Hadisi

 

 deo iz hadisa koji prenosi Mes'ud da je Poslanik rekao:

...Najvece bogatstvo je bogatstvo duse, najbolja je bogobojaznost, a vrhunac mudrosti je strah od Allaha dz.s. Najbolje sto se postiva je cvrsto ubjedjenje(u vjerske istine), a sumnjanje(makar u jednu istinu) je bezvjerstvo.Naricanje za umrlim je obicaj iz predislamskog doba, a pljackanje ratnog plijena je jedna od jama dzehenenema. Dukati su oziljak od vatre, a pjesma je jedan od glazbala sejtana, vino je povod za svaki grijeh, a zene su mreze sejtana.Mladost je ogranak ludosti,najgora zarada je pomocu kamata, najgora hrana je jedenje imetka sirocadi.Sretan je onaj koji uzima pouku od drugih, a nesretan je onaj koji je stvoren nesretan u trbuhu svoje majke. Svaki od vas ce na kraju trebati samo cetiri arsina zemlje za svoj grob, a svaka stvar se cijeni po njenom zavrsetku. ...

Još dva hadisa

"Poslije moje smrti ljudima nece ostati vece iskusenje od onoga u koje ce ga dovoditi zene." (Ibn Madze)

"Zena se uzima zbog cetiri stvari: zbog imovine, radi dobrog roda, zbog ljepote, zbog poboznosti. Drzi se ove pobozne! (Buhari, Muslim)

Dela Pavla i Tekle

 Ovo delo je istovetno onomu u Delima Pavlovim osim u završnih nekoliko delova

Dela Pavla i Tekle

Kad je Pavle otišao u Ikoniju nakon što je pobegao iz Antiohije, putovaše sa njim Demas i Hermogen, koji behu puni licemjerstva, i laskaše Pavlu kao da ga vole. Ali Pavle, gledajući jedino da dobrotu Hristovu, učinio im nije zla, već ih je voleo neizmerno, tako da je on pokušao da im učini slatkim sva proročanstva Gospodnja, i od učenja i rođenja i oživljenja Ljubljenoga, i usmeravao je njima riječ po riječ sva velika dela Krista, kako su otkrivena njemu

I neki čovek zvan Onesifor, kad je čuo da Pavle je došao iz Ikonije, ode sa decom Silom i Zenom i njegovom ženom Lektrom da ga srete, da bi primio ga u svoju kuću, jer Titus mu je rekao koja vrsta čovjeka Pavle je u pojavi, jer on nije ga vidio u tijelu, već samo u duhu.

I on je otišao putem koji vodi u Listru i stade čekajući ga, i gledao je na one koji su prolazili , prema opisu Tita. I on vide Pavla kako dolazi, čovjek malen od stasa, tankokos na glavi, iskrivljenih nogu, dobrog stasa tela, sa spojenim obrvama, i nos nešto kukast, pun milosti, jer nekad se pojavljivao kao čovek, a nekad imao je pojavu anđela.

I kad Pavle vide Onesifora da se smije, i Onesifor reče: Zdravo, ti slugo blaženoga Boga. I on reče: Milost tebi i sa tvojom kućom. Ali Demas i Hermogenes behu zavidni, i širiše svoje licemerje dalje, tako da Demas reče: Nismo li mi od blaženoga Boga, da ti nisi pozdravio nas tako A Onesifor reče: Ja ne vidim u vama ploda pravičnosti, ali ako ste takvi, dođite i vi u moju kuću i odmorite se.

I kad Pavle je ušao u kuću Onesifora, tamo je bila velika radost, i kleknuvši i izlomivši hleb, i riječ Boga u pogledu uzdržanja (ili umjerenosti) i oživljenja, Pavle reče:

Blaženi su čisti u srcu, jer oni će videti Boga.

Blagoslovljeni su oni koji drže telo čistim, jer oni će postati hram Božiji.

Blagoslovljeni su oni koji se uzdržavaju (ili su umjereni), jer njima će Bog govoriti.

Blaženi su oni koji se drže podalje ovoga svijeta, jer će biti zvani ispravnima.

Blagoslovljeni su oni koji poseduju svoje žene kao da ih nemaju, jer oni će primiti Boga kao svoj deo.

Blagoslovljeni su oni koji se boje Boga, jer oni će postati anđeli Božiji

Blagoslovljeni su oni koji su držali svoje krštenje,jer će se odmarati sa Ocem i sa Sinom.

Blagoslovljeni su oni koji za ljubav Božiju su se odvojili od mode ovoga svijeta, jer oni će suditi anđelima, i biti će blagoslovljeni na desnoj ruci Oca.

Blagoslovljeni su milostivi, jer oni će dobiti milost i neće videti gorak dan suda.

Blažena su tela devica, jer one će biti ugodne Bogu i neće izgubiti nagradu za časnost, jer riječ Oca će im biti delo spasenja u dan njegova Sina, i one će odmarati u svijetu bez kraja.

I kako je Pavle govorio ove stvari usred crkve u kući Onesifora, neka djevica, Tekla, kćer od Teokleja, koja je bila zaručnica muža, Tamirisa, sjede na prozor blizu, i slušala noću i danju riječ u pogledu djevičanstva i molitve, i ona nije silazila sa prozora, već je vođena dalje vjerom, radovala se neizmjerno, i nadalje, kad ona vidje mnoge žene kako ulaze Pavlu,ona je također željela iskreno da bude ubrojena među vredne da stoji pred Pavlovim licem i da čuje riječi Hrista, jer ona nije još videla pojavu Pavlovu, već je samo čula njegov govor.

Kako se ona nije pomicala sa prozora, njena majka pošalje ka Tamirisu, i on dođe sa velikom radošću kao da je već uzeo je za ženu. Teokisia reče: Imam čudnu priču da ti kažem, Tamiris, jer za tri dana i tri noći Tekla ne ustaje sa prozora, niti da jede niti da pije, već gleda zdušno kao da je na radosnom događaju, ona je tako ppredana ka strancu koji poučava prevarne i umešne reči, da se čudim kako velika skromnost djevojke je tako teško zaokupljena.

O Tamiris, ovaj čovek digao je ceo grad Ikoniana, i tvoju Teklu također, jer sve žene i mladići idu k njemu i bivaju poučavani od njega da se boje Boga i žive časno. Tako i moja kćer, također, vezana kao pauk na prozoru, vezana njegovim rječima, držana je novom željom i strašnim osećanjem, i devica gleda željno na ono što je rečeno od njega, i ona je zarobljena. Ali idi k njoj i pričaj s njom, jer ona je zaručena s tobom.

I Tamiris ode k njoj, i poljubi je, i bojao se dase ona ne uznemiri, i reče: Tekla, moja vjerenice, zašto sjediš tako i koja želja je da te drži i čuđenju, okreni se svome Tamirisu i stidi se. A njena majka također reče isto: Tekla, zašto sjediš tu tako, gledajući dole, i ne odgovaraš ništa, već kao luda žena. I oni plakahu bolno, Tamiris uistinu jer je izgubio ženu, a Teokleja dete, i sluškinje gospođe, tamo je, zato, velika pometnja tuge u kući. I dok sve ovo je bilo tako, Tekla se nije okrenula, već je pazila na govor Pavlov.

Ali Tamiris skoči i ode na ulicu i gledao je one koji su odlazili Pavlu i izlazili. I on vidje dvoje ljudi kako se teško prepiru jedan s drugim, i reče im: Vi ljudi, recite mi ko tko je on koji je unutar vas, koji zavodi vaše duše mladića i vara devojke, tako da one se više ne udaju već da žive takvi kakvi su. Ja obečavam da ću vam dati mnogo novca ako mi kažete o njemu: jer ja sam prvi čovek grada.

I Demas i Hermogenes rekoše mu: Tko je ovaj čovjek, mi ne znamo, ali on vara mladiće žena i devojke muževa, govoreći: Drugačije nemate oživljenja, osim ako ne nastavite živjeti časno, i ne prljajte tijelo već držite ga čistim.

I Tamiris im reče: Dođite, vi ljudi, u moju kuću i odmorite se. I oni odoše na obilnu večeru i mnogo vina i veliko bogatstvo i sjajan stol. I Tamiris učini da piju, jer on je volio Teklu i želeo da je uzme za ženu, i na večeri Tamiris reče: Recite mi vi ljudi, koje je njegovo učenje, da bih ga i ja znao, jer nisam umalo napaćen zarad Tekle jer ona tako voli stranca, i ja sam sprečen od braka.

A Demas i Hermogen rekoše: Dovedi ga pred Kasteliusa upravitelja pod optužbom da nagovara mase da prihvate novo učenje Hrišćana, i tako on će uništiti njega i ti češ imati tvoju Teklu kao ženu. I mi čemo te naučiti o oživljenju koje on zagovara, da je već došlo da se događa u deci koju imamo, i mi čemo opet ustati kada dođemo do znanja istinskoga Boga.

Ali kad Tamiris ču ovo od njih, on bi ispunjen sa zavišću i gnjevom, i ustane rano i ode do kuće Onesifora sa vladarima i službenicima i velikim mnoštvomm sa robovima, govoreći Pavlu: Ti si uništio grad Ikonjana i nju koja je bila zaručena meni, tako da ona neće biti moja, hajdemo do Kasteliusa upravitelja. I svo mnoštvo reče: Otjerajte čarobnjaka, jer on je pokvario sve naše žene. I mnoštvo je bilo nagovoreno da promeni svoje mišljenje.

I Tamiris, stajeći pred sudskim mjestom, zaplaka i reče: O prokonzule, ovo je čovjek za koga ne znamo ko je, koji čini devojke nesklonim da se udaju, neka se izjasni pred tobom zbog čega uči takve stvari. I Demas i Hermogenes rekoše Tamirisu: Reci da je kršćan i tako češ ga uništiti. Ali upravitelj je držao svoje misli čvrstim i pozva Pavla, govoreći mu: Ko si ti, i šta učiš jer nije laka optužba koju ovi donose protiv tebe.

A Pavle podiže svoj glas i reče: Ako sam danas iskušan šta ja učim, poslušaj, O prokonzule. Živi Bog, Bog osvetnik, ljubomorni Bog, Bog koji nema potrebu ni za čim, već želi spasenje ljudi, me poslao, da ja odvojim ih od pokvarenosti i nečistote i od sveg zadovoljstva i smrti, da oni ne greše više. Zato je Bog poslao svoje vlastito Dijete, koga ja propovedam i učim da ljudi imaju nadu u njega koji sam je imao sažaljenje na svijet koji je zaveden, da ljudi više ne budu pod sudom, O prokonzule,  već da imaju veru i boje se Boga i znanje svetosti  i ljubav ka istini. Ako stoga ja učim stvari koje su mi otkrivene od Boga, šta krivo ja činim O upravitelju. I Upravitelj je čuo to, zapovedi Pavlu da bude vezan i poslan u zatvor dok ne bude imao slobodnog vremena da čuje ga još pažljivije.

Ali Tekla po noći skide njene narukvice i dade ih vrataru, i kada vrata su bila otvorena za nju ona ode u zatvor, i dade tamničaru ogledalo od srebra i tako ode Pavlu i sjede pored njegovih nogu i slušala je velike stvari od Boga. I Pavle se uopšte nije bojao, već hodao je u pouzdanju Božjem, i njena vera je toliko rasla i poljubila je njegove okove.

Kada je Tekla bila tražena od njenih prijatelja i od Tamirisa, kao da je izgubljena,je trčala gore i dole ulicama, i jedan od družbenika sluge vratara reče da je izašla noću. Izašavši oni upitaše vratara i on im reče: ona otišla do stranca u zatvor, Otišavši, oni nađoše ju, kako je bila, zarobljena naklonošću. Oni odoše od tamo i sakupiše mnoštvo njih i pokazaše upravitelju okolnosti

I on zapovedi Pavlu da bude doveden do sudnice, ali Tekla se valjala na zemlji u mjestu gde je on sedio i učio je u zatvoru, I upravitelj zapovedi njoj također da bude dovedena do sudnice, i ona ode radujući se. I kad Pavle je bio doveden mnoštvo ljudi vikaše još jače: On je vrač, što dalje s njim! Ali upravitelj je slušao Pavla rado u pogledu svetih dela Hrista, i on se posavetova, i pozva Teklu i reče: Zašto ti se ne udaš za Tamarisa, prema zakonu Ikonjana ali ona je stajala željno na Pavla, i kada je rekla ne, njena majka je plakala, govoreći: Spalite jadnu luđakinju, spalite ju usred zbora nju koja neće da se udaje, tako da sve žene koje behu učene od ovoga čoveka behu uplašene.

I upravitelj je bio ganut, on je bičevao Pavla i poslao ga van grada, ali Tekli on zapovedi da bude spaljena. I odmah upravitelj usta i ode do javnog mesta, a sve mnoštvo  ode napred do strašnog događaja. Ali Tekla, kao jagnje u divljini gledala je za pastirom, i tako tražila za Pavlom, i ona je gledala u mnoštvo i videla Gospodara kako sedi, kao Pavle, i reče:Kao što ja nisam mogao da izdržim, Pavao je došao da vidi me. I ona gledala u njega sa velikom željom: ali on nesta u nebesima.

A mladići i devojke donesoše drva i sijena da spale Teklu, i kad je ona bila dovedena gola, upravitelj je plakao i čudio se na moči koja je bila u njoj. I oni položiše drva, a krvnik naredi da se popne na lomaču, i ona, učinivši znak križa, ode na drva. I oni je zapališe, i iako je velika vatra planula, vatra je nije uzela, jer Bog je sažalio se na nju, i uzrokovao zvuk pod zemljom, i oblak je prekrio je odozgor, pun kiše i grada, i sve posuđe bilo je izliveno tako da mnogi behu u opasnosti smrti, i vatra bi ugašena, i Tekla sačuvana.

A Pavao je postio sa Onesiforom i njegovom ženom i njihovom decom u novoj grobnici na putu kojim su išli iz Ikonijuma u Dafne. I kad mnogi dani behu prošli, dok su postili, dečaci rekoše Pavlu: Mi smo ogladneli. A oni nisu imali sa sobom da kupe hleba, jer Onesifor je ostavio dobra ovoga sveta, i slijedio Pavla sa celom kućom. Ali Pavle skide gornju odeću i reče: Idi, dete, kupi nekoliko pogača i donesi ih. I dok je dečak kupovao, on vide svoju susedu Teklu, i bi zapanjen, i reče: Tekla, gde ideš ti. A ona reče: Ja tražim Pavla, jer sam sačuvana od vatre. I dečak reče: Dođi, odvesti ću te njemu, jer on tuguje za tobom i moli i posti sad ovih šest dana.

I kad ona dođe do grobnice do Pavla, koji je klekno i molio je i govorio: O Oče Hrista, ne daj vatri da uzme Teklu, već poštedi je, jer ona je tvoja, ona stajeći iza njega zaplaka: O Oče koji si stvorio nebesa i zemlju, Otac tvoga voljenoga deteta Isusa Krista, Ja te blagosiljam jer si sačuvao me od vatre, da bih videla Pavla. I Pavle usta i vidje je i reče: O Bože poznavaoče srca, Oče našega Gospodara Isu Krsta, Ja blagosiljam te jer si brzo izvršio što sam tražio od tebe, i uslišio si me.

I tamo bi mnogo ljubavi unutar grobnice, i Pavle se radovao, i Onesifor, i svi oni. I oni su imali pet pogača,  i bilja i vode (i soli), i oni se radovahu zarad svetih dela Hrista. I Tekla reče Pavlu: Ja ću odseći svoju kosu okolo i slijediti te gde god ti ideš. Ali on reče: Vrijeme nije na usluzi a ti si lijepa, čuvaj se da drugo iskušenje te ne uzme, gore od prvog, i ti izdržiš ga ali ne budeš kukavna. I Tekla reče: Samo daj mi pečat u Hristu, i iskušenja me neće snači. I Pavle reče: Imaj strpljenja, Tekla, i primiti češ vodu.

I Pavle otposla Onesifora sa celom njegovom kućom u Ikoniju, i on uze Teklu i uđe u Antiohiju, i dok su ulazili, neki Sirijac, Aleksandar po imenu, vidio je Teklu i bio je zaljubljen u nju, i htio je podmititi (laskati) Pavlu sa novcem i darovima. Ali Pavle reče: Ja ne znam ženu o kojoj ti govoriš, niti je ona moja. Ali kako je on bio od velike moči, on sam zagrli je na širokom putu, a ona nije htela, već je tražila za Pavlom i plakala gorko, govoreći: Ne primoravaj stranca, ne primoravaj sluškinju Božiju. Ja sam prva od Ikonjana, i jer ja se nisam udala za Tamirisa, izbačena sam iz grada. I ona uhvati Aleksandra i podera njegov ogrtač i uze venac sa njegove glave i učini ga ismijanim.

Ali on budući da ju je volio i bijući posramljen time što ga je snašlo, dovede ju pred upravitelja, i kad je ona priznala da je ona učinila to, on osudi je na zvijeri. Ali žene su bile uveliko začuđene, i vikale na sudu. Zao sud, besbožna presuda! I Tekla je pitala upravitelja da bi ona ostala djevica do borbe sa zvjerima, i neka bogata kraljica, Trifena po imenu, čija kćer je umrla, uze nju u držanje, i imala je za nju sažaljenje.

A kad su zveri bile vođene u povorki, oni vezaše je sa vatrenom lavicom, i kraljica Trifaena ju je slijedila, ali lavica, kada Tekla bi postavljena na nju, lizala je njene noge, i svi se ljudio čudiše. Sad pisan naslov optužbe je bio: Kriva za svetogrđe. I žene sa njihovom decom plakaše odozgor: O Bože, bezbožan sud dešava se u gradu. I nakon povorke Trifaena uze je ponovo. Jer njena kćer Falkonila, koja je mrtva, joj je rekla u snu: Majko, uzeti češ mjesto mene Teklu strankinju koja je sama, da ona moli za mene i ja ću biti prenesena u mjesto pravednika.

Kad potom je Trifaena primila je nakon povorke, ona ju je oplakivala jer je sutradan trebala da se bori sa zvjerima, i također, voleći je blisko kao vlastitu kćer Falkonilu, i reče: Tekla, moje drugo dete, dođi, moli za moje dete da živi zauvek,jer ovo sam videla u snu. I ona bez odgađanja podiže njen glas i reče: O moj Bože, Sine Svevišnjega koji si u nebesima, daj joj prema njenoj želji, da njena kćer Falkonila živi zauvek. I nakon što je rekla ovo, Trifaena ju oplaka, smatrajući da tako velika lepota će biti bačena zverima.

I kad je bila zora, Aleksandar dođe da je uzme, jer bio je on koji je davao igre, govoreći: Upravitelj sjedi i narod galami protiv nas: dajte mi nju koja je za borbu sa zvjerima, da je odvedem. Ali Trifaena je plakala glasno tako da je on pobegao, govoreći: Drugo tugovanje za mojom Falkonilom dolazi u moju kuću, a nema nikoga da pomogne, niti deteta, jer ono je mrtvo, niti rođaka, jer ja sam udovica. O Bože Tekle moga deteta, pomozi tvojoj Tekli.

I upravitelj posla vojnike da dovedu Teklu: a Trifaena je nije puštala, već sama uze njenu ruku i vodila je, govoreći: Ja sam dovela moju kćer Falkonilu do grobnice, ali ti, Tekla, dovodim li te da se boriš sa zvjerima. I Tekla je plakala gorko i vapila ka Gospodu, govoreći: Gospode Bože u koga verujem, u komu sam našla utočište, koji si spasao me od vatre, nagradi tvoju Trifaenu koja je imala samilost na tvoju sluškinju, i držala me čistom.

Tamo je bila pometnja, i glas zveri, i vika naroda, i od žene koje su sjedile zajedno, neke govoraše: Uvedi bezbožnicu! I žene govorahu: Dalje sa gradom za ovo bezakonito delo! Dalje od svih nas, ti prokonzule! Gorko je videti, zao sud!

Ali Tekla, bijuči uzeta iz ruku Trifaene, bila je skinuta i opasač staviše na nju, i bi bačena u stadion, i lavovi i medvedi behu postavljeni protiv nje. I bijesna lavica trčeći ka njoj leže dolje pred njene noge, a stisnute žene plakaše glasno. I medved potrči na nju, ali lavica potrča da ga srete, i podera medvjeda na dvoje. I opet lav, vežban protiv ljudi, koji je Aleksandrov potrča na nju, i lavica se borila sa njim i bila je ubijena zajedno s njim. I žene plakaše još više, videći da lavica također koja joj je pomogla je mrtva.

Tada oni staviše unutar mnoge zveri, dok je ona stajala i širila ruke i molila. I kad je ona završila njenu molitvu, ona se okrene i vidje jarak pun vode, i reče: Sada je vreme da se operem. I ona se ubaci unutar, govoreći: u ime Isusa Hrista ja krstim sebe na poslednji dan. I sve žene videći to i sav narod je plakao, govoreći: Ne bacaj se u vodu, tako da čak upravitelj je plakao da tako velika ljepota bude pojedena od tuljana. I tako ona baci sebe u vodu u ime Isusa Hrista, a tuljani , videći svetlo odsjaja vatrem plutaše mrtvi na vrhu vode. I bio je oko nje oblak od vatre, tako da ni zveri nisu mogli da je taknu, niti je ona izgledala kao gola.

A žene, kad druge strašnije zveri behu puštene unutar, vrištaše glasno, i neki bacahu mirisno bilje, a drugi nard, drugi kasije, a neki nalzam, tako da tamo je bilo mnoštvo mirisa, i sve zveri koje behu udarene time behu držane kao u snu i nisu je dirale, tako da Aleksandar reče upravitelju: Imam neke bikove neizmerno strašne, hajde da vežemo zločinca na njih. I upravitelj mršteći, dopusti, govoreći: Učini šta hočeš. I oni svezaše nju za noge između bikova, i staviše vruće železo pod njihove stomake da bi bili još bijesniji i ubili je. Oni tad poskakivaše pravo, ali plamen koji je gorio oko nje, zapali kroz užad, i ona bi kao da nije vezana.

Ali Trifaena, stajeći u areni, onesvijestila se na ulazu, tako da sluškinje rekoše: Kraljica Trifaena je mrtva! I upravitelj zaustavi igre i sav grad bi uplašen, i Aleksandar padajući na upraviteljeve noge reče: Imaj milosti na mene i na grad, i oslobodi ovu ženu, da grad ne strada sa njom, jer ako Cezar čuje ovo, on će brzo uništiti i grad zajedno sa nama, jer njegova rođaka kraljica Trifaena je umrla.

I upravitelj pozva Teklu između zvijeri, i reče joj: Tko si ti i šta imaš ti o sebi da nijedna zvijer te nije dotakla. A ona reče: Ja sam sluškinja živoga Boga, i šta ja imam o sebi, da sam ja verovala u to da njegov Sin u komu Bog je zadovoljan, zarad koga nijedna od zveri me nije dotakla. Jer on sam je cilj (put) spasenja i osnov večnoga života, jer njima koji su odbačeni on je utočište, potlačenima je olakšanje, očajnima je zaklon, i u riječi, tkogod ne veruje u njega, neće živjeti, već umreti zauvek.

I kad upravitelj ču ovo, on naredi odeća da bude donešena i reče: Stavi ovu odeću. I ona reče: Onaj koji me je odjeno kad sam gola među zvjerima, isti će u dan suda obući te sa slavom. I ona uze odeću i obuće je. I upravitelj nadalje izda naredbu, govoreći: Ja te oslobođam Bogo bojazna Tekla dobra, slugo Božja. I sve žene plakaše glasno kao jednim ustima da slave Boga, govoreći: Jedan je Bog koji je sačuvao Teklu: tako da njihov glas je udarao čitav grad.

A Trifaena, kad su joj rečene dobre vijesti, srete je sa mnogo naroda i zagrli Teklu i reče: Sada verujem da mrtvi su podignuti: sada verujem da moje dete živi: dođi unutar, i učiniti ću te nasljednikom svega moga. Tekla stoga ode s njom i odmori u njenoj kući osam dana, učeći nju riječ Božju, tako da više sluškinja je verovalo, i tamo bi velika radost u kući.

Ali Tekla je tražila Pavla, šaljući o njemu u sva mesta, i bi joj rečeno da je on u Miri ili Lisiji. I ona uze mladiće i devojke, opskrbi se, i zaši njen mantil u ogrtač po modi ljudi, i ode u Miru, i nađe Pavla da govori riječ Božju, i ode k njemu. Ali on kad je vidje i ljude koji behu sa njom bi začuđen, misleći u sebi: Je li neko drugo iskušenje došlo na nju. Ali ona je predosjetila, i reče mu: Ja sam primila krštenje, O Pavle, jer on koji je radio sa tobom zajedno u evanđelju je radio sa mnom također u mome krštenju.

I Pavle uze je za ruku i uvede je u kuću Hermije, i ču sve stvari od nje, tako da Pavle se čudovao umnogom, i oni koji čuše potvrdiše, i moliše za Trifaenu. I Tekla usta i reče Pavlu: Ja idem u Ikoniju. A Pavle reče: Idi, i uči riječ Božiju. A Trifaena je poslala joj mnogo odjeće i zlata, tako da je ona ostavila ga sa Pavlom za službu siromašnih.

Tad ona sama ode u Ikoniju. I ona uđe u kuću Onesifora,i pade dole na pod gde Pavle je sjedio i učio proroštva Božija, i zaplaka, govoreći: O Bože moj i ove kuće, kojim svetlo zasja nada mnom, Isusa Hrista Sina Božijeg, moga pomagaća u zatvoru, moga pomagača pred upraviteljima, moj pomoćnik u vatri, moj pomagač među zveradima, ti si Bog, i tebi je slava zauvek. Amin.

I ona nađe Tamirisa mrtva, ali njenu majku živu. I poslavši po svoju majku, ona reče joj: Teokleja moja majko, možeš li verovati da Bog živi u nebesima jer ako tražiš novac, Gospod će ti dati kroz mene: ili tvoje dete, gle, ja sam pred tobom. I kad je ona tako svedočila, ona ode u Seleukiju, i živela u pećini sedamdeset i dve godine, živeći na bilju i vodi. Ona je prosvjetlila mnoge sa rečju Božjom

Neki ljudi grada, bijući grci po religiji, i ljekari po zanimanju, poslaše ka njoj drske mladiće da je unište. Jer oni rekoše: Ona je devica, i služi Artemisu, i od ovoga ona ima umijeće u lečenju. I proviđenjem Božijim ona uđe u stenu živa, i ode pod zemlju. Ona ode u Rim da vidi Pavla, i nađe da je on zaspao. Nakon što je ostala tamo ne zadugo, ona počinu u slavnom snu, i ona je sahranjena oko dva ili tri stadija od groba njenog gospodara Pavla.

Ona je bačena, potom, u vatru kada je imala sedamnaest godina, i među divlje zveri kada je imala osamnaest. Ona je bila isposnički u pećini, kako je rečeno, sedamdeset i dve godine, tako da svih godina njenog života bi devedeset. Izvršivši mnoga izlečenja, ona odmara u mestvu svetih, zaspavši dvadeset i četvrtog mjeseca Septembra u Hristu Isau našemu Gospodaru, komu je slava i sila u veke vekova. Amen.

 

Umesto poslednja dva dela, rukopis koji Grabe je koristio ima sledeće:-

Oblak svjetlosti ju je vodio. Došavši u Seleukiju, ona ode van grada jedan stadijum. Ona ih se bojala također, jer oni su obožavali idole. Vodilo ju je do planine zvane Kalamon ili Rodon, i našavši tamo pećinu, ona uđe u nju. Ona je bila tamo mnoge godine, i prošla je mnoga i bolna iskušenja đavola, i podnijela ih je uveliko, bijući potpomognuta sa Hristom. Neke od dobro-rođenih žena, saznavši za devicu Teklu otišli su njoj, i naučili proročanstva Božja. A mnogi od njih oprostiše se od svijeta, i živješe asketski sa njom. Dobar izveštaj je raširen svukud o njoj, i izlečenjima učinjenim od nje. Sav grad, potom, i okolna zemlja, znavši ovo, donošahu bolesne na planinu, i pre nego bi došli blizo vrata oni behu brzo otpušteni od bilo koje bolesti da su bili unesrećeni, i nečisti demoni izlazili su vrišteći, i svi primivši njihovo zdravlje, veličaše Boga, koji je dao takvu milost djevici Tekli. Ljekari, stoga, iz grada Seleukljana nisu mislili ništa o, gubljenju njihove trgovine, i niko im se više nije obraćao, i bijući ispunjeni zavišću i mržnjom, oni urotiše se protiv sluge Hrista, šta da joj urade. Đavo je predložio im zao plan, u jedan dan, oni se sakupiše, i savjetovavši se, oni savjetovahu jedan drugog govoreći: Djevica je sveštenica velike boginje Artemide, i ako ona upita išta od nje, ona čuje ju kao bijući djevica, i svi bogovi je vole. Dođite, zato, hajde da uzmemo ljude neuredna života, i učinimo ih pijanim sa mnogo vina, i dajmo im mnogo zlata, i recimo im, Ako možete pokvariti i onečistiti je, dati čemo vam dovoljno novca. Ljekari potom rekoše sebi, da ako oni mognu da je onečiste, niti bogovi niti Artemida neće je slušati u slučaju bolesnih. Oni stoga učiniše tako. Zli ljudi, otišavši na planinu, i pojurivši na pećinu kao lavovi, pokucaše na vrata. Sveta mučenica Tekla otvori, ohrabrena Bogom u koga veruje, jer je znala njihovu zaveru unapred. Ona im reče: Šta želite moja deco. Oni rekoše: Je li ovde ona zvana Tekla. Ona reče: Šta želite od nje. Oni rekoše joj: Mi želimo da spavamo sa njom. Blažena Tekla im reče: Ja sam ponizna stara žena, ali sluškinja moga Gospoda Isusa Hrista; i čak iako vi želite da učinite nešto meni van mesta, vi ne možete. Oni joj rekoše: Nemoguće je za nas da ti učinimo šta želimo. Rekavši ovo, oni je čvrsto držaše, i želiše da je uvrede. Ona reče im sa nježnošću: Čekajte, moja deco, da vidite slavu Gospodnju. I bijući držana od njih, ona pogleda u nebo, i reče: Bože, strašni i neuporedivi, i slavni Tvojim neprijateljima, koji si me izbavio iz vatre, koji me nisi dao Tamirisu, koji me nisi dao Aleksandru, koji si me izbavio od divljih zveri, koji si me spasao u bezdanu, koji si svukud radio za mene, i veličao Tvoje ime u meni, sada također izbavi me od ovih bezakonika, i ne daj da povrede moje devičanstvo, koje kroz Tvoje ime ja sam sačuvala dosad, jer ja volim Tebe, i želim Tebe, i obožavam Tebe, Oca i Sina i Svetoga Duha zauvek. Amen. I dođe glas sa neba, govoreći: Ne boj se, Tekla, moja iskrena sluškinjo, jer ja sam sa tobom. Pogledaj i vidi gde otvor je učinjen pred tobom,za tebe tamo će biti večna kuća, i tamo češ naći zaklon. Blagoslovena Tekla u pogledu toga, vide stijenu otvorenu toliko da može čovek da uđe, i učini prema tomu šta joj je rečeno: i plemenito bježeći od bezakonika uđe u stijenu, i stijena je odmah zatvorila sve, tako da se ni spoj nije vidio. Oni, gledajući nadnaravno čudo, postaše kao smeteni, i nisu mogli da uhvate sluškinju Božiju, već samo uzeše njen veo, i mogli su da otkinu određen deo, i to po dopuštenju Božjem za veru onih koji vide časno mesto, i za blagoslov naraštaja potonjih onima koji veruju u našega Gospodina Isusa Krista u čistoći srca.

Tako je pretrpio prvi mučenik Božiji, i apostol i djevica, Tekla, koja dođe iz Ikonijuma u osamnaestoj godini, i sa putovanjima, i idući okolo, i povlačenje u planinu, ona je živela sedamdeset i dve godine. Kada Gospodar uze je, ona je bila devedeset godina stara. To je njena svrha. Njen sveti spomen je na dvadeset i četvrti mjeseca Septembra, u slavu Oca, i Sina, i Svetoga Duha, sada i uvek, i u veke vekova.

Dela Pavlova

 

 

Dela Pavlova

 

Iz "The Apocryphal New Testament" M.R. James-Translation: Clarendon Press, 1924

 

Uvod

Ova knjiga, Tertulian nam govori, je napisana kratko pre njegova vremena u čast Pavla od sveštenika Azije, koji je osuđen zbog prevare i smjenjen iz svoje službe. Datum njegov mogao bi biti oko 160 a.d. Autor je pravoslavni hrišćanin.

 

Naši zaključci za njega su:

1 Teško oštećen Koptski rukopis u Heidelbergu, iz šestog veka najkasnije

2 Dela Pavla i Tekle, jedan dio je sačuvan celi u Grčkom i mnogim verzijama, djelovi njega postoje u Koptskom.

3 U odnosu sa Korinćanima, delimično sačuvano u Koptskom, i trenutno odvojeno u Armenskom i Latinskom

4 Mučeništvo, uključuje epizodu Dela,sačuvavši odvojeno (kao u slučaju Ivana i drugih) u grčkom i drugim verzijama

5 Odvojeni odlomci i citati

Dužina cele knjige je 8600 linija (Stihometrija Nićeforusa)  ili 8560 (Stihometrija Kodeksa Klaromontanusa), Kanonska Dela od istih dvoje autora u odnošenju kao 2800 i 2600. Mi imamo, možda 1800 linija Dela Pavlovih. Tekst Koptskog rukopisa, je teško oštećen, i obnavljanje njegovo, u delu koji je sačuvan u njemu sam, je najteži proces. Profesor Karl Šmit je učinio sve što bi se očekivalo, sa neograničenim radom i velikom prodornošću. U ophođenju oštećenog dela slijediti ću ga blisko, ali neću pokušavati da pokažem sve slomljene linije.

 

I

Prva postojeća stranica Koptskog rukopisa, izgleda da je strana 9 (p.9)

p.9 Pavle ode u (kuću) na mjesto gde je (mrtvi) bio. Ali Fila žena Panharesa (Anhares, MS, vidi dole) bile je veoma ljuta i rekla svome mužu u (velikoj ljutnji): Mužu, ti si otišao...divljim zverima, ti nisi rodio...tvoga sina...gde je moj

p.10 (on nije) želeo hranu...da ga sahrani. Ali (Panhares) stade na očigled svih i pomoli se u deveti čas, dok ljudi od grada dođoše da iznesu dečaka. Kad je on tako molio, Pavle (dođe) i vidje...i Isusa Hrista...dečaka...molitva.

p.11 (malen komad samo)...mnoštvo...osam dana...oni misliše da je on podigao (dečaka). Ali kad Pavle je ostao

p.12 Oni pitaše ga...ljudi slušajte njega...oni poslaše po Panharesa...i plakaše, govoreći: Mi verujemo, Panhares...ali spasi grad od...mnogih stvari, koje oni kažu. Panhares reče im: Da li vi sudite djela vašeg boga ()

p.13 nije moguće...ali (svedočiti)...Bog koji ima...njegov Sin prema...spasenju, i Ja također vjerujem da, moja bračo, nema drugoga Boga, osim Isusa Hrista sina Blaženoga, komu je slava za uvek, Amen. Ali kad oni videše da on se neće vratiti njima, oni progoniše Pavla, i uhvatiše ga, i dovedoše ga nazad u grad, zlo postupajući s njim, i baciše kamenje na njega i izbaciše ga iz njihovog grada i iz njihove zemlje. Ali Panhares nije hteo vračati zlo za zlo, on je zatvorio vrata svoje kuće i ušao sa svojom ženom...postiti...Ali kad je bilo večer Pavle dođe k njemu i reče:

p.14 Bog ima...Isus Krist

Ovo su zadnje riječi dela. Okolnosti su malo jasnije od rečenice u grčkim Delima Titusa pripisane Zenasu (ne ranije od petog veka): Oni stigoše u Antiohiju i nađoše Barnabu sina Panharesa, koga Pavle je podigao.' Barnaba može biti greška, ali Panhares je, ne sumnjam, ispravno: jer koptski konačni članak je p prefiks riječi, i koptski prevodilac našavši Panharesa u njegovom tekstu je pomiješao početak njegov sa svojim vlastitim određenim članom, i izbacio ga.

Mi imamo,potom, muža Panharesa i ženu Filu u Antiohiji (u Pisidiji možda; to je sporno), i njihov sin (moguće zvan Barnaba) je mrtav. Fila prijekorijeva Panharesa sa željom roditeljske ljubavi. Uzima se da je on vjernik, i nije tugovao nad sinom, možda znajući da Pavle je bio tu i nadajući se za njegovu pomoć. Panhares moli dok njegov družbenik iz grada dođe da iznese tijelo za sahranu. Pavle stiže: u jednom trenutku on podiže mrtve, ali ljudi su izazvani i nesreća prijeti im na Pavlovim rukama.

Panhares čini zanat vjere, rezultat čega je Pavlovo zlostavljanje i progonstvo. Ali Pavle vraća se tajno i umiruje Panharesa.

II

Slijedeći dio je od Pavla i Tekle, u kojem grčki tekst postoji, i biti će slijeđen. U koptskom ima naziv:

Nakon bijega iz Antiohije, kada je išao u Ikonijum

Moguće je da u ovome delu autor Dela je koristio lokalnu legendu, trenutnu u njegovom vremenu, od istinskog kršćanskog mučenika Tekle. Drugačije je teško uračunati za veoma veliku popularnost kulta Sv. Tekle, koji se raširio istokom i zapadom, i učinio nju najpoznatijom devicom mučenikom. Štaviše, jedna istorijska ličnost je predstavljena u priči, imenom, Kraljica Trifaena, koja je bila udovica, izgleda, od Kotisa, Kralja Trakije, i majka od Polema II, Kralja Pontiusa. Ona je bila pranećakinja od Imperatora Klaudija. W.M Ramsej je tvrdio da ima pisana priča o Tekli koja je usvojena od autora Dela: ali njegov pogled nije općenito prihvaćen.

1 Kad je Pavle otišao u Ikoniju nakon što je pobegao iz Antiohije, putovaše sa njim Demas i Hermogen kazandžija, koji behu puni licemjerstva, i laskaše Pavlu kao da ga vole. Ali Pavle, gledajući jedino da dobrotu Hristovu, učinio im nije zla, već ih je voleo, tako da je on pokušao da im učini slatkim sva proročanstva Gospodnja, i od učenja i tumačenja (Evanđelja) i rođenja i oživljenja Ljubljenoga, i usmeravao je njima riječ po riječ sva velika dela Krista, kako su otkrivena njemu (Kopt. Adds: kako da Hrist je rođen od Marije djeve, i sjemena Davidova)

2 I neki čovek zvan Onesifor, kad je čuo da Pavle je došao iz Ikonije, ode sa decom Simijom i Zenom i njegovom ženom Lektrom da ga srete, da bi primio ga u svoju kuću, jer Titus mu je rekao koja vrsta čovjeka Pavle je u pojavi, jer on nije ga vidio u tijelu, već samo u duhu.

3 I on je otišao kraljevskim putem koji vodi u Listru i stade čekajući ga, i gledao je na one koji su došli, prema opisu Tita. I on vide Pavla kako dolazi, čovjek malen od stasa, tankokos na glavi, iskrivljenih nogu, dobrog stasa tela, sa spojenim obrvama, i nos nešto kukast, pun milosti, jer nekad se pojavljivao kao čovek, a nekad imao je lice anđela.

4 I kad Pavle vide Onesifora da se smije, i Onesifor reče: Zdravo, ti slugo blaženoga Boga. I on reče: Milost tebi i sa tvojom kućom. Ali Demas i Hermogenes behu zavidni, i širiše svoje licemerje dalje, tako da Demas reče: Nismo li mi sluge Blaženoga, da ti nisi pozdravio nas tako A Onesifor reče: Ja ne vidim u vama ijednog ploda pravičnosti, ali ako ste takvi, dođite i vi u moju kuću i osvježite se.

5 I kad Pavle je ušao u kuću Onesifora, tamo je bila velika radost, i kleknuvši i izlomivši hleb, i riječ Boga u pogledu uzdržanja (ili umjerenosti) i oživljenja, jer Pavle reče:

Blaženi su čisti u srcu, jer oni će videti Boga.

Blagoslovljeni su oni koji drže telo čistim, jer oni će postati hram Božiji.

Blagoslovljeni su oni koji se uzdržavaju (ili su umjereni), jer njima će Bog govoriti.

Blaženi su oni koji su se odrekli ovoga svijeta, jer će biti bogougodni Bogu.

Blagoslovljeni su oni koji poseduju svoje žene kao da ih nemaju, jer oni će naslediti Boga.

Blagoslovljeni su oni koji se boje Boga, jer oni će postati anđeli Božiji

6 Blagoslovljeni su oni koji drhte na proročanstva Božja, jer će biti utješeni.

Blagoslovljeni su oni koji primaju mudrost Isu Krsta, jer će biti zvani sinovima Svevišnjega.

Blagoslovljeni su oni koji su držali svoje krštenje čistim,jer će se odmarati sa Ocem i sa Sinom.

Blagoslovljeni su oni koji su prošli razumevanje Isusa Krista, jer oni će biti u svetlu.

Blagoslovljeni su oni koji za ljubav Božiju su se odvojili od mode ovoga svijeta, jer oni će suditi anđelima, i biti će blagoslovljeni na desnoj ruci Oca.

Blagoslovljeni su milostivi, jer oni će dobiti milost i neće videti gorak dan suda.

Blažena su tela devica, jer one će biti ugodne Bogu i neće izgubiti nagradu za umjerenost (čednost), jer riječ Oca će im biti delo spasenja u dan njegova Sina, i one će odmarati u svijetu bez kraja.

7 I kako je Pavle govorio ove stvari usred skupa (crkve) u kući Onesifora, neka djevica, Tekla, čija majka je Teokleja, koja je bila zaručnica muža, Tamirisa, sjede na prozor teško, i slušala noću i danju riječ u pogledu djevičanstva što je govorio Pavle, i ona nije silazila sa prozora, već je vođena dalje (pritisnuta nadalje) vjerom, radovala se neizmjerno, i nadalje, kad ona vidje mnoge žene i djevice kako ulaze Pavlu,ona je također željela iskreno da bude ubrojena među vredne da stoji pred Pavlovim licem i da čuje riječi Hrista, jer ona nije još videla pojavu Pavlovu, već je samo čula njegov govor.

8 Kako se ona nije pomicala sa prozora, njena majka pošalje ka Tamirisu, i on dođe sa velikom radošću kao da je već uzeo je za ženu. Tamiris stoga reče Teokleji: Gde je moja Tekla. A Teokisia reče: Imam novu priču da ti kažem, Tamiris, jer za tri dana i tri noći Tekla ne ustaje sa prozora, niti da jede niti da pije, već gleda zdušno kao da je na radosnom događaju, ona tako pohodi ka strancu koji poučava zavodljive i razne reči, da se čudim kako velika skromnost djevojke je tako teško zaokupljena.

9 O Tamiris, ovaj čovek digao je ceo grad Ikoniana, i tvoju Teklu također, jer sve žene i mladići idu k njemu i bivaju poučavani od njega. Ti moraš, reče on, bojati sesamo Boga i živjeti časno. A moja kćer, također, kao pauk na prozoru, vezana njegovim rječima, držana je novom željom i strašnom strašću, jer ona visi na stvarima koje on govori, i devojka je zarobljena. Ali idi k njoj i pričaj s njom, jer ona je zaručena s tobom.

10 I Tamiris ode k njoj, kao da je voli i bojao se dase ona ne uznemiri (ushiti), i reče: Tekla, moja vjerenice, zašto sjediš tako i koja želja je da te drži i čuđenju, okreni se svome Tamirisu i stidi se. A njena majka također reče isto: Tekla, zašto sjediš tu tako, gledajući dole, i ne odgovaraš ništa, već kao udarena. I oni plakahu bolno, Tamiris jer  je izgubio ženu, a Teokleja dete, i sluškinje gospođe, tamo je, zato, velika pometnja tuge u kući. I dok sve ovo je bilo tako, Tekla se nije okrenula, već je pazila na govor Pavlov.

11 Ali Tamiris skoči i ode na ulicu i gledao je one koji su odlazili Pavlu i izlazili. I on vidje dvoje ljudi kako se teško prepiru jedan s drugim, i reče im: Vi ljudi, recite mi ko ste, i tko je on koji je unutar vas, koji čini vaše duše mladića i devojaka da greše, zavodeći ih da više ne bude brakova već da žive takvi kakvi su. Ja obečavam da ću vam dati mnogo novca ako mi kažete za njega: jer ja sam upravitelj grada.

12 I Demas i Hermogenes rekoše mu: Tko je ovaj čovjek, mi ne znamo, ali on vara mladiće žena i devojke muževa, govoreći: Drugačije nemate oživljenja, osim ako ne nastavite živjeti časno, i ne prljajte tijelo već držite ga čistim.

13 I Tamiris im reče: Dođite, vi ljudi, u moju kuću i osvježite se sa mnom. I oni odoše na veliku gozbu i mnogo vina i veliko bogatstvo i sjajan stol. I Tamiris učini da piju, jer on je volio Teklu i želeo da je uzme za ženu, i na večeri Tamiris reče: Recite mi vi ljudi, koje je njegovo učenje, da bih ga i ja znao, jer nisam umalo napaćen zarad Tekle jer ona tako voli stranca, i ja sam prevaren zbog braka.

14 A Demas i Hermogen rekoše: Dovedi ga pred Kasteliusa upravitelja kao jednoga koji nagovara mnoštvo sa novim učenjem Hrišćana, i tako on će uništiti njega i ti češ imati tvoju ženu Teklu. I mi čemo te naučiti o oživljenju koje on zagovara, da je već došlo da se događa u deci koju imamo, i mi čemo opet ustati kada dođemo do znanja istinskoga Boga.

15 Ali kad Tamiris ču ovo od njih, on bi ispunjen sa zavišću i gnjevom, i ustane rano i ode do kuće Onesifora sa vladarima i službenicima i velikim mnoštvomm sa robovima, govoreći Pavlu: Ti si uništio grad Ikonjana i nju koja je bila zaručena meni, tako da ona neće biti moja, hajdemo do Kasteliusa upravitelja. I svo mnoštvo reče: Otjerajte čarobnjaka, jer on je pokvario sve naše žene. I mnoštvo usta prema njemu.

16 I Tamiris, stajeći pred sudskim mjestom, zaplaka i reče: O prokonzule, ovo je čovjek za koga ne znamo odakle je, koji ne dopušta devojkama da se udaju, neka se izjasni pred tobom zbog čega uči takve stvari. I Demas i Hermogenes rekoše Tamirisu: Reci da je kršćan i tako češ ga uništiti. Ali upravitelj je držao svoje misli čvrstim i pozva Pavla, govoreći mu: Ko si ti, i šta učiš jer nije laka optužba koju ovi donose protiv tebe.

17 A Pavle podiže svoj glas i reče: Ako sam danas iskušan šta ja učim, poslušaj, O prokonzule. Živi Bog, Bog osvetnik, ljubomorni Bog, Bog koji nema potrebu ni za čim, već želi spasenje ljudi, me poslao, da ja odvojim ih od pokvarenosti i nečistote i svog zadovoljstva i smrti, da oni ne greše više. Zato je Bog poslao svoje vlastito Dijete, koga ja propovedam i učim da ljudi imaju nadu u njega koji sam je imao sažaljenje na svijet koji je bio u grehu, da ljudi više ne budu pod sudom već da imaju veru i boje se Boga i znanje trezvenosti i ljubav ka istini. Ako stoga ja učim stvari koje su mi otkrivene od Boga, šta krivo ja činim O upravitelju. I Upravitelj je čuo to, zapovedi Pavlu da bude vezan i stavljen u zatvor dok ne bude imao slobodnog vremena da čuje ga još pažljivije.

18  Ali Tekla po noći skide njene narukvice i dade ih vrataru, i kada vrata su bila otvorena za nju ona ode u zatvor, i dade tamničaru ogledalo od srebra i tako ode Pavlu i sjede pored njegovih nogu i čula je čudesna dela Gospodnja. I Pavle se uopšte nije bojao, već hodao je u pouzdanju Božjem, i njena vera je toliko rasla i poljubila je njegove okove.

19 Kada je Tekla bila tražena od njenog sopstvenog naroda i od Tamirisa, ona je gledala po putevima kao da je izgubljena, i jedan od družbenika sluge vratara reče da je izašla noću. I oni pitaše vratara i rekoše mu da je ona otišla do stranca u zatvor, i oni odoše kao da im je on rekao i nađoše nju kao da je vezana s njim, u ljubavi. I oni odoše od tamo i sakupiše mnoštvo njih i pokazaše ih upravitelju.

20 I on zapovedi Pavlu da bude doveden do sudnice, ali Tekla je došla do mjesta gdje Pavle je učio kad je sjedio u zatvoru. I upravitelj zapovedi njoj također da bude dovedena do sudnice, i ona ode radujući se. I kad Pavle je bio doveden drugi pur ljudi vikaše još ljuče: On je vrač, što dalje s njim! Ali upravitelj je slušao Pavla rado u pogledu svetih dela Hrista, i on se posavetova, i pozva Teklu i reče: Zašto ti se ne udaš za Tamarisa, prema zakonu Ikonjana ali ona je stajala željno nad Pavlom, i kada je rekla ne, njena majka Teokleja plakaše, govoreći: Spalite bezakonicu, spalite nju koja nema mladođenju usred zbora, tad sve žene koje behu učene od ovoga čoveka behu uplašene.

21 I upravitelj je bio ganut, on je bičevao Pavla i poslao ga van grada, ali Tekli on zapovedi da bude spaljena. I odmah upravitelj usta i ode do javnog mesta, a sve mnoštvo  ode napred do strašnog događaja. Ali Tekla, kao jagnje u divljini gledala je za pastirom, i tako tražila za Pavlom, i ona je gledala u mnoštvo i videla Gospodara kako sedi, kao Pavle, i reče:Kao što ja nisam mogao da izdržim, Pavao je došao da gleda na mene. I ona iskreno ga je pratila: ali on nesta u nebesima.

22 A dečaci i devojke donesoše drva i sijena da spale Teklu, i kad je ona bila dovedena gola, upravitelj je plakao i čudio se na moči koja je bila u njoj. I oni položiše drva, a krvnik naredi da se popne na lomaču, i ona, učinivši znak križa, ode na drva. I oni je zapališe, i iako je velika vatra planula, vatra je nije uzela, jer Bog je sažalio se na nju, i uzrokovao zvuk pod zemljom, i oblak je prekrio je odozgor, pun kiše i grada, i sve posuđe bilo je izliveno tako da mnogi behu u opasnosti smrti, i vatra bi ugašena, i Tekla sačuvana.

23 A Pavao je postio sa Onesiforom i njegovom ženom i njihovom decom u otvorenoj grobnici na putu kojim su išli iz Ikonijuma u Dafne. I kad mnogi dani behu prošli, dok su postili, dečaci rekoše Pavlu: Mi smo ogladneli. A oni nisu imali sa sobom da kupe hleba, jer Onesifor je ostavio dobra ovoga sveta, i slijedio Pavla sa celom kućom. Ali Pavle skide gornju odeću i reče: Idi, dete, kupi nekoliko pogača i donesi ih. I dok je dečak kupovao, on vide svoju susedu Teklu, i bi zapanjen, i reče: Tekla, gde ideš ti. A ona reče: Ja tražim Pavla, jer sam sačuvana od vatre. I dečak reče: Dođi, odvesti ću te njemu, jer on tuguje za tobom i moli i posti sad ovih šest dana.

24 I kad ona dođe do grobnice do Pavla, koji je klekno i molio je i govorio: O Oče Hrista, ne daj vatri da uzme Teklu, već poštedi je, jer ona je tvoja, ona stajeći iza njega zaplaka: O Oče koji si stvorio nebesa i zemlju, Otac tvoga voljenoga deteta Isusa Krista, Ja te blagosiljam jer si sačuvao me od vatre, da bih videla Pavla. I Pavle usta i vidje je i reče: O Bože poznavaoče srca, Oče našega Gospodara Isu Krsta, Ja blagosiljam te jer si brzo izvršio što sam tražio od tebe, i uslišio si me.

25 I tamo bi mnogo ljubavi unutar grobnice, i Pavle se radovao, i Onesifor, i svi oni. I oni su imali pet pogača, i vode (i soli), i oni se radovahu zarad svetih dela Hrista. I Tekla reče Pavlu: Ja ću odseći svoju kosu okolo i slijediti te gde god ti ideš. Ali on reče: Vrijeme nije na usluzi a ti si lijepa, čuvaj se da drugo iskušenje te ne uzme, gore od prvog, i ti izdržiš ga ali ne budeš kukavna. I Tekla reče: Samo daj mi pečat u Hristu, i iskušenja me neće snači. I Pavle reče: Imaj strpljenja, Tekla, i primiti češ vodu.

26 I Pavle otposla Onesifora sa celom njegovom kućom u Ikoniju, i on uze Teklu i uđe u Antiohiju, i dok su ulazili, neki Sirijac, Aleksandar po imenu, vidio je Teklu i bio je zaljubljen u nju, i htio je podmititi (laskati) Pavlu sa novcem i darovima. Ali Pavle reče: Ja ne znam ženu o kojoj ti govoriš, niti je ona moja. Ali kako je on bio od velikke moči, on sam zagrli je na širokom putu, a ona nije htela, već je tražila za Pavlom i plakala gorko, govoreći: Ne primoravaj stranca, ne primoravaj sluškinju Božiju. Ja sam prva od Ikonjana, i jer ja se nisam udala za Tamirisa, izbačena sam iz grada. I ona uhvati Aleksandra i podera njegov ogrtač i uze venac sa njegove glave i učini ga ismijanim.

27 Ali on budući da ju je volio i bijući posramljen time što ga je snašlo, dovede ju pred upravitelja, i kad je ona priznala da je ona učinila to, on osudi je na zvijeri. Ali žene su bile uveliko začuđene, i vikale na sudu. Zao sud, besbožna presuda! I Tekla je pitala upravitelja da bi ona ostala djevica do borbe sa zvjerima, i neka bogata kraljica, Trifena po imenu, čija kćer je umrla, uze nju u držanje, i imala je za nju utješenje.

28 A kad su zveri bile vođene u povorki, oni vezaše je sa vatrenom lavicom, i kraljica Trifaena ju je slijedila, ali lavica, kada Tekla bi postavljena na nju, lizala je njene noge, i svi se ljudio čudiše. Sad pisan naslov optužbe je bio: Kriva za svetogrđe. I žene sa njihovom decom plakaše odozgor: O Bože, bezbožan sud dešava se u gradu. I nakon povorke Trifaena uze je ponovo. Jer njena kćer Falkonila, koja je mrtva, joj je rekla u snu: Majko, uzeti češ mjesto mene Teklu strankinju koja je sama, da ona moli za mene i ja ću biti prenesena u mjesto pravednika.

29 Kad potom je Trifaena primila je nakon povorke, ona ju je oplakivala jer je sutradan trebala da se bori sa zvjerima, i također, voleći je blisko kao vlastitu kćer Falkonilu, i reče: Tekla, moje drugo dete, dođi, moli za moje dete da živi zauvek,jer ovo sam videla u snu. I ona bez odgađanja podiže njen glas i reče: O moj Bože, Sine Svevišnjega koji si u nebesima, daj joj prema njenoj želji, da njena kćer Faleonila živi zauvek. I nakon što je rekla ovo, Trifaena ju oplaka, smatrajući da tako velika lepota će biti bačena zverima.

30  I kad je bila zora, Aleksandar dođe da je uzme, jer bio je on koji je davao igre, govoreći: Upravitelj je postavio i narod se muči: dajte mi nju koja je za borbu sa zvjerima, da je odvedem. Ali Trifaena je plakala glasno tako da je on pobegao, govoreći: Drugo tugovanje za mojom Falkonilom dolazi u moju kuću, a nema nikoga da pomogne, niti deteta, jer ono je mrtvo, niti rođaka, jer ja sam udovica. O Boće Tekle moga deteta, pomozi tvojoj Tekli.

31 I upravitelj posla vojnike da dovedu Teklu: a Trifaena je nije puštala, već sama uze njenu ruku i vodila je, govoreći: Ja sam dovela moju kćer Falkonilu do grobnice, ali ti, Tekla, dovodim li te da se boriš sa zvjerima. I Tekla je plakala gorko i vapila ka Gospodu, govoreći: Gospode Bože u koga verujem, u komu sam našla utočište, koji si spasao me od vatre, nagradi tvoju Trifaenu koja je imala samilost na tvoju sluškinju, i držala me čistom.

32 Tamo je bila pometnja, i glas zveri, i vika naroda, i od žene koje su sjedile zajedno, neke govoraše: Uvedi bezbožnicu! I žene govorahu: Dalje sa gradom za ovo bezakonito delo! Dalje od svih nas, ti prokonzule! Gorko je videti, zao sud!

33 Ali Tekla, bijuči uzeta iz ruku Trifaene, bila je skinuta i opasač staviše na nju, i bi bačena u stadion, i lavovi i medvedi behu postavljeni protiv nje. I bijesna lavica trčeći ka njoj leže dolje pred njene noge, a stisnute žene plakaše glasno. I medved potrči na nju, ali lavica potrča da ga srete, i podera medvjeda na dvoje. I opet lav, vežban protiv ljudi, koji je Aleksandrov potrča na nju, i lavica se borila sa njim i bila je ubijena zajedno s njim. I žene plakaše još više, videći da lavica također koja joj je pomogla je mrtva.

34 Tada oni staviše unutar mnoge zveri, dok je ona stajala i širila ruke i molila. I kad je ona završila njenu molitvu, ona se okrene i vidje veliki kotao vode, i reče: Sada je vreme da se operem. I ona se ubaci unutar, govoreći: u ime Isusa Hrista ja krstim sebe na poslednji dan. I sve žene videći to i sav narod je plakao, govoreći: Ne bacaj se u vodu, tako da čak upravitelj je plakao da tako velika ljepota bude pojedena od tuljana. I tako ona baci sebe u vodu u ime Isusa Hrista, a tuljani , videći svetlo odsjaja vatrem plutaše mrtvi na vrhu vode. I bio je oko nje oblak od vatre, tako da ni zveri nisu mogli da je taknu, niti je ona izgledala kao gola.

35 A žene, kad druge strašnije zveri behu puštene unutar, vrištaše glasno, i neki bacahu lišće, a drugi nard, drugi kasije, a neki nalzam, tako da tamo je bilo mnoštvo mirisa, i sve zveri koje behu udarene time behu držane kao u snu i nisu je dirale, tako da Aleksandar reče upravitelju: Imam neke bikove neizmerno strašne, hajde da vežemo zločinca na njih. I upravitelj mršteći, dopusti, govoreći: Učini šta hočeš. I oni svezaše nju za noge između bikova, i staviše vruće železo pod njihove stomake da bi bili još bijesniji i ubili je. Oni tad poskakivaše pravo, ali plamen koji je gorio oko nje, zapali kroz užad, i ona bi kao da nije vezana.

36 Ali Trifaena, stajeći u areni, onesvijestila se na ulazu, tako da sluškinje rekoše: Kraljica Trifaena je mrtva! I upravitelj zaustavi igre i sav grad bi uplašen, i Aleksandar padajući na upraviteljeve noge reče: Imaj milosti na mene i na grad, i neka prokleti idu, da grad ne strada sa njom, jer ako Cezar čuje ovo, možda nas uništi i grad, jer njegova rođaka kraljica Trifaena je umrla na ulazu.

37 I upravitelj pozva Teklu između zvijeri, i reče joj: Tko si ti i šta imaš ti o sebi da nijedna zvijer te nije dotakla. A ona reče: Ja sam sluškinja živoga Boga, i šta ja imam o sebi, da sam ja verovala u to da njegov Sin u komu Bog je zadovoljan, zarad koga nijedna od zveri me nije dotakla. Jer on sam je cilj (put) spasenja i osnov večnoga života, jer njima koji su odbačeni on je utočište, potlačenima je olakšanje, očajnima je zaklon, i  u riječi, tkogod ne veruje u njega, neće živjeti, već umreti zauvek.

38 I kad upravitelj ču ovo, on naredi odeća da bude donešena i reče: Stavi ovu odeću. I ona reče: Onaj koji me je odjeno kad sam gola među zvjerima, isti će u dan suda obućime sa slavom. I ona uze odeću i obuće je. I upravitelj nadalje izda naredbu, govoreći: Ja te oslobođam Tekla dobra, slugo Božja. I sve žene plakaše glasno kao jednim ustima da slave Boga, govoreći: Jedan je Bog koji je sačuvao Teklu: tako da njihov glas je udarao čitav grad.

39 A Trifaena, kad su joj rečene dobre vijesti, srete je sa mnogo naroda i zagrli Teklu i reče: Sada verujem da mrtvi su podignuti: sada verujem da moje dete živi: dođi unutar, i učiniti ću te nasljednikom svega moga. Tekla stoga ode s njom i odmori u njenoj kući osam dana, učeći riječ Božju, tako da više sluškinja je verovalo, i tamo bi velika radost u kući.

40 Ali Tekla je čeznula za Pavlom i tražila ga, šaljući o njemu u sva mesta, i bi joj rečeno da je on u Miri. I ona uzemladiće i devojke, opskrbi se, i zaši njen mantil u ogrtač po modi ljudi, i ode u Miru, i nađe Pavla da govori riječ Božju, i ode k njemu. Ali on kad je vidje i ljude koji behu sa njom bi začuđen, misleći u sebi: Je li neko drugo iskušenje došlo na nju. Ali ona je predosjetila, i reče mu: Ja sam primila krštenje, O Pavle, jer on koji je radio sa tobom zajedno u evanđelju je radio sa mnom također u mome krštenju.

41 I Pavle uze je za ruku i uvede je u kuću Hermije, i ču sve stvari od nje, tako da Pavle se čudovao umnogom, i oni koji čuše potvrdiše, i moliše za Trifaenu. I Tekla usta i reče Pavlu: Ja idem u Ikoniju. A Pavle reče: Idi, i uči riječ Božiju. A Trifaena je poslala joj mnogo odjeće i zlata, tako da je ona ostavila ga sa Pavlom za službu siromašnih.

42 Tad ona sama ode u Ikoniju. I ona uđe u kuću Onesifora,i pade dole na pod gde Pavle je sjedio i učio proroštva Božija, i zaplaka, govoreći: O Bože moj i ove kuće, kojim svetlo zasja nada mnom, Isusa Hrista Sina Božijeg, moga pomagaća u zatvoru, moga pomagača pred upraviteljima, moj pomoćnik u vatri, moj pomagač među zveradima, ti si Bog, i tebi je slava zauvek. Amin.

43 I ona nađe Tamirisa mrtva, ali njenu majku živu. I ona vidje njenu majku i reče joj: Teokleja moja majko, možeš li verovati da Bog živi u nebesima jer ako tražiš novac, Gospod će ti dati kroz mene: ili tvoje dete, gle, ja sam pred tobom. I kad je ona tako svedočila, ona ode u Seleukiju, i poslije ona je osvjetlila mnoge sa rečju Božjom, ona zaspa dobrom snom.

Mnogi dobri rukopisi dodaju da Teoeleja nije preobraćena, ali Koptski ih ne podržava, on završava sa delom kao gore.

Dug dodatak je dat od drugih grčkih kopija, govoreći nam o Teklinoj starosti (kad je imala devedeset)  ona je živela na Planini Kalamon ili Kalameon, i neki zlonamjeren mladić ode da je zlostavlja, i ona je molila, i stijena se otvori i ona uđe u nju, i zatvori se za njom. Neki dodaju da je ona otišla ilegalno do Rima, zarad prisustva njenog tela tamo.

Kopt., str.38 rukopisa

 

III

Kada je on otišao iz Antiohije i naukovao u Miri (Myrrha).

Kad Pavle je podučavao riječ Božiju u Miri, tamo je bio čovek, Hermoerates po imenu, koji je imao vodenu bolest, i on stavljao je sebe na očigled svih, i reče Pavlu: Ništa nije nemoguće sa Bogom, ali naročito sa onim koga ti propovedaš, jer kada on dođe on izleči mnoge, čak taj Bog čiji sluga si ti. Vidi, Ja i moja žena i moja deca, mi bacismo sebe pred tvoje noge, imaj milosti na mene da bih ja također verovao kao što ti veruješ u živoga Boga.

Pavle mu reče: Ja ću povratiti te (tvoje zdravlje) ne za nagradu, već kroz ime Isusa Krista postati češ ceo u prisustvu svih ovih. (I on dodirnu njegovo telo) vukući njegovu ruku prema dolje, i njegov stomak se otvori i mnogo vode izađe od njega i...on pade kao mrtvac, tako da neki rekoše: Bolje je za njega da umre nego da nastavi u bolu. Ali kad je Pavle umirio ljude, on uze njegovu ruku i podiže ga pitajući ga, govoreći: Hermokrate, traži što želiš. I on reče: Ja bih jeo. I on uze pogaču i dade mu da jede. I u taj čas on bi ceo, i primi milost pečata Gospodnjeg, on i njegova žena.

Ali Hermipipus njegov sin je bio ljut na Pavla, i tražio je određeno vreme da ustane sa njima od vlastite dobi i uništi ga. Jer je želio da njegov otac ne bude izlečen već da umre, da bi on ranije bio gospodar njegovih dobara. Ali Dion, njegov mlađi brat, slušao je Pavla zadovoljno.

A svi oni koji behu sa Hermipusom uzeše savet da se bore protiv Pavla tako da Hermipus...i tražio da ga ubije.

Dion pade dole i umre: ali Hermipus okvasi Diona sa njegovim suzama.

Ali Hermokrat je tugovao bolno, jer je volio Diona više nego njegova drugoga sina. Još on sjede pred Pavlove noge, i zaboravi da Dion je mrtav. Ali kad Dion je bio mrtav, njegova majka Nimfa podera njenu odeću i ode Pavlu i postavi se pred lice Hermokrata njenog muža i Pavla. I kad Pavle vidje nju, on bi uplašen i reče: Zašto si takva, Nimfa. Ali ona mu reče: Dion je mrtav; i celo mnoštvo plakalo je  kad su je videli. I Pavle pogleda na narod koji je plakao i posla mladiće, govoreći im: Idite i dovedite mi je ovamo. I oni odoše: ali Hermipipus je držao telo Diona na ulici i plakao

List izgubljen

Riječ u njemu (njima). Ali anđeo Gospodnji je rekao mu po noći: Pavle, imao si danas veliki sukob protiv sebe, ali Bog, Otac njegova Sina Isu Krsta, će te sačuvati.

Kad Pavle je ustao, on ode do svoje braće, i osta tužan govoreći: Šta znači ova vizija. I dok je Pavle mislio o ovomu,on vidje Hermipusa kako dolazi, imajući mač izvučen iz njegove ruke, i sa njim mnogi drugi mladići sa robovima. I Pavle im reče: Ja nisam razbojnik, niti ubica. Bog svih stvari, Otac Hrista, će okrenuti vaše ruke nazad, i vaše mačeve i korice, i vašu snagu u slabost, jer ja sam sluga Božji,i da sam sam i stranac, i malen i bez ugleda među paganima. Ali ti, O Bože, pogledaj na njihove namisli i spasi me da mi ne naštete.

I kad Hermipus potrča na Pavla sa izvučenim mačem, odmah je prestao da vidi, tako da je plakao glasno, govoreći: Moji dragi drugovi, ne zaboravite svoga prijatelja Hermipipusa. Jer ja sam grešio, O Pavle, ja sam potsticao na nevinu krv. Uvidite, vi glupi i vi od razumevanja, da ovaj svijet je ništa, zlato je ništa, sav novac je ništa. Ja koji sam prezasitio sebe sa svim vrstama dobra sada sam prosjak i molim vas sve: Poslušajte me svi vi drugovi, i svaki koji stanuje u Miri. Ja sam ismijavao čovjeka koji je spasio moga oca: Ja sam ismijavao čovjeka koji je podigao moga brata Diona...Ja sam ismijavao čovjeka koji...bez da je činio meni ikoje zlo. Ali molim vas za njega: vidite, on je spasao moga oca i podigao moga brata, on može stoga spasti me također. Ali Pavao je stajao tamo plačući kao pred Bogom, jer čuo ga je brzo, i pre čoveka, jer ponosni je doveden nisko. I on okrene se i ode...ali mladić uze noge i nosio je Hermipipusa i dovede ga do mesta gde Pavle je podučavao i položi ga pred vrata i ode u njihovu kuću. I kad su oni otišli veliko mnoštvo dođe do kuće Hermokratesa, i drugo veliko mnoštvo uđe, da vidi da li Hermipus je zatvoren tamo. I Hermipus je tražio svakoga ko je ušao, da bi oni molili Pavla, sa njim. Ali oni koji uđoše unutar videše Hermokratesa i Nimfu, kako su se radovali uveliko na oživljenje Diona, i raznosili namirnice i novac udovicama za njihov oporavak. I oni su gledali Hermipusa njihova sina u stanju ove druge nevolje, i kako je on uzimao za noge svakoga, i na noge svojih roditelja također, i molio ih, kao jedne od stranaca, da bi on bio izlečen. I njegovi roditelji behu u nevolji, i plakahu svakome ko bi dođao, tako da neki rekoše: Zašto ovi plaču jer Dion je ustao. Ali Hermokrates poseduje dobra...i donio je vrednost dobra i uze ga i podijeli. I Hermokrates, zabrinut u mislima i želeći da oni budu zadovoljeni, reče: Braćo, hajde da ostavimo hranu...i posvetimo se...Hermokratu. I odmah Nimfa je plakala u velikoj nevolji ka Pavlu...oni rekoše: Nimfa, Hermokrat zove Boga da tvoj sin Hermipus može videti i prestane da tuguje, jer on je odupirao se Hristu i njegovom slugi. Ali oni i Pavle moliše Bogu. I kad Hermipus povrati svoj vid, on se okrene svojoj majci Nimfi, i reče joj: Pavao dođe k meni i položi svoje ruke na mene dok sam ja spavala, i u taj čas ja videh sve stvari jasno. I ona uze njegovu ruku i povede ga do udovaca i Pavla. Ali dok je Pavao plakao gorko, Hermipus dade zahvalu, govoreći im: Svaki koji veruje, će...

List nedostaje

...sloga i mir...Amen

Ikad Pavao je potvrdio braću koja behu u Miri, on ode ka Sidonu.

IV

Kad je on otišao iz Mire

A kad Pavao je otišao iz Mire i hteo je ići u Sidon tamo bi velika tuga braće koji behu u Pisidiji i Pamfiliji, jer oni su čeznuli za rečju i njegovom svetom pojavom u Kristu, tako da neki iz Perge su slijedili Pavla, zvani Trasimahus i Kleon sa njihovim ženama Alinom i Hrisom, Kleonovom ženom. I na putu oni nahraniše Pavla, i one behu jele njihov kruh pod drvetom. I kako je on hteo reči Amen, tamo dođe (pet linija slomeljeno, riječi 'braća' i ''idol'se nalaze)...stol đavola...on umre potom, ali svaki koji je verovao u Isusa Hrista koji je spasao nas od svega nečista i sve nečistoće i svih zlih misli, on će biti objelodanjen. I oni se približiše ka stolu (tri linije slomljene, 'idol' pojavljuje se)...stadoše...močni idol. I starac...stade među njima, govoreći im: Vi ljudi, (sačekajte malo i vidite) šta se dešava sveštenici koji će pristupiti našim bogovima, jer uistinu kad naš sugrađanin Karinus je čuo i hteo...protiv bogova, tamo on umre i njegov otac. I potom umre Ksantus također, Hrisa, i Hermokrates umre, bolestan od vodene bolesti, i njegova žena Nimfa.

Dva lista nedostaju.

(Pavao govori)

Na način stranaca. Stoga pretpostavite vi da činite što nije očito () Ili niste li čuli za to što se dogodilo, šta Bog donese nad Sodom i Gomoru, jer oni pljačkaše...na način stranaca i žena Bog nije...njih već izbacio ih dole u pakao. Sad zato mi nismo ljudi ovog ponašanja koji kažemo, niti takvog kakvog vi mislite, već mi smo propovijednici živoga Boga i njegova Voljenoga. Ali da se ne čudite, razumite...čuda koja svedoče za nas. Ali oni ga nisu slušali, već uzeše ljude i staviše ih u hram Apola, da drže ih do sutra, gde su oni sakupili čitav grad. I mnoge i skupe behu namirnice koje im oni davaše.

Ali Pavao, koji je postio sad u treći dan, svedočio je celu noć, bijući smeten, i udari svoje lice i reče: O Bože, pogledaj dole na njihove prijetnje i pretrpi nas da ne okliznemo, i nedaj našim neprijateljima da nas zbace, već spasi nas i dovedi brzo tvoju pravednost na nas. I kako je Pavle rasporedio se dole, sa braćom, Trasimahus i Kleon, tada hram pade...tako da su oni koji su pripadali hramu i službenici koji behu postavljeni nad njim...drugi od njih u ...za (jedan dio) pade...pade...okolo, usred dva dela. I oni uđoše i gledaše šta se dogodilo, i čudiše se da...u njihovom...i da...radovaše se nad padom hrama (). I oni plakaše, govoreći: Uistinu to su dela ljudi močnoga Boga! I oni odoše i objaviše u gradu: Apolo bog Sidonjana je pao, i pola njegovog hrama. I svi stanovnici u gradu trčaše do hrama i vidješe Pavla i njih koji behu sa njim, kako oni plakahu na ovo iskušenje, da su oni učinili spektakl za sve ljude. Ali mnoštvo plakaše: Dovedi ih u teatar. I službenici dođoše da ih donesu, a oni tužahu gorko jednom dušom.

Oko dva lista nestalo.

(Pavle govori) kroz mene. Vidi...(devet linija slomljeno, 'put života (razgovor) Hrista', 'ne u vjeri', dešava) ...Egipćani...i oni...Ali mnoštvo...i slijediše za Pavlom, plačući: Hvaljen da je Bog...koji je poslao Pavla...da mi ne...smrti. Ali Teudes...i molio na Pavlovim nogama i zagrlio njegove noge, da bi mu on dao pečat u Gospodu. Ali on zapovedi im da idu u Tir...u zdravlju (ili oproštaju), i oni staviše Pavla (u brod) i odoše sa njim.

Namjera ograničavanja Pavla i njegovih pratilaca u hramu izgleda da je povezano sa grehovima gradova ravnice o kojim Pavle govori.

Dela Titova, citirana ranije, imaju rečenicu koja se odnosi na ovo sa sledećim delom: 'I Pavle je izlečio Afiju ženu Hrisipusa koja je bila obuzeta đavolom, i posteći sedam dana on zbaci idola Apola.' Dela stavljaju ovo odmah nakon preobraćenja i propovijedana u Damasku, i stavlja Paneharesov deo kasnije. Oni nisu poverljivi, stoga, kao vodić reda naše knjige.

 

V

Kada je on otišao iz Sidona i hteo ići u Tir

A kad Pavle je ušao u Tir tamo dođe mnoštvo židova...k njemu. Ovi...i oni čuše močna dela...Oni se čudiše...Amfion ( =Afia iz Dela Titovih)...govoreći...u...Hrisipus...đavo sa njim...mnogi...Kad Pavle dođe...on reče: On... Bog i neće biti zao duh...u Amfion...kroz zlog duha...bez ikoga da ima...ona reče mu: Spasi me da ne umrem. I dok je mnoštvo...tad usta drugi zao duh... I odmah đavoli utekoše. I kad mnoštvo vidje ovo, sa moči Božjom, oni slaviše njega koji je imao (data takva moč) Pavlu. I tamo je bio jedan po imenu...rimus, koji je imao sina rođenog njemu koji je bio nijem.

Na slijedečoj strani je ispravno ime, Liks (ili možda Kiliks, Cilician) i kasnije reči, 'Ja propovedam dobre vijesti od Stvoritelja...Sina Božijeg

Na sledećoj strani. Liks možda dešava se ponovo, i 'Mojsije'.

Sledeće počinje, za ono što kažemo dolazi sledeće da se dogodi. Evo mi čemo iznijeti ga ovamo tebi da on može...tebi, da čuješ istinu tvoga...

Sledeća strana. O Bogu čija želja se dešava u njemu, ovo je mudar čovjek...Otac i on je poslao Isu Krsta.

Sledeća strana, okrenut prema istoku. Mojsije...

...u Siriji u Cireni

Opet ja kažem vam...Ja, koji činim dela...

Da čovjek nije opravdan Zakonom, već da on je opravdan delima pravednosti, i on...

Sledeća strana ima riječi 'sloboda', ' i jaram', 'sva tijela', i 'i svako priznaje da Isus Krist je slava Oca'.

Sledeća strana, niži deo, nije voda u njemu, već...bijući voda, ja nisam gladan već sam žedan, ja nisam već ne da...trpim ih, da budem pojeden od divljih zveri, da ne mognem...sa zemlje, ali da ih ne pretrpim da budu spaljeni vatrom, su ove stvari sadašnjeg doba svedočene, on koji je progonitelj...

Sledeća stranica, niži deo, Kleantes, zakon Božiji koji je zvan...koji hoda ovde pred njima, on nije slijedio nas kroz sve gradove...I kad...on se okrenu prema istoku nakon ovoga (nakon dve linije) takvih reči, niti je propovedao kao što ti propovedaš ih, O Pavle, da ti ne smiješ...

Sledeća strana počinje: Ti si u prisustvu (vida, lica) Jerusalima, ali ja verujem u Gospodara kojeg češ ti...

Ime 'Saul'' je izvesno neke linije kasnije

Sledeća strana počinje : Koga oni razapeše

I na kraju: oživio naša tela.

Sledeća strana, 7 linija, Od dana kad...progonio apostole koji behu (sa mnom. Petar) iz Jerusalema, Ja sakrih se da nađem utehu, i mi hranismo ih koji stajaše, kroz riječ prema obećanju njegove milosti. Pao sam u nevolje mnoge i podložio sebe ka zakonu, kao zarad vas. Ali mislio po noći i po danu u mojoj nevolji na Isusa Krista, čekajući ga kao jagnje...kada oni razapeše njega on nije...nije se opirao...nije bio u nevolji.

Gore bi mogao biti govor Petrov. Videli smo neke naznake da Pavao je sad u Jerusalemu, i magađanje je to dijaloga između njega i Petra koji se dogodio u ovom mestu.

Sledeća strana zasigurno spominje Petra.

Linija 1 ima ''Pavle', linija 3, 'dvanaest pastira'.

Linija 5, kroz Pavla. Ali...bio je zbunjen zarad ispitivanja (iskušenja) koje je došlo na Petra i on je plakao, govoreći: Uistinu, Bog je jedan, i nema Boga pored njega: jedan također je Isa Krst njegov Sin, koga on...ovo, koga ti propovedaš, koga smo razapeli, koga očekujemo u velikoj slavi, ali vi kažete da je on Bog i Sudija živih i mrtvih, Kralj vrem,ena, u obliku čoveka.

 

VI

Pavle je osuđen na rudnike u nepoznatom mestu. Longinus i Firmila imaju kćer, Frontinu, koja treba da bude bačena sa tijene, i Pavle sa njom. Različito je mišljenje da Fontina je već mrtva, njeno telo treba tako da bude kažnjeno jer je postala Hrišćanka.

Gornji deo stranice ima Longinus dvaputa u linijama 1.2, 'Pavle' u 1.7. Potom:

Jer odkad...moju,  tamo nije...ništa dobro nije zadesilo moju kuću. I on savetovao je ljude koji behu zbacili Frontinu dole, bi zbacili dolje Pavla također sa njom, živu. A Pavle je znao ove stvari, ali radio je posteći, u velikoj srdačnosti, za dva dana sa zatvorenicima. Oni narediše da na treći dan ljudi...dovedu Frontinu, i također ceo grad je sledio nju. I Firmila i Longinus su tugovali i vojnici...Ali zatvorenici nosiše krevet (nosila). I kad Pavao vide veliko tugovanje sa kćeri i osam...

Sledeća strana, linija 8. Pavao živ sa kćeri. Ali kad Pavle je uzeo kćer u svoje ruke, ona je vapila Gospodu Isusu Hristu zarad tuge od Firmile, i baci se na svoja kolena u blato...moleći za Frontinom sa njom u jednoj molitvi. U tom času Frontina usta. I celo mnoštvo bilo se bojalo, i pobeglo. Pavle uze ruku kćeri i odvede ju kroz grad do kuće Longinusa, i celo mnoštvo reče u jedan glas: Bog je jedan, koji je načinio nebesa i zemlju, koji je dao život kćeri u prisustvu Pavlovom...pogaču. i dade hvalu njemu.

Nekoliko linija kasnije

U Filipe

 

VII

Kada je on odlazio iz...i hteo ići.

A kad Pavle dođe u Filipe...on uđe u kuću...i tamo je bila velika radost (među braćom) i svakome.

Na slijedećoj strani počinje deo razgovora sa Korinćanima,koji je kružio odvojeno u Sirijskom, Latinskom i Armenskom, i našao mesta u Sirijskoj zbirki Pavlovih poslanica (i tumačen je sa ostalim od Efraima Sirijca), i u Armenskoj Bibliji. Mi je imamo u mnogim Armenskim rukopisima., (b) u Efraimovom komentarima-jedinim postojećim u Armenskom, (c) i tri Latinska rukopisa., u Milanu, Laon i Parizu, kao također u Koptskom rukopisu, koji je ovde manje fragmentiran nego prethodne strane.

Mi počinjemo kratko pripovijedanje, uvodeći u pismo Korinćana ka Pavlu, potom sledi drugi kratak komad pripovijedanja, postojeći u Armenskom samo, potom Pavlov odgovor, uobičajeno zvan 'Treća poslanica Korinćanima'.

Tamo su različiti izrazi i cele rečenice, naročito u Armenskom i u Milanskom rukopisu, na Latinskom, koji je razdvojen od Koptskog i Laon

 

Skog rukopisa, i uvaženi su, pravo kao umetanja.

Ovo će biti razlikovani malim slovima

Stranica Koptskog rukopisa, na kojem korespodencija počinje sa odlomkom na početku

1.1 bezbožni

1.2 nagrada. Oni...u

1.3 molitva...svaki

1.4 jedan, i svaki

1.6 Pavle...opet (ili zajedno)

1.7 Molio da glasnik bude pošaljen u Filipe. Jer Korinćani behu u velikoj nevolji u pogledu Pavla, da će on otići iz svijeta, pre vremena. Tamo bi neki ljudi došli u Korint, Simon i Kleobius, govoreći: Nema oživljenja tela, već duha samo, i da telo ljudsko nije kreacija Božja, i tako u pogledu svijeta, da ga Bog nije stvorio, i da Bog ne zna svijet, i da Isa Krst nije razapet, već je bila pojava (t.j samo u pojavi), i da laž nije rođena od Marije, niti od semena Davidova. I da reč, tamo su mnoge stvari koje oni učiše u Korintu, varajući druge ljude, (i obmanjujući također) sebe. Kad stoga Korinćani čuše da Pavle je u Filipima, oni poslaše pismo ka Pavlu u Makedoniju po Treptusu i Eutihusu učiteljima (đakonima). I pismo je bilo ovako.

I 1 Stefanus i starješine 8sveštenici) koji su sa njim, i Dafnus i Eubulus i Teofil i Zenon, ka Pavlu NJIHOVOM BRATU VEČNOMU pozdrav u Gospodu.

2 Došli su u Korint dvoje ljudi, Simon i Kleobius, koji su zbacili vjeru mnogih sa zlim, POKVARENIM  rečima, 3 koje dokazuju I UTVRĐUJU: 4 jer mi nikad nismo čuli takve reči od tebe niti od drugih apostola: 5 već sve što smo primili od tebe i od njih, da  držimo čvrsto. 6 Budući stoga da Gospod je imao milosti na nas, da dok ste vi još u tijelu mi čujemo te stvari opet od tebe, 7 ako je moguće, ili dođi k nama ili piši nam. 8 Jer mi verujemo, prema onome što je objavljeno Teonu, da Gospod te je izbavio iz ruku bezbožnika (neprijatelja, Laona)

9 A stvari koje ovi ljudi govoriše i učiše su ove: 10 Oni kažu da mi ne smijemo koristiti proroke, 11 i da Bog nije Svemoguć, 12 da neće biti uskrsnuća tijela, 13 i da čovjek nije napravljen od Boga, 14 i da Krist nije došao dole (nije došao, Kopt.) u tijelu, niti je rođen od Marije, 15 i da svijet nije od Boga, već od anđela.

16 Stoga, brate, MI MOLIMO TE upotrijebi sav trud da dođeš do nas, da crkva Korinćana ne ostane bez odbrane, i ludost ovih ljudi da se rasčisti. Pozdrav UVIJEK u Gospodu.

II 1 Đakoni Treptus i Eutihes donesoše pismo u Filipe, 2 tako da Pavle je primio ga, bijući u lancima zarad Stratonike žene Apolofana, I ON ZABORAVI SVOJE OKOVE, i bio je bolno pogođen, 3 i plaka govoreći: Bilo bi bolje za meme da umrem i da budem sa Gospodarem, nego da nastavim u tijelu i da čujem takve stvari I NESREĆE KRIVOG UČENJA, tako da nevolja dolazi na nevolju. 4 I preko i iznad ove velike nesreče Ja sam u okovima i gle ova zla kojim naumi Satane su ostvareni. (4 Harnak: neka sveštenici ne (spletke) Satane učestvuju me dok (ili poslije) Ja trpim (sam pretrpio) okove zarad koristi ljudi. 5 Pavle stoga, u velikoj nevolji, napisa pismo, odgovarajući ovako:

III 1 Pavle, zatvorenik Isusa Hrista, braći koja su u Korintu, pozdrav.

2 Bijući usred mnogih nevolja, Ja ne čudim se ako učenje zloga ode brzo širom dalje. 3 Jer moj Gospod Isus Hrist će požuriti svoj dolazak, i postaviti će na ništa ( neće više trpjeti drskost) onih koji lažu na njegove riječi.

4 Jer ja dostavih vam u početku stvari koje sam primio od SVETIH apostola koji behu prije mene, koji behu u sva vremena sa Isusom Hristom: 5 naime, da naš Gospodin Isus Hrist je rođen od Marije KOJA JE od sjemena Davidova PREMA TIJELU, Sveti Duh bijući poslan sa nebesa od Oca ka njoj OD ANĐELA GABRIELA, 6 ta on ISUS dođe u ovaj svijet i iskupi sva tijela svojim tijelom, i podigne nas od smrti u tijelu, kao što je on pokazao nam u sebi kao primjeru. 7 I jer čovjek je stvoren od svoga Oca, 8 zato je on tražio kada je bio izgubljen, da bi požurio usvajanje. 9 Jer za ovaj kraj je Bog Svemočni koji je stvorio nebesa i zemlju prvo poslao svoje proroke ka židovima, da oni mogu odvući nas od njihovih grehova. 10 Jer on je naumio da spase kuću Izraela, zato je dodijelio dio duha Hrista na proroke i poslao ih židovima prvo (ili ka prvim židovima), i oni obznaniše istinsko vjerovanje Boga za dugi period vremena. 11 Ali princ nepravde, želeći da bude Bog, stavio je ruke na njih i ubio ih (protjerao ih od Boga, Laon MS) i vezao sva tijela po zlim požudama ( I KRAJ SVIJETA PO SUDU SE PRIBLIŽAVA)

12 Ali Bog Svemogući, koji je pravedan, neće odbaciti svoje stvaranje, VEĆ IMATI SAMILOST NA NJIH SA NEBESA, 13 i poslati svoj duh u Mariju U GALILEJI, (14 Milan MS, i Arm,; KOJI VEROVA CELIM SVOJIM SRCEM I PRIMI SVETI DUH U SVOJOJ UTROBI, DA ISUS DOĐE U SVIJET) 15 da tijelom kojim zli je doveo smrt (pobijedio), istim bude prevladan. 16 Jer njegovim vlastitim tijelom Isus Krist spasio je sva tijela (I POVRATIO U ŽIVOT), 17 da pokaže hram pravičnosti u tijelu. 18 u komu (ili kojim) mi smo spaseni (Milan, Paris: u koga ako verujemo mi smo spaseni).

19 Oni stoga (Paris MS,; Arm. Ima: Znaj zato da. Laon ima: Oni stoga koji se slažu sa njima) nisu djeca pravednosti već djeca gnjeva koja odbacuju mudrost proviđenja Božjega, govoreći da nebesa i zemlja i sve što je u njima nisu delo Božje. 20 ONI STOGA SU DECA PROPASTI, prokleti su, slijedeći učenje zmije, 21 koja ste vi izveli od vas i pobegli od njihova učenja. 8Arm, Milan, Paris: 22 JER VI NISTE DJECA NEPOSLUŠANJA, VEĆ VOLJENA OD CRKVE. 23 STOGA JE VRIJEME USKRSNUĆA OBJAVLJENO SVIMA.)

24 A što se tiče toga što oni govore, da nema oživljenja tijela, oni uistinu neće imati uskrsnuća U ŽIVOT, VEĆ NA SUD, 25 jer nisu verovali u njega koji je podignut od mrtvih, NE VERUJUĆI NITI RAZUMEVAJUĆI, 26 jer oni ne znaju, O Korinćani, sjemena od pšenice ili od drugog sjemena (žita), kako su oni bačeni goli u zemlju i pokvareni su iustaju ponovo voljom Božijom sa tijelima, i obučeni. 27 I ne samo da tela koja su bačena u ustaju ponovo, već višestruko više samih blagoslova (tj. plodni i napredni). 28 I ako ne uzmemo primer od sjemena SAMO, VEĆ OD VIŠE UZVIŠENIH TELA, 29 vi znate kako Jona sin Amatija,kada nije hteo propovedati njima u Ninivi, JE POBEGAO, bio je progutan od morskog čudovišta, 30 i nakon tri dana i tri noći Bog je čuo molitvu Jone iz najnižeg pakla, i nijedan deo njega nije progutan, niti dlaka ni trepavica. 31 Koliko više, O VI MALE VJERE, će on podići vas koji ste verovali u Hrista Isusa, kao što je on sam ustao. 32 Kao što mrtav čovjek je bačen na kosti proroka Heliseja, od djece Izraela, i on usta, i telom i dušom i kosti i duh (Laon, usta u telu); koliko više ćete vi koji ste bačeni na telo i kosti i duh Gospoda (Milan, Paris, koliko više, O vi maloverni, ćete vi koji ste bačeni na njega) ustati ponovo u dan imajući celo telo, KAO ŠTO JE ON USTAO (33 Arm, Milan, Paris: TAKO TAKOĐER U POGLEDU PROROKA ILIJE, ON JE PODIGAO UDOVIČINOG SINA OD SMRTI, KOLIKO VIŠE ĆE GOSPOD PODIĆI VAS OD SMRTI NA ZVUK TRUBE U TREPTAJU OKA JER ON POKAZAO NAM JE PRIMJER SVOJIM VLASTITIM TELOM.)

34  Ako potom, vi primite ijedno drugo učenje, BOG ĆE BITI SVEDOK PROTIV VAS, I neka me nijedan čovjek ne muči, 35 jer ja nosim ove okove da bih pobedio Hrista, i ja stoga nosim njegove oznake na mome telu da bih postigao oživljenje mrtvih. 86 I tkogod primi (prebiva u) vladavini koju je on primio po blagoslovenom proroku i svetom evanđelju, će primiti nadoknadu od Gospoda, I KAD ON USTANE IZ MRTVIH ĆE STEĆI VEČNI ŽIVOT. 37 Ali tkogod pogriješi protiv ovih stvari, sa njim je vatra, i sa njima koji hodaju na isti način (Milan, Paris, sa njima koji idu napred na isti način, KOJI SU LJUDI BEZ BOGA), 38 koji su naraštaj gujinji, 39 koje mi odbacujemo u moči Gospodnjoj, 40 i miru, MILOST, I LJUBAV će biti sa vama.

(Laon adds: Ovo sam našao u staroj knjizi, naslovljenoj treća Korinćanima, iako nije u Kanonu.)

 

VIII

U EFESU

Ovaj dio nije nađen u Koptskom rukopisu, ali je bez sumnje oblikovan deo Dela, iako njegovo mesto ne neizvesno. Sačuvano je u nagovještaju Hipolitusa (rani treći vek) i u sažetku od Nićefora Kalista (četrnaesti vek) u njegovim Crkvenoj istoriji (ii.25). Tamo je također rečenica u Delima Titovim:

'Oni odoše iz Krete i dođoše u Aziju: i u Efesu dvanaest hiljada vjerovaše na učenje svetoga Pavla,tamo se on također borio sa zverima, bijući bačen lavovima.'

HIPOLITUS u svojim Komentarima na Danijela, iii.29 kaže:

Jer ako mi verujemo da kad Pavle je osuđen na zver lava da je on legao pred njegova stopala i lizao ga, kako da ne verujemo šta se dogodilo u slučaju Daniela.

NIĆEFOR:

Sad oni koji su se povukli putovanjima Pavla su naveli da je on učinio mnoge druge stvari, i među njima ovo, što se dogodilo kad je on bio u Efesu. Hieronim bijući upravitelj, Pavle je imao slobodu govora, i on (Hieronim) rekao je da on Pavle je mogao govoriti dobro, ali da ovo nije bilo vreme za takve reći. Ali narod grada, vatreno ljuti, staviše Pavlove noge u železo, i zatvoriše ga u zatvor, dok on ne bude dat kao plijen lavovima. Ali Eubula i Artemila, žene poznatih ljudi među Efežanima, bijući njegove pridružene učenice, i posečujući ga po noći, želele su milost božanskog očišćenja. I Božjom moči, sa anđelima da ih prate i osvjetliše mrak noći sa izobilno svjetla koje bi u njima, Pavle, oslobođen iz železnih okova, otišao je do obale mora i pozvao ih u sveto krštenje, i vračajući se svojim okovima bez ikoga od onih koji su čuvali zatvor da su ga videli, bio je rezervisan kao plijen za lavove.

Lav, potom, velik i neuporedive snage bio je pušten na njega, i potrča njemu u stadionu i leže dole pred njegove noge. I kad mnoge druge divlje zveri, također, behu puštene, nije bilo dozvoljeno nijednome od njih da dotaknu sveto telo, stajući kao kip u molitvi. U ovom trenutku udarila je velika tuča odjednom, i razbijalo glave ljudi i zvjeradi, i obode uha Hieronimusa samoga. I potom, sa njegovim sledbenicima,on dođe Bogu od Pavla i primi krštenje spasenja. Ali lav uteče u planine.

I otamo Pavle je plovio u Makedoniju i Grčku, i potom kroz Makedoniju dođe u Troju i Milet, i od tamo ode za Jerusalim.

Nije iznenađujuće da Luka nije ispričao ovu borbu sa zvjerima sa drugim Delima: jer nije dozvoljeno zabaviti sumnju zarad (ili videći da) Jovan sam od evanđelista je rekao o oživljenju Lazara: jer mi znamo da ne piše svako, vjeruje, ili zna sve, već prema tomu kako Gospod je dao svakomu, kako duh dijeli svakomu, tamo on prima i veruje i piše duhovne stvari duha.

Hipolitus je dokaz za rani datum priče, a Nićefor za njegov izvor. Biti će priznato, štaviše, odjednom bijući prilično na način autora. Ljutnja Efežana, nije u sumnji, bila je podignuta zarad Pavlovog propovijedanja uzdržavanja, kojemu Eubula i Artemila su postale preobraćenici. Deo je više nego ponavljanje Tekle, sa Paulom kao glavnim likom.

 

IX

ODLOMCI: PRIZORI POZDRAVLJANJA                         

(Pavle priča)...zahvalnost

Milost Gospodnja će hoditi sa mnom dokle ne ispunim sve dato što je došlo na mene sa strpljenjem. Ali oni behu tužni, i postiše. I Klebije je bio u Duhu i rekao im: Braćo, Gospod će pretrpjeti Pavla da ispuni svako davanje i potom izdržati će ga da ide u Jerusalem. Ali potom će biti...u mnogo upute i znanja i sejanja riječi, tako da ljudi će mu zavidjeti, i tako on će otići iz ovoga svijeta. Ali kad Pavle i braća čuše ovo, oni podigoše svoje glasove, govoreći:

Slijedeća stranica, prva linija, ''gledaše''. Druga, 'će reći'. Treća, Ali Duh dođe na Mirtu tako da ona reće njima: Braćo...i pogledajte na ovaj znak, da vi...Jer Pavle sluga Gospodnji će spasti mnoge u Rimu, tako da od njih neće biti broja, i on će objaviti sebe više nego svi vjerni. Potom će...Gospod Isus Hrist doći...velika milost je...u Rimu. I ovo je način kojim Duh govorio je Mirti. I svi uzeše kruh, i oni behu u radosti, prema običaju posta, kroz...i psalme Davida i...on se radovao.

Na slijedećoj stranici jedine značajne riječi su ''ka Rimu'; 'braća'; 'tugovali'; 'uzeše hleb'; 'hvališe Gospoda'; 'behu veoma tužni'.

Sledeće ima krajeve linija: 'Gospod'; 'ustao'; 'Isus'; 'Pavle mu reče'. Poslednja je 'on (ili oni) pozdraviše'.

Još dve strane nemaju ništa. Sledeća se odnosi na Mučeništvo.

 

X

MUČENIŠTVO

Ovo, sačuvano odvojeno da se čita na dan Sječanja, postoji u dva grčke kopije, nekompletna latinska verzija, i verzije u Sirijskom, Koptskom, Etiopskom, Slavenskom, pored fragmenata u našem Koptskom rukopisu.

I. Tamo su čekali Pavla u Rimu Luka iz Galatije (Gaul, Gk.) i Tit iz Dalmacije: koji kad Pavla vide bi radostan, i uzeše farmu van Rima, u kojoj sa braćom su poučavali riječ istine, i on posta znan preko i mnoge duše behu dodate Gospodu, tako da tamo su bile glasine širom Rima, i mnogo ljudi dođoše njemu iz kućanstva Cezarovog verujući, i tamo bi veliko veselje.

I neki Patroklus, nosač čaše Cezara, dođe čak na farmu, i nije mogao zarad stiske da uđe Pavlu, on sjede na visok prozor i slušao je njegovo učenje riječi Božje. Ali dok je zli đavo zavideo ljubavi braće, Patroklus je pao sa prozora i umro, i potom je to rečeno Neru.

Ali Pavle videći to duhom reče: Ljudi i braćo, zlikovac je dobio priliku da vas kuša: izađite iz kuće i naći ćete mladića palog sa visine i spreman da preda duh; uzmite ga i donesite meni. I oni odoše i donesoše ga, i kad ga ljudi videše oni behu uznemireni. Alči Pavle reče: Sada braćo, neka se pojavi vaša vera, dođite svi i plačimo našemu Gospodinu Isa Krstu, da ovaj mladić može živjeti i nastaviti u miru. I kad su svi tugovali, mladić primi duh opet, i oni ga staviše na životinju i poslaše nazad živa, zajedno sa ostatkom koji behu Cezarovo kućanstvo.

II. Ali Nero, kad je čuo za smrt Patrolusa, bi bolno tužan, i kad on dođe unutar iz kupatila on naredi drugomu da bude namešten nad vinom. Ali sluge mu rekoše, govoreći: Cezare, Patroklus je živ i stoji za stolom. A Cezar, čuvši da Patrokle je živ, bi uplašen i nije hteo uči. Ali kad uđe, on vide Patrolusa, i bi van sebe, i reče: Patrokle, živ si. A on reče: Živ sam, Cezare. A on reče: Tko je on koji je učinio da živiš. A mladić, pun vjere, reče: Krist Isa, kralj vremena. I Cezar bi uznemiren i reče: Hoće li on, tad, biti kralj vremena i zbaciti sva kraljevstva. Patrokle mu reče: Da, on će zbaciti sva kraljevstva i on sam će biti zauvek, i neće biti kraljevstva koje će mu umaći. I on udari ga po licu i reče: Patroklesu, jesi li ti također vojnik toga kralja. A on reče: Da, Gospodaru Cezare, jer on me oživio kad sam bio mrtav. A Barsaba Justus na širokim nogama, i Urion Kapadokijan, i Festus Galaćan, Cezarovi upravitelji rekoše: Mi smo također vojnici kralja vremena. I on zatvori ih u zatvor, teško ih mučeći, koje je on mnogo volio, i zapovedio vojnicima velikog kralja da budu traženi, i stavi naredbu, da svi koji budu nađeni da su Kršćani i vojnici Hrista budu ubijeni.

III.  I među mnogim drugima Pavle također bi doveden, vezan: koga svi njegovi zatvoreni drugovi su slušali; tako da Cezar je osetio da je on nad mestom. I on mu reče: Ti koji si veliki kraljev čovjek, ali moj zatvorenik, kako si mislio ti doći potajno u vlast Rimljana i regrutovati vojnike iz moje provincije. Ali Pavle, ispunjen Svetim Duhom, reče pred njima svima: O Cezare, ne samo iz tvoje provincije mi uzimamo vojnike, već iz celoga sveta. Jer tako nam je naređeno, da nijedan čovjek ne bude odbijen koji želi da služi mome kralju. I ako zadovoljava tebe također da mu služiš (Lat. Ti se nečeš pokajati odtoga: ali ne misli da bogatstvo, koje izgleda bolje) nije bogatstvo niti sjaj koje je sad u ovomu životu koje će te spasti, već ako podložiš i moliš njega, biti češ spašen, jer u jednomu danu on će se boriti sa celim svijetom sa vatrom. I kad Cezar ču to, on zapovedi svi zatvorenici da budu spaljeni sa vatrom, ali Pavle da bude obezglavljen po zakonu Rimljana.

Ali Pavle nije držao mir u pogledu riječi, već je razgovarao sa Longusom prefektom (starješina) i Cestusom centurionom.

Nero potom ode bijesan u Rim, ubijajući mnoge hrišćane bez saslušanja, po radu zloga, tako da Rimljani stajaše pred palačom i plakaše. Dosta je, Cezare! Jer to su naši ljudi! Ti uništavaš snagu Rimljana! Tad na to on je bio nagovoren i prestao, i zapovedio da nijedan čovjek ne smje dotaći nijednoga Hrišćana, dok on ne sazna temeljito o njima.

IV.  Potom je Pavle doveden k njemu po naređenju, i on je bio svojom rečju da on treba biti obezglavljen. I Pavle reče: Cezare, nije za malo vremena da ja živim pri svome kralju, i ako ti obezglaviš me, ovo ću učiniti: Ja ću ustati i pokazati se tebi da nisam mrtav već živ mome Gospodu Isusu Kristu, koji dolazi da sudi svetu.

Ali Longus i Cestus rekoše Pavlu: Odakle ti imaš ovoga kralja, da veruješ u njega i nečeš promeniti svoje mišljenje čak do smrti. A Pavle razgovarajući sa njima riječ reče im: Vi ljudi koji ste u ovome neznanju i greški, promenite svoje misli i budite spašeni od vatre koja dolazi na svijet: jer mi ne služimo, kako vi pretpostavljate, kralj koji dolazi od zemlje, već sa nebesa, i Živi Bog, koji zarad naših grešaka koje su u svijetu, dolazi kao sudija, i blažen je onaj čovek koji veruje u njega i živeti će za uvek kada on dođe da spali svijet i očisti ga. Tad oni moleći ga rekoše: Mi te molimo, pomozi nam, i mi čemo te pustiti. Ali on odgovori i reče: Ja nisam bjegunac od Krista, već zakonit vojnik živoga Boga: Kad bih znao da ću umrijeti, O Longus i Cestus, Ja bih učinio, ali videći da živim Bogu i volim sebe, Ja idem Gospodu, da dođem s njim u slavi njegova Oca. Oni mu rekoše: Kako čemo onda mi živeti kada si ti obezglavljen

V. I dok su oni još govorili ovako, Nero posla nekog Parteniusa i Feresa da vide da li Pavle je već obezglavljen; i oni nađoše ga živa. I on pozva ih k sebi i reče: Verujte u živoga Boga, koji podiže me i sve one koji veruju u njega iz mrtvih. A oni rekoše: Mi idemo sad ka Neru, ali kad ti umreš i oživiš ponovo, tad ćemo mi verovati u tvoga Boga. I kako su Longus i Cestus molili ga još u pogledu spasenja, on im reče: Dođite brzo na moj grob ujutro i naći ćete dva čovjeka kako mole, Tita i Luku. Oni će vam dati pečat u Gospodinu.

Tad Pavle stade sa licem ka istoku i podiže svoje ruke ka nebu i molio je zadugo, i u njegovoj molitvi on je razgovarao hebrejskim jezikom sa ocima, i tad ispruži svoj vrat bez govora. I kad krvnik odsiječe njegovu glavu, mlijeko poprska ogrtač vojnika. I vojnik i svi koji behu prisutni kada videše čudiše se i veličaše Boga koji je dao takvu slavu Pavlu, i oni odoše i rekoše Cezaru šta je bilo.

VI. I kad je on čuo, dok se dugo čudio i bio zbunjen, Pavle dođe oko devetoga časa, kada mnogi mudraci i centurion su stajali sa Cezarom, i stade pred njih sve i reče: Cezare, pogledaj, Ja Pavle, vojnik Božiji, nisam mrtav, već živim u mome Bogu. Ali tebi će se mnoga zla dogoditi i velika kazna, ti jadni čovjeće, jer si prolio nepravedno krv pravednika, ne mnogo dana ovamo. I rekavši tako Pavle ode od njega. Ali Nero čuvši i bijući uveliko smeten zapovijedi da zatvorenici budu pušteni, i Patroklus i također Barsabas i oni koji behu sa njim.

VII. I kako je Pavle zadužio, Longus i Cestus centurion odoše rano ujutro i priđoše sa strahom grobu Pavlovom. I kad su došli tamo oni videše dvoje ljudi kako mole,i Pavle između njih, tako da su gledali čudo i bili začuđeni, ali Titus i Luka bijuči udareni sa strahom kada videše Longusa i Cestusa dolazeći ka njima, okrenuše se da beže. Ali oni ih goniše, govoreći: Mi vas slijedimo ne radi smrti već života, da ga date nama, kao što je Pavle obećao nam, koga mi vidosmo upravo sad kako stoji sa vama i moli. I kad oni čuše to, Tit i Luka radovaše se i dadoše im pečat u Gospodaru, veličajući Boga i Oca našega Gospodina Isu Krsta (Kopt. I veličaše Gospoda Isa Krsta i sve svete.

Komu je slava svijeta bez kraja. Amin.

Koptski rukopis ima kolofon: Dela Pavlova prema Apostolu.

http://wesley.nnu.edu/sermons-essays-books/noncanonical-literature/noncanonical-literature-nt-acts/acts-of-paul/