tvojim dijeljenjem koje dolazi nam od tebe.

61 Usavrši ti stoga te stvari u nama do kraja da bi mi imali hrabrosti koja je u tebi: pogledaj na nas zarad tebe mi smo napustili naše kuće i naše roditelje, i zarad tebe mi smo zadovoljni i voljni postati stranci: pogledaj na nas, Gospode, jer mi smo napustili naše posjede zarad tebe, da bi stekli te u posjedu koji ne može biti oduzet: pogledaj na nas, Gospode,mi smo napustili njih koji pripadaju tvome narodu, da bi bili pridodati tvome srodstvu: pogledaj na nas, Gospode, koji smo napustili naše očeve i majke i domove, da bi gledali tvoga Oca, i bili zadovoljni sa tvojom božanskom hranom: pogledaj na nas, Gospode, zarad tebe smo napustili naše tjelesne supruge i naše zemaljske plodove, da budemo sadioničari u trpljenju i istinskom prijateljstvu, i donijeli istinske plodove, čija priroda je odozgor, koje nijedan čovjek ne može uzeti od nas, sa kojim čemo prebivati i koji će biti sa nama.

 

 

Sedmo Delo: O zapovedniku

62 Sad dok je apostol Toma objavljivao širom cele Indije riječ Božju, neki zapovednik od kralja Mazdaja, dođe k njemu i reče mu: Čuo sam od tebe da ne uzimaš nagradu ni od kojega čovjeka, već da čak daješ im ono šta trebaju. Jer ako primiš nagrade, poslao bih ti veliki iznosa, i ne bih došao sam, jer kralj ne čini ništa bez mene, jer imam mnogo imovine i bogat sam, jedan od najbogatijih u Indiji. I nikada nisam učinio loše nikome, ali suprotno me snašlo. Ja imam ženu, i od nje imam kćer i ja sam dobro naklon ka njoj, kao što priroda zahteva i nikad nisam učinio iskušenje sa drugom ženom. Sada sam vidio da je bilo venčanje u našemu gradu, i oni koji su učinili venčanje behu voljeni od mene, oni dođoše i pozvaše me, zovući također moju ženu i njenu kći. Utoliko što su bili moji dobri prijatelji koje nisam mogao odbiti, ja poslah je stoga, iako ona nije htela ići, i sa njima poslah također mnogo sluga, i oni odoše i ona i njena kći, pokriveni mnogim ukrasima.

63 I kad je bilo večer i vreme je bilo da se ide sa venčanja ja poslah svetiljke i baklje da ih sretem, i ja stajah na ulici da vidim kad će doći i trebao sam da je vidim sa mojom kćeri. I ja stajah i čuh zvuk plača. Jao njoj! Čulo se iz svakih usta. I moje sluge sa njihovom odećom poderanom dođoše k meni i rekoše mi šta je bilo. Mi vidosmo, rekoše oni, čovjeka i dečaka s njim. I čovjek stavi svoju ruku na tvoju ženu, i dečak na tvoju kćer, i one utekoše od njih, i mi udarismo (ranismo) ih našim mačevima, ali naši mačevi padoše na zemlju. I u isti čas žene padoše dole, škripeći zubima i udarajući njihovim glavama zemlju i videći ovo mi dođosmo da ti kažemo. I kad ja čuh ovo od mojih slugu Ja poderah moju odeću i udarih se u lice sa rukama, i postah kao ludak i trčah ulicom, i dođoh i nađoh ih bačenim  na javnom mjestu, i ja uzeh ih i donesoh ih do kuće, i nakon dugo vremena one se probudiše i stadoše, i sjedoše.

64 Ja počeh da ispitujem moju ženu: Šta je dogodilo se tebi. A ona mi reče: Ne znaš li ti šta je urađeno meni jer ja sam molila te da ne idem na venčanje, jer nisam bila od zdravlja tela, i ja idoh putem i dođoh do vodovoda u kojem je tekla voda, i videh crnoga čoveka kako stoji nasuprot mene klimajući mi sa glavom, i dečak kao on stajao je do njega, i ja rekoh mojoj kćeri: Pogledaj na ova dva odvratna čoveka, čiji zubi su kao mleko i njihove usne kao čađ. I mi ostavismo ih i odosmo prema vodovodu, i kad bi zalazak sunca i mi odosmo sa venčanja, i prolazili smo sa mladićima i prišli blizu vodovoda, moja kći videla ih je prva, i bila je uplašena i pobegla ka meni, i nakon nje ja također videh ih da dolaze ka nama, i sluge koji behu sa nama pobegoše od njih, i oni nas udariše, i baciše obje i mene i moju kći. I kad je ona rekla mi ove stvari, đavoli dođoše na njih opet i zbaciše ih, i od toga časa oni nisu mogli da dolaze, već su bili zatvorene u prostoriji ili drugoj (Syr. u sobi unutar druge), i zarad njih ja pretrpih mnogo, i bih potrešena, jer đavoli ih baciše dole gde god ih nađoše, i skidoše ih gole. Ja molim i utječem ti se pred Bogom, pomozi mi i imaj milosti na me, jer je sada tri godine da stol je postavljen u mojoj kući, i moja žena i moja kći nisu sedele za stolom, a naročito za moju nesretnu kćerku, koja nije videla nikoga dobra uopšte u ovome svijetu.

65 I apostol, čuvši ove reči od zapovednika, bio je uveliko ožalošćen za njim, i reče mu: Veruješ li ti da Isus će iscijeliti ih? A kapetan reče: Da. I apostol reče: Predaj se onda Isusu, i on će ih iscijeliti i pribaviti im pomoć. A zapovednik reče: Pokaži mi njega, da ga ja molim i verujem u njega. A apostol reče: On se ne pojavljuje telesnim očima, ali je nađen očima uma. Kapetan stoga podiže glas i reče: Ja verujem ti, Isuse, i molim te,pomozi moju malu veru koju imam u tebe. I apostol zapovedi Ksenofonu učitelju skupa sve braće, i kad celo mnoštvo se sakupi, apostol stade usred i reče:

66 Deco i braćo koja verujete u Gospoda, budite u ovoj veri, propovedajući Isusa koji je objavljen vam mnome, da vam da nadu u njega, i ne napustite njega, i on vas neće napustiti. Dok vi spavate u ovom snu koji uspavljuje, on, ne spavajući, pazi na vas, i kada vi plovite i u opasnosti kad niko ne može pomoći, on hodajući na vodama podržava i pomaže. Jer ja sada odlazim od vas, i ne pojavljuje se ako opet vidim vas prema tijelu. Zato ne budite stoga kao narod Izraela, koji gubeći vid njihovih pastira za čas, posrću. Ali ostavljam vam Ksenofona učitelja umesto mene, jer on također kao ja objavljuje Isusa:jer niti ja trebam, niti on, već Isus samo, jer ja također sam čovek obučen telom, sin čovećji kao vi, jer niti ja imam bogatstva kao što sam našao sa nekima, koja također osuđuju ih koji poseduju ih, bijući ucelo beskorisni, i ostavljaju iza na zemlji, odakle su također došli, i oni odnose sa njima sagrešenja i krivnje grehova koji snalaze ih od njih. I oskudno bogataši nađoše u milostinji, ali milostivi i ponizni u srcu, takvi će naslijediti kraljevstvo Božje, jer nije ljepota koja nastava sa ljudima, onima koji veruju u nju, kada vreme dođe na njih, će odjednom biti stavljeni na sram, sve stvari stoga imaju njihovo vreme, u njihovo vreme oni su voljeni i omraženi. Neka tvoja nada bude u Isusu Hristu Sinu Božijem, koji je uvijek voljen, i uvijek poželjan, i budi u mislima sa nama, kao mi za tobom, jer mi također, ako ne ispunimo teret zapovedi nismo vredni da budemo propovednici ovoga imena, i potom čemo platiti cenu (kaznu) za naše vlastite glave.

67 I on je molio sa njima i nastavio sa njima za dugo vremena u molitvi, i predajući ih Gospodu, on reče: O Gospode koji vladaš nad svakom dušom koja je u telu, Gospode Oče duša koje imaju svoju nadu u tebe i očekuju tvoje milosti, koji otkupljuješ od greha ljude koji su tvoji i oslobađaš od okova i pokvarenosti tvoje potčinjene koji dolaze u tvoje utočište: budi ti u stadu Ksenofona i pomaži ga svetim uljem, i izliječi njegovu bol, i sačuvaj je od grabljivih vukova. I on položi svoju ruku na njih i reče: Mir Gospodnji će biti na vama i putovati sa vama.

 

Osmo Delo: o divljim magarcima

68 Apostol stoga ode putem: i svi oni su ga pratili,plačući i preklinjući ga da se sjeti njih u njegovim molitvama i da ih ne zaboravi. On ode tad i sjede na kola, ostavljajući braću, i kapetan dođe i probudi vozaća, govoreći: Ja molim te da mogu da sjedim pod tvojim nogama, i ja ću biti njegov vozač na ovom putu, da bi on bio moj vodić u putu kojim malo ide.

69 I kad su oni putovali dve milje,apostol je molio zapovednika i učinio je da ustane i učini da on sjede do njega, dopuštajući da vozač sjede na njegovo mesto. I dok su išli dugo putem, dogodilo se da životinje su bile umorene od velike vrućine i nisu mogle ići. I kapetan je uveliko bio klonuo i bio nemoćan, i mislili su da idu svojim nogama i dovedu druge životinje za korist očija, ali apostol reče: Neka tvoje srce ne bude klonulo niti uplašeno, već vjeruj u Isusa Hrista koga sam objavio ti, i vidjeti češ velika čuda. I on pogleda i vidje stado divljih magaraca kako se hrane pored puta, i reče zapovedniku: Ako si verovao u Hrista Isusa, idi tome stadu divljih magaraca i reci: Juda Toma apostol Hristov novi Bog kaže ti: Neka četvoro od vas dođe, koje trebamo (ili, koji nam mogu koristiti).

70 I zapovednik ode u strahu, jer oni behu mnogi, i kako je išao, oni dođu k njemu, i kad su bili blizu, on reče im: Juda Toma apostol novoga Boga zapoveda vam: Neka četvoro od vas dođe, koje trebamo. I kada divlji magarci čuše, oni potrčaše ujedno i dođoše njemu, i kada dođoše oni učiniše poslušnost. (Syr. ima dugu molitvu: I Juda Toma apostol našega Gospoda podiže svoj glas u slavu i reče: Slavan si ti, Bože istine i Gospode od sve prirode, jer ti si učinio tvojom voljom, i učinio sva tvoja dela i stvorio sva tvoja stvorenja, i doveo ih do vladanja njihove prirode, i postavio na njih sve tvoj strah da bi oni bili podložni tebi. I tvoja volja utrla je put od tvoje tajnosti do javnosti, i nosila je svaku dušu koju si ti stvorio, i izgovorena je ustima od svih proroka, i svim vizijama i zvukovima i glasovima, ali Izrael nije slušao zarad njegova zlog skretanja. I ti, jer ti si Gospod svega, imaš brigu za sva stvorenja, i raširio si nada nama tvoju milost u njemu koji je došao tvojom voljom i obukao se u telo, tvoje stvorenje, koje si ti učinio i oblikovao prema tvojoj slavnoj mudrosti. On koga si odredio u tvojoj tajnosti i ustanovio u tvojoj objavi, njemu si dao ime Sin, on koji je bio tvoja volja, moč tvoje misli, tako da si ti od različitih imena, Otac i Sin i Duh, zarad upravljanja tvojim stvorenjima, za hranjenje cele prirode, i ti si onaj u slavi i moči i volji, i ti si podeljen bez da si odvojen, i jedan si iako podeljen, i svi se sastoje u tebi i podložni su tebi, jer sve je tvoje. I ja se oslanjam na tebe, Gospode, i tvojom zapovedi sam podložio sve nijeme životinje, da bi ti pokazao tvoju upravljačku moč na nama i na onima koji su u potrebi, i da tvoje ime bude veličano u nama i u životinjama koje ne mogu pričati.) I apostol im reče: Mir vama. Ujarmite se vas četvoro umjesto ovih životinja koje su došle na red. I svako od njih dođe i ujarmi se, bilo je četvoro jačih nego ostali, koji također behu u jarmu. I ostali, neki odoše prije a neki slijediše. I kad su oni putovali zamalo puta on odpusti ždrijebad, govoreći: Ja kažem vam stanovnici pustinje,odilazite na vašu pašu, jer ako bih imao potrebu za svim, svi biste otišli od mene; ali sad idite u svoje mesto u kojemu živite. I oni odoše mirno dok nisu više bili viđeni.

71 Sad kako su apostol i zapovednik i vozač išli, divlje magarice povukle su kočiju (kola) mirno i ravnomjerno, da ne uznemire apostola Božjega. I kad oni dođoše blizu gradskih vrata oni se okrenuše postrani i stadoše pred vratima kapetanove kuće. I kapetan reče: Nije moguće za mene da kažem šta se dogodilo, ali kad vidim kraj ja ću reći. Ceo grad stoga došao je da vidi divlje magarice pod jarmom, i oni koji su čuli također izveštaj apostola da je on došao da ih poseti. I apostol upita kapetana: Gde je tvoj stan, i gde nas vodiš? A on im reče: Ti sam znaš da mi stojimo pred vratima, a ovi koji tvojom zapovešću su došli sa tobom sad su bolji nego ja.

72 I rekavši tako on siđe sa kočije. Apostol stoga poče da govori: Isuse Hriste, ti si huljen radi neznanja tebe u ovoj zemlji; Isuse, izveštaj o kojem je stran u ovoj zemlji; Isuse, koji primaš sve (Syr. poslan pre apostola u svaku zemlju i u svaki grad, i sve tvoje što je vredno je slavljeno u tebi; Isuse, ti si uzeo oblik i postao čovek, i viđen si od svih nas da se ti ne bi odvojio od nas od tvoje vlastite ljubavi: ti, Gospode, si onaj koji daješ sebe za nas, i sa tvojom krvi si kupio nas i dobio nas kao posed velike cene: i šta da činimo sa tobom, Gospode, u zamenu za tvoj život koji si dao za sve nas za onaj koji ćemo mi dati, ti dao si nam, i ovo je, da mi treba da molimo te i živimo.

73 I kad je on tako rekao, mnogi se sakupiše iz svakog dela da vide apostola novoga Boga. I opet apostol reče: Zašto stojimo besposleno Isuse, Gospode, čas je došao, šta si ti učinio zapovedi stoga da bi bilo ispunjeno što treba biti učinjeno. A kapetanova žena i njena kćer behu bolno oboreni od đavola, tako da oni od kuće su mislili da oni više neće ustati, jer oni su ih trpjeli da ne učestvuju u ičemu, već bacaše ih na krevete ne prepoznajući čovjeka do toga dana kada apostol dođe tamo. I apostol reče jednoj od divljih magarica koja bi ujarmljena na desnu ruku: Uđi unutar vrata, i stoj tamo i pozovi đavole i reci im: Juda Toma apostol i učenik Isusa Hrista kaže vam: Izađite ovamo: jer zarad vas ja sam poslan njima koji odnose se vama po vrsti, da vas unište i tjeraju vas u svako mesto, do vremena kraja i vi ćete ići dole u dubinu tame.

74  I divlja magarica uđe, i veliko mnoštvo bijući sa njim, i reče: Tebi govorim, neprijatelji Isusa koji je zvan Krist, vama govorim da zatvorite svoje oči dok ne vidite svetla: vama govorim, deco Pakla i uništenja, od njega koji ne prestaje od zla do sad, koji uvijek obnavlja svoja dela i stvari koje pristaju njegovu biću: vama govorim, najsramniji, koji češ stradati svojim vlastitim rukama. I šta da kažem o vašemu uništenju i kraju, i šta da kažem, ja ne znam. Jer tamo su mnoge stvari i nebrojene za čuti, i veća su vaša dela od muke koja je sačuvana za vas (Syr. kakogod velika vaša tela, ona su pre malena za vaše odmazde). Ali tebi pričam, đavole, i tvome sinu koji te slijedi: za sad ja sam poslan protiv tebe. I stoga ću reči mnoge riječi u pogledu vaše prirode i korijena, koji vi znate i ne sramite se ali Juda Toma apostol Hrista Isusa govori vam, onaj koji mnogo ljubavi i privrženosti je poslao ovamo: Prije svih ovo mnoštvo koje stoji ovde, izađi i reci mi od koje vrste ste.

75 I odmah žena izađe sa svojom kćeri, oboje kao mrtve osobe i obeščašćenog izgleda, i apostol gledajući ih bio je tužan, naročito za devojku, i reče đavolima: Bog zabranjuje da za vas bude poštede ili pomilovanja, jer vi niste znali poštedjeti niti imali milosti, već u ime Isusa, odlazite od njih i stojte postrani njih. I kada apostol reče tako, žena pade i posta kao mrtva, jer one niti su imale daha niti išta izgovarale: ali đavo odgovori glasno rekavši: Jesi li došao ovde ponovo, ti koji podruguješ se našoj prirodi i vrsti jesi li došao ponovo, koji izbacuješ naše namisli i kao da ih uzimam, ti nisi hteo nas trpjeti da budemo na zemlji uopšte, ali ovo u ovo vreme ti ne možeš izvršiti. I apostol pogodi da ovaj đavo je onaj koji je bio izveden iz druge žene.

76 I đavo reče: Ja molim te, ostavi me da odem gde god hočeš, i stanvati tamo i uzeti zapoved od tebe, a ja se neću bojati vladara koji ima vlast nada mnom. Jer kao što si ti došao da propovedaš dobre stvari, tako sam i ja došao da uništim, i kao mi, ako ne ispuniš volju njega koji te poslao, on će doneti kaznu na tvoju glavu, tako i ja ako ne činim volju onoga ko me je poslao, prije vremena određenog, ću biti poslan u moju vlastitu prirodu, i kao tvoj Hrist pomogao ti u tome što činiš, tako također moj otac pomogao mi je u onome što ja činim, i kao za tebe on pripravio je posude vredne tvoga stanovanja, tako i za mene on traži posude kojima ja mogu ostvariti njegova dela, i kao što on hrani i pribavlja svim podanicima, tako i meni on priprema kazne i muke, sa onima koji postaju moja mesta stanovanja (Syr. oni u kojima stanujem); i kao nadoknadu tvoga rada on daje ti večni život, tako i meni on daje za nagradu za moja dela večno uništenje, i kao što si ti osvježen tvojom molitvom i tvojim dobrim delima i duhovnom zahvalnošću,tako i ja sam osvežen ubistvima i preljubima i žrtvama sa vinom na oltarima (Syr. žrtvama i lijevanicama od vina), i kao što ti preobračaš ljude u večan život, tako i ja izopačujem one koji slušaju me u večno uništenje i muku, i ti primaš svoje a ja moje.

78 I divlji magarci stajali su zajedno i nisu se odvajali jedan od drugoga, ali onaj komu je govor bio dat silom Gospodnjom, dok su svi ljudi šutjeli, on je gledao da vidi šta će oni učiniti – divlji magarac reče apostolu: Zašto stojiš ti besposlen, O apostole Krista Svevišnjeg, koji je gledao da ti pitaš ga za najbolje znanje. Zašto čekaš (Syr. da ga ti pitaš, i on će ti dati. Zašto odlažeš ti, dobri učeniće) jer gle, tvoj učenik želi da pokaže tvojim rukama svoja močna dela. Zašto stojiš još, O glasniče skrivenoga jer (Gospod) tvoj želi da pokaže kroz tebe svoje neizrecive stvari, koje on je pripremio za one koji su vredni njega, da ih čuje. Zašto odmaraš se, O činitelju močnih dela u ime Gospoda jer tvoj Gospodin te osnažuje i izaziva hrabrost u tebi. Ne boj se stoga, jer on neće napustiti dušu koja pripada tebi po rođenju. Počni stoga da prizivaš ga i on će te čuti. Zašto stojiš čudeći se svim delima i njegovim radnjama jer ovo su male stvari koje je on pokazao putem tebe. I šta češ reći u pogledu velikih darova jer nećeš moći da ih objaviš. I zašto se čudite na njegovim izlečenjima tela koja on čini (Syr. koje je došlo do kraja) naročito kada znaš da lečenje njegovo koje je tajno i trajno, koje on donosi na sopstvenu prirodu. I zašto gledaš na privremen život, a nemaš misli na ono što je večno (Syr. kada ne možeš svaki dan misliti na ono što je večno).

79 Ali mnoštvu koje sjedi i gleda da vidi ove koji su bačeni da su podignuti, Ja kažem, verujte u apostola Isusa Krista: verujte u učitelja istine, verujte njemu koji vam je pokazao istinu, verujte Isusu, verujte u Hrista koji je rođen, da rođeni mogu da žive njegovim životom, koji je također podignut kroz detinjstvo, to savršenstvo se može pojaviti njegovim čovjestvom. On je učio svoje učenike, jer on je učitelj istine i čini mudre mudrim (Syr. koji su otišli u školu da kroz njega savršena mudrost bude znana, on je učio svoga učitelja jer on je učitelj istinitosti i gospodar mudrih). Koji također je prinio dar u hramu da bi pokazao da svi prinosi su osveštani. Ovo je njegov apostol, pokazitelj istine, ovo je onaj koji čini volju onoga koji ga posla. Ali doći će lažni apostoli i proroci bezakonja, čiji kraj će biti prema njihovim delima, propovedajući uistinu i upravljajući bekstvom od lošega, ali oni u sva vfemena označeni u grehu, obučeni uistinu sa ovčjom odećom, ali unutar, grabljivi vukovi. Kojima nije dosta jedna žena več kvare mnoge žene; koji, govoreći da oni preziru decu, uništavaju mnogu decu (dečake), za koje oni će platiti kaznu; da zadovoljavaju ne sebe sa njihovim posedima, već žele da sve beskorisne stvari služe samo njima, ispovijedajući da su njihovi apostoli, i sa njihovim ustima oni izgovaraju jednu stvar, ali u njihovu srcu misle drugo, nalažući drugim ljudima da se čuvaju zla, ali oni sami ne čine ništa što je dobro, koji su uračunati umjereni, da nalažu drugim ljudima da se uzdržavaju od preljubne krađe, i požude,ali u svim ovim stvarima oni hodaju tajno, učeći druge ljude da ih ne čine.

80 I kada magarica je izjavila ove stvari, svi gledahu na njega. I kad je on prestao apostol reče: Šta da mislim u pogledu tvoje ljepote, O Isuse, o šta da kažem o tebi, ne znam, ili radije nisam sposoban, jer ja nemam moči da objavim, O Hriste koji si u miru, i jedini mudri koji jedino znaš unutar srca i razumeš misao. Slava tebi, milostivi i spokojni. Slava tebi, mudra riječi. Slava tvome sažaljenju koje je rođeno nama. Slava tvojoj milosti koja je raširena nad nama. Slava tvojoj veličini koja je učinjena malenom za nas. Slava najvišljem kraljevstvu koje je ponizno za nas. Slava tvojoj moči koje je oslabila za nas. Slava tvome Božanstvu koje za nas je viđeno u liku ljudi. Slava čovjštvu koje je umrlo za nas da bi nas učinilo da živimo. Slava tvome oživljenju iz mertvijeh, jer time podizanje i počinak dolazi na naše duše. Slava i hvala (dobra vijest) tvome uzdizanju u nebesa, jer time si pokazao nam put visine, i obečao da čemo mi sjediti sa tobom do tvoje desne ruke i sa tobom suditi dvanaest plemena Izraela. Ti si nebeska riječ Oca, ti si sakriveno svjetlo razumevanja, pokazitelj puta istine, otklonitelj tame, i izbacivač greha.

81 Rekavši tako, apostol stade nad ženama, govoreći: Moj Gospodaru i moj Bože, ja nisam podeljen od tebe (ili ne sumnjam u pogledu tebe), niti kao neko neverujući te prizivam, koji si uvek naš pomagač i podizač, koji daješ svoju moč u nas i ohrabruješ nas i daješ pouzdanje u ljubavi tvojima slugama. Ja molim te, neka ove duše budu izliječene i podignute i postanu takve kakve su bile ranije prije nego su udarene đavolima. I kad on govori tako žene se okrenuše i sedoše. I apostol reče kapetanu da njegove sluge uzmu ih i uvedu ih unutar (Syr. i daju im hrane, jer one nisu jele za mnogo dana). I kad su one ušle, apostol je rekao divljim magaricama, Slijedite me. I one odoše za njim dok ih je doveo dalje od vrata. I kad su oni otišli, on im reče: Odlazite u miru na svoju pašu. Divlji magarci stoga odoše dalje voljno, i apostol je stajao i pazio na njih da one ne budu ozlijeđene od ikoga, dok ne odu daleko i ne budu više viđene. I apostol se vrati sa mnoštvom u kuću zapovednika.

 

 

Deveto Delo: Žena Harisiusa

82 Dogodilo se da je neka žena, žena od Harisiusa, koja je bila sledeća do kralja, čije ime je bilo Migdonija, došla je da vidi i gledala je novo ime i novoga Boga koji je bio oglašavan, i novog apostola koji je došao da poseti njihovu zemlju, i ona je bila nošena od sopstvenih sluga, i zarad velikog mnoštva i uskoga puta oni nisu mogli da je dovedu blizu njega. I ona ode svome mužu da pošalje joj još onih koji će joj služiti, i oni dođoše i priđoše joj, stiskajući ljude i udarajući ih. I apostol vidje i reče im: Zašto zbacujete one koji dolaze da čuju riječ, i koji su je željni a vi želite da budete blizu mene ali ste daleko, kao što je rečeno mnoštvu koje dolazi Gospodu: Imajući oči ne vidite, i imajući uši ne čujete, i on reče mnoštvu: Onaj koji ima uši da čuje, neka čuje, i : Dođite k meni, vi koji radite teško, i ja ću vam dati odmor.

83 I gledajući na one koji su je nosili, on im reče: Ovaj blagoslov i ovo upozorenje (Ovde i drugde je označena razlika između teksta od U i P, Rimski i Pariški rukopis: Bonet štampa ih odvojeno. P je celi mnogo kraći. Syr. se razlikuje od oboje. Ja slijedim U,  ali je veoma pokvaren) koji je obečan njima je za vas koji ste teško natovareni. Vi ste oni koji nose teret težak za nosit, i nosite njenom zapovesti. I premda ste ljudi, oni stavljaju na vas terete kao na teške životinje, jer oni koji imaju vlast nad vama misle da vi niste ljudi kao oni, bilo vezani ili slobodni. Jer niti će posjedi koristiti bogatima, niti siromaštvo će spasiti siromahe od suda, niti smo mi primili zapovest koju ne možemo izvršiti, niti je on stavio na nas teret bolan za nositi koji ne možemo nositi, niti gradeći šta ljudi grade, niti klesati kamen i praviti kuće, kao vaše zanatlije što čine vlastitim znanjem. Ovom zapovedi mi smo primili Gospoda, da ono što nas ne zadovoljava kada je učinjeno od drugoga ovo ne trebamo od nijednog drugoga čovjeka.

84 Uzdržavajte se stoga od preljuba, jer ovo je početak od svih zala, i od krađe, koja je zamamila Juda Iskariota, i dovela ga do vješanja (i od požude), jer koliko mnogo doprinosi požudi ne vide šta rade, i od hvalisavosti i od svih loših dela, naročito onih od tela, kojim dolazi večna osuda. Jer ovo je glavni grad od svih zala, i tako ono donosi ih koji drže njihove glave (vratove) visoko ka tiraniji, i izvodi ih dolje u dubinu, i potčinjava ih pod rukama da ne vide šta čine, zbog čega stvari učinjene od njih su sakrivene od njih.

85 Ali vi postanite ugodni Bogu u svim stvarima, u nežnosti i mirnoći, jer ove Bog pošteđuje, i daje večan život i postavlja smrt na ništa. I nežnost koja slijedi u svim dobrim stvarima, i prevazilazi sve neprijatelje i sama prima krunu pobede, sa nežnošću (Syr.) i šireći ruke ka siromašnima, i sakupljajući potrebe potrebitih, i dajući onima koji su u potrebi, naročito onima koji hodaju u svetosti. Jer ovo je izabrano pred Gospodom i vodi ka večnomu životu, jer ovo je pred Bogom glavni grad svega dobra, jer oni koji se ne trude u smjeru (stadiju) Hrista, neće postići svetost. I svetost se pojavila od Boga, odgoneći preljub, zbacujući neprijatelje, ugodne ka Bogu, jer ona je nepobjediv pobednik, imajući čast od Boga, veličajući mnoge, ona je izaslanik mira, oglašavajući mir, ako iko koristi joj ona biva bez brige, udovoljavajući Gospodu, naročito vremenu otkupljenja, jer ona ne čini ništa loše, već daje život i odmor i radost svima koji joj koriste. (P nema ništa od ovog, i Syr. čini bolji smisao, ali nije interesantan.)

86 Ali blagost je prevazišla smrt i dovela je pod vlast, blagost je zarobila neprijatelja (U i P i Syr. sada prisutni u istomu tekstu), blagost je dobar teret, blagost se ne boji i ne suprotstavlja se mnogima, blagost je mir i radost  i uzvišenost ostalih. Budite stoga u svetosti i primite slobodu od mene, i budite blizu blagosti jer u tima trima glavama je ocrtan Hrist koga ja objavljujem vam. Svetost je hram Hrista, i on koji stanuje u njoj dobija ju za boravište (Syr. i umjerenost je odmor Božiji), jer za četrdeset dana i četdeset noći on je postio, kušajući ništa, i on koji ju je držao će stanovati u njoj kao na planini. I blagost je njegova hvala: jer on reče Petru našem drugu apostolu: Okreni svoj mač i stavi ga opet u korice, jer ako ja želih da učinim tako, ne bih li doveo više od dvanaest legija anđela od Oca.

87 I kad je apostol rekao ove stvari na slušanje svega mnoštva, oni su gazili i stiskali jedno na drugo, i žena Harisiusa kraljeva rođaka je poskoćila iz njene stolice i bacila se na zemlju pred apostola, i uhvatila njegove stope i molila ga i govorila: O učeniće živoga Boga, ti si došao u pustu zemlju, jer mi živimo u pustinji, bijući kao robusne životinje u našem razgovoru, ali kako ćemo biti spaseni tvojim rukama, ja molim te, stoga, misli na mene, i moli za me, da sažaljenje Božije koga ti propovedaš dođe na mene, i ja budem njegovo mesto stanovanja i budem pridružen u molitvi i nadi i vjeri u njega, i također primim pečat i postanem sveti hram i da bi on živeo u meni.

88 I apostol reče: Ja molim i molim za sve vas, braćo, koji verujete u Gospodina, i za vas sestre, koje se nadate u Hrista, da u svima vama riječ Božja bude svetište i imate njegovo svetište unutar, jer mi nemamo moči nad njima (Syr. jer vam je data moč nad sopstvenim dušama). I on poče da govori ka ženi Migdoniji: Ustani sa zemlje i sredi se (skini svoje ukrase, P; misli na sebe, Syr.) Jer ova odjeća koja je obučena neće ti koristiti niti za lepotu tijela, niti tvoju pojavu, niti slavu tvoga položaja, niti vlast ovoga svijeta, niti nečist odnos sa tvojim mužem će ti biti na korist ako si ožalošćena od istinskog prijateljstva, jer pojava ukrašavanja dolazi do ničega, i tijelo stari i mijenja se, i odjeća se iznosi, i vlast i gospodstvo prolazi (U pokvareno; P skraćuje; Syr. ima: prolazi praćeno sa kaznom, kao što se svaka osoba ponaša u tom), i društvo rađanja prolazi, kao što je kao da je prokleto. Isus jedino živi večno, i oni koji se nadaju njemu. Tako je on govorio, i rekao ženi: Odlazi u miru, i Gospod će učiniti te vrednom njegovih vlastitih tajni. Ali ona reče: Bojim se da odem, da me ti ne zaboraviš i odeš drugome narodu. Ali apostol reče njoj: Čak ako odem, neću napustiti te samu, ali Isus od svoga sažaljenja će biti sa tobom. I ona pade i učini mu poklonjenje i ode svojoj kući.

89 A Harisius, rođak od Misdeja kralja, okupao se i vratio i otišao da jede. I on upita u pogledu njegove žene, gde je, jer ona nije izašla iz svoje sobe da ga srete kako je uobičajavala. I njene sluškinje rekoše mu: Ona nije dobro. I on uđe brzo u njenu sobu i nađe je da leži na krevetu i pokrivena, i on otkri je i poljubi je, govoreći: Zašto si tužna danas. A ona reče: Nisam dobro. I on reče njoj: Zašto nisi držala odjelo tvoje slobode (Syr. daj dužno poštovanje tvom položaju kao slobodne žene) i ostani u svojoj kući, ali išla si i slušala uzaludne govore i gledala na dela čarobnjaštva, ali ustani i jedi sa mnom, jer ja ne mogu objedovati bez tebe. Ali ona reče njemu: Danas odbijam, jer se uveliko bojim.

90 I kad Harisius je čuo ovo od Migdonije, on nije hteo ići jesti, već naredi svojim slugama da je odvedu da jede sa njim (Syr. donesite hranu njemu da bi jeo u njenoj prisutnosti): kad oni doneseše, on je želio da ona jede sa njim, ali ona se izvinjavala, jer nije htela, on je jeo sam, govoreći njoj: Zarad tebe sam odbio da jedem sa Misdejom kraljem, a ti, nisi voljna da jedeš sa mnom, ali ona reče: To je jer nisam dobro. Harisius stoga usta kao da je želio i htio spavati sa njom, ali ona reče: Nisam li ti rekla da za danas odbijam.

91 Kad je on čuo to on je otišao u drugi krevet i zaspao, i budeći se iz sna on reče: Moja gospođa Migdonija, čuj san koji sam vidio. Ja videh sebe kako ležim pred stolom do Misdeja kralja, i jela svih vrsta su postavljena pred nas: i videh orla dođe sa neba i odnese ispred mene i kralja dve jarebice, koji on postovi nasuprot svoga srca, i opet on dođe nad nas i letio je iznad nas, i kralj naredi luk da mu se donese, i orao opet uhvati ispred nas goluba i grlicu, i kralj odape strijelu na njega, i prođe kroz njega od jedne strane do druge i nije ga povredilo, a on bijući neozlijeđen usta u svoje sopstveno gnijezdo. I ja probudih se, i bih pun straha i bolno klonuo, jer sam kušao jarebicu, i on mi nije dao da stavim ponovo u svoja usta. I Migdonija mu reče: San je dobar: jer ti svaki dan jedeš jarebice, ali ovaj orao nije kušao jarebicu do sada.

92 I kad je bilo jutro Harisius ode i obuče se i obuče svoju desnu nogu sa levom cipelom, i stade i reče Migdoniji: Šta je ova stvar naizgled, san i ovo moje delo! Ali Migdonija mu reče: I ovo također nije zlo, već izgleda mi veoma dobro, jer od nezgodnog dela biti će promena u bolje. I on opra svoje ruke i ode da pozdravi Misdeja kralja.

93 I tako Migdonija usta rano i ode da pozdravi Judu Tomu apostola, i ona ga je našla da razgovara sa zapovednikom i mnoštvom, i on ih je savetovao i govorio o ženi koja je primila Gospoda u dušu, čija žena ona je, i kapetan reče: Ona je žena od Harisiusa rođaka od Misdeja kralja. I: Njen muž je težak čovek, i u svakoj stvari koju on kaže kralju on ga sluša: i on neće dopustiti joj da nastavi u ovom naumu koji je ona obečala, jer često on ju je hvalio pred kraljem, govoreći da nema nikoga kao nju u ljubavi: sve stvari stoga koje ti govoriš ka njoj su strane njoj. I apostol reče: Ako uistinu i zasigurno Gospod će podignut na njenu dušu i ona je primila seme koje je bačeno na nju, ona neće imati brige u ovom privremenom životu, niti se bojati smrti, niti će Harisius moći da joj našteti uopće, jer veći je on koga je ona primila u svoju dušu, ako ga je primila uistinu.

94 I Migdonija čuvši ovo reče apostolu : Uistinu, moj Gospode, ja sam primila seme tvojih reči, i ja ću nositi plod nalik na to seme. Apostol reče: Naše duše daju slavu i zahvaljuju ti, O Gospode, jer oni su tvoji, naša tela daju hvalu tebi, koji si ubrojen vrednim da postaneš mesto stanovanja nebeskog dara. I on reče također onima koji su stajali do: Blagosloveni su sveti, čije duše nikad ih nisu osudile, jer su ih stekle i nisu podeljene protiv sebe, blagosloveni su duhovi čistih, i oni koji su primili nebesku krunu celu od svijeta (doba) koja im je dodeljena, blagoslovena su tela svetih, jer su ubrojana vrednim da postanu hramovi Božji, da Hrist stanuje u njima: blagosloveni ste vi, jer vi imate moč da opraštate grehe: blagosloveni ste vi ako ne izgubite ono što vam je povjereno, već radujući se i odlazeći nosite sa vama: blaženi su sveti, jer vama je dato da pitate i primite: blaženi su krotki jer vas je Bog ubrojao vrednim da postanete nasljednici nebeskog kraljevstva. Blagosloveni su krotki, jer vi ste oni koji su prevladali neprijatelja, blagosloveni su krotki, jer ćete videti lice Gospoda. Blagosloveni ste vi koji ste gladni Gospodnje koristi jer za vas je odmor položen, i vaše duše raduju se nadalje. Blaženi ste vi koji ste mirni, (jer ste ubrojani vrednim) da budete oslobođeni od greha (i od zamene čistih i nečistih životinja). I kada apostol je rekao ove stvari na čujenje svega mnoštva, Migdonija je bila još više utvrđena u vjeri i slavi i veličini Hristovoj.

95 Ali Harisius rođak i prijatelj Misdeja kralja dođe na svoj doručak i ne nađe svoju ženu u kući, i on je ispitivao sve koji su bili u njegovoj kući. Gde je vaša gospođa nestala. I jedan od njih odgovori i reče: Ona je otišla tome strancu. I kad je on čuo ovo od sluge, on je bio ljut na druge sluge jer mu oni odmah nisu rekli šta je bilo: i on sjede i čekao ju je. I kad je bila večer i ona došla u kuću on reče joj: Gde si bila. A ona odgovori i reče: Sa liječnikom. A on reče: Je li taj stranac ljekar? A ona reče: Da, on je ljekar duša: jer mnogi ljekari ne liječe tijela koja su rastrojena, ali on duša koje nisu uništene. Harisius, čuvši ovo, bio je veoma ljut u sebi na Migdoniju zarad apostola, ali on joj ne odgovori ništa, jer se bojao, jer ona je bila iznad njega i u bogatstvu i po rođenju, ali on je otišao da večera, a ona je otišla u sobu. I on reče slugama: Pozovite je na večeru. Ali ona nije htela doći.

96 I kad je on čuo da ona nije htela izaći iz njene sobe, on uđe i reče joj: Zašto nečeš da jedeš sa mnom i možda ne spavaš sa mnom kako je potreba, u pogledu ovoga imam veliku sumnju, jer sam čuo da taj vrač i varalica uči ljude da čovek ne treba da živi sa svojom ženom, i da šta priroda traži i božanstvo je odredilo on zbacuje. Kad Harisius je rekao ove stvari, Migdonija je šutjela. On reče joj ponovo: Moja gospo i suprugo Migdonija, ne budi zavedena uzaludnim rečima, niti delima čarobnjaštva koje sam čuo da ovaj čovek izvodi u ime Oca , Sina i Svetoga Duha; jer nikad se do sada nije čulo u svijetu da je iko oživio mrtve i kako čujem, kaže se za ovoga čovjeka da on podiže mrtve. A za to on niti jede niti pije, ne misli da zarad pravednosti on niti jede ni pije već on ovo radi jer on ne poseduje ništa, za što on treba da radi što nije čak njegov dnevni hleb. I on ima jednu odeću jer on je siromašan, i kako ništa ne prima od ikoga (on čini tako, da bude siguran, jer on zna u sebi da on uistinu ne liječi nijednoga čovjeka, Syr.)

97 I kad Harisius reče tako, Migdonija bi tiha kao kamen, ali je molila, pitajući kada će biti dan, da bi ona išla apostolu Hristove. I on povuče se od nje i ode da jede teških misli, jer je mislio spavati sa njom prema želji. I kad je on otišao, ona kleknu i molila je, govoreći: Gospode Bože i Gospodaru, milostivi Oče, Spasitelju Kriste, ti mi daj snage da prevladam besramnost Harisiusa, i daj mi da držim svetost u kojoj si ti zadovoljan, da bih i ja mogla naći večan život. I kad je ona tako molila on položi sebe na krevet i pokri se.

98 Ali Harisius kad je jeo dođe na nju, i ona zaplaka, govoreći: Ti nemaš više nijednu sobu od mene, jer moj Gospod Isus je veći od tebe, koji je sa mnom i počiva u meni. I on se smijao i reče: Zašto se ismijavaš, govoreći ovo o tom vračaru, i zašto mu se podruguješ, koji reče: Vi nemate života sa Bogom osim ukoliko ne očistite sebe. I kad je on tako rekao on je pokušao da spava sa njom, ali ona nije izdržala već zaplaka gorko i reče: Ja te zovem, Gospodine Isuse, ne zaboravi me! Jer u tebi imam svoj zaklon, jer kad sam spoznala da ti tražiš one koji su pokriveni u neznanju i spašavaš ih koji su držani u grehu. I sada molim te čiju reč sam čula i poverovala, dođi mi na pomoć i spasi me od besramnosti Harisiusa, da ova gadost ne uzme me rukom. I ona skupi svoje ruke zajedno (sveza svoje ruke, Syr.) i uteče od njega gola, i kako je ona išla povuče zavjesu od spavaće sobe i omota se njome, i ode do svoje sluškinje, i spava tamo kod nje.

99 Ali Harisius je bio u teškoći celu noć, i udari svoje lice sa rukama, i mislio je u tom času da kaže kralju u pogledu zla koje mu je učinjeno, ali je mislio u sebi, govoreći: Ako velika težina koja je na meni uvjerava me da idem sada k kralju, koji će me uvesti sebi jer ja znam da moja muka me je zbacila od mojih višljih pogleda i mog hvalisanja i dostojanstva, i bacilo me u ovu ništavnost i odvojilo moju sestru Migdoniju od mene. Da, ako kralj sam stane pred vratima u ovom času, ja ne bih mogao otići i odgovoriti mu. Ali čekati ću do zore, i znam da šta god upitam od kralja, on će mi dati, i ja ću mu reći o ludosti toga stranca, kako je on okrutno zbacio velikog i slavnoga u dubinu. Jer nije da me to žalosti, da sam lišen njegog društva, ali za njom sam tužan, jer njena veličina duše je ponizna, bijuči časna gospođa u koju niko iz njene kuće ikada je našao grešku (osudio), ona je pobegla gola, trčeći iz vlastite spavaonice, i ne znam gde je otišla, i moglo bi biti da je izludjela od tog čarobnjaka, i u njenom ludilu je izašla na javno mesto da ga traži, jer nema ništa što znači njoj osim njega i stvari koje su izgovorene od njega.

100 I tako rekavši on poče da plače i govori: Jao meni, O moja pratiljo, i tebi pored! Jer sam pre rano ožalošćen od tebe. Jao meni, moja najdraža, jer ti prednjačiš sav narod: niti sina ni kćeri sam imao od tebe da bih se odmarao u njima, niti si stanovala sa mnom punu godinu, i zlo oko te je uhvatilo od mene. Je li nasilje smrti te uzelo, i trebam li se ubrojati među kraljeve i velikaše: ali da bih pretrpio ovo od ruku stranca, i bio kao rob koji je u bijegu, ka mojoj lošoj sreći i tugi moje nesrećne duše! Neka ne bude zapreke za mene dok ga ne uništim i osvetim ovu noć, i neka ne budem udovoljen pred Misdejom kraljem ako me on ne osveti sa glavom ovoga stranca; (i ja ću mu reći ) o Siforu zapovedniku koji je bio prilika za ovo. Jer radi njega se stranac pojavio ovde, i odsjeo u njegovoj kući, i mnogi su tamo koji ulaze i izlaze koje on uči novo učenje, govoreći da niko ne može živjeti ako se ne odrekne imanja i postane odricatelj kao sam, i on se nastoji da učini mnoge sudionicima sa njim.

101  I kako je Harisius mislio o ovim stvarima, dan je svanuo, i nakon noći, on je mislio, i obuo se i otišao dole i u težini pozdravio kralja. I kad kralj vidje ga on reče: Zašto si tužan, i dolaziš tako odjeven i ja vidim da tvoja pojava je promenjena. I Harisius reče kralju: Imam novu stvar da ti kažem i novu pustoš koju Sifor je donio u Indiju, čak nekog hebrejina, vračara, koga je odsjeo u svojoj kući i koji ne odilazi od njega, i mnogi su tamo koji idu njemu: koje također on uči o novomu Bogu, i stavlja na njih nove zakone kakvi nikad se nisu čuli, govoreći: Nemoguće je za vas uči u večan život koji vam oglašavam, ukoliko se ne oslobodite vaših žena, i tako žene od njihovih muževa. I dogodilo se da moja nesretna žena je također išla k njemu i postala slušalac njegovih reči, i ona veruje njima, i u noći ona me napustila i pobegla strancu. Ali pošalji ti po oboje Sifora i tog čarobnjaka koji je skriven sa njim, i posjeti ih lično, da svi od tvoga naroda ne stradaju.

102 I kad Misdej njegov prijatelj je čuo ovo on reče mu: Ne budi tužan niti klonuo, jer ja ću poslati po njega i osvetiti te, i ti češ imati svoju ženu opet, i drugi koje ne mogu osvetiti. I kralj ode i sjede u sudnicu, i kad je bilo namešteno on zapovedi Siforu zapovedniku da bude pozvan. Oni odoše stoga u njegovu kuću i nađu ga kako sjedi na desno ruke apostola i Migdonija do njegovih nogu, slušajući ga sa svim mnoštvom. I oni koji behu poslani od kralja rekoše Siforu: Sjediš li ovde slušajući uzaludne riječi, a Misdej kralj u gnjevu mislio je da uništi te zarad ovog vrača i prevaranta koga si doveo u tvoju kuću. A Sifor slušajući bi pao, ne zarad kraljeve prijetnje protiv njega, već zarad apostola, jer kralj je bio raspoložen suprotno njemu. I on reče apostolu: Ja sam tužan zbog tebe: jer ja ti rekoh iz prva da ta žena je žena Harisiusa kraljeva prijatelja i rođaka, i da on neće trpjeti nju da čini šta je obečala, i sve što on traži od kralja on daje mu. Ali ašpostol reče Siforu: Ne boj se ništa, već veruj u Isusa koji zastupa nas sve, jer u njegov zaklon mi smo sakupljeni. I Sifor, čuvši to, stavi svoju odeću oko sebe i ode ka Misdeju kralju.

103 I apostol je ispitivao Migdoniju: Šta je uzrok da tvoj muž je ljut na tebe i naumio je ovo protiv nas. A ona reče: Jer ja nisam dala sebe ka pokvarenosti, jer je želio prošle noći da me potčini ka strasti kojoj on služi: a on komu sam predala moju dušu izbavio me je iz njegovih ruku, i ja pobegoh od njega gola, i spavah sa dojiljom, ali što ga je snašlo ja ne znam, zašto je izmislio ovo. Apostol reče: Ove stvari nas neće ozlediti, ali veruj ti u Isusa, i on će zbaciti gnjev Harisiusa i njegovo ludilo i njegov nasrtaj;, i on će biti drug tvoj u strašnom putu, i voditi će te u svoje kraljevstvo, i on će te voditi u večan život dajući ti pouzdanje koje ne prolazi niti se mijenja.

104 A Sifor je stajao pred kraljem, i on ga je pitao: Tko je taj vračar i odakle, i šta uči on koga si sakrio u svojoj kući. A Sifor odgovori kralju: Ti nisi u neznanju, O kralju, koju nevolju i tugu ja, sa mojim prijateljima imam u pogledu moje žene, koju ti znaš i mnogi drugi se sećaju, i u pogledu moje kćeri, koju cijenim više od svih mojih posjeda, koje vreme i iskušenje sam pretrpio, jer sam postao podsmijeh i prokletstvo u celoj našoj zemlji. I ja čuh izveštaj ovoga čoveka i odoh njemu i molih ga, i uzeh ga i dovedoh ovde. I kako sam išao putem ja videh čudesne i nevjerovatne stvari, i ovde također mnogi su čuli o divljoj magarici i u pogledu đavola koga je on izveo, i izlečio moju ženu i kćer, i sada su zdravi, i on nije tražio nagrade već je tražio vjeru i svetost, taj čovjek treba postati sudionik sa njim u čemu god on čini, i ovo on uči da se obožava i boji jednoga Boga, vladara svih stvari, i Isusa Hrista njegova Sina, da bi oni imali večni život. I ono što on jede je kruh i sol, a njegovo piće je voda od večera do većeri, i on čini mnoge molitve, i štogod on upita od svoga Boga, on mu daje. I on uči da ovaj Bog je svet i močan, i da Krist je živ i oživio, zato on također nalaže im koji su prisutni da dođu k njemu u svetosti i čistoti i ljubavi i vjeri.

105 I kad Misdej je čuo ove stvari od Sifora on posla mnoge vojnike ka kući Sifora zapovednika, da dovedu Tomu apostola i sve koji se nađu tamo. I oni koji su bili poslani uđoše i nađoše ga kako uči mnogo naroda, i Migdonija je sjedila do njegovih nogu. I kad su oni videli veliko mnoštvo koje je bilo s njim, oni su se bojali, i otišli su do njihova kralja i rekli: Mi se ne usuđujemo reći išta njemu, jer tamo je veliko mnoštvo sa njim, i Migdonija sjedi pred njegovim nogama slušajući stvari koje on govori. I kad Misdej kralj i Harisius su čuli ove stvari, Harisej poskočio je pred kralja i povukao mnogo ljudi sa njim i rekao: Ja ću ga dovesti, O kralju, i Migdonija čije razumevanje je oduzeto. I on dođe do kuće Sifora zapovednika, uveliko uznemiren, i nađe ga (Tomu) kako uči: ali Migdoniju nije našao,jer ona se povukla ka njenoj kući, saznavši da je rečeno njenom mužu da ona je tamo.

106 I Harisej reče apostolu: Ustani, ti ludi i uništitelju i neprijatelju moje kuće, za mene tvoje vračanje ne može ozlediti, je ja ću staviti tvoje mađije na tvoju glavu. I kad je on tako rekao, apostol pogleda na njega i reče mu: Tvoje prijetnje će se vratiti na tebe, jer ti meni ne možeš naškoditi ičim: jer veći od tebe i tvoga kralja i cele tvoje vojske je Gospod Isus Hrist u koga imam poverenja. I Harisej uze maramu (turban, Syr.) od jednog od svojih robova i baci oko vrata apostola, govoreći:  Uzmite ga i vodite, da vidim da li njegov Bog može da ga izbavi iz mojih ruku. I oni ga vodiše do Misdeja kralja. I apostol stade pred kralja, akralj mu reče: Reci mi tko si ti i kojom moči ti činiš ove stvari. Ali apostol je ćutao. I kralj zapovedi svojim oficirima (podanicima) da on bude bičevan sa stotinu i dvadeset osam (stotinu i pedeset, Syr.) udaraca, i vezan, i bude bačen u zatvor, i oni svezaše ga i odvedoše ga. I kralj i Harisej razmišljali su kojom smrću da ga kazne, jer mnoštvo ga je obožavalo kao Boga. I naumili su da kažu: Ovaj stranac je psovao kralja i on je varalica.

107 Ali apostol ode u zatvor veseleći se, i reče: Ja hvalim te, Isuse, jer ne samo da si me učinio vrednik,već da također pretrpim mnogo zarad tebe. Dajem ti zahvalu stoga, Gospode, da sjetiš se mene i daš mi strpljenja: Ja zahvaljujem ti Gospode, da zarad tebe ja sam prozvan vračarom i čarobnjakom. Primi me stoga sa blagoslovom (Syr. daj mi da primim blagoslov) siromašnih i ostalih umornih, i blagoslov njih koje ljudi mrze i progone i psuju , i govore zle reči o njima. Jer gle, zarad tebe Ja sam omražen: gle zarad tebe sam odsječen od mnogih, i zarad tebe oni zovu me takvim kakav nisam.

108 I kako je molio, svi zatvorenici su gledali na njega, i molili ga da moli za njih: i kad je molio i sjeo, on poče da izgovara psalam ovom mudrošću:

(Ovde slijedi Himna Duše: najznačajnije delo, izvorno u Sirijskom, i izvjesno stariji od Dela, sa kojim nema stvarnu vezu. Mi imamo je u grčkom u jednomu rukopisu, Velićelianskom, i u navođenju , opisivanju Niketasa Tesalijskog, nađeno i izloženo od Bonneta.)

1 Kad sam bio malo dete

U palači moga Oca

2 i odmarao se u bogatstvu i raskoši mojih negovatelja,

Iz istoka, naše domovine,moji roditelji opskrbiše me i poslaše me.

4 I iz bogatstva onih njihovih blaga oni staviše zajedno tovar

5 i mnogo i lako, da mogu da nosim sam.

6 Zlato je teret, onih koji su gore (ili iz zemlje Eleana ili Gileana),

I srebro veliko blago (ili od Gazaka velikog)

7 i kamenje, halkedonij od Indijaca

I biserje od Kosana (Kušan)

8 i oni naoružaše me sa jako

9 i skidoše sa mene (Gr. Staviše na mene) odeću sa draguljima, sjajna sa zlatom, koju oni su izradili za mene jer su me voljeli

10 i odeća koja je bila žuta , učinjena za moj stas

11 i oni učiniše zavjet sa mnom, i upisaše ga u moje razumevanje, da ja ne zaboravim, i reče:

12 ako ideš dole u Egipat, i vrati otamo jedan biser

13 koji je tamo (usred mora) opasan oko proždrljive zmije

14 staviti češ na sebe (opet) odeću sa draguljima, i taj ogrtaš na kojemu počiva (koji je na njemu)

15 i jer sa tvojim bratom koji je sledeći do nas (Gr. Dobro upamćen) nasljednik (Gr. Glasnik) u našemu kraljevstvu.

109. 16 I ja izađoh sa Istoka putem teškim i strašnim, sa dva vodića

17 bio sam neiskušan putujući njime.

18 i prođoh granice Mosana (Maišana) gde je pribježište trgovaca Istoka,

19 i stigoh do zemlje Vavilonjana (i dođoh do zidova Sarbuga).

20 Ali kada sam ulazio u Egipat, vodići ostaviše me koji su putovali sa mnom.

21 I ja odoh najkraćim putem do zmije, i do njene rupe prebivah

22 gledajući na njega koji spava, da bih uzeo biser od njega.

23 i kako bijah sam ja učinih moj izgled stranim, i pojavih se kao stranac mome narodu.

24 i tamo ja videh moga rođaka sa Istoka, slobodno-rođenoga

25 mladić od milosti i lepote, sin kraljevića (pomazanik).

26 On dođe k meni i stanova sa mnom

27 i ja imah ga za druga, i učinih ga prijateljem i sadionikom u mome putovanju (ili trgovanju)

28 i ja zadužih ga da se čuva Egipćana, i od učestvovanja u tim prljavim stvarima (udruživanja sa tim nečistim ljudima).

29 i ja obukov njihovu odeću, da im ne izgledam strano, i jedan koji je došao bez

30 da povrati biser, i da se egipćani ne probude zmiju protiv mene

31 ali, ja ne znam tu priliku, oni su saznali da ja nisam iz njihove zemlje

32 i sa pohotom oni su učinili za mene prevaru, i ja kušah od njihove hrane.

33 i nisam znao više da je on kraljev sin, i ja postah sluga njihovome kralju

34 i ja zaboravih također biser koji moji oci su mi poslali

35 i zarad težine njihove hrane ja padoh u dubok san.

110. 36 Ali kad me to snašlo, moji oci takođe behu svesni toga, i tugovahu za mnom

37 i proglas bi objavljen u našemu kraljevstvu, da svi treba da se sastanu na našim vratima.

38 i tada kraljevi Partije i oni koji su vršili službu i velikaš Istoka

39 učiniše rješiše u pogledu mene, da ja ne trebam napuštati Egipat

40 i kraljevići napisaše mi označavajući ovo (i svaki velikaš označio je svoje ime na njega, Syr.)

41 Od tvoga Oca Kralja kraljeva, i tvoja majka koja vlada Istokom,

42 i tvoj brat koji je drugi do nas, našemu sinu koji je u Egiptu, mir.

43 Ustani i probudi se iz sna, i poslušaj riječi pisma

44 i sjeti se da si sin kraljeva, jer gle, ti si došao pod jaram okova

45 sjeti se bisera za kojima si poslan u Egipat (Gr. Stavlja ovo nakon 46)

46 Sjeti se odeće išarane zlatom

47 (i slavan ogrtač koji si trebao nositi i kojim pokrivati sebe.) Tvoje ime je zapisano u knjizi života,

48 i sa tvojim bratom koga si primio (biti češ) u našemu kraljevstvu.

111. 49 (i moje pismo je a) i Kralj (izaslanik) zapečati ga (sa desnom rukom)

50 zarad zlih, čak dece Vavilonjana i okrutnih demona Labirinta (Sarbug, Syr.)

51 ( Letio je kao orao, kralj od svih ptica)

52 Letio je i osvetljavao me, i postao sav govor

53 I na glas njegov i osećaj njegov dignut iz sna

54 i ja ga uzeh i poljubih (i slomih pečat) i pročitah.

55 i bilo je napisano u pogledu onoga što je zapisano u mome srcu

56 i ja se setih odmah da sam sin kraljeva, i moja sloboda čeznula (tražila) je svoju vrstu

57 i ja setih se bisera za kojim bih poslan u Egipat

58 i ja počeh (ili dođoh) sa čarima protiv užasne zmije

59 i ja prevladah ga (ili uspavah) zovući ime moga Oca na njega,

60 (i ime naše drugo po redu, i moju majku kraljicu Istoka).

61 i ja odnesoh biser i okrenuh se da nosim mojim očevima.

62 i skidoh prljavu odeću i ostavih je u njihovoj zemlji,

63 i upravljah svoj put napred ka svetlu moje domovine na Istoku

64 i na putu ja nađoh moje pismo koje me probudilo

65 i ono, kao da je uzelo glas i podiglome kad sam spavao, također vodilo me sa svetlom koje došlo je od njega.

66 jer u vremena kraljevska odeća od svile (sjala) je pred mojim očima,

67 (i sa njegovim glasom i vodstvom požurivalo me,)

68 i sa ljubavi vodilo me vukući me napred

69 i ja prođoh Mabirint (Sarbug), i ja ostavih Babilon na levu ruku sebe

70 i ja dođoh u Meson (Mesenu, Maišan) velik

71 koji leži na obali mora,

72 (i moje svetli ogrtač koji sam skinuo, i podogrtač kojim beh obučen)

73 od visina Warkana (Hirkanije) su moji roditelji poslali tamo

74 rukom njihovih rizničara, kojima su predali ga, zarad njihove vjernosti

112. 75 Ali ja se ne sjetih svjetlosti njegove, jer bijah još dijete i veoma mlad kada sam ostavio palaču moga Oca,

76 ali odjednom, kada videh odeću kao učinjenu meni kao da je u ogledalu.

77 i ja gledah na celoga sebe (ili videh je celu na sebi) i ja znah i videh sebe kroza nji,

78 da mi besmo podeljeni nadvoje, bijući kao jedan, i opet besmo jedno u izgledu

79 Da, rizničari također koji mi donesoše odeću

80 ja gledah, da oni behu dvoje, a jedan izgled je bio na oboje, jedan kraljevski znak bio je na obje njih.

81 Novac i bogatstvo imali su u njihovim rukama, i platiše mi dužnu cenu,

82 i voljene odeće, koja je šarena sa svetlim bojama

83 sa zlatom i dragim kamenjem i biserima lijepih nijansi

84 behu pričvršćeni iznad 8ili na visini)

85 (i sa kamenjem tvrdim behu svi izgledahu pričvršćeni),

86 i kao kralj kraljeva bi sve u svemu tome

87 Safirno kamenje bilo je prikladno postavljeno u njemu gore (ili, kao safirni kamen behu njegove višestruke nijanse).

113. 88 I opet ja videh da kroz pokrete znanja su bili izlazili

89 i bilo je spremno da progovori

90 i čuo se govor (sa onima koji ga donesohu)

91 Ja sam od njega koji je hrabriji od svih ljudi, za čije dobro ja sam odgojen sa Ocem samo.

92 i također ja videh njegov izgled (tako Gr. –Syr. Ja videh u sebi da moj izgled raste u skladu sa njegovim radom).

93 I svi njegovi kraljevski pokreti su počivali na meni kako sam rastao prema poticaju njega (i sa njegovim kraljevskim pokretima bio se raširio prema meni).

94 i požurio je, dostižući iz ruke (onomu koji je donio) njemu koji je htio primiti

95 i mene je također čežnjivo pobudio da počnem i sretnem ga i primim.

96 i ja ispružih i primih, i ukrasih sebe sa lepotom boja odtoga (večinom Syr.; Gr. Pokvareno)

97 i u mojoj kraljevskoj odeći prelijep u izgledu ja ukrasih sebe celog

98 i kad ga obukoh na sebe, ja bijah podignut na mesto mira i počasti

99 i ja pognuh moju glavu i obožavah svjetlost Oca koji je poslao je meni.

100 jer ja izvrših njehove zapovijedi, i on tako šta je obečao

101 i vrata njegove palače koja su bila od početka ja pomiješah među (njegove velikaše),

102 i on se radovao nada mnom i primio me sa njim u njegovu palaču

103 i sve njegove sluge su ga slavile sa slatkim glasovima.

104 i on je obečao mi da sa njim ja ću biti poslat do vrata kralja.

105 da sa mojim darovima i mojim biserjem mi se pojavimo zajedno pred kraljem.

(Odnah na ovo, u sirijskom, slijedi Pesma Slave od Tome apostola sastojeći se od četrdeset i dva pripisivanja hvale i četiri završne rečenice (Wright, pp 245-51). Nema nikakvog odnošenja ka Delima, i nije u sebi tako značajan da bi trebao biti umetnut ovde.)

114 I Harisej ode kući zadovoljan, misleći da će njegova žena biti sa njim, i da je ona postala takva kakva je bila ranije, prije nego li je čula božansku riječ i vjerovala u Isusa. I on ode, i nađe nju sa kosom razbarušenom i njenom odećom poderanom, i kad on to vidje on reče joj: Moja gospo Migdonija, zašto ova okrutna bolest te drži i zašto si uradila ovo. Ja sam tvoj muž od tvoga djevojaštva, i i bogovi i zakon dao mi je da vladam nada tobom, šta je ovo tvoje veliko ludilo, da si ti postala podsmijeh celoga našega naroda, ali odloži svoju brigu koja dolazi od toga bajača, i ja ću ukloniti njegovo lice između nas, da ti ne vidiš ga više.

115 Ali Migdonija kada je čula dade se u žalost, tugujući i Harisej reče ponovo: Jesam li toliko pogrešio bogovima da su me oni unesrečili sa takvom bolesti koja je moja velika uvreda da su me bacili u takvo poniženje. Ja molim te. Migdonija ne muči moju dušu sa žalosnim pogledom na tebe i tvojom pojavom i ne pati moje srce brigom za tebe. Ja sam Harisej tvom muž, koga svi narodi časte i boje se. Šta da radim ne znam kamo da se okrenem. Šta da mislim da li da ćutim i trpim još ko može biti strpljiv kada ljudi uzimaju njegovo blago i ko može izdržati da izgubi svoje lijepe puteve i šta je tamo za mene (Syr. tvoje ljepote koje su uvijek preda mnom) miris tebe je u mojim nosnicama, i tvoje svetlo lice je učvršćeno u moje oči. Oni oduzimaju moju dušu, i lijepo tijelo kojem se ja radujem da vidim oni uništavaju, i to što oštri moje oči oni zaslepljuju i odsecaju od moje desne ruke: moja radost se okreće u žalost i moj život u smrt, i svjetlo njegovo je obojeno tamom. Neka nijedan čovjek od vas moj rođak nadalje me ne gleda, od vas nema mi pomoći, niti ću ja ubuduće obožavati bogove istoka koji su me zamotali u takve nesreće, niti moliti ih više niti žrtvovati im, jer ja sam ožalošćen od moje supruge. I šta drugo da ja pitam za njih za svu moju slavu koja je uzeta, jer ja sam kraljević i slijedeći do kralja u moči, ali Migdonija me stavila na ništa, i oduzela sve ove stvari. (Da li je neko oslepeo moje oči, i da tvoje oči gledaju na mene kao da ih neće, Syr. koji ima više dodatih rečenica, istoga značenja.)

116 I kad Harisej izgovori ovo sa suzama, Migdonija je bila tiha i gledajući na zemlju, i opet on dođe k njoj i reče: Moja gospo Migdonija, najpoželjnija od mene, sjeti se da od svih žena kojesu u Indiji ja izabrah i uzeh tebe kao najljepšu, iako ja bih se pridružio u braku mnogima ljepšima, ali lažem, Migdonija, jer uz pomoć bogova ne bi bilo moguće da nađu drugu kao ti u zemlji Indije, ali teško je meni zacelo, jer ti nečeš čak odgovoriti mi riječ, ali ako želiš, izruži me, tako da budem udostojen riječi od tebe. Pogledaj na mene, jer ja sam ljepši od toga vračara, ali ti si moje blago i čast, i svi ljudi znaju da nema nikoga kao ja, i ti si moje vrste i rođaka, i gle, on te uzima od mene.

117 I kad je Harisej tako rekao, Migdonija mu reče: On koga ja volim je bolji od tebe i tvoga imanja, jer tvoje imanje je od zemlje i vraća se u zemlju, ali on koga ja volim je od neba i uzeti će me sa sobom u nebo. Tvoje bogatstvo prolazi, i tvoja ljepota će nestati, i tvoja odeća, i tvoja mnoga dela, i ti češ biti sam, gol, sa tvojim sagrešenjima. Ne prizivaj u moje sječanje tvoja dela (ka meni), jer ja molim Gospoda da mognem te zaboraviti, tako da se ne sječam više ranijih zadovoljstava i običaja tela, koja će proći kao sjena, ali Isus jedini traje zauvek, i duše koje se nadaju u njega. Isus sam će razrešiti me od sramnih dela koja ja činih sa tobom. I kad Harisej je čuo ovo, on se okrenu da spava, bolan u duši, govoreći joj:  Uvidi sama cele ove noći: i ako češ biti sa mnom takva kakva si bila ranije, i ako ne vidiš toga vračara, ja ću učiniti sve prema tvojoj zamisli, i ako ukloniš tvoju ljubav od njega ja ću ga izvesti iz zatvora i pustiti ga i ukloniti u drugu zemlju, i neću ti dodijavati, jer ja znam da ti činiš mnogim tog stranca. I ne prvo sa tobom je ova stvar došla, jer mnoge druge žene su također zavedene tobom, i one su se otreznile i vratile se sebi, nemoj stoga učiniti ništavnim moje riječi i učiniti da budem prijekor među Indijcima.

118  I Harisej izgovorivši ovo ode da spava, ali ona uze deset dinara (20 zuze, Syr) i ode tajno da dadne im tamničarima da bi ona ušla do apostola. Ali na putu Juda Toma dođe i srete je, i ona vidje ga i bi uplašena, jer ona je mislila da je on jedan od vladara,jer veliko svetlo je išlo pred njim. I ona reče sebi dok je bežala: izgubih li te, O moja nesrećna dušo! Jer nisi htela opet da vidiš Judu apostola Isusa živoga Boga, i još nisi primila sveti pečat. I ona pobeže i trčala je uskim mestom i tamo se sakri, govoreći: Radije ću izabrati da budem ubijena od siromaha, koje je moguđe ubijediti, nego da padnem u ruke ovom močnom vladaru, koji će prezreti darove.

 

 

Deseto Delo: u kojemu Migdonija prima krštenje

119 I dok Migdonija je mislila ovo u sebi, Juda dođe i stade nada njom, i ona ga vidje i bi uplašena, i pade dole i posta bezživotna od užasa. Ali on stade do nje i uze je za ruku i reče joj: Ne boj se, Migdonija: Isus te neće ostaviti, niti će Gospod komu si povjerila svoju dušu ne pogledati te. Njegov sažaljiv počinak te neće proči, on koji je ljubazan te neće napustiti, zarad njegove nježnosti, niti on koji je dobar zarad svoje dobrote. Ustani stoga sa zemlje, da budeš cela iznad nje: pogledaj na svetlo, jer Gospod ne ostavlja one koji vole ga da hoda u tami: pogledajte njega koji putuje sa svojim slugama, da on je njima branitelj u mukama. I Migdonija usta i pogleda na njega i reče: Odakle si došao ti, moj gospode i tko je on koji te doveo iz zatvora da vidiš sunce? Juda Toma reče joj: Moj Gospodar Isus je močniji od svih sila i svih kraljeva i vladara.

120 I Migdonija reče: Daj mi pečat Isusa Hrista i ja ću (daj mi) da primim dar iz tvojih ruku prije nego odeš iz života. I ona uze ga sa njom i uđe u dvor i probudi sluškinju, govoreći joj: Narsija (Gr. Marsija), moja majka i dojiljo, sva tvoja služba i okrepa koju si učinila za mene od moga detinjstva do sada su uzalud, i za njih ja ti dugujem zahvalu koje su privremene; učini mi sada također uslugu, da za uvek primiš nadoknadu od njega koji daje ove velike darove. I Narsija u odgovoru reče: Šta želiš ti, moja kćeri Migdonija, i šta treba biti učinjeno za tvoje zadovoljstvo za čast koju si obečala mi ranije, stranac nije izdržao te da izvršiš, i ti si me učinila prijekorom među svim narodom. I sad šta je ovo nova stvar koju mi zapovedaš. A Migdonija reče: Postani naš sadionik sa mnom u večnomu životu, da ja primim od tebe savršenu njegu: uzmi hleb i donesi mi, i vino pomiješano sa vodom, i poštedi moju slobodu (imaj milosti namene slobodno-rođenu ženu, Syr.). I dojilja reče: Ja ću doneti ti mnogo pogača, a za vodu bocu vina, i ispuniti tvoju želju. Ali ona reče dojilji: Boce ne želim, niti mnogo pogača, već samo ovu, donesite vino pomiješano sa vodom i jednu pogaču, i ulje (iako je u svjetiljki, Syr.)

121 I kad je Narsija donijela ove stvari, Migdonija stade pred apostola sa njenom glavom otkrivenom, i on uze ulje i posu joj po glavi, govoreći: Ti sveto ulje dato nam za osvećenje, sveta tajno kojoj križ je pokazan nam, ti si ispravljač krivih tela, ti ponizuješ (činiš nežnijim) grube stvari (dela), ti si koji pokazuje skrivene riznice, ti si izdanak dobrote, neka tvoja moč dođe, neka bude utvrđena na tvojoj sluškinji Migdoniji, i izleči je ovom slobodom. I kada je ulje bilo posuto na nju ona reče njenoj dojilji da je otkrije i opasa lanenu odeću oko nje, i tamo je bila fontana vode na koji apostol ode, i krsti Migdoniju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I kad je ona bila krštena i obučena, on prelomi hleb i uze čašu vode i učini nju sudionikom u telu Hrista i čašu Sina Božijeg, i reče: Ti si primila tvoj pečat, uzmi za sebe vječan život. I odmah tamo se čulo odozgor glas koji je rekao: Da, Amin. I kad Narsija je čula taj glas, ona je bila začuđena, i tražila je apostola da ona također primi pečat, i apostol joj dade i reče: Neka briga Gospoda bude oko tebe kao oko ostalih.

122 I učinivši ove stvari apostol vrati se u zatvor, i nađe vrata otvorena i čuvare kako još spavaju. I Toma reče: Ko je kao ti, O Bože koji ne zadržavaš svoju ljubav i brigu od ikoga ko je kao ti, milostiv, koji si izbavio tvoja stvorenja iz zla. Život koji potčinjava smrt, odmor kojim završavaju muke. Slava neka je jedino-rođenom od Oca. Slava sažaljivome koji je poslan iz njegova srca. I kad je on rekao ovako, čuvari su probudili se i vidjeli vrata otvorena, i zatvorenike (zaspale, Syr.), i rekoše u sebi: Nismo li pričvrstili vrata i kako su ih otvorili, a zatvorenici unutar.

123 Ali u zoru Harisej ode d Migdonije (i njene dojilje, Syr.), i nađe ih kako mole se i govore: O novi Bože koji si strancem došao ovde nama, skriveni Bože stanovnika Indije (Syr. koji si skriven od); Bog koji je pokazao tvoju slavu tvojim apostolom Tomom, Bog čija reč se čula i poverovahu u tebe; Bog, kome dolazimo da budemo spaseni; Bog, koji za ljubav ka čovjeku i sažaljenje je došao dole u našu malenkost; Bog koji je nas je tražio kad ga nismo znali; Bog koji stanuje u visini i od dubina nije sakriven: okreni od nas ludilo Hariseja. I Harisej slušajući to reče Migdoniji: Pravo me zoveš zlim i ludim i grešnim. Da se nisam nosio sa tvojom neposlušnošću, i dao ti slobodu, ti ne bi zvala Boga protiv mene i činila spomen moga imena pred Bogom. Ali veruj mi, Migdonija da u tom vračaru nema koristi, i ono šta je obečao izvesti on ne može, ali ja ću izvesti pred tobom sve šta sam obećao, da ti možeš verovati, i nositi moje reći i biti meni kako si bila prije.

124 I on dođe blizu i potraži je ponovo, govoreći: Ako ti budeš nagovorena od mene, ja ubuduće neću biti žalostan, sjeti se dana tog kada si me srela prvo, reci mi istinu: jesam li bio ljepši tebi u to vreme, ili Isus. A Migdonija reče: To vreme zahtevalo je svoje, a ovo vreme također, to je bilo vreme početka, ali ovo je kraja, to je bilo vreme privremenog života, ovaj je večan, taj od užitaka koji prolaze, ali ovaj od užitaka koji biva zauvek, taj od dana i noći, ovaj od dana bez noći. Ti si video taj brak koji prolazi, i ovde, i sam ali ovaj brak traje zauvek, to je bilo prijateljstvo pokvarenosti, ali ovo od večna života; ti djeveri (i djevojke) behu ljudi i žene vremena, ali ovaj biva do kraja. Taj brak na zemlji postavio je padajuću rosu ljubavi ljudske (Syr. Ta zajednica je osnovana na zemlji gde postoji neprestan tisak: ovo je osnovano na mostu vatre na kojem je posuta milost: oboje pokvareno); ta odoja za mlade jeskinuta opet,ali ovo ostaje uvijek;  taj krevet je izrađen od pokrivača (koji stare), ali ovo sa ljubavi i verom. Ti si mladoženja koji prolazi i koji si prolazan (promenjen), ali Isus je istinit mladoženja, koji traje zauvek večno, taj miraz je od novca i odeće koja stari, ali ovaj je od živih reči koje nikad ne prolaze.

125 I kad Harisej ču ove stvari on ode kralju i reče mu sve: i kralj zapovedi da Juda bude doveden, da bi mu on sudio i uništio ga. Ali Harisej reče: Imaj strpljenja za malo, O kralju, i prvo ubijedi čovjeka čineći ga ustrašenim, da bi on ubijedio Migdoniju da bude ti kao ranije. I Misdej posla i dohvati apostola Hristovog, i svi zatvorenici behu tužni jer apostol je otišao od njih, jer oni su čeznuli za njim, govoreći: Čak uteha koju smo imali oni su uzeli od nas.

126 I Misdej reče Judi: Zašto naučavaš ti ovo novo učenje, koje i bogovi i ljudi mrze, i od čega nema koristi. A Juda reče: Koje zlo ja učim? A Misdej reče: Ti učiš, govoreći da ljudi (ne mogu živjeti dobro osim ako žive kao djevstvenici, časno,čedno) sa Bogom koga ti propovedaš. Juda reče: Ti kažeš istinu, O kralju: tako ja učim. Jer reci mi, nisi li ti ljut na svoje vojnike ako oni čekaju na tebe u prljavoj odeći ako ti, bijući kralj zemlje i vračajući se zemlji, tražiš tvoje podanike da budu časni u njihovim radnjama, a ti ljut i kažeš da ja učim loše kada kažem da oni koji služe mome kralju moraju biti časni i čisti i pobeći od sve tuge i brige dece i beskorisnog bogatstva i uzaludnih problema. Jer uistinu ti bi imao svoje podanike koji slijede tvoje riječi i tvoje ponašanje, i ti ih kažnjavaš ako prezru tvoje zapovesti: koliko više moraju oni koji veruju u njega služiti mome Bogu sa više uvažavanja i čistoće i sigurnosti, i biti odsečeni od svih zadovoljstava tela, preljuba i rasipnosti i krađe i pijanstva i službe stomaku i grešnim delima.

127 I Misdej čuvši ove stvari reče: Vidi, ja ću te pustiti: idi i ubijedi Migdoniju, ženu Hariseja, da se ne odvaja od njega. Juda mu reče: Ne odlaži ako treba što da izvršiš: za nju, ako je pravilno primila šta je spoznala, niti železo niti vatra niti išta drugo jače nego ovo će koristiti da ozlijediš ili iščupaš iz njega što je držano u duši. Misdej reče Judi: Neki otrovi oslobađuju drugih otrova, i terijak liječi ugriz zmije, i ako ti ne možeš mi dati rešenje za ove bolesti, i učini mir i slogu između ovog para: jer čineći tako ti češ poštedjeti sebe, jer nisi još sit života, i znaj ti da ako ti ne ubijediš je, ja ću te izvesti iz ovoga života koji je poželjan svim ljudima. A Juda reče: Ovaj život je dat kao zajam, a ovo vreme je ono koje se menja, ali taj život od koga ja učim je nepokvarljiv, i lepota i mladost koji su viđeni će u malom prestati da budu. Kralj reče njemu: Ja sam te savetovao za najbolje, ali ti znaš tvoje vlastite stvari.

128  I apostol je otišao od kralja, Harisej dođe k njemu i molio ga i reče: Ja molim te, O čovjeće: ja nisam grešio protiv tebe ili ikoga drugog u ikoje vreme, niti protiv bogova, zašto si razastro ovu veliku nesreću protiv mene i zarad čega si doveo takvu pometnju na moju kuću i koju korist imaš ti od toga, ali ako misliš da stekneš nešto, reci mi dobit, koja je, i ja ću pribaviti je za tebe bez truda. Za koji kraj si učinio me ludim, i bacio sebe u uništenje jer ako je ne razuvjeriš, ja ću oboje pogubiti tebe i konačno lišiti sebe života. Ali ako, kako kažeš, nakon tvog odilaska tamo je život i smrt, i također osuda i pobjeda i mjesto suda, tada ću ja također ići tamo da budem suđen sa tobom: i ako taj Bog koga propovedaš je pravedan i nagrađuje kaznom pravedno, ja znam da ću dobiti moju stvar protiv tebe, jer ti si me ozlijedio, pretrpio sam ništa krivo iz mojih ruku, jer uistinu čak ovde ja mogu da osvetim sebe na tebi i dovedem na tebe sve što si mi ti učinio. Stoga budi ubijeđen, i idi kući sa mnom i ubijedi Migdoniju da bude sa mnom kako je bila iz prva, prije nego je videla tebe. I Juda mu reče: Veruj mi, moje dete da ako ljudi vole Boga toliko kako vole jedno drugog, oni bi pitali njega sve stvari i primili ih, i nitko im ne bi učinio nasilje (ne bi ništa bilo što ne bi poslušao, Syr)

129 I Toma reče ovo, a oni dođoše u kuću Hariseja i nađoše Migdoniju kako sjedi i Narsiju kako stoji pored nje, i njena ruka je držala njen obraz, i ona je govorila: Neka ostatak dana mojega života, O majko, budu odsečeni od mene, i sve sati postanu kao čas, i neka odem iz života da bih ranije išla i gledala lijepoga, čiju riječ sam čula, čak i onaj živi i darovatelj života onima koji u njega vjeruju, gde nema dana ni noći, niti svetla ni tame, niti dobra ni zla, niti siromašnih niti bogatih, niti muško niti žensko, niti slobodnih niti vezanih, niti ponosnih koji potčinjuju ponizne. I kako je ona govorila apostol je stajao do nje, i potom ona usta i učini mu poštovanje. Tad Harisej reče mu: Vidiš li kako se ona boji i časti te i sve što joj ti narediš ona će učiniti rado.

130 I kako je on tako govorio, Juda reče Migdoniji: Moja kćeri Migdonija, slušaj to što tvoj brat Harisej kaže. I Migdonija reče: Da nisi imenovao delo u reči bi li me prisilio da izdržim delo jer sam čula od tebe da ovaj život nema koristi, i ovo olakšanje je za vreme, i ta imanja prolazna. I opet ti kažeš da tkogod odrekne se ovoga života će primiti večan život, i tko mrzi svetlo dana i noći će videti svetlo koje nije prolazno, da ko prezre novac će naći drugi i večan novac. Ali sad ti kažeš ove stvari jer si u strahu. Tko je učinio nešto i hvaljen je za menjanje dela, tko gradi toranj i odmah ga ruši iz temelja ko kopa izvor vode u sušnoj zemlji i odmah ispunjava ga, tko nalazi blago i ne koristi ga. I Harisej čuvši reče: Ja neću ti ponavljati, niti ću požurivati da te pogubim, niti iako mogu učiniti to, ću staviti okove oko tebe, i neću te trpjeti da pričaš sa ovim čarobnjakom, i ako me poslušaš, dobro, ali ako ne, znam šta mi je činiti.

131 I Juda izađe iz Harisejeve kuće i ode ka kući Sifora i osta tamo sa njim. I Sifor reče: Ja ću pripraviti za Judu dvoranu (triklinij) u kojoj on može podučavati (Syr. Sifor reče Judi: Pripremi si mesto). I on učini tako, i Sifor reče: Ja i moja žena i kći ćemo stanovati odsada u svetosti, i u časnosti, i u jednoj ljubavi. Ja molim te da mi primimo od tebe pečat, i postanemo vernici istinitoga Boga i ubrojeni među njegove ovce i jagnjad. A Juda reče: Bojim se da izgovorim ono što mislim: opet mislim nešto, i šta znam nije moguće za mene da izgovorim.

132 I on poče da govori u pogledu krštenja: Ovo krštenje je uklanjanje greha (Grčki MSS. U i P imaju različite tekstvove, oba nejasna): ovo donosi opet svetlo koje je izliveno za nas: ovaj donosi novo rođenje novoga čovjeka (ovo je obnovitelj razumevanja Syr.): ovaj meša duh sa telom, podiže ga trostruko novoga čovjeka čini ga sudionikom uklanjanja greha.  Slava tebje, skriveni,koji si prisutan u krštenju. Slava tebi nevidljiva silo koja je u krštenju. Slava tebi, obnovitelju, kojim su obnovljeni oni koji su kršteni sa ljubavljom držani na tebi.

I rekavši ovako, on posu ulje na njihove glave i reče. Slava tebi ljubavi sažaljenja . Slava imenu Hrista. Slava tebi, silo utvrđena u Kristu. I on zapovedi posuđe da bude doneseno, i on krstio ih je u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.

133 I kad oni behu kršteni i odjeveni, on postavi kruh na stol i blagoslovi ga, i reče: Kruh života, koji onaj ko jede će biti nepropadljiv: Kruh koji ispunjava gladne duše sa blagoslovom od njega: ti si onaj koji si udostojen da primiš dar, da možeš postati nama uklonitelj grehova, i da oni koji jedu te postanu večni: mi prizivamo te imenom majke, neizrecivom tajnom skrivenih sila i vlasti (imenujemo ime neizrecive tajne, koja je skrivena od svih): mi prizivamo na tebe ime tvoga Isusa. I on reče: Neka sile blagoslova dođu, i budu utvrđene u ovomu hlebu, da sve duše koje učestvuju u njemu budu oprane od njihovih greha. I on prelomi i dade Siforu i njegovoj ženi i kćeri.

 

 

Jedanaesto Delo: u pogledu žene Misdeja

134 I kad Misdej kralj, kada je pustio Judu, jeo i otišao kući, i rekao ženi šta se dogodilo Hariseju njegovu rođaku, govoreći: Vidi šta se dogodilo tomu nesrećnomu čovjeku, i ti sama znaš, moja sestro Tertia, da čovjek nema ništa bolje nego sopstvenu ženu u kojoj se odmara; ali dogodilo se da njegova žena je otišla tom vračaru o kojem si čula da je on došao u zemlju Indijaca, i pala u njegove čari i da je ona odvojena od sopstvenog muža, a on ne zna šta da radi. I kada sam uništio zločinca, on je nije ima. Ali idi ti i savetuj je da se približi svome mužu, i zaboravi uzaludne riječi vračara.

135 I ubrzo kako je ustala Tercija ode do kuće Hariseja njenog muža rođaka, i nađe Migdoniju kako leži na zemlji u poniznosti, i pepelom i kostrijet behu rašireni poda njom, i ona je molila da Gospod joj oprosti prijašnje grehe i da bi ona što prije napustila život. I Tersija reče joj: Migdonija, moja draga sestro i drugarice šta je bilo (Syr. ova ludost) koja je bolest te preuzela i zašto činiš dela ludaka. Poznaj sebe i vrati se svome putu, priđi blizu svojoj brojnoj rodbini, i poštedi tvoga istinitoga muža Hariseja, i ne čini stvari koje ne odgovaraju slobodnoj ženi. Migdonija reče joj: O Tercija, nisi li još čula propovjednika života; niti je još takao tvoje uši, niti si još kušala lijek života niti si oslobođena od pokvarljiva tugovanja. Ti stojiš u životu vremena, i večan život i spasenje ne znaš, i ne vidiš nepokvarljivo drugarstvo. Ti stojiš obučena u odeću koja stari i ne želiš ono šta je večno, i ponosna si na ovu lepotu koja nestaje i nemaš misli o svetosti tvoje duše, i bogata si u mnoštvu sluga, (i nisi oslobodila vlastitu dušu od sužanjstva, Syr) i uzdižeš sebe u slavi koja dolazi od mnogih, i ne otkupljuješ sebe od osude smrti.

136 I kad je Tercija čula ovo od Migdonije ona reče: Ja molim te sestro, odvedi me tome strancu koji uči ove velike stvari, da i ja idem i čujem ih, i budem učena da obožavam Boga koga on propoveda, i postanem sudionik u njegovim molitvama, i djelitelj u svemu što si mi rekla. A Migdonija joj reče: On je u kući Sifora zapovednika, jer on je postao prilika za život onima koji su spaseni u Indiji. I čuvši to, Tercija ode brzo do Siforove kuće, da bi videla novoga apostola koji je došao onamo. I kad je ona ušla, Juda joj reče: Šta si ti došla da vidiš čovjeka koji je stranac i siromašan i omražen i potrebit, koji niti ima bogatstva niti imanja, ali jednu stvar Ja posedujem koju niti kraljevi niti vladari mogu odneti, koja niti propada niti nestaje, koji je Isus Spasitelj celoga čovećanstva, Sin živoga Boga, koji je dao život svima koji veruju u njega i uzimaju utočište u njemu i znaju se brojem sluga (ovaca Syr.) Komu reče Tercija: Mogu li ja postati sudionik ovoga života koji ti obečavaš da će ga oni primiti koji dolaze zajedno na skup Božji. I apostol reče: Riznice svetoga kralja su širom otvorene, i oni koji vrijedno učestvuju u dobrim stvarima koje su unutar se odmaraju, a odmarajući vladaju: ali prvo, nijedan čovjek dolazi njemu koji je nečist i odvratan: jer on zna naša najskrivenija srca i dubine naših misli, i nije moguće ikomu izbeći ga. Ti onda, ako uistinu veruješ u njega, biti češ vredna njegovih tajni, i on će te veličati i obogatiti, i učiniti te da budeš nasljednik njegova kraljevstva.

137 I Tercija kad je čula ovo vratila se kući radujući se, i nađe njenog muža kako ju čeka, ne jedavši, i kad Misdej vidje je on reče: Odakle da tvoje ulaženje danas je ljepše i zašto si došla hodajući, što izgleda kao od žene koja nije slobodno-rođena kao ti. A tercija reče mu: Ja dugujem ti najveću zahvalnost za ono što ti poslao si me Migdoniji, jer ja odoh i čuh o novomu životu, i ja videh novog apostola Božijeg koji daje život onima koji veruju u njega i čine njegove zapovedi, ja trebam stoga uzvratiti ti za ovu uslugu i dobar savet, jer biti češ veliki kralj u nebesima ako poslušaš me i bojiš se Boga koga propoveda stranac, i držiš sebe svetim ka živomu Bogu. Jer ovo kraljevstvo prolazi, i tvoja uteha će biti okrenuta u nevolju: ali idi ti tomu čovjeku, i veruj mu, i živeti češ do kraja. I kad Misdej je čuo ove stvari od njegove žene, on udari svoje lice rukama, i podra odeću i reče: Neka duša Hariseja ne nađe mira, jer me povredio do duše; i neka nemamo nade, jer je oduzeo moju nadu. I on izađe uveliko pogođen.

138 I on nađe Hariseja svoga prijatelja na javnom mestu i reče mu: Zašto si bacio me u pakao da budem drugi drug tebi zašto si ispraznio i prevario me da dobijem ništa, zašto si me ozledio i nisi koristio sebi uopšte, zašto si me ubio i nisi živio. Zašto si povredio me i nisi dobio pravdu zašto mi nisi dozvolio da uništim toga čarobnjaka prije nego on pokvari moju kuću sa svojom ludošću. I on ga je držao (prekorevao) Hariseja. I Harisej reče: Zašto, šta ti se dogodilo. Misdej reče: On je začarao Terciju. I kad oni odoše oboje do kuće Sifora kapetana, i nađoše Judu kako sjedi i podučava. I svi oni koji su bili tamo ustaše pred kraljem, ali on ne usta. I Misdej videvši da je on, on ga uze sa mesta i preturi ga, i uze sjedalo sa objema rukama i udari njegovu glavu tako da je ranio, i preda ga vojnicima, govoreći: Uzmite ga vodite, i činite mu nasilje a ne nežno, da njegov sram ne bude objavljen svim ljudima. I oni ga vodiše do mjesta gde je Misdej sudio, i on stade tamo, držan od vojnika Misdejovih.

 

 

Dvanaesto Delo: u pogledu Ozana (Juzana) sina Misdeja

139 I Ozan sin od Misdeja dođe do vojnika i reče: Dajte mi ga da pričam s njim dok kralj ne dođe. I ga predadoše, i on dovede ga gde kralj je presuđivao. I Juzan reče: Ne znaš li da ja sam sin Misdeja kralja, i imam moč da kažem kralju šta želim, i on će dati ti da živiš, reci mi onda, tko je tvoj Bog, i koju moč ti zahtevaš i slavu u njoj ako bi bilo neke sile umiječa magije, reci mi i inauči me, i ja ću te pustiti. Juda mu reče: Ti si sin Misdeja kralja koji je kralj za vreme, ali ja sam sluga Isusa Hrista večnoga kralja, i ti imaš moč da kažeš tvome ocu da spaseš koga hočeš u privremenom životu u kojem ljudi ne nastavaju, koji ti i tvoj otac dajete, ali ja molim moga Gospodara i posredujem za ljude, i on daje im novi život koji je posve trajan. I ti se hvališ zarad posjeda i sluga i odijela i raskoši i nečistih komora, ali ja se hvalim nada siromaštvom i mudrošću i poniznošću i trajnošću i molitvom i drugarstvom Svetoga Duha i od moje braće koja su vrijedna Boga: i ja se hvalim večnim životom. A ti se oslanjaš na (uzeo si zaklon) čovjeka kao što si ti i ne možeš spasti vlastitu dušu od suda i smrti, ali ja se oslanjam na živoga Boga, i na spasitelja kraljeva i prinčeva, koji je sudija svih ljudi. I vi uistinu danas možda jeste, a sutra ne više, ali ja sam uzeo utočište sa njim koji biva zauvek i zna sva doba i vremena. I ako bi ti postao sluga ovoga Boga učiti češ ranije tako, ali pokaži da češ biti sluga vrijedan njega ovime: prvo svetošću (čistotom), koja je glava od svih dobrih stvari, i potom drugarstvom sa ovim Bogom koga ja propovedam, i mudrošću i jednostavnošću i ljubavi i verom i (dobrom nadom) u njega, i jedinstvom i čistom hranom (jednostavnošću čistote Syr.)

140 I mladić je bio ubijeđen Gospodom i tražio priliku kako bi mogao Judu pustiti, ali dok je on mislio o tome, kralj dođe, i vojnici uzeše Judu i odvedoše ga. I Juzan ode s njim i stade pored njega. I kada kralj je naredio da Juda bude uveden, sa rukama vezanim iza njega, i on bi doveden usred i stade tamo. I kralj reče: Reci mi ko si i kojom moči ti činiš ove stvari. A Juda mu reče: Ja sam čovek kao ti, i uz silu Isusa Hrista ja činim ove stvari. A Misdej reče: Reci mi istinu prije nego te uništim. A Juda reče: Ti nemaš moči nada mnom, kako pretpostavljaš, i nečeš me povrediti uopšte. I kralj je bio gnjevan na njegove riječi, i zapovedi usijane železne ploče i stavi ga na njih bosonoga, i kako su vojnici ga izuvali iz obuče on reče: Mudrost Božja je bolja od mudrosti ljudi. Ti Gospodaru i kralju (savetuj se protiv njih, Syr.) i neka tvoja dobrota odupre se ovomu gnjevu. I oni donesoše ploče koje behu kao vatra, i staviše apostola na njih, i odmah voda izvirnu izobilno iz zemlje, tako da ploče behu progutane unutar, i oni koji ga držaše pustiše ga i povukoše se.

141 I kralj videći izobilje vode reče Judi: Pitaj tvoga Boga da on izbavi me od ove smrti, da ja ne stradam u potopu. I apostol je molio i rekao: Ti koji si vezao ovaj element (prirodu) i sakupio je u jedno mesto i poslao je u razne zemlje; koji si doveo nered u red, koji si sao močna dela i velika čuda rukama Jude tvoga sluge; koji imaš milost na mojoj duši, da bi ja uvijek primio tvoju svjetlost,koji daješ plaće onima koji rade, ti spasitelju moje duše, povrati je u vlastitu prirodu da ne bi bilo drugovanja sa škodljivim stvarima; koji si uvijek bio prilika životna: ti obuzdaj ovu tvar da se ne podigne sama da uništi, jer tamo su neki od onih koji stoje ovde koji će verovati u tebe i živjeti. I kada je on molio, voda bi progutana malo za malo, i mesto posta suvo. I kad Misdej vidje on naredi mu da bude odveden u zatvor: Dok ja ne razmotrim kako da bude korištena.

142 I Juda ode do zatvora i oni svi su ga slijedili, i Juzan kraljev sin hodao je desno njega, i Sifor na levo. I on uđe u zatvor i sjede, i Juzan i Sifor, i on nagovori njegovu ženu i njegovu kćer da sjednu, jer i one su došle da čuju riječ života. Jer one su znale da Misdej bi ubio ga zarad izljeva ljutnje. I Juda poče da govori: O oslobodioče moje duše iz okova mnogih, jer ja dadoh sebe da budem prodat; pogledaj, ja se radujem, znajući da vremena su ispunjena za mene da uđem i primim (tebi mom davatelju mira, Syr.) Gledaj, ja ću biti oslobođen  od briga koje su na zemlji; gle,ja ispunjavam moju nadu i primam istinu; gledaj, ja sam oslobođen od tuge i stavljen na radost sam; gle, Ja postajem bezbrižan i tužan i stanujem u miru, gle, ja sam oslobođen od okova i pozvan u slobodu; gle, ja sam služio vremena i doba, i podignut sam iznad vremena i doba; gle, ja primam moju platu od onog koji mi daje nadoknadu, koji daje bez računa, jer njegovo bogatstvo prevazilazi dar; (gle, skinuo sam moju odeću) i neću je staviti ponovo; eto, ja spavam i budim se, i neću više ići spavati, eto, ja umirem i živim opet, i neću više kušati smrt; eto, oni se raduju i očekuju me, da bih ja došao i bio sa njihovim srodnicima i bio kao cvijet u niihovoj kruni; gle, ja vladam u kraljevstvu u kojem postavih moju nadu,čak od tamo, eto, odmetnici padoše preda me, ja ih izbegoh, eto k meni mir je došao, kojemu svi su sakupljeni.

143 I kako je apostol govorio ovo, svi koji su bili tamo slušali, pretpostavljali su da u tome času on će napustiti život. I opet on reče: Verujte liječniku svega (bolesti), i vidljivo i nevidljivo, i u spasitelja duša koji treba pomoć od njega. Ovo je slobodno-rođen sin kraljeva, ovo je liječnik njegovih stvorenja, ovo je on koji je omražen od vlastitih robova, ovo je Otac visine i Gospod prirode i Sudija (Otac prirode i Gospod visine i vrhovni Sudija, Syr.): on je došao od največeg, jedino-rođeni sin dubine, i on je zvan sinom (postao vidljiv kroz, Syr) Mariju djevu, i bio je nazvan sinom Josifa drvodjelje, on čija malenkost (mi vidimo) sa očima našega tela, ali njegovu veličinu mi smo primili verom, i videli u njegovim delima čije ljudsko telo mi osetismo sa našim rukama, i njegov izgleda mi smo videli preobražen (promenjen) sa našim očima, ali njegov nebeski privid (izgled) na planini mi nismo mogli videti: on koji je učinio vladare da posrnu i učinio nasilje do smrti: on, istina koja ne laže, to je na kraju platio danak za sebe i njegove učenike: komu princ gledajući se bojao i sile koje behu s njim behu uznemirene; i princ je nosio svedočanstvo (pitao ga, Syr.) tko je on  i odakle, i nije znao istinu, jer on je stran od istine: on koji ima vlast nad svetom, i zadovoljstvima njegovim, i posjed i utjehu, (odbacio) sve te stvari i okrenuo svoje podanike, oni koji ne treba da ih koriste.

144 Izrekavši ova govorenja, on usta i molio je ovako: naš Oče, koji si u nebesima, sveti se ime tvoje, tvoje kraljevstvo da dođe, tvoja volja da bude učinjena, kao na nebu tako i na zemlji: (daj nam svagdanji hljeb, Syr.) i oprosti nam naše dugove (grehe) kao što mi opraštamo našim dužnicima. I ne uvedi nas u iskušenje, već izbavi nas od zloga.

Moj Gospodaru i Bože, nado i pouzdanju i učitelju, ti si me učio da molim ovako, evo, ja molim ovu molitvu i ispunjavam tvoju zapoved: budi sa mnom do kraja, ti si onaj koji od detinjstva si posejao život u mene i držao me od pokvarenosti, ti si onaj koji si me doveo do siromaštva ovoga svijeta, i ohrabrio me u istinskom bogatstvu, ti si onaj koji si me učinio znanim sebi i pokazao mi da sam tvoj, i ja sam držao sebe čistim od žene, da to što si tražio me ne bude nađeno u nečisti.

(Na riječi 'Moj Gospod i Bog' počinje dupli tekst, prikazan na jednu stranu od rukopisa U. I na drugo od pariškog rukopisa P, i tri (delom četiri) druga. Ovi umeću molitvu nakon glave 167. Njihov tekst, Verujem, može biti izvorni grčki. Ja ga slijedim ovde, ponavljajući u prvom paragrafu.)

(144) Moj Gospode i Bože, moja nado i moje pouzdanje i moj učitelju, ti si usadio hrabrost u mene, naučio si me da molim ovako; evo, ja molim molitvu i donosim tvoju volju do ispunjenja: budi ti sa mnom do kraja. Ti si onaj koji je od moje mladosti dao mi strpljenja u iskušenju i posejao me u život i sačuvao me od pokvarenosti, ti si onaj koji si me doveo u ovo siromaštvo ovoga svijeta i ispunio me istinskim bogatstvom, ti si onaj koji si mi pokazao da sam ja tvoj: zato ja nikad se nisam pridružio ženi, da hram vrijedan tebe ne bude nađen u nečisti.

145 Moja usta ne manjkaju da te hvale, niti mogu da začnem brigu i proviđenje (brigu) koja je oko mene od tebe koje si ti imao za mene). Jer ja sam želio da steknem bogatstva, ali ti vizijom pokazao si mi da su one pune manjka i rane od njih koje dobiju i ja verovah tvome pokazanju, i nastavih u siromaštvu svijeta do sada, istinsko bogatstvo bilo mi je otkriveno, koji si me ispunio i ostale koji su bili vredni tebe i tvoga bogatstva i oslobodio si svoje od brige i straha. Ja sam stoga ispunio tvoje zapovijedi, O Gospodaru, i izvršio tvoju volju, i postao siromašan i potrebit i stranac i zarobljenik i postavljen na ništa i zatvorenik u gladan i žedan i prikovan i go, i mučio sam se zarad tvoga, da moje pouzdanje ne strada i moja nada koja je u tebi da ne bude pometena i moga mnogo rada da ne bude uzalud i moj umor da ne bude ubrojan kao ništa, nemoj da moje molitve i moj stalni post propadne, i moj velik žar prema tebi; nedaj da moje seme pšenice bude promenjeno za kukolj zemlje, ne daj da moj neprijatelj odnese ga i pomiješa svoj sopstveni kukolj s tim; jer tvoja zemlja uistinu ne prima njegov kukolj, niti uistinu oni mogu biti položeni u njihove kuće.

146 Zasadio sam tvoju lozu u zemlju, i usmerio dolje njegovo korenje u dubinu i njen rast je otišao u visinu, i plodovi njeni su se raširili zemljom, i oni koji behu vredni tebe su zadovoljni njima, koje također ti si stekao. Novac koji si imao od mene Ja položih na stol ; ovo, kad si ti zahtevao, da mi povratiš sa dobiti, kao što si obečao. Sa tvojom jednomišlju ja trgovah i učinih deset, ti si dodao još k meni pored onog što sam imao, kao što si ti zavetovao. Ja sam oprostio dužnicima moje, ti nisi tražio iz mojih ruku. Bio sam pozvan na večeru i ja dođoh: ja odbih zemlju i jaram volova i ženu, da ne bih zarad njih bio odbijen; bio sam pozvan na venčanje, i obukoh belu odeću, da bih bio vredan njega i da ne budem vezan rukama i nogama i bačem u vanjsku tamu. Moja svetiljka sa svojim sjajnim svjetlom očekivala je gospodara koji dolazi sa venčanja, da bi ga primila, i ja nisam (on nije) izgledao prigušen od ulja koje je potrošilo. Moje oči, O Hriste, gledaju na bebe, i moje srce se uzdiže od radosti jer sam ispunio tvoju volju i usavršio tvoje zapovijedi, da bih ja bio kao budan i brižan sluga koji u njegoj želji nije zanemarivao da drži bdijenje (drugi rukopisi: ja nisam lijenčario besposleno u držanju tvojih zapovijedi: u prvom snu i u ponoć i na kukurikanje pijetla, da moje oči gledaju te, ). I noću sam radio da držim moju kuću od razbojnika, da ne bude razbijena.

147 Moje slabine sam opasao blizu sa istinom i vezao moju obuču za stopala, da ih ne vidim ikad da zjape: moje ruke sam stavio u jaram pluga i nisam se okrenuo nazad, da moje brazde idu krivo. Orana zemlja je postala bela i žetva je došla, da bih ja primio moju nadnicu. Moja odeća koja stari ja sam iznosio, i rad koji me doveo do odmora sam izvršio. Držao sam prvu stražu i drugu i treću, da bih gledao tvoje lice i obožavao tvoju svetu svjetlost. Ja sam iščupao najgore (srušio moje staje, Syr.) i ostavio pustim na zemlji, da bih bio ispunjen iz mojih riznica (Gr.MSS dodaje: svo moje imanje ja prodah, da bih ti stekao biser). Vlažan izvor koji je bio u meni ja sam isušio, da bih živio i odmarao pored tvog neiscrpnog izvora (al. I Syr.: ostao pored tvoga živoga izvora).  Zarobljenici koje si mi predao ja sam ubio, da onaj ko je oslobođen u meni ne padne od tvoga pouzdanja. Onaj koji je bio unutar ja sam ga učinio vanjskim, i sva tvoja punoća je ispunjena u meni. Ja se nisam vratio stvarima koje su iza, već otišao pravo do stvari koje su bile ranije, da ne postanem omražen. Mrtvog čovjeka sam požurio, a živoga prevazišao, i ono što je nedostajalo ja sam ispunio (Syr. Wright, ne starijega, umeće negativno, 'ne požurivao') da bih primio krunu pobjede, i silu Hristova da bi bila izvršena u meni. Ja sam primio prijekor na zemlji, ali vrati mi i nadomjesti u nebesima. (U izostavlja značajno celu ovu glavu)

148 Ne daj da sile i službe opaze me, i neka oni ne znaju o meni, ne daj da poreznici i izvršitelji pozivaju me, ne daj da slabi i zao plač protiv mene koji sam hrabar i ponizan, i kad sam rođen uspravan neka ne ustanu da stanu preda mnom, tvojom silom, O Isuse, koja opkoljava me kao kruna: jer oni beže i sakrivaju se, oni ne mogu gledati na tebe, ali odjednom oni padaju na njih koji su potčinjeni njima, i udio sinova zloga sami plaču i osuđuju ih, i nije skriveno od njih, niti njihova priroda je znana: djeca zloga su odvojena. Ti mi daj, Gospode, da ja prođem u miru i radosti, i pređem i stanem pred sudijom, i ne daj da zlo (ili klevetnik) pogledaju na mene; neka njihove oči budu zaslepljene tvojim svetlom koje si učinio da stanuje u meni, zatvori  njihova usta, jer on ništa nije našao protiv mene.

(Mi se vračamo U)

149 I on reče opet njima koji su bili oko njega: Verujte, moja deco, u Boga koga ja objavljujem, verujte u Isusa Hrista koga ja propovedam; verujte u davatelja života i pomoćnika svojih slugu, Syr.) verujte u Spasitelja onih koji su radili u njegovoj službi: jer moja duša već cvijeta jer moje vrijeme je blizu da ih primi; jer on bijući lijep vukao me uvijek da govorim o njegovoj ljepoti, šta je mislio ja ne mogu da kažem kako je: ti koji si svetlo (hranitelj, Syr.) moga siromaštva i sakupitelj mojih nedostataka i hranitelj mojih potreba, budi sa mnom dok ne dođem i primim te zauvek

 

 

Trinaesto Delo: u kojem Juzan prima krštenje sa ostalima

150 I Juzan mladi molioje apostola, govoreći: Ja molim te, O čovjeće, apostole Božiji, daj mi da idem, i ja ću ubijediti tamničara da ti dopusti da dođeš kući sa mnom, da tobom mognem primiti pečat, i postanem tvoj sluga i držitelj zapovijesti Boga koga ti propovedaš. Jer uistinu, ranije ja sam hodao u tim stvarima koje ti učiš, dokle moj otac naterao me i pridružio ženi zvanoj Mnesara; jer ja sam u dvadeset i jednoj godini, i sada sam sedam godina oženjen, i prije sam bio pridružen u braku i nisam znao drugu ženu, zbog čega sam bio ubrojan beskorisnim od moga oca, niti sam ikad imao sina ili kćer od ove žene i također moje žene sama je živela sa mnom u čistoti svo vreme, i danas, da je u zdravlju, i poslušala te, znam dobro da oboje i ja bih bio u miru i ona bi primila večan život; ali ona je u opasnosti i unesrećena sa mnogo bolesti; ja ću stoga nagovoriti čuvara da on obeća da dođe sa mnom, jer ja živim od sebe, i ti češ također izliječiti tog nesretnika. I Juda apostol Svevišnjeg, čuvši ovo, reče Juzanu: Ako veruješ, videti češ čuda Božja, i kako on spasava svoje sluge.

151 I kako su oni govorili ovo zajedno, Tercija i Migdonija i Narsija stadoše na vratima zatvora, i one dadoše tamničaru 363 statera srebra i uđoše k Judi; i nađoše Juizana i Sifora i njegovu ženu i kćer, i sve zatvorenike kako sjede i slušaju riječ. I kad su oni stajali do njega on im reče: Tko je dopustio vam da dođete do nas i tko vam je otvorio zapečaćena vrata na koja ste ušli? Tercija reče mu: Nisi li ti otvorio vrata za nas i rekao nam da dođemo u zatvor da bi uzeli našu braću koja behu tamo, i tada će Gospod pokazati svoju slavu u nama. I kad mi dođosmo blizu vrata, Ja ne znam kako, ti si bio odvojen od nas i sakrio se i došao si ovamo prije nas gde također mi čusmo zvuk vrata, kada si nas zatvorio. Mi dadosmo novac stoga čuvarima i uđosmo i eto, mi ovde hvalimo te da te uvjerimo da pobegneš dok kraljev bijes protiv tebe ne utihne. Kojima Juda reče: Reci nam pre svega kako ste zatvoreni.

152 I ona reče mu: Ti si bio sa nama, i nisi nas nikada ostavljao za jedan čas, i pitaš kako smo mi zatvoreni ako želiš čuti, čuj. Kralj Misdej posla po mene i reče mi: Ne da je samo taj čarobnjak prevladao nada tobom, jer, kako čujem, on je začarao ljude sa uljem i vodom i hlebom, i nije još začarao tebe; ali poslušaj me, jer ako ne, Ja ću zatvoriti te i iznijeti te, i njega ću uništiti, jer ja znam da ako ti on nije dao ulja i vode i hleba, on ne bi prevladao da ima moč nada tobom. I ja rekoh mu: Preko moga tijela, ti imaš vlast, i učini sve šta želiš, ali moja duša, ja neću dati da strada sa tobom. I čuvši ovo on zatvori me u sobu (ispod njegove sobe za ručavanje, Syr.): i Harisej dovede Migdoniju i zatvori je sa mnom, a ti izveo si nas van i doveo nas ovamo, ali daj nam pečat brzo, da nada Misdakusa koji je namjerio ovo bude odsečena.

153 I kad je apostol čuo ovo, on reče: Slava tebi, O Isuse od mnogih oblika, slava tebi koji se pojavljuješ u obliku siromašnog čovjeka: slava tebi koji ohrabruješ nas i činiš nas jakim i daješ milost i utješuješ i stojiš do nas u svim opasnostima, i ojačavaš našu slabost. I kako je on tako govorio, tamničar dođe i reče: Sklonite svjetiljke, da vas nitko ne optuži pred kraljem. I tad oni ugasiše svjetiljke , i okrenuše se da spavaju, ali apostol je govorio ka Gospodu: Sada je vreme, O Isuse, za tebe da požuriš, jer, evo djeca tame sjede u sopstvenoj tami, ti stoga obasjaj nas sa svetlom tvoje prirode. I odjednom ceo zatvor bi osvetljen kao po danu: i dok su svi oni koji behu u zatvoru spavali dubokim snom, oni samo koji su verovali u Gospodina nastaviše hodati.

154 Juda stoga reče Juzanu: Idi ti ispred i učini spremnim stvari za naše potrebe. Juzan stoga reče: A tko će otvoriti vrata zatvora jer tamničari su ih zaključali i otišli su spavati. A Juda reče: Veruj u Isusa, i naći češ vrata otvorena. I kad on ode i napusti ih, svi ostali slijedili su za njim. I kako Juzan je otišao prije, Mnesara njegova žena srete ga kako dolazi u zatvor. I ona pozna ga i reče: Moj brate Juzane, ti si i on reče, Da, ati si Mnesara i ona reče Da. Juzan reče njoj:Kamo ideš ti, naročito tako u neblagovremen čas i kako si mogla ustati? A ona reče: Ovaj mladić stavio je svoju ruku na mene i podigao me, i u snu Ja rekoh da ja trebam ići gde stranac sjedi, i postah savršena cela. Juzan joj reče: Koji mladić je sa tobom? A ona reče: Ne vidiš li ga sa moje desne ruke, vodeći me za ruku.

155 I dok su oni govorili zajedno ovo, Juda, sa Siforom i njegovom ženom i kćeri i Tercija i Migdonija i Narsija dođoše u Juzanovu kuću. I Mnesara žena Juzana videći ga uči poštovanje i reče: Jesi li ti došao koji si nas spasao od bolne bolesti ti si onaj koga sam video u noći koji si mi predao ovog mladića da me dovede u zatvor. Ali tvoja dobrota nije dopustila da mi bude teško, već ti sam si došao meni. I tako rekavši ona se okrenu i nije više vidjela mladića, i ne našavši ga, ona reče apostolu: Ne mogu da hodam sama, jer mladić koga si mi dao nije ovde. A Juda reče: Isus će odsad voditi te.I potom ona dođe trčeći ka njemu. I kad oni uđoše u kuću Juzana sina Misdeja kralja iako je bila noć, veliko svjetlo je zasjalo i sijalo je oko njih.

156 I kad je Juda počeo da moli i govori ovako: O prijatelju i branitelju i nado slabih i pouzdanju siromašnih: utjeho i stanu nemoćnih: glas koji dolazi sa visina, utješitelju koji stanuješ usred: luko i pristanište onih koji prolaze kroz oblasti vladara: liječniće koji liječiš bez plate, koji među ljudima si razapet za mnoge, koji si sišao dole u pakao sa velikom moči, koga kad vide prinčevi smrti ne mogu izdržati, i ti dolaziš sa velikom slavom, i sakupljaš sve njih koji su pobegli tebi i pripremaš im put, i tvojim stopama oni su svi putovali koje si otkupio, i ti si doveo ih u tvoje vlastito stado i pridružio ih s onima koji spavaju, sine milosti, sine koji za ljubav je poslan k nema iz savršene zemlje koja je odozgor, Gospod svih posjeda , koji služiš tvojim slugama da bi oni živjeli; koji ispunjavaš stvaranje sa sopstvenim bogatstvom: siromašne, koji su bili potrebni i gladovali četrdeset dana: koji zadovoljavaš žedne duše sa tvojim dobrim stvarima, budi ti sa Juzanom sinom Misdeja i sa Tercijom i Mnesarom, i sakupi ih u tvoje stado i pomiješaj ih sa tvojim brojem; Budi im vodić u zemlji grešenja, budi im liječnik u zemlji bolesti, budi im odmor u zemlji umornih, osveštaj ih u nečistoj zemlji, budi njihov ljekar i tijela i duša, učini ih svetim hramovima tvojim i neka tvoj sveti duh stanuje u njima.

157 Molivši ovako nad njima, apostol reče Migdoniji: Razodjeni tvoje sestre. I ona skide njihovu odeću i opasa ih pojasima  i dovede ih: ali Juzan je prvo otišao, i one dođoše za njim, i apostol uze ulje u srebrnu čašu i izgovori nada njom: Plod ljepši od svih plodova, kojemu nitko drugi s čime god da uporedi: sve zajedno milostivo: žarko sa silom riječi: moč drveta koje ljudi stavljaju na njih prevazilazi njihove neprijatelje: krunilac pobjednika: pomoč i radost bolesnih: koje si objavio ljudima njihovo spasenje koje pokazuje svjetlo onima koji su u tami; čiji list je gorak, ali u tvome najslađem plodu ti si lijep, ti si grub na vid ali nježan na okus, izgledajući slab, ali u veličini tvoje snage sposoban da nosim moč koju sadrže sve stvari. Rekavši tako (pokvarena riječ slijedi): Isus: neka tvoja pobedonosna moč dođe i bude utvrđena u ovome ulju, kao što je utvrđena u drvetu koje je njene vrste, još njegovu moč u to vreme, od čega oni koji su razapeli te ne mogu izdržati riječ: neka dar također dođe kojom dah na njegove (tvoje) neprijatelje ti si učinio ih da idu nazad i padnu naglavačke i neka počivaju na ovome ulju, od koga mi prizivamo tvoje sveto ime. I rekavši ovako, on posu ga na glavu Juzana i potom na glave žena, govoreći: U tvoje ime, O Isuse Kriste, neka bude na ove duše za uklanjanje grehova i za okretanje neprijatelja i za spasenje njihovih duša. I on zapovedi Migdoniji da ih pomaže ali on sam pomaza Juzana. I pomazavši ih on ih je vodio dole u vodu u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

158  I kad su izašli, on uze hleb i čašu, i blagoslovi ih i reče: Tvoje sveto tijelo koje je razapeto za nas mi jedemo, i tvoju krv koja je prolivena za nas do spasenja mi pijemo: neka stoga tvoje tijelo bude nam na spasenje i tvoja krv za uklanjanje greha. I za žuč koju si ti pio zarad nas, neka žuč đavola bude uklonjena od nas: a ocat koji si popio za nas, neka naša slabost bude jaka, i za pljuvanje koje si primio za nas, neka primimo rosu tvoje dobrote, i za trsku kojom su te udarali za nas, daj da primimo savršenu kuću, i gde si primio krunu od trnja za nas, daj da mi koji volimo te stavimo krunu koja ne prolazi, i za lanenu odeću u koju si umotan, neka budemo opasani sa tvojom moči koja nije pobijeđena, i za nov grob i sahranu neka primimo obnavljanje duše i tela, i za to ti si podigao i oživio, neka oživimo i živimo i stojimo preda tobom u pravednom sudu. I on slomi i adde euharistiju (zahvalnost) Juzanu i Tersiji i Mnesari i ženi i kćeri od Sifora i reče: Neka ova Euharistija bude vam za spasenje i radost i zdravlje vaših duša. I oni rekoše: Amen. I glas se čuo, kako govori: Amin, ne bojte se, već samo verujte.

 

(MUČENIŠTVO)

Ovde se vračamo tekstu P i njegovim delovima

159 I nakon ovih stvari Juda je otišao da bude zatvoren

I Tersija sa Migdonijom i Narsijom također odoše da budu zatvorene. I apostol Toma im reče – mnoštvu njih koji su verovali bijući prisutni:  Kćeri i sestre i prijatelji sluge koji ste uzverovali u moga Gospoda i Boga, sluge moga Isusa, poslušajte me danas, jer ja sam izručio moju reč vama, i neću više govoriti vam u ovom telu niti u ovomu svetu,jer ja idem ka mome Gospodu i Bogu Isusu Hristu, onomu koji me je prodao, ka tome Gospodu koji je ponizio sebe čak ka meni malome,i doveo me u ovu večnu veličinu, koja me udostojila da postanem njen sluga u istini i postojanosti, ka njemu odlazim, znajući da vreme je ispunjeno, i dan određen se približio za mene da idem i primim moju nadoknadu od moga Gospoda i Boga: jer moj davatelj je pravedan, koji me zna, kako ja trebam da primim moju nagradu, jer on nije nezadovoljan niti zavidan, već je bogat u svojim darovima, on nije ljubitelj umiječa u onomu što daje, jer on ima pouzdanje u svoje posedovanje koje ne može propasti.

160 Ja nisam Isus, već sam njegov sluga: Ja nisam Hrist, već sam njegov sluga; Ja nisam Sin Božiji, već molim da budem vrijedan Boga. Nastavite u vjeri Hrista: nastavite u nadi u Sina Božijeg: ne padajte u nesreću, niti budite podeljeni u misli ako vidite me ismijanog ili da sam zatvoren u zatvoru (ili umrem, Syr.); jer ja činim njegovu volju. Jer ako sam želio ne da umrem, ja znam u Hristu da sam sposoban tome, ali ovo što zovem smrt, nije smrt, već oslobođenje tela, zato ja primam rado oslobođenje od tela, da bih otišao i video ga koji je lijep i pun milosti, njega koga treba voljeti: jer sam izdržao mnogo muke u njegovoj službi, i radio za njegovu milost koja je došla nada me, koja ne odilazi od mene. Ne dajte Satani, tad, da uđe vam potajno i uhvati vaše misli: neka ne bude u vama mjesta za njega, jer on je močan koga ste primili. Pogledajte na dolazak Hrista, jer on će doći i primiti vas, i to je on koga ćete videti kada dolazi.

161 Kada apostol je završio ovo govorenje, oni odoše u kuću, i apostol Toma reče: Spasitelj je dopustio mnoge stvari za nas, neka ova vrata budu kako jesu i neka pečati budu stavljeni na njih. I on ih je ostavio i otišao da bude zatvoren: i oni plakaše i behu u tugi, jer su znali da Misdej bi ga ubio (ne znajuči da, M., bi ga oslobodio, P.)

162 I apostol nađe čuvare kako se prepiru i govore: U čemu smo grešili protiv ovoga čarobnjaka jer svojom magijom je otvorio vrata i svi bi zatvorenici pbjegli: ali idemo i izvestimo kralja, i recimo mu u pogledu njegove žene i njegova sina. I dok su oni svađali se ovako, Tomas je ćutao. Oni ustaše rano, stoga, i odoše kralju i rekoše mu: Naš gospodaru i kralju, odvedi ovoga čarobnjaka i učini da bude zatvoren drugde, jer mi ga ne možemo držati, osim da dobrom srećom tvojom držiš zatvor, sve osuđene osobe bi pobegle sad ove sekunde nađosmo vrata otvorena, i također tvoja žena, O kralju, i tvoj sin i ostali ne odlaze od njega. I kralj, čuvši to, ode, i nađe pečate koji su na vratima celim, i on vidi vrata također, i reče čuvarima: Zbog čega su pečati celi. Kako kažete da je Tercija i Migdonija došli k njemu u zatvor. A čuvari rekoše: Mi smo ti rekli istinu.

163 I Misdej ode do zatvora i uze svoju stolicu, i posla po apostola Tomu i slide ga (i opasa ga pojasom) i postavi ga pred njega i reče mu: Jesi li ti vezan ili slobodan. Toma reče: Ja sam vezan od jednoga samo, nad kojim ti nemaš vlast. A Misdej reče mu: Kako si pobegao i došao u ovu zemlju? A Toma reče: Ja sam prodan ovamo od moga gospodara, da bih spasao mnoge, i tvojim rukama da odem sa ovoga sveta. A Misdej reče: Tko je tvoj gospodar i koje je njegovo ime i od koje je zemlje? A Toma reče: Moj Gospodar je tvoj gospodar i on je Gospodin nebesa i zemlje. A Misdej reče: Koje je njegovo ime? Toma reče: Ti ne možeš čuti njegovo istinsko ime u ovaj čas, ali ime koje je dato njemu je Isus Hrist. I Misdej reče mu: Ja nisam žurio da te uništim, već imao sam veliko strpljenje sa tobom, ali ti si pridodao svojim zlim delima, i tvoje vračanje je otišlo svukud i čulo se širom zemlje, ali ovo ja radim da tvoje vračanje ode sa tobom, i da naša zemlja bude čista od toga. Toma mu reče: Te vradžbine neće otići, sa mnom kada odem odavde, i znaj ovo da ja (oni, Syr) nikad neće napustiti one koji su ovde.

164 Kad je apostol rekao ove stvari, Misdej je smatrao kako da ga ubije, jer bio se bojao jer mnogo ljudi mu je bilo podloženo, jer mnogi također velikaši i od onih koji su imali ovlasti verovahu u njega. On uze ga stoga i izađe iz grada, i naoruža vojnike i ode sa njim. I ljudi su pretpostavljali da kralj želi da nauči nešto od njega, i stajali su čvrsto i motrili. I kada su hodali jednu milju, on ga je izručio četvorici vojnika i oficiru, i zapovedi im da ga uzmu u planinu i tamo ga probodu kopljem i završe s njim, ivrate se opet u grad. I rekavši ovo vojnicima, on sam također se vratio u grad.

165 Ali ljudi su trčali za Tomom, želeći da ga izbave od smrti. I dva vojnika odoše na desno ruke apostola a dvojica na levo, držeći koplja, i oficir je držao svoju ruku i podržavao ga. I apostol Toma reče: O skrivene tajne koje čak do našeg odilaska su izvršene sa nama ! O bogatstva njegove slave, tko neće pretrpjeti nas da bude progutan u ovoj muci tijela! Četvoro je njih koji su me bacili, jer od četvoro sam stvoren, i jedan je pnaj koji vuče me, jer od jednoga sam, i ka njemu idem. I sada ovo razumeh, da moj Gospodin i Bog Isis Krist bijući jedan je proboden od jednoga, ali Ja, koji sam od četvoro, sam proboden od četvoro.

166I došavši u planinu do mjesta gdje je trebao biti ubijen, on reče onima koji su ga držali, i ostalima: Braćo, poslušajte me sad na kraju, jer Ja sam došao do moga odilaska iz tijela. Neka oči vašeg srca ne budu slepa, niti uši vam budu gluhe. Verujte u Boga koga ja propovedam, i ne budite vodići sebi u težini vašega srca, već hodajte u svoj slobodi, i u slavi koja je prema ljudima, i životu koji je prema Bogu.

167 I on reče Juzanu: Ti sine zemaljskog kralja Misdeja i slugo Gospoda Isu Krsta, daj slugama Misdeja njihovu nagradu da bi oni pretrpeli me da idem i molim. I Juzan nagovorio je vojnike da mu da da moli. I blaženi Toma ode moleći, i kleknuo je, i ustao i ispružio ruke ka nebesima, i izgovorio ovako:

On se okrenuo ovoj molitvi, i bila je ovo: Moj Gospode i moj Bože, i nado i otkupitelju i vođo u svim zemljama, budi sa svima njima koji služe ti, i vodi me ovaj dan kad sam došao k tebi. Ne daj da iko uzme moju dušu koju sam povjerio tebi: neka me carinici ne vide, i ne daj da izvršitelji optuže me krivo (igraju se ulizice sa mnom). Ne daj da zmija vidi me, i ne daj da deca zmaja sikte na mene. Evo, Gospode, ja sam izvršio tvoje delo i izvršio tvoju zapovijed. Ja sam posao zarobljenik, zato danas ja primam slobodu. Stoga ti daj mi ovo i usavrši me, i ovo ja posijah, ne za sumnju, već da čuju oni kojima je potrebito.

168 I kad je on tako molio on je rekao ka vojnicima: Dođite ovamo i izvršite zapovijesti onoga koji vas je poslao. I četvoro dođe i probode ga sa njihovim kopljima, i on pade i umre.

I sva braća su plakala, i oni dovedoše lijepu odeću i mnogo lijepog lana, i sahraniše ga u kraljevsku grobnicu sa prijašnjim kraljevima koji su ležali.

169 Ali Sifor I Juzan nisu hteli ići do grada, već su nastavili sjediti do njega cijeli dan. I apostol Toma se pojavio njima i rekao: Zašto sjedite ovde i gledate nada mnom ja nisam ovde, već sam otišao gore i primio sve što mi je obečano. Već ustanite i idite dole odavde, jer zamalo biti ćete sakupljeni meni.

Ali Misdej i Harisej uzeše Migdoniju i Tersiju i unesrečiše ih bolno: međutim one se nisu podložile njihovoj volji. I apostol se pojavio njima i rekao: Ne budite zavedeni: Isus sveti, živi, će brzo poslati pomoć vama. I Misdej i Harisej, kad su videli da Migdonija i Tersija ih ne slušaju, dozvoliše im da žive prema njihovoj želji.

I braća se sakupiše i radovahu se u milosti Svetoga Duha, a apostol Toma kada je otišao iz svijeta učinio je Sifora  sveštenikom a Juzana učiteljom, kad je on otišao gore u planinu da umre. I Gospod je bio s njima, i mnogi behu dodati vjeri.

170 Potom se dogodilo nakon dužeg vremena da jedan od djece Misdeja kralja je bio udaren od đavola, i nitko ga nije mogao izlečiti, jer đavo je bio neizmerno bijesan. I Misdej kralj pomislio je i reče: Ići ću i otvoriti grobnicu, i uzeto kost od apostola Božijeg i objesiti je na moga sina i on će biti izliječen. Ali dok je Misdej mislio o ovomu, apostol Toma pojavi se njemu i reče mu: Ti ne vjeruješ živome čovjeku, a hočeš li verovati mrtvome ali ne boj se, jer moj Gospod Isus Krist ima sažaljenja na tebe i sažaljeva te od svoje dobrote.

I on ode i otvori grobnicu, ali ne nađe apostola tamo, jer jedan od braće je ukrao ga i odnio u Mesopotamiju, ali od toga mesta gde kosti apostola su ležale Misdej uze prah i stavi ga na sinov vrat, govoreći: Ja verujem u tebe, Isuse Hriste, sada kada me on ostavio koji muči ljude i suprotstavlja im se da ne bi videli tebe. I kad je on objesio o sinovljev vrat, mladić posta ceo.

Misdej kralj stoga također bi sakupljen k braći, i pognu svoju glavu pod ruke Sifora sveštenika, a Sifor reče braći: Molite za Misdeja kralja, da on stekne milost Isusa Hrista, i da se više ne sječa zla protiv njega. Oni svi stoga, jednoglasno se radovaše, učiniše molitvu za njega, i Gospod je voleo te ljude, Kralj kraljeva i Gospodar gospodara, dao je Misdeju također da ima nadu u njega, i on je bio ubrojan sa mnoštvom njih koji su verovali u Hrista, veličajući (slaveći) Oca i Sina i Svetoga Duha, čija je sila i vlast, sada i uvek u svijetu bez kraja. Amin.

Dela Jude Tome apostola su završena, koje on učini u Indiji, ispunjavajući zapovesti onoga koji ga posla. Komu je slava, svijeta bez kraja. Amin.