Dela Ivanova - Djela apostola Jovana

 

Dela Ivanova

 

(Napomena prevodioca: meni je izuzetno bilo teško baviti se ovim tekstom jer sam tekst je pisan ili prevođen na neuobičajen način koliko sam mogao vidjeti, tako da koliko sam mogao ja sam preveo, uobzirujući i moje propuste.)

 

Beleške:

Navodi se za ovo delo da je autor učenik apostola Ivana. Dela Ivanova smatraju se najznačajnijim od apokrifnih apostolskih dela. Jovan je ''voljeni učenik'' i autor kanonskog evanđelja. Dela Jovanova opisuju nekoliko Ivanovih putovanja, događaje i apostolske govore.

Ali ovaj tekst sadrži dva vanredna tajna dela koja su odvojena od ostatka dokumenta. Prvi su svete reči i dela Gospodnja na noć prije smrti. Ovo je slijeđeno drugim prepričavanjem vizije Jovana primljene od Gospodina u trenutku razapeća. Prvi dio (odjeljci 94-96 u izdanju ispod) je u današnje vreme zvana ''Isusovom himnom'', i izvesno je da je to sačuvan tekst korišten u ranim liturgijama (službama) Ivanovih zajednica. Vizija koja slijedi, nekad nazvana ''Tajna križa'' (odjeljci 97-102), prikazuju veliku ljepotu tajnih dubina shvatanja iste zajednice o Hristu.  Oni su dva važna prateća teksta dela Apokrifa Jovanovog.

Iako su Dela Jovanova osuđena od pravoslavaca kao krivovjerje, ono je našlo važno mjesto u mnogim manastirskim bibliotekama, i veliki fragment je očuvan u Grčkom rukopisu šire datiranog vremena. Očuvani Latinski fragment, po kontrastu , pojavljuje se da uredi okom čišćenja sav ''nepravoslavan'' sadržaj.

Ovaj prevod je rađen iz prevoda M.R.Jamesa na engleski 1924

--  Lance S. Owens

 

DELA JOVANOVA

 

Iz  "The Apocryphal New Testament" M.R. James, Clarendon Press, 1924

 

Uvod

Dužina ove knjige je data u Stihometriji od Nikifora kao 2500 redaka, isti broj kao Evanđelje Sv. Mateja. Mi imamo veliki dio njega u originalu, i Latinsku verziju (čistu, od svih tragova nepravovjerja) ili neke izgubljene delove, pored nekoliko razbacanih fragmenata. Ti će biti umetnuti zajedno u ono što izgleda najmogućniji slijed.

Početak knjige je izgubljen. Najverovatnije se odnosi na neko iskušenje, i progonstvo Ivanovo na Patmos. Kasniji grčki tekst štampan od Bonnet-a u dva oblika kao cc 1-17 njegovog dela govori kako je Domicijan, na svom uspeću, progonio židove. Oni su optuživali hrišćane u pismu njemu, on shodno tome progonio je hrišćane. On je čuo o Jovanovom učenju u Efeju i posla po njega, njegove osobine uzdržanja na putu zadivile su njegove otimače. On je bio doveden pred Domicijana, i učini da popije otrov, koji mu nije škodio, talog njegov ubijenog kriminalca za koji je iskušan, i Jovan oživi ga, on također podiže i devojku koja je bila ubijena od nečistog duha. Domicijan,koji je bio impresioniran time, progna ga na Patmos. Nerva opozva ga. Drugi tekst govori kako je izbegao brodolom na napuštanju Patmosa, plivajući na pluti, stao je u Miletu, gde kapela je izgrađena u njegovu čast, i otišao je u Efes. Sve ovo je kasno: ali stara priča, znana Tertulianu i drugim Latinskim piscima, ali ne grcima, kaže da ili Domicijan u Rimu ili Prokonzul u Efesu bacio je Jovana u kotao ključalog ulja koji ga nije ozlijedio. Prizor ovoga je verovatno na Latinskim vratima u Rimu (stoga Sv. Ivana Luka Latin našega kalendara, Maj 6). Mi nemamo detaljne informacije o ovomu, ali je povezano da je govoreno u ranim delovima Leucianovih Dela. Ako je tako, čudno je da grci ne spominju to.

Ostavljajući neko vreme male delove koji su možda prethodili postojećim delovima, nastavljam na prvu dugu epizodu (Bonnet, c.18)

Jovan ide iz Mileta u Efes

 

 

Tekst

18 A Jovan je žurio u Efes, potaknut tamo vizijom. Damonikus i Aristodemus njegovi rođaci, i neki veoma bogati čovek Lleobius, i žena Marselova, teško su izdržali da ga drže jedan dan u Miletu, odmarajući se sa njim. I kad veoma rano ujutro oni odoše, i već oko četiri milje puta bi završeno, glas dođe sa neba na slušanje svih nas, govoreći: Ivane, ti češ dati slavu Gospodaru u Efesu od čega ti znaš, ti i sva braća koja su kao ti, i neki od njih koji su tamo, koji će verovati nema sumnje. Ivan je stoga razmišljao, radujući se u sebi, šta će ga snaći u Efesu, i reče: Gospode, evo ja idem po tvojoj volji, neka bude učinjeno šta želiš.

19 I kako smo se približavali gradu, Likomedej pretor Efežana, čovjek velike građe, srete nas, i pavši pred Ivanove noge molio ga, govoreći: Je li tvoje ime Jovan Bog koga propovedaš te poslao da učiniš dobro mojoj ženi, koja je udarena sa paralizom sada ovih sedam dana i leži bolna.. Ali uzveličaj ti tvoga Boga izliječivši ju, i imaj milosti na nas. Jer kako sam razmatrao u sebi koje rešenje da uzmem u ovoj stvari, jedan stade do mene i reče: Likomedeju, prestani sa ovim mislima koje su protiv tebe, jer je teško zlo: ne podliježi tomu. Jer ja imam sažaljenja na moju služavku Kleopatru, i poslao sam iz Mileta čovjeka zvanog Jovan koji će podići je i povratiti ju tebi celu. Ne zadržavaj se, stoga, ti slugo Božiji koji si objavio sebe k meni, već požuri mojoj ženi koja nema više od uzdaha. I odmah Ivan ode od vrata, sa braćom koji behu s njim i Likomedejem, u njegovu kuću. Ali Kleobije reče svojim mladićima: Idite vi mome rođaku Kalipusu i primite ga ugodno, jer ja ću toći tamo sa mojim sinom, da bi našli sve stvari prikladnim.

20 A kad Likomedej dođe sa Ivanom u kuću gde njegova žena je ležala, on uhvati je ponovo za njene noge i reče. Vidi, gospodaru, uvenuće ljepote, vidi mladost, vidi znan cvijet moje uboge žene, gde sav Efes se čudio: jadan ja, ja patim ljubomorno, ja sam ponižen, oko  mojih neprijatelja me je udarilo: nisam nikad pogrešio nikomu, iako sam povredio mnoge, jer sam gledao na ovu stvar, da brinem, da ne vidim zla ili kakve nesreće kao ovu. Koju korist, onda, ima Kleopatra za moju strepnju što sam dobio bijući znan za pobožnog čoveka do ovog dana, ja patim više nego bezbožni, u tome ja vidim tebe, Kleopatra, koja ležiš u takvoj nevolji. Sunce u njegovu smeru me neće više videti da razgovaram sa tobom, ići ću preda tobom, Kleopatra, i osloboditi sebe života, neću poštedjeti moju vlastitu sigurnost iako je mlada. Ja ću braniti se pred pravdom, da sam pravo zaslužio, jer ja sam optužio nju sudeći nepravedno. I biti ću osvećen na njoj kada dođem pred nju kao duh životni. Reći ću joj: Ti si me primorala da ostavim svetlo kada si me ti lišila Kleopatre, ti si uzrokovala da postanem leš kada me šalješ u ovu zlu sreću, ti si me prisilila da uvrijedim promisao, ostavljajući moju radost u životu ( moje povjerenje)

21 I sa još više reči Likomedej se obraćao Kleopatri priđe blizu krevetu i zaplaka glasno i tugova, ali Jovan ga je odvlačio, i reče: Prestani od tih žalopojki i od tvojih neodgovarajučih riječi: ti ne smiješ ne poslušati onoga koji ti se pojavljuje: jer znaj da češ primiti svoju suprugu ponovo. Stani, stoga, sa nama koji smo došli ovamo zarad nje i moli Boga koga si video da objavljuje sebe k tebi u snovima. Kad,potom se Likomedej probudio, ti također, otvori tvoju dušu. Odbaci težak san od sebe, moli Gospoda, moli ga za svoju ženu, i on će podići je. Ali on pade na pod i plaka, klonući (očito je što slijedi da Likomedej je umro, ali tekst ne govori tako, neke riječi su možda izostavljene.)

Ivan stoga reče sa suzama. Jao za novu izdaju moje vizije! Jer novo iskušenje je pripravljeno za mene! Jer nov naum njegov koji smišlja protiv mene! Glas sa nebesa koji je donešen meni na ovaj način, je li naumio ovo za mene je li ovo koje je predkazano mi treba da se dogodi ovde, izdajući me ovomu velikome mnoštvu građana zarad Likomedeja čovjeka koji leži bez daha, i ja znam dobro da oni neće podnijeti me da izađem iz kuće živ. Zašto čekaš ti, Gospode (ili,šta češ učiniti) zašto si zatvorio od nas tvoje dobro obećanje Nemoj, Ja molim te, Gospode, ne daj mu da uzrokuje da uzdiže onaj koji se raduje u trpljenju drugih, ne daj mu povoda da igra koji uvijek ismijavao nas, već neka tvoje sveto ime i tvoja milost požuri. Podigni tu dvojicu mrtvih čija smrt je protiv mene.

22 I dok je Jovan tako plakao, grad efežana je trčao zajedno do kuće Likomedeja,čuvši da je mrtav. A Jovan, zadržavajući veliko mnoštvo koje je došlo,reče Gospodu: Sada je vrijeme osveženja i povjerenja prema tebi, O Hriste, sada je vreme za nas koji smo bolesni da imamo pomoć koja je od tebe. O ljekaru koji liječiš besplatno,drži moj dolazak ovamo sigurnim od podsmijeha. Ja molim te, Isuse, pomozi ovo veliko mnoštvo da može da dođe k tebi koji si Gospodar od svih stvari, vidi nevolju, vidi one koji leže ovde. Pripremi se, čak od onih koji su sakupljeni za taj kraj, sveto posuđe za tvoju službu, kada vide tvoj dar. Za tebe je rečeno, O Hriste, 'Pitaj, i biti će ti dato'. Mi tražimo stoga od tebe, O kralju, ne zlato, ne srebro,ne stvari, ne posjede, niti išta što je na zemlji i propada,već dve duše, sa kojim češ ti preobrazit ih da su ovde na tvom putu, ka tvom učenju, ka tvojoj slobodi (povjerenju), ka tvojoj najboljem i nepropadljivom obećanju, jer tad oni će osjetiti tvoju moč u čemu oni koji su umrli su podignuti, oni će biti spaseni, neki od njih. Ti sam, zato, daj im nade u sebe, i tako idem ja ka Kleopatri i govorim: Ustani u ime Isusa Hrista.

23 I on dođe k njoj i tače njeno lice i reče: Kleopatra, On reče, koga svaki vladar se boji, i svako stvorenje i svaka moč, bezdan i sva tama, i nenasmijana smrt, i visina nebeska, i krugovi pakla (i oživljenje mrtvih, i vid slepih), i cela moč princa ovoga svijeta, i ponos vladara: Ustani, i ne budi prilika mnogima koji ne žele da veruju, i nevolja dušama koje mogu da se nadaju i budu spasene. I Kleopatra odmah zaplaka glasno: Ja ustah, gospodaru: spasi tvoju sluškinju.

Sad kada je ustala sedam dana, grad Efežana bio je pokrenut i negledan za vid. I Kleopatra je tražila za svojim mužem Likomedejem, ali Jovan reče joj: Kleopatra,ako držiš svoju dušu neganutu i čvrstu, imati češ nadalje Likomedeja tvoga muža stojeći ovde pored tebe, ako u najmanjem ne budeš uznemiren niti ganut onim što se dogodilo, verujući u Boga, koji po mom mišljenju će dati ga tebi živa. Dođi zato sa mnom u tvoju drugu spavaonicu, i vidjeti češ ga, mrtvo tijelo uistinu, ali uzdignuto ponovo moču moga Boga.

24 I Kleopatra idući sa Jovanom u njenu sobu, i videći Likomedesa mrtvog zarad nje, nije mogla da govori ( patila je u glasu), i spustila je zube i ugrizla jezik, i zatvorila oči, plačući, i sa smirenošću se obazirala na apostola. Ali Jovan je imao sažaljenja na Kleopatru kad je video da ona nije bila bijesna niti je bila van sebe, i pozva na savršenu i shodnu milost, govoreći: Gospodaru Isu Krste, ti vidiš težinu tuge, ti vidiš potrebu, ti vidiš Kleopatru kako vrišti joj duša u tišini, jer ona se suzdržava unutar nje bijes koji ne može biti izražen, i ja znam da za Likomedejem ona će umreti nad njegovim telom. I ona reče tiho Ivanu: To imam na umu, gospodaru, i ništa drugo.

I apostol ode do kreveta gde je Likomedej ležao, i uzimajući Kleopatrinu ruku on reče: Kleopatra, zarad mnoštva koje je prisutno, i tvojih rođaka koji su došli, sa bolnim plakanjem, reci svome mužu. Ustani i veličaj ime Božje, jer on vraća mrtvima mrtve. I ona ode do njenog muža i reče mu prema onomu što je naučila, i odmah ga diže. I on, kad usta, pade na pod i poljubi Ivanove noge, ali on podiže ga, govoreći: O čovjeće, ne ljubi moje noge već stopala Božja čijom moči vi oboje ste oživljeni.

25 Ali Liomedej reče Ivanu: Ja te molim i preklinjem Bogom u čije ime si nas podigao, da budeš sa nama, zajedno sa njima koji su sa tobom. Tako Kleopatra također uhvati njegove noge i reče isto. A Ivan im reče: Sutra ću biti sa vama. I oni rekoše mu ponovo: Mi nečemo imati nade u tvoga Boga, već čemo biti podignuti bez svrhe, ako ne budeš sa nama. I Kleobius sa Aristodemusom i Damonikusom behu dirnuti u duši i rekoše Jovanu: Hajde da budemo sa njima, da bi oni nastavili bez uvrede prema Gospodu. Tako je on nastavio tamo sa braćom.

26 I bi veliko sakupljanje zarad Jovana, i kako je on razgovarao sa njima koji su bili tamo, Likomedej, koji je imao prijatelja koji je bio vješt slikar, ode žurno do njega i reče mu: Ti me vidiš u velikoj žurbi da dođem k tebi, dođi brzo mojoj kući i naslikaj čovjeka koga ću ti pokazati bez njegova znanja. I slikar, dajući neke od potrebnih pribora, i boja, reče Likomedeju: Pokaži ga meni, i za ostalo ne brini. I Likomedej pokaza Ivana slikaru, i dovede ga blizu njega, i zatvori ga u sobi iz koje apostol Hristov je mogao biti viđen. I Likomedej je bio sa blagoslovenim čovekom, slaveći vjeru i znanje našega Boga i radovao se više u misli da on može imati ga na portretu.

27 Slikar potom, u prvi dan napravio je vanjske linije njega i otišao. I u slijedeći je nacrtao ga sa bojama, i tako dostavio portret Likomedeju na njegovu veliku radost. I položi je i stavi u svoju sobu i objesi sa vjencima, tako da kasnije Jovan, kad je video, reče mu: Moje voljeno dete, šta je to da ti uvijek činiš kada dolaziš iz kupatila u tvojoj sobi sam ne molim li ja sa tobom i ostatak braće ili je tamo nešto što ti kriješ od nas. I kako je on rekao ovo i govorio podrugljivo sa njim, on ode u spavaonicu, i vidje portret starog čovjeka krunisanog sa vijencima, i lampe i oltare stavi pred njega. I on pozva ga i reče: Likomedes, šta misliš ti sa ovim portretom može li biti jedan od tvojih bogova da je naslikan ovde jer ja vidim da ti živiš još na neznabožački način. I Likomedes mu odgovori: Moj jedini Bog je onaj koji me je oživio od smrti sa mojom ženom,ali ako, slijedeći do toga Boga, pravo je da ljudi koji su koristili nam budu zvani bogovima – to si ti, oče, koga sam naslikao u toj slici, koga ja krunisah i volim i poštujem kao da je postao moj dobar vodić.

28 I Ivan koji nikad ni u jedno vreme nije video vlastito lice reče mu:Ti ismijavaš me, dete, i ja kao u tom obliku, tvoj Gospod kako možeš uvjeriti me da je taj portret kao ja. I Likomedes donese mu ogledalo. I kad je on video sebe u ogledalu i pogledao pravo u portret, on reče: Tako Gospodin Isu Krst bio živ, portret je kao ja, još ne kao ja, dete, već kao moja telesna slika, jer ako ovaj slikar, koji je oponašao ovo moje lice, želi da izvede me u portretu, on će biti na gubitku, boje koje su sad date ti, i daske i gips i ljepilo, i položaj moga oblika, i stara dob i mladost i sve stvari koje su viđene sa okom.

29 Ali postani za mene ti dobar slikar, Likomedej. Ti imaš boje koje ti je on dao kroz mene, koji naslika sve nas za sebe, čak Isusa, koji zna izgled i pojavu i držanja i položaj i tipove naših duša. I boje sa kojima ja zapovijedam ti da naslikaš ove: vjeru u Boga, znanje, dobar strah, prijateljstvo, zajednicu, nježnost, ljepotu, bratsku ljubav, čistoću, jednostavnost, spokoj, neustrašivost, tugovanje, prisebnost i ceo skup boja koje slika izgled tvoje duše, i čak sad podiže tvoje delove koji su nemočni, i podiže ih , i čuva tvoje modrice, i liječi rane, i uređuje tvoju kosu da ne bude neuredna, i pere tvoje lice, i čisti tvoje oči, i čisti tvoja creva, i prazni tvoj stomak, i sijeće ono što je ispod, i u riječi, kada celo društvo i miješanjem takvih boja dolazi zajedno, u dušu, pokazati će našemo Gospodu Isusu Kristu neustrašivom, celog  (neuglađen), i čvrst u izgledu. Ali to što si sad učinio je dečije i nesavršeno, ti si nacrtao mrtav izgle mrtvaca.

Treba da je dio izgubljenog teksta ovde, ali verovatno nekih par rečenica nedostaju. Prelaz je pokvaren i novi dio nije, kao drugde, naslova sopstvenog.

30I kad je on zapovedio Verusu (Berusu), bratu koji služi njemu, da sakupi starije žene koje su u celom Efesu, i učini spremnim, on i Kleopatra i Likomedej, sve stvari zarad brige za njih. Verus, tad, dođe Ivanu, govoreći: Od starije žene koje su ovde preko šezdeset godina starosti ja sam našao četiri samo koje su žive, i od ostalih ...(riječ nedostaje) i nekih oduzetih i drugih bolesnih. I kad je on čuo ovo, Jovan je držao mir za dugo vremena, i protrljao svoje lice i rekao: O mlitavosti (slabosti) onih koji stanuju u Efesu! O stanje raspuštanja i slabosti prema Bogu! O đavole, koji si tako dugo ismejavao vjeru u Efesu! Isus, koji dade mi milost i dar da imam moje poverenje u njega, reče mi u tišini: Pošalji poslije  stare žene koje su bolesne i dođi budi sa njima u teatru, i kroz mene liječi ih, jer tamo su neki od njih koji će doći na ovaj događaj koje ovim izlečenjima ja ću preobratiti i učiniti ih korisnim za neki kraj.

31 Sad kad sve mnoštvo je došlo zajedno do Likomedeja, on otpusti ih zarad Jovana, govoreći: Sutra dođite do teatra, koliko hoćete vas da vidite moč Božju. I mnoštvo, sutradan, dok je još bila noć, dođoše do teatra, tako da je prokonzul također čuo za to i požurio i posla ga sa narodom. I neki pretor, Andromej, koji je bio prvi od Efežana u to vreme, stavio je da Ivan je obećao stvari nemoguće i neverovatne. Ali ako, reče on, on može učiniti ijednu stvar kao što sam čuo,neka dođe u javni teatar, kada je otvoren, gol, i ne držeći ništa u rukama, niti mu dajte ime tog čarobnog imena koje sam čula da izgovara.

32 Ivan stoga, čuvši ovo i bijući potaknut ovim rečima, zapovedi starijoj ženi da bude dovedena u teatar, i kad oni behu svi dovedeni usred, neki od njih na krevetima i drugi ležali u dubokom snu, i sav grad je trčao zajedno, i veliki mir bi učinjen, Jovan otvori njegova usta i poče govoriti:

33 Vi ljudi Efežani, znajte prvo od svega zbog čega ja posećujem vaš grad, ili šta je ovo veliko poverenje koje ja imam prema vama, tako da postane poznato ovome velikom skupu svima vama (ili, tako da prokažem sebe vam). Ja sam poslan, na misiju koja nije čovjećjeg određenja, i ne na ikoji uzaludan put, niti sam ja trgovac koji činim rasprodaje ili razmene, ali Isus Hrist koga ja propovedam, bijući sažaljiv i ljubazan, želio je van svega da preobrati sve vas koji ste držani u neverovanju i prodani ka zlim požudama, i da izbavim vas od grešenja, i ovom moći ja ću zbuniti čak nepoverenje vašega pretora, podižući ga koji leži pred vama, koga svi vidite, u kojoj nevolji i bolesti on je. I da učinim ovo (da zbunim Andronikusa) nije mogućno mi ako on strada: zato će oni biti izlečeni.

34 Ali ovo prvo sam želio da posejem u vaše uši, da vodite brigu o vašim dušama, zarad čega ja vam dođoh,i ne očekujte da ovaj put biti će zauvek, jer je samo trenutak, i ne polažite blaga na zemlji gde sve stvari venu (blede). Niti mislite da kada dobijete decu možete odmarati na njima, i ne iskušavajte zarad njih da prevarite ili pređete. Niti, vi siromašni, budite uznemireni ako niste s tim služili zadovoljstvima, jer ljudi od tvari kada su bolesni zovu vas srečnim. Niti, vi bogati, radujte se da imate mnogo novca, jer imanjem tih stvari vi dobavljate za sebe tugu koje se ne možete rešiti ili kad ih izgubite, i pored toga, kada je sa vama,vi se bojite da neko vas napadne zarad toga.

35 Vi također koji ste uobraženi zarad neizgleda vašega tela, i imate visok pogled, videćete kraj obećanja od toga u grobu, i vi koji se radujete u preljubi, znajte da i zakon i priroda osvećuju se na tebi, i prije ovoga, savjest, i ti, preljubnice, ti si neprijatelj zakona, ne znaš gde češ doći na kraju. I ti koji ne deliš sa potrebitim, već imaš novac položen, kada izađeš iz tela i budeš trebao milost kada budeš goreo u vatri, nečeš imati nikoga da te žali, i ti gnjevan i požudan, znaj da tvoj razgovor je kao divlja zver, i ti pijanice i svađi sklonu, uvidi da gubiš tvoja osjetila da budeš zarobljen u sramnu i prljavu želju.

36 Ti koji se raduješ u zlatu i uživaš u bjelokosti i draguljima, kada noć padne, ne možeš gledati šta voliš ti si pobeđen mekom odećom, i tad ostavljaš život, hoće li ti te stvari koristiti u mjestu gde ideš. I neka ubica zna da zaslužena kazna je položena za njega dvostruko nakon njegova odlaska tamo. Tako i ti zatvorenik, vračar, razbojnik, prevarant, sodomit, lopov, i koliko god vas je na okupu, doći ćete na kraju, kako vaša dela vas vode, u neugaslu vatru, i potpunu tamu, i jamu kazne, i večne prijetnje. Zato, vi ljudi Efesa, okrenite se, znajući ovo također, da kraljevi, vladari, tirani, hvalisavci, i oni koji pobeđuju u ratovima, ogoljeni od svih stvari su kada odlaze odavde, trpe bol, položeni u večnu bedu.

37 I rekavši tako, Jovan uz moč Božju izliječi sve bolesne.

Ova rečenica mora biti skraćivanje mnogo dužeg pripovedanja. Rukopis ne pokazuje prekide na ovoj točki, ali mi moramo pretpostaviti ne neznačajan gubitak teksta. Ujednom, Andronikus, koji je bio nevernik,pojavljuje se kao preobraćen u sledećih nekoliko redova. Sad on je, kao što čemo vidjeti kasnije, muž od znane vernice, Drusiane, i njegovo i njeno preobraćenje je rečeno u određenoj dužini, i ja ne sumnjam da među drugim stvarima tu je bio razgovor Ivanov koji je uvjeravao ih da žive u uzdržanju.

37 (nastavak) Sad braća iz Mileta rekoše Ivanu: Mi smo nastavili dugo vreme u Efesu, ako izgleda dobro tebi, hajde da idemo također u Smirnu, jer mi čujemo već da močna dela Božja su stigla tamo također. I Andronikus reče im: Kada god učitelj želi, tad da idemo. Ali Ivan reče: Hajdemo prvo do hrama Artemisa, jer možda tamo također, ako se pokažemo, sluge Gospodnje biti će nađene.

38 Nakon dva dana, potom, je bio rođendan idola hrama, Ivan stoga, kad svi behu obučeni u belo, sam stavi crnu odeću i ode u hram. I oni uzeše ga i probali su da ga ubiju. Ali Ivan reče: Vi ste ludi da stavljate na mene, čovjeka koji je sluga jedinoga Boga. I on podigao ga je na visoko postolje i rekao im:

39 Vi tražite opasnost, ljudi Efesa, bijući osobina kao more. Svaka rijeka koja utjeće i svaki izvor koji teče, i kiše, i valovi koji stiskaju jedan drugog, i bujice pune kamenja čine sol zajedno od gorkog tako mnogo (MS obećanje!) što je unutra. Tako vi također ostajete nepromenjeni do današnjeg dana prema istinskoj dobroti i postajete pokvareni svojim drevnim ritualima verovanja. Koliko mnogo čuda liječenja bolesti ste vidjeli izvedenih od mene. A opet ste slijepi u vašim srcima i ne možete povratiti vid. Šta je onda, O ljudi Efesa, ja sam prošao sad i došao čak u vaš hram idola. I ja osuđujem vas bijući najbezbožniji, i mrtvi od razumevanja ljudskosti. Evo, ja stojim ovde, vi čete reći da vi imate boginju, čak Atremidu, molite onda ka njoj da ja sam umrem, ili drugačije ja samo, ako niste sposobni da učinite ovo, ja ću pozvati moga sopstvenoga boga, i od vašeg neverovanja ću učiniti svakoga od vas da umre.

40 Ali oni koji su prevremena kušali ga i videli mrtve ljude oživljene, plakaše: Ne ubijaj nas tako, mi molimo te, Ivane. Mi znamo da ti to možeš. I Jovan im reče: Ako stoga vi ne želite da umrete, neka onaj koga vi obožavate bude proklet, i zato je proklet, da vi također možete napustiti svoje stare greške. Jer sada je vreme da ili budete preobraćeni od moga Boga, ili ja ću sam umreti od vaše boginje, jer ja ću moliti u prisustvu vas i utjecati se mome Bogu da milost bude vam pokazana.

41 I rekavši tako on je molio ovako: O Bože ti si Bog iznad svih koji se zovu bogovima, da do ovog dana dovedeno na ništa u gradu efežana, da si stavio u moje misli da dođem u ovo mesto, o kojem nikad nisam mislio, da si ti osudio svaki način obožavanja okrečući ljude ka tebi, na čije ime svaki idol bježi i svaki zao duh i svaka nečista sila, sada također borbom zlog duha ovde u tvoje ime, čak njega koji zamejava ovo veliko mnoštvo, pokaži svoju milost u ovomu mjestu, jer oni su dovedeni do greha.

42 I dok je Jovan govorio ove stvari, odmah oltar Artemisa bi razbijen u mnoge komade, i sve stvari koje su bile posvećene u hramu padoše, i (MS. Ono što je izgledalo dobro njemu) bi podeljeno nadvoje, i tako slike bogova više od sedam. I polovina hrama pade, tako da sveštenik je ubijen udarcem padanja (krova, grede). Mnoštvo efežana stoga plakaše. Jedan je Bog Jovanov, jedan je Bog koji ima samilost na nas, jer ti jedino si Bog, sada smo okrenuti tebi, gledajući tvoja čudesna dela! Imaj milosti na nas, O Bože, prema tvojoj volji, i spasi nas od velikih grehova! I neki od njih, ležeći na njihoim licima, učiniše molbu, i neki klečaše i moliše, a neki poderaše svoju odeću i plakaše, a drugi su pokušavali da uteknu.

43 Ali Ivan raširi svoje ruke i bijući uzdignut u duši, reče Gospodu: Slava tebi, moj Isuse, jedini Bože u istini, ti koji si stekao (primio) tvoje sluge različitim načinima. I rekavši tako, on reče narodu. Ustanite sa poda, vi ljudi Efesa, i molite mome Bogu, i prepoznajte nevidljivu moč koja se objavljuje, i čudesna dela koja su izvedena pred vašim očima. Artemis treba da pomogne sebi, njegove sluge treba da pomognu joj i da ne umru. Gde je moč zlog duha gde su njene žrtve gde njeni rođendani gde njeni praznici gde su vijenci, gde je to čarobnjaštvo i trovanje (vračanje) koje je sestra tome

44 Ali ljudi su ustajali sa poda i otišli su žurno i odmarali se u hramu idola, plačući. Boga Jovanovog samo znamo, i njega mi obožavamo, jer on imao je milosti nada nama! I kako je Jovan došao od tamo, mnogo naroda gledalo je njega, govoreći. Pomozi nam, O Jovane! Pomozi nam da ne stradamo uzalud! Ti vidiš našu svrhu, ti vidiš mnoštvo koje te slijedi i stoji nada tobom u nadi prema Bogu. Mi smo videli put u kome smo zastranili kad smo izgubili njega, mi smo vidjeli naše bogove koji su postavljeni uzalud, videli smo veliko i sramno ismijavanje koje ih je snašlo, ali pretrpi nas, mi te molimo, da dođemo u tvoju kuću i da budemo potpomognuti bez smetnje. Primi nas koji smo u zbunjenosti.

45 I Jovan reče im: Ljudi (Efesa), verujte da zarad vas ja sam nastavio u Efesu, i odgodio sam put moj u Smirnu i u ostatak gradova, koji behu također sluge Hrista da se okrenu njemu. Ali budući da sam još nisam savršeno siguran u pogledu vas, nastavio sam moliti mome Bogu i preklinjući ga da odem iz Efesa i štaviše je ispunjeno, ja vas neću napustiti dokle vas ne odviknem kao decu od dojiljina mleka, i postavim na vas čvrstu stenu.

46 Ivan je stoga nastavio s njima, primajući ih u kući Andromeja. I jedan od njih koji je bio tu položi mrtvo telo sveštenika Atremijsa pred vrata hrama, jer on je bio njegov rođak, i dođe brzo sa ostalima, govoreći ništa o tom. Jovan, stoga, nakon razgovora braći, i molitve i zahvalnosti (euharistije) i položi ruke na svakoga na skupu, reče u duhu: Ima jedan ovde koji pokrenut verom u Boga je položio sveštenika Artemisa pred vrata i ušao je, i u čežnji njegove duše, vodeći brigu prvo za sebe, je mislio ovako u sebi: Bolje je za mene da mislim za žive nego za mojim rođacima koji su mrtvi, jer ja znam da ako se okrenem Gospodinu i spasem moju vlastitu dušu. Jovan neće zanijekati da oživi mrtve opet. I Ivan ustajući sa svog mesta ode tome rođaku sveštenika koji je mislio je ušao, i uze ga za ruku i reče: Jesi li ovo mislio kada si došao k meni, moje dete. I on, uzet drhtanjem i uplašen, reče: Da, gospode, i baci se pred njegove noge. I Ivan reče: Naš Gospodar je Isu Krst, koji će pokazati svoju moč u tvom mrtvom rođaku podižući ga opet živa.

47 I kad je učinio da mlad čovjek ustane, i uze njegovu ruku i reče: Nije veća stvar za čoveka koji je gospodar velike tajne da nastavi nositi sebe nad malim stvarima, ili koja velika stvar je da oslobodiš ljude bolesti tijela. I još držeći mladića za ruku on reče: Ja ti kažem, dete, idi i podiži mrtve sam, govoreći ništa već samo ovo: Ivan sluga Božiji kaže ti, Ustani. I mladić ode ka svom rođaku i reče samo ovo i mnogo ljudi bi sa njim i uđoše ka Jovanu, noseće ga živa. A Ivan, kad on vidje ga da je oživio, reče: Sad kad si oživljen, ti uistinu ne živiš, niti si sudionik nasljedstva istinitog života:  hočeš li pripasti onomu čijim imenom i moči si podignut. I sada veruj, i živeti češ u sva doba. I on je nadalje verovao u Gospodara Isusa i potom priklonu se Jovanu.

(Drugi rukopis (Q. Pariz Gr. 1468, iz jedanaestog vijeka) ima drugi oblik ove priče. Ivan uništava hram Artemisa, i tad '',mi'' idemo u Smirnu i svi idoli su slomljeni. Bukolus, Polikarp i Andronikus su ostavljeni nad oblašću. Tamo behu dva sveštenika Artemisa, braća, i jedan umre. Oživljenje je rečeno umnogom kao u drugom tekstu, ali kraće.

''Mi'' ostasmo četiri godine u toj oblasti, koja je bila cela preobraćena, i tad vratismo se u Efes.)

48 Sad u sledeći dan Ivan, vidjevši u snu da mora da hoda tri milje van vrata, nije zanemarivao, već usta rano i pođe na put, zajedno sa braćom.

I neki zemljak koji je bio opomenut od svoga oca da ne uzme sebi ženu od saradnika svoga koji je prijetio da će ga ubiti – ovaj mladi čovjek nije htio pretrpiti opomenu svoga oca, već udari ga i ostavi ga bez govora (mrtva). I Jovan, videći šta se dogodilo, reče Gospodu: Gospode, je li zarad ovog da si mi ti rekao da dođem ovamo danas.

49 Ali mladić, gledajući nasilnost (surovost) smrti, i gledajući da bude uzet, povuče srp koji je bio u njegovu opasaču i poče da trči prema svome boravištu, i Jovan srete ga i reče: Stani, ti najsramniji đavole, i reci mi gde trčiš noseči srp koji je žedan krvi. I mladić bi u nevolji i baci železo na zemlju, i reče mu: Ja sam učinio bijedno i nasilno delo i znam, i tako sam odlučio da učinim zlo još gore i surovije, čak da umrem u mah. Jer moj otac me je uvijek obuzdavao na trezvenost, da živim van bluda, i časno, i nisam ga mogao izdržati da me prekoreva, i ja udarih ga i ubih ga, i kad videh šta je učinjeno, ja sam žurio do žene zarad koje sam postao očev ubica, sa namerom da je ubijem i njenog muža, i sebe na kraju, jer nisam mogao nositi da vidim muža žene, i prođem kaznu smrti.

50 I Jovan mu reče: Da ja ne idući dalje i ostavljajući te u opasnosti dammesta njemu koji želi da se smije i igra sa tobom, dođi ti sa mnom i pokaži mi svoga oca, gde leži. I ako ga ja podignem za tebe, hočeš li nadalje uzdržavati se od žene koja je postala zamka tebi. A mladić reče: Ako ti podigneš moga oca za mene živa, i ja vidim ga cela i da nastavi živjeti, Ja ću se nadalje uzdržavati od nje.

51 I dok je on govorio, oni dođoše do mjesta gde starac je ležao mrtav, i mnogi prolaznici su stajali tu. I Jovan reće mladiću: Ti jadni čovjeće, nisi li poštedio ni starost svoga oca. A on, plačući i čupajući svoju kosu, reče da se kaje toga, a Jovan sluga Gospodnji reče: Ti si mi pokazao Ja sam poslan na ovo mesto, ti si znao da će se ovo dogoditi, od koga ništa ne može biti sakriveno od stvari učinjenih u životu, ti si mi dao moč da liječim tvojom voljom, sada također daj mi ovoga starog čovjeka živa, jer ti vidiš da njegov ubica je postao njegov sudija, i poštedi ga, ti jedini Gospode, koji nisi poštedio oca (jer on) savjetovao ga je najboljim.

52 I sa ovim rečima on priđe blizu starcu i reče: Moj Gospodar neće biti slab da raširi svoju ljubaznost sažaljenja i svoju potrebnu milost čak tebi, ustani stoga i daj slavu Bogu zarad dela koje se dešava u ovom trenutku. I starac reče: Ja ustajem, Gospode. I on usta i sjede i reče: Ja sam oslobođen od užasna života i morao sam da nosim uvrede moga sina, užasne i mnoge, i njegovu želju za prirodnom ljubavi, i na koji kraj ti si me vratio, O čovjeće živoga Boga (A Jovan odgovori mu: Ako) si ti podignut samo za isti kraj, bolje je za tebe da umreš, ali uzdigni sebe ka boljim stvarima. I on uze ga i odvede u grad, propovijedajući mu milost Božju, tako da prije nego što je ušao kroz vrata starac je verovao.

53 Ali mladić, kad je video neviđeno – oživljenje svoga oca, i spasenje svoje,uze srp i unakazi sebe, i otrča do kuće gde je bila preljubnica, i prekori je, govoreći: Zbog tebe sam postao ubica moga oca i od vas dvoje i sebe, tamo imaš to što nalikuje krivici svih. Jer na mene Bog je imao milosti, da bih ja znao njegovu silu.

54 I on se vrati i reče Jovanu u prisustvu braće šta je učinio. Ali Jovan mu reče. On koji stavlja u tvoje srce, mladiću, da ubije tvoga oca i postane preljubnik žene drugoga čovjeka, isti učinio te je da misliš da je ispravno delo da odnese neposlušne delove. Ali ti si trebao učiniti, ne na mjesto grijeha, već mišlju koja kroz tvoje delove pokazala se štetnom, jer nisu delovi (stvari) koje su štetne, već neviđeni izvori kojim svaka sramna emocija se širi i dolazi na svetlo. Pokaj se stoga,moje dete, od ovog promašaja, i naučivši volju Sotoninu ti imaš Boga da ti pomože u svim potrebama tvoje duše. I mladić je šutio i pazio, pokajavši se od prijašnjih greha, da stekne oproštaj od dobrote Božije, i on nije se odvajao od Ivana.

55 Kad, potom,ove stvari su bile učinjene od njega u gradu Efesu, oni iz Smirne poslaše njemu govoreći: Mi čujemo da Bog koga ti propovedaš nije zavidan, i zadužio te da ne pokažeš delimično bivanjem u jednom mestu. Od tad, ti si propovednik takvoga Boga, dođi u Smirnu i u druge gradove, da mi dođemo da znamo tvoga Boga, i znavši ga imamo nadu u njega.

(Q ima gornju priču također, i nastavlja sa nezgodom koja je citirana u drugom obliku (i ne kao iz ovih Dela) od Ivana Kasijana. Q ima to ovako:

Jedan dan dok Jovan je sjedio, jarebica je proletjela i došla i igrala u prašini pred njim, i Ivan pogleda na nju i čudio se. I neki sveštenik dođe, koji je bio jedan od njegovih slušalaca, i dođe Ivanu i vidje jarebicu kako se igra u prašini pred njim, i bio je uvrijeđen u sebi i rekao: Može li takav i tako velik čovjek uzeti zadovoljstva u jarebici igrajući u prašini. Ali Jovan osečajući u duhu misli njegove, reče mu: Bilo bi bolje za tebe također, moje dete, da gledaš na jarebicu kako se igra u prašini a da ne uprljaš sebe sa sramnim i nečistim delima, jer onaj koji također čeka na preobražaj i pokajanje svih ljudi je doveo tebe ovdje zarad toga, jer ja nemam potrebu za jarebičinim igranjem u prašini. Jer jarebica je tvoja vlastita duša.

Tad starešina, čuvši ovo i videći da mu nije ponuđeno, već da apostol Hristov mu je rekao sve šta je bilo u njegovom srcu,pade na lice zemlje i plaka glasno, govoreći: Sada znam da Bog živi u tebi, O blaženi Jovane! Jer on koji iskušava tebe iskušava njega koji ne može biti kušan. I on ga je molio da moli za njega. I on uputi ga i dade mu pravila (zakone) i pusti ga u njegovu kuću, veličajući Boga koji je nada svim.

Kassian, Kolacija XXIV. 21, govori ovako:

Govori se da je najblaženiji Evanđelis Jovan, kad je nježno gladio jarebicu sa rukama, odjednom video nekoga u obliku lovca kako mudolazi. On se čudio da takav čovjek takvog ugleda i slave se ponižava za tako malu  i ponižavajuću zabavu, i reče: Jesi li ti taj Ivan čije zvanje i raširena slava su dotakli i mene sa tako velikom željom da te znam. Zašto se onda zavodiš takvom razonodom. Blagosloveni Jovan mu reče: Šta je to što nosiš u rukama. Luk,reče on. A zašto, reče on, ne nosiš ga stalno napetog. On odgovori mu: Ne moram, da ne bi stalnim savijanjem snaga bila odnesena i labava i propala, a kada je potreba da strele budu ispaljene sa mnogo snage u neku zver, snaga biva izgubljena usljed viška stalne napetosti, snažan udarac ne može onda biti učinjen. Baš tako, reče blagosloveni Jovan, nemoj da ovo malo i kratko odmaranje moje misli smeta ti, mladi čovjeće, jer ukoliko nije učinjeno nekada lako i odmor u nekom popuštanju snage jaćine, narasti će zatišje kroz nesalomivu silu i neće moći slušati moč Duha.

Jedina zajednička tačka od dve priče je da Sv. Ivan zabavlja se sa jarebicom a gladalac misli da je to nevrijedno njega. Dva morala se razlikuju u celosti. Iznos teksta izgubljenog ovde je neizvesne dužine. Mora da je govoreno o radnjama u Smirni, i također,pojavljuje se, u Laodikeji (vidi naslov u sledećem odelku). Jedan od delova mora biti preobražaj žene od zla života (vidi dole, 'bludnica koja je postala časna')

Naš najbolji rukopis predstavlja naslov sledećeg dela:

Od Laodikeje do Efesa drugi put.

58 Kada neko duže vreme je prošlo, i nitko od braće je nije bio u nijedno vreme ožalošćen od Jovana, bili su tužni jer on je rekao: Braćo, sada je vreme za mene da idem u Efes (jer tako sam dogovorio sa onima koji stanuju tamo) da ne postanu slabi, sad za dugo vreme nijedan čovjek ih nije utvrđivao. Već svi vi morate imati svoje misli čvrste prema Bogu,koji nikad nije napustio.

Kad su oni čuli ovo od njega, braća su plakala jer će biti razdojeni od njega. I Ivan reče: I čak ako budem razdvojen od vas, Krist je uvijek sa vama, koga ako volite čisto imati ćete njegovo društvo nema sumnje, on prepuprijedio (uključio) ih je da ga vole.

59 I rekavši tako, i poželevši srećan put njima, i ostavivši dovoljno novca braći za potrebe, on ode u Efes, dok su sva braća tugovala i žalila. I pratili su ga tamo, u Efes, i Andronikus i Druziana i Likomedej i Kleobije i njehove porodice. I tamo pratila ga je Aristobula također, koja je čula da njen muž Tertulus je umro na putu, i Aristipus sa Ksenofonom,i bludnica koja je bila časna, i mnogi drugi, koje je on osnažio u sva vremena da ustreme ka Gospodu, i oni nisu hteli da više budu odvojeni od njega.

60  U prvi dan mi stigosmo u prazno boravište, i kad besmo na manjku kreveta za Ivana, mi videsmo smiješnu stvar. Bio je jedan krevet ležao negde bez pokrivača, na kojem on raširi svoj ogrtač koji smo nosili, i mi smo ga molili da leže dole na njega i odmori, dok ostatak nas je spavao na podu. Ali on kad je legao bio je u nevolji od buba, i kako su nastavile da budu nevoljne njemu, kad je bila sredina noći, čuli smo da im je rekao, O bube, imajte sebe, jedna i sve, i ostavite vaše boraviše za ovu noć i ostanite mirne u jednomu mestu,i držite odstojanje od sluga Božijih. I kako smo se smijali, i pričali neko vreme, Jovan je otišao spavati, a mi, govoreći tiho, nismo ga uznemiravali (ili, zahvaljujući njemu nismo bili uznemireni)

61 Ali kad je dan svanuo ja ustah prvi, i sa mnom Verus i Andronikus, i mi videsmo na vratima kuće koja je bila uzeta velik broj buba koji stoji, i dok smo se čudili na veliko viđenje njih, sva braća su bila ustala zarad njih, Jovan je nastavio spavati. I kad se probudio mi mu rekosmo šta smo videli. I on je sjeo na krevet i pogledao ka njima i rekao: Budući da ste dobro se ponijeli u slušanju moga prijekora, dođite u svoje mesto. I kad je on rekao ovo, i ustao sa kreveta, bube trčeći sa vrata požuriše na krevet i penjale su se uz noge na njega i nestale u spojevima. I Jovan reče ponovo: Ovo stvorenje sluša glas čovjeka, i boravi samo i bilo je mirno i nije prestupilo, ali mi koji čujemo glas i zapovijesti Božije ne slušamo i koji smo prosvetljeni i za koliko dugo.

62 Nakon ovih stvari mi dođosmo u Efes, i braća tamo,koja su za dugo vremena znali da Jovan dolazi, potrčaše zajedno do kuće Andronikusa (gde je on došao da se smjesti), držeći njihove noge i polažući svoje ruke na njihova lica i ljubeći ih (i mnogi se radovahu da dotaknu njegovo odijelo, i behu izliječeni dodirujući njegovu odeću svetoga apostola. (Tako Latinski,koji ima ovaj deo; Grčki ima: tako da su dodirivali njegovu odeću)

63   I dok je velika ljubav i radost nije prolazila među braćom, jedan, glasnik Satane, posta zaljubljen u Drusianu, iako je video i znao da je ona žena Andronikusa. Komu mnogi rekoše: Nije moguće za tebe da dobiješ tu ženu, videći da za dugo vremena ona je bila odvojila se čak od svoga muža zarad pobožnosti. Jesi li u nezanju da Andronikus, ne bijeći neko vreme taj koji je sad je, Bogobojažljiv čovek, tavorio ju je u grobnicu, govoreći: Ili te ja moram imati za ženu koju sam imao ranije, ili češ umreti. I ona izabra radije da umre nego da učini tu glupost. Ako, tad, ona nije pristala, zarad pobožnosti, na suživot sa njenim gospodom i žužem, već čak nagovarala ga da bude iste misli kao sama, hoće li ona pristati k tebi želeći da budeš njen zavodnik odvojiš od ove ludosti koja nema mira u tebi, ostavi se ovoga dela koje ne možeš dovesti do ispunjenja.

64 Ali njegovi znani prijatelji su mu govorili ove stvari i nisu ga uvjerili, već sa stidom on je udvarao joj se porukama, i kad je on uvidio uvrede i nepoštovanje koje je ona uzvraćala, on provede svoj život u sjeti (ili bolje, ona,kad je uvidjela ovu nečast i uvredu kod njega, provela je svoj život teško). I nakon dva dana Drusiana leže u krevet od utučenosti, i bila je u groznici i rekla je: Voljela bi da nisam došla svojoj kući u rodni kraj, Ja koja sam postala uvreda čovjeku koji je u neznjanju pobožnosti! Jer da je jedan koji je ispunjen sa rečju Božjom, on ne bi otišao u takvo bacanje ludila. Ali sad zato Gospode, budući da sam postala priulika udarca u dušu bez znanja,oslobodi me ovih okova i prenesi me sebi brzo. I u prisustvu Jovana,koji nije znao ništa o toj stvari,Drusiana se odvoji od života ne u celosti srećna, da, pod nevoljom zarad duhovnog bola čoveka.

65 Ali Andronikus, tužan sa tajnom boli, tugovao je u duši, i plakao otvoreno, tako da Ivan ga je proveravao često i govorio mu: Na boljoj nadi Drusiana se uklonila od nepravedna života. Andronikus odgovori mu: Dam ja sam uvjeren time, O Jovane, i ne sumnjam uopšte u odnosu na vjeru u moga Boga, ali ovu stvar držim čvrsto, da ona je napustila život čista.

66 I kad je ona nošena, Ivan zadrža Andronikusa, i obzirom da je znaao uzrok, on je tugovao više nego Andronikus. I on je ćutao, smatrajući izazov neprijatelja, za neko vreme je sedom mirno. Potom, braća su počela skupljati se tamo da čuju koju riječ on će govoriti njoj koja je otišla, on poče da govori:

67 Kad kormilar koji putuje, zajedno sa njima koji plove sa njim, brod sam, stiže na mirnu i bez oluje luku, tad neka kažu da je siguran. I poljoprivrednici koji polažu sjeme u zemlju, teško rade s mnogo truda i zaštite, neka on onda uzme ostatak njegovih radova, kada on položi sjeme sa mnogostrukim povećanjem u štale. Neka onaj koji preduzima da ide smjerom, tad kliče kada nosi kući nagradu. Neka onaj koji piše svoje ime na kutije, tad hvali se kada primi krune, i tako u nastavku je sa svim borbama i umijećima, kada ne padnu na kraju, već pokažu se da su kao oni koji su obećali (pokvareno)

68 I tako isto mislim da je sa vjerom koja svakoga ko je čini, koji je raspoznaje je li uistinu istina, kada nastavi sam do kraja života. Jer mnoge prepreke padaju na putu, i pripremaju uznemirenje za misli ljudi, briga, deca, roditelji, slava, siromaštvo, dodvoravanje, vrhunac života, ljepota, umišljenost, požuda, bogatstvo, ljutnja, uzdizanje, mlitavost, zavist, ljubomora, zanemarivanje, strah, drskost, ljubav, prijevara, novac, pretvaranje i druge takve prepreke, koliko god da ih ima u životu, kao što kormilar plovi naprednim kursom koji je suprotstavljen suprotnim vetrovima i velika oluja i močni valovi uzburkani, i poljoprivrednik neblagovremenom zimom i plamenjača i puzeće životinje ustaju iz zemlje, i oni koji teže u igrama ''samo da ne pobjedi'' i oni koji vežbaju umeća su otežani različitim nevoljama.

69 Ali prije svih stvari potreba je da vernik pogleda pre svoga kraja i razumije na koji način će doći na njega, bilo da je energičan i priseban i bez ikakvih prepreka, ili uznemiren i naginje ka stvarima koje su ovde, i vezan željama. Tako da je pravo da telo bude slavljeno lijepim kad je celo skinuto, i uopšte velikim kada izvrši svako obećanje rata, i liječnik kao odličan kada uspije u svakom izliječenju, i duša kao puna vjere i vrijedna (ili prijemičiva) za Boga kad on plati obećano u celom: nije ta duša koja je počela dobro i otišla u sve stvari ovoga života i otpala, niti ta koja je nijema, učineći napor da stekne bolje stvari, i tad je odnesena privremenim stvarima, niti ta koja je čekala na stvari više vremena nego te od večnosti, niti ta koja razmjenjuje one koje ne izdržavaju, niti ta koja je častila dela nečasti i zaslužila sram, niti ta koja uzima obećanja Satane, niti ta koja je primila zmiju u vlastitu kuću, niti ta koja je trpila prijekor zarad Boga: već ona koja je prevazišla da ne bude slaba uzaludnim zadovoljstvima, niti da bude prevladana lakomislenošću, niti da bude uhvaćena u mamac od ljubavi za novcem, niti da bude izdana snagom tijela ili gnjevom.

70 I kako je Jovan razgovarao dalje sa braćom da bi oni trebali prezreti privremene stvari u pogledu večnoga, on koji je zaljubljen u Drusianu, bijući upaljen užansnom požudom i posedom mnogo oblikovanog Satane, podmitio je upravitelja Andronikusa koji je bio ljubitelj novca velikog iznosa, i on otvorio je grobnicu i da mu mogućnost da osveti zabranjene stvari na mrtvome telu. Ne uspijevajući sa njom kad je bila živa, on je bio još nametljiv nakon smrti njenog tela i reče: Ako ti nisi htela da imaš sa mnom dok si živela, ja ću osramotiti tvoj telo dok si mrtva. Sa ovom namisli, i upravivši za sebe zlo delo mišlju odvratnog upravitelja, on je otišao sa njim do grobnice, oni su otvorili vrata i počeli da skidaju pogrebnu odeću sa tela, govoreći: Šta ti je koristilo, jadna Drusiana nisi li mogla ovo učiniti u životu, što možda ne bi te žalostilo, da si učinila voljno.

71 I kako su ovi ljudi govorili ovako, i samo uobičajena presvlaka je sada ostala na njenom telu, stran događaj bi viđen, takav da zaslužuje patnju tko učini takvo delo. Zmija se pojavila iz nekog ugla i učinila sa upraviteljem jedan ugriz i ubila ga: ali mladića nije udarila, već umota se oko njegovih nogu, sikčući užasno, i kad je pao na njegovo telo i seo na njemu.

72 I sledeći dan Jovan dođe,praćen sa Andronikusom i braćom, go grobnice u zoru, i bio je treći dan od Drusianine smrti,da mogu prelomiti kruh tamo. Iz prva, kad su otišli, ključeve behu tražili i nisu mogli naći, ali Ivan reče Androniku, ispravno je da budu izgubljeni, jer Drusiana nije u grobnici, međutim, idemo, da ne budeš nemaran, i vrata će se sama otvoriti, kao što je Gospod učinio u mnogim sličnim stvarima.

73 I kad mi besmo u mestu, na zapovijest gospodara, vrata se otvoriše, i mi videsmo grob Drusiane lijepe devojke, kako se smije, i Jovana,kad on vidje ga, plaka i reče: Jesi li ti došao ovamo prije, lijepi i zarad čega. I mi čusmo glas koji mu govori: Zarad Drusianinog,koju češ podići, jer ja sam zamalo je našao, i zarad njega koji leži mrtav pored njene grobnice. I kada lijepi je rekao ovo Jovanu on ode u nebesa na očigled nas svih. A Jovan, okrečući se na drugu stranu grobnice, vidje mladog čovjeka, Kalimahusa, jednog od upravitelja Efežana, i veliku zmiju kako spava na njemu, i upravitelj Andronikus, Fortunatus po imenu, leži mrtav. I na viđenje dvojice on stane zbunjen, govoreći braći:  Šta znači to ili zašto Gospod nije mi javio šta je učinjeno ovde, on koji me nikad nije zanemarivao.

74 I Andronikus videći ta tela, skoči i ode do Drusianine grobnice, i videći je da leži u njenoj presvlaci samo, reče Jovanu: Ja razumem šta se dogodilo, ti blaženi slugo Božiji, Ivane. Ovaj Kalimahus je zaljubljen u moju sestru, i jer on nikad je nije osvojio, iako je često pokušavao,on je podmitiop ovog mog prokletog upravitelja sa velikim iznosom, možda želeći, kako vidimo, da ispuni svoje misli na tragediji svoje zamisli, jer uistinu Kalimahus osvjedočio je ovo mnogima, govoreći: Ako ona neće pristati k meni ležeći, biti će osramoćena kad bude mrtva. I može biti, učitelju, da lijepi jedan je znao i nije pretrpio da njeno telo bude uvređeno, i zato je ove mrtve učinio koji su učinili pokušaj. I može li biti da glas ti je rekao, 'Ustani Drusiana', predskazalo ovo jer ona je otišla iz ovoga života u tužnim mislima. Ali ja verujem njemu koji je rekao da ovaj od ljudi koji su zastranili, jer ti si htio da ga podigneš, a za drugog, ja znam da on nije vredan spasenja. Ali ovu stvar ja te molim: Oživi Kalimahusa prvog, i on će nam priznati šta se dogodilo.

75 I Jovan, gledajući na telo, reče otrovnoj zvjeri: Odlazi od njega to će biti sluga Isusa Krista, i ustade i molio je nada njim ovako: O Bože čije ime je slavljeno od nas, kao pravo: O Bože koji potčinjavaš svaku zlu silu, O Bože čija volja je izvršena, koji uvijek čuješ nas, sada daj da tvoj dar bude ispunjen u ovomu mladomu čovjeku, i ako ima ikoji oproštaj da bude doveden na njega, pokaži nam kada on oživi. I odmah mladić usta, i za ceo sat je šutio.

76 Ali kad on dođe do pravih smisla, Ivan upita njega o njegovom ulazu u grobnicu, šta znači, i naučen od njega ono što Andronikus mu je rekao, naimenice, da je on bio zaljubljen u Drusianu. Jovan je pitao ga ponovo da li je on ispunio svoj loš naum, da uvredi telo puno svetosti. I on odgovori mu: Kako bih ja izvršio ga kada ova strašna zver je udarila Fortunatusa udarcem na moje oči, i pravo, budući da on je ohrabrivao moj bijes, kad sam već bio izliječen od toga nerazumnoga i strašnoga ludila, ali zaustavilo me sa strahom, i dovelo do te nevolje u kojoj ti si video me pre nego sam ustao. I druga stvar mnogo čudesniju ti kažem, koja je išla da ubije i umalo me načinila lešem. Kad moja duša je bila uhvaćena ludošću i nekontrolisana bolest me mučila, ja sam otrgao pogrebnu odeću u kojoj je ona bila odjevena, i ja sam tad izašao iz groba i položio ih kao što vidiš. Ja odoh ponovo u moje nečisto delo, i ja videh lijepu mladost pokrivajući je sa njenim ogrtačem, i od njegovih očiju iskre svjetla izađoše u njene oči, i on izgovori riječi meni, govoreći Kalimahus, umri da bi živio. Sad ko je on bio ja ne znam, O slugo Božji, ali tad si se ti pojavio ovde, ja poznam da je on bio anđeo Božiji, to dobro znam, i ovo znam uistinu da je istinit Bog koji je objavljen od tebe, i on njega sam uvjeren.  Ali ja molim te, ne dopusti da budem oslobođen od ove nesreće i ovog strašnog dela, i predstavi me tvome Bogu kao čoveka zavedenog sa sramnim i prljave prevare. Tražeći pomoć stoga od tebe, ja te držim za noge. Postao bih jedan od njih koji se nadaju u Hrista, da bi glas dokazao koji mi reče, 'Umri da bi živeo', i taj glas je bio ispunjen snagom, jer on je mrtav, taj neverni, neuredni, bezbožni, i ja sam podignut od tebe, ja koji ću biti veran, Bogobojažljiv, znajući istinu, kojom te molim da mi bude pokazana od tebe.

77 I Jovan ispunjen sa velikim zadovoljstvom i videći celi događaj spasenja čoveka, reče: Šta je tvoja snaga, Gospodine Isuse Hriste, ja ne znam, zbunjen kao što sam na tvoga mnogo sažaljenja i neograničeno dugo-trpljenje. O koja veličina je došla dole u okove! O neizreciva slobodo dovedena u ropstvo od nas! O neshvatljiva slavo koja nam je došla! Da si držao mrtv šator sigurnim od uvreda, koji si izbavio čovjeka koji je uprljao sebe sa krvlju i kaznio dušu onoga da bi uprljao pokvarljivo telo, Otac koji je imao milosti i sažaljenja na čovjeka koji nije brinuo za tebe, Mi te veličamo, i hvalimo i blagoslovimo i hvala ti velika dobroto i dugotrepeljivosti. O sveti Isuse, jer ti jedini si Bog, i nitko drugi, čija je moč koja ne može se okrenuti nasuprot, sada i svijet bez kraja. Amin.

78 I kad je on rekao ovo Ivan uze Kalimahusa i pozdravi (poljubi) ga, govoreći: Slava neka je Bogu, moje dete, koji je imao milosti na tebe, i učiniome vrednim njegove moči, i ti također dobrim vođenjem da se odmakneš od tvoga odvratnoga ludila i pijanosti, i pozvao te u njegov vlastiti počinak i ka obnovi života.

79 Ali Andronikus, gledajući mrtvoga Kalimahusa oživljenog, molio je Jovana, sa braćom, da podigne Drusianu također, govoreći: O Ivane, neka Drusiana ustane i provede sretno taj kratak preiod života koji je dala kroz tugu o Kalimahusu, kad je mislila ona je postala kamen spoticanja njemu, i kad Gospod poželi, on će uzeti je ponovo sebi. I Jovan bez odlaganja ode u njenu grobnicu i uze njenu ruku i reče: Tebe koji si jedini Bog ja zovem, više nego veliki, neizrecivi, nepojmljivi, komu je svaka sila vlasti potčinjena, komu svaka vlast se klanja, pred kojim sav ponos pada i šuti, koga đavoli kad čuju drhte, komu svo stvaranje drži svoje veze. Neka tvoje ime bude veličano od nas, i podigni Drusianu, da Kalimahus može još biti utvrđen u tebi koji dijeliš to ljudima je bez puta i nemoguće, ali samo tebi moguće, čak slava i uskrsenje (oživljenje), i da Drusiana može sada doći u miru imajući oko sebe ne samo najmanju smetnju, sad da mladić je okrenut tebi, u njenom smeru ka tebi.

80 I nakon ovih riječi Jovan reče Drusiani: Drusiana, ustani. I ona usta i izađe iz groba, i kad ona vidje sebe u presvlaki samo, ona bi zbunjena , i spozna sve od Andronikusa, dok Jovan je ležao na licu,i Kalimahus sa glasom i suzama je veličao Boga, i ona se također radovala, veličajući ga na isti način.

81 I kad se ona obukla, ona se okrenu i vidje Fortunatusa kako leži, i reče Jovanu: Oče, neka ovaj čovjek također ustane, čak ako je pokušao da bude izdajnik. Ali Kalimahus, kada on ču nju da govori to, reče: Nemoj, ja molim te , Drusiana, jer glas koji sam čuo nije pomenuo njega, već reče u pogledu tebe samo, i ja videh i verovah, jer da je dobro, možda bi Bog imao milosti na njega također i podignuo ga pomoću blagoislovenog Jovana, on je znao stoga da čovjek je došao do lošega kraja (Lat. On sudio ga je vrednim da umre koga on nije smatrao vrednim da  ustane ponovo). I Jovan mu reče: Mi nismo spoznali, moje dete, da vratimo zlo za zlo, jer Bog, iako smo mi učinili mnogo zla i ništa dobro prema njemu, nije dao kaznu nam, već pokajanje, i iako smo mi bili u nezanju njegovog imena on nije napustio nas već je imao milosti na nas, i kad mi bogohulismo, on nije kaznio već sažalio se na nas, i kad mi nismo verovali mu on nije nam zamjerao, i kad mi progonismo njegovu braću on nije uzvraćao nam zlo već stavljao je u naše misli pokajanje i uzdržanje od zla, i ohrabrivao nas je da dođemo k njemu, i on je i tebe, moj sine Kalimahuse, i nije se sječao tvoj prijašnjih zala učinio te svojim slugom, čekajući na milost. Zato ako mi ne dopustiš da podignem Fortunatusa, i za Drusianu je da učini tako.

82 I ona ne odlažući, ode sa radovanjem duha i duše do tela Fortunatusa i reče: Isu Krste, Bože vremena, Bože istine, koji si mi dao da vidim čuda i znakove, i dao si mi da postanem sadionik tvoga imena, koji si udahnuo sebe u mene sa mnogom pojavom, i imao si milosti na mene na mnoge načine, ti si me zaštitio velikom dobrotom kad sam zaustavljena od Andronikusa koji je bio od starine moj muž, da si dao mi tvoga slugu Andronikusa da bude moj brat, koji je držao me tvoju sluškinju čistu do današnjeg dana, koji si me podigao tvojim slugom Jovanom, i kad bih oživljena pokazao si mi njega koji je bio učinnjen da ne posrne od spoticanja, dao si mi savršen mir u tebi, i osvetlio me od tajnog ludila, koga sam voljela i bila privržena, ja molim te, O Hriste, ne odbij tvoju Drusianu kopja moli te da oživiš Fortunatusa, čak iako je on pokušao da me izda.

83 I uzimajući ruku mrtvoga čovjeka ona reče: Ustani, Fortunatus, u ime našega Gospoda Isu Krsta. I Fortunatus usta, i kad vidje Jovana u grobnici, i Andronikusa i Drusianu uskrsle iz mrtvih, i Kalimahusa vjernika, i ostale od braće kako slave Boga, on reče: O,šta su sile ovih pametnih ljudi učinile! Ja nisam želio da budem uzdignut, već radije htedoh umreti, i da ih ne vidim. I sa ovim rečima on pobeže i izađe iz groba.

84 A Jovan, kada je video nepromenjenu misao (dušu) Fortunatusa, reče: O prirodo koja nije promenjena za bolje! O izvore duše koja prebiva u gadosti! O suštino pokvarenosti puna tame! O smrti koja se uzdižeš u njima koji su tvoji! O neplodno drvo puno vatre! O drvo koje daješ ugalj umesto ploda! O stvari koja stanuješ sa ludošću stvari (al. O  drvo drveća puno nezdravih izdanaka) i susjede nevjerovanja! Ti si dokazao tko si, i ti si uvek osuđen, sa tvojom decom. I ti ne znaš kako da hvališ bolje stvari, jer ih nemaš. Zato, takav je tvoj put (ploda), takav također je tvoj korijen i tvoja priroda. Budi uništen između njih koji veruju u Gospoda, od njihovih misli, od njihovih umova, od njihovih duša, od njihovih tela, od njihovih dela) njihov život, njihov razgovor, od njihova posla, njihova zanimanja, njihova savjeta, od oživljenja do (počinka u ) Bogu, od njihova slatka mirisa koji češ deliti, od njihove vere, njihovih molitvi, od svetog kupanja, od euharistije, od hrane tela, od pića, od oblačenja, od ljubavi, od brige, od uzdržanja, od pravičnosti, od svega toga, ti najnesvetiji Satano, neprijatelju Božiji, će Isus Krist naš Bog i od svih koji su kao ti i imaju tvoje osobine, učiniti te da propadneš.

85 I rekavši ovako, Jovan je molio, i uzeo je hleb i odnese ga u grobnicu da ga prelomi, i reče: Mi veličamo tvoje ime, koje pretvara nas od grešenja i nemilostive prevare, mi veličamo tebe koji si pokazao pred našim očima ono što smo videli, mi svedočimo tvojoj ljubaznosti koja se pojavljuje na razne načine, mi hvalimo tvoje milostivo ime, O Gospode (mi ti zahvaljujemo), koji si osudio one koji su osudili tebe, mi dajemo hvalu tebi, O Gospodaru Isu Krste, da smo uvjereni u tebe što je nepromenjivo, mi dajemo hvalu tebi koji si imao potrebu naše prirode da bude spasena, mi dajemo hvalu tebi koji si dao nam ovu sigurnost, jer ti si sam, i sad i uvek. Mi tvoje sluge dajemo ti zahvalu, O sveti jedini, mi smo sakupljeni sa namerom van sveta (ili podignuti od smrti).

86 I molivši tako i dajući slavu Bogu, on izađe iz grobnice nakon sudjelovanja sve braće u euharistiji Gospodnjoj. I kad je on došao do Andronikusove kuće on reče braći: Braćo, duh unutar mene je vidio da Fortunatus će umreti od crnila (trovanja krvi) od ujeda zmije, ali hajde da neko ode brzo i vidi je li tako uistinu. I jedan od mladića otrča i nađe ga mrtva i crnilo se širilo nada njim, i dostiglo je njegovo srce, i dođe i reče Jovanu da je on mrtav tri sata. A Jovan reče; Ti imaš svoje dete, O đavole.

'Jovan potom je bio sa braćom radovao se u Gospodu.' Ova rečenica je najbolji rukopis. U Bonnetovom izdanju ono uvodi u zadnji deo Dela, koji slijedi odmah u rukopisu. Može da pripada bilo kom delu. Latinski ima: I taj dan on provede radosno sa braćom.

Ne može biti mnogo praznine između ovoga i sledećeg dela, koji je možda najinteresantniji u Delima.

Veći deo ovog dela je sačuvan samo u jednomu veoma pokvarenom četrnaest stoljetnom rukopisu U Beču. Dva važna dela (93-5 dio i 97-8 deo) su čitani na Drugom Nikejskom Savjetu i sačuvani su u Delima toga., nekoliko linija himne su također citirani u Latinskom od Augustina (Ep. 237 (253) Ceretiusu), on našao ih je trenutno odvojenim među Priskilianistima. Ceo dijalog je najpoznatiji prikaz koji imamo o Doketskom pogledu Gospodnje ličnosti.

87 Oni koji su bili prisutni ispitivali su uzrok, i bili su naročito zbunjeni, jer Drusiana je rekla: Gospod mi se javio u grobnicu u obliku Jovana, i mladića. Utoliko,zato, kako su bili zbunjeni, na način, ne utvrdivši još svoju veru, tako da izdrže čvrsto, Jovan reče (ili Jovan noseći ga pažljivo, reče):

88 Ljudi i braćo, vi niste propatili ništa strano ili neverovatno u pogledu vaših osećaja, utoliko kao mi,koje vi izabraste za sebe da budu apostoli, besmo iskušani na mnoge načine: Ja, uistinu, ne mogu da izložim vam ili da pišem stvari koje videh i čuh: i sad je potreba da ja uskladim ih sa onim što ste čuli, i prema svakomu od vas koji može da shvati ja ću pružiti vam te stvari za koje možete čuti, da vidite slavu koja je o njemu, šta je bilo i je, i sad i za uvek.

Jer kad je on izabrao Petra i Andriju, koji behu braća, on dođe k meni i Jakovu mome bratu, govoreći: Trebate mi, dođite. I moj brat kad je čuo to, reče: Jovane, šta bi ovo dete imalo što je na obali morskoj i zove nas. A ja rekoh: Koje dete. I on reče mi ponovo: To koje zove nas. I ja odgovorih: Jer od našeg dugog bdjenja mi smo gledali more, ti ne vidiš pravo, moj brate Jakove, već ne vidiš čovjeka koji stoji tamo, lijep i pošten i od vesele pojave. Ali on mi reče: Njega ne vidim, brate, ali hajdemo i vidjeti čemo šta on ima.

89 I tako kad je doveo brod do obale, on vidje ga također pomažući zajedno sa nama da namesti brod: i kad smo mi otišli od toga mesta, misleći da ga slijedimo, opet on je bio viđen od mene kao da je prilićno ćelav, ali brada gusta i izrasla, ali od Jakova kao mladića čija brada je bila mlada. Mi smo stoga bili zbunjeni, oboje od nas, kao što jer smo to što smo vidjeli šta li znači. I nakon toga, kako smo ga slijedili, oboje nas besmo malo zbunjeni  kako smo uviđali stvar. A meni se pojavi tamo još više čudesna stvar, jer ja volio bih probati da vidim ga nasamo, i ja ni u koje vreme videh njegove oči zatvorene (da trepere), već uvijek otvorene. I često on bi se pojavljivao meni kao malen čovjek i ružan, i onda opet kao jedan koji dodiruje nebesa. Također tamo bi u njemu drugo čudo, kad ja sedih za jelom on bi me uzeo na svoje grudi, i nekada njegove grudi behu osećene od mene da su glatke i meke, a nekad tvrde kao kamenje, tako da ja sam bio zbunjen u sebi i rekoh: Čemu je to tako meni. I dok sam ja mislio ovo, on...

90 U drugo vreme on uze sa sobom mene i Jakova i Petra na planinu gde je on želio da moli, i mi videsmo u njemu takvo svetlo kakvo nije moguće za čovjeka koji ima pokvarljiv (smrtan) govor da opiše kakav je. Opet na način on dovede nas troje gore na planinu, govoreći: Dođite sa mnom. I mi odosmo opet: i mi ga videsmo na udaljenosti kako moli. Ja, zato, jer me je volio, privukoh se njemu nežno, tako kao da me nije mogao videti, i stadoh gledajući na njegove zadnje delove, i videh da on nije odeven odećom, već je bio viđen od nas gol, i nikako mudar kao čovek, i da njegove noge behu belje od snega, tako da zemlja je tamo bila svetla oko njegovih nogu, i da njegova glava je doticala nebesa, tako da sam se ja bojao i plakao, a on, okrečući se, pojavi se kao čovek malena rasta, i uhvati me za bradu i povuče i reče mi: Jovane, ne budi neveran već veruj, i ne budi radoznao. I ja mu rekoh: Ali šta sam učinio, Gospodaru. I ja kažem vam, braćo, Ja sam pretrpio tako veliku bol u tome mestu gde je on držao moju bradu za trideset dana, da mu ja rekoh: Gospode, ako me čupaš radi igre da mi stvaraš tako veliku bol, šta bi bilo da si mi dao šamar. I on mi reče: Neka bude tvoje odsada da ne kušaš ga ko ne može biti kušan.

91 Ali Petar i Jakov behu ljuti jer ja govorih sa Gospodinom, i mahnuše mi da trebam da dođem k njima i ostavim Gospodara sama. I ja odoh, i oni oboje rekoše meni: On (starac) koji je govorio sa Gospodom na vrhu planine, koji je on koji je čuo ih da govore. I ja, imajući u mislima njegovu veliku milost, i njegovo jedinstvo koje ima mnoga lica, i njegovu mudrost koja je bez prestanka gledala na nas, reče: Da znate ako ga pitate.

92 Opet, jednom kad mi svi učenici besmo na Genesaretu spavali u jednoj kući, ja sam obukavši ogrtač, gledah (ili gledah ispod ogrtača) šta će on uraditi: i prvo ga čuh da je rekao: Ivane, idi spavaj. I ja potom pretvarah se da spavam videh drugog pri njemu (spava), koga također čuh reče Gospodu: Isuse, oni koje si izabrao još ne veruju u tebe (ili ne još, ). A Gospodar reče mu: Dobro kažeš, jer su ljudi.

93 Drugu slavu ja vam kažem, braćo: Nekad, kad bih ga držao, ja videh tvar i čvrsto telo, a u drugo vreme, opet, ja osetih ga, tvar je bila nematerijalna i ako je uopće postojala. I ako u ijedno vreme mi besmo ponukani od nekoga od Fariseja i odosmo pitati, mi odosmo s njim, i tamo bi pred svakime od nas pogača onih koji su nas nudili, i sa nama također on je primio jednoga, i njega bi on blagoslovio i ubrojio među nas, i od toga malo svaki je bio pun, i naše vlastite pogače behu sačuvane cele, tako da oni koji ga nudiše behu začuđeni. I često kad sam hodao s njim, želeo sam da vidim otisak njegova stopala, da li se pojavljuje na zemlji, jer ja videh ga kao da se podizao od zemlje, i nikad nisam video. A ove stvari ja vam govorim, braćo, za ohrabrenje vaše vere prema njemu, i mi moramo u sadašnje vreme biti tihi u pogledu njegovih močnih i čudesnih dela, utoliko jer su neizreciva i, može biti, ne mogu biti izgovorena niti se čulo za njih.

94 Ali prije negošto je bio uzet od bezbožnih židova, koji behu upravljani od(imahu svoj zakon) bezbožne zmije, on sakupi sve nas zajedno i reče: Pre nego što sam izručen njima hajde da zapevamo pesmu Ocu, i tako idite prema onome što je pred nama. On reče nam da napravimo prsten, držeći jedan drugome ruke, a sam je stajao usred i rekao: Odgovarajte Amen k meni. On poče, tad, da peva himnu i reče:

Slava tebi, Oče.

I mi, idući u krug, odgovorismo mu: Amen.

Slava tebi, Riječi: Slava tebi, Milost. Amin.

Slava tebi, Duh. Slava tebi, Sveti.

Slava tvojoj slavi. Amin.

Mi slavimo te, O Oče, mi dajemo hvalu tebi, O svjetlo, u komu tama ne stanuje. Amen.

95 Sada dok (ili zašto) mi dajemo hvalu, Ja kažem:

Spasio bih se i spasio bih. Amin.

Bio bih oslobođen, i oslobodio bih. Amen.

Bio bih ranjen, i ranio bih. Amen.

Bio bih rođen, i rodio bih. Amin.

Jeo bih, i bio bi pojeden. Amen.

Slušao bih, i bio bih slušan. Amin.

Ja bih mislio, budući da sam u potpunosti mislio. Amin.

Bio bih opran, i prao bih. Amen.

Milost pleše. Ja bih svirao, plešite svi. Amin.

Tugovao bih, jadikujte svi vi. Amen.

Beoj Osam pjeva hvalu sa nama. Amen.

Broj dvanaest pleše na visini. Amin.

Cela visina sudeluje u našem plesu. Amen.

Tko ne pleše, ne zna šta dolazi. Amin.

Ja bih pobegao, i ostao bih. Amin.

Ja bih uljepšao, i bio bih uljepšan. Amin.

Bio bih sjedinjen, i ujedinio bih se . Amen.

Kuću nemam, i imam kuće. Amin.

Mjesta nemam, i imam mjesta. Amen.

Hrama nemam, i imam hramove. Amen.

Svetiljka sam tebi koji gledaš me. Amen.

Ogledalo sam tebi koji vidiš me. Amin.

Vrata sam tebi koji kucaš na mene. Amen.

Put ja sam tebi , putnik...

 

96 Sad odgovori ti (ili kako odgovori) na moj ples. Vidi sebe u meni koji govorim, i videći šta radim, drži tišinu o mojim tajnama.

Ti koji plešeš, vidi šta ja radim, jer tvoja je strast u zrelosti, koju ja trpim. Jer ti ne možeš uopšte shvatiti šta trpiš da ja nisam poslan tebi, kao riječ Oca. Ti koji si vidio šta sam ja pretrpio vidio si me kao patnju, i videći ako ti nisi prebivao već bio u celosti ganut, pokrenut ka mudrosti. Ti imaš me kao krevet, odmori na meni. Tko sam ja, znati češ kada odem. Šta sada ja izgledam da sam, to nisam. Ti češ videti kada dođeš. Da si znao kako da pretrpiš, mogao bi pretrpjeti. Nauči da trpiš, i biti češ sposoban da trpiš. Šta ne znaš, ja sam ću te naučiti. Da Bog sam ja, ne Bog izdajnik. Držati ću sklad sa svetim dušama. U meni znaj riječ mudrosti. Opet sa mnom reci ti: Slava tebi, Oče, slava tebi, Riječ, slava tebi, Sveti Duše. I ako bi znao u pogledu mene, šta sam ja, znaj da sa rečju sam prevario sve stvari i nisam nimalo prevaren. Ja sam preskočio, ali ti razumi u celosti, i razumejući, reci: Slava tebi, Oče. Amin.

97 Tako, moji voljeni, plešući sa nama Gospod ode. I mi kao ljudi smo zastranili ili ošamućeni snom smo pobegli ovim putem i to. Ja, potom, kada videh ga da trpi, nisam trpio njegovu patnju, već odoh na Goru Maslinsku, plačući na to šta se dogodilo. I kad on je bio razapet na Petak, u šesti čas dana, tama dođe na celu zemlju. I moj Gospod stajući nasred pećine ju je osvetlavao, reče: Jovane, ka mnoštvu dole u Jerusalimu ja sam bio razapet i proboden kopljem i trskom, i žuč i sirće mi je dato da pijem. Ali tebi kažem, i šta ja kažem počuj. Ja stavljam u tvoje misli da dođeš na ovu planini, da možeš čuti one stvari koje pripadaju učeniku da nauči od učitelja i čoveka od svoga Boga.

98 I rekavši tako, on pokaza mi križ svetlosti namešten, i oko krsta veliko mnoštvo, ne imajući jedan oblik, i u njemu (krstu) bio je oblik i sličnost (tako MR: ja bih čitao: i u njemu je bio jedan oblik i jedna sličnost: i u križu drugo mnoštvo, ne imajuči jedan oblik). I Gospodar sam ja videh iznad krsta, ne imajući nijedan izgled, već samo glas, i glas ne takav kakav je uobičajen, već sladak i mio i uistinu od Boga, govoreći mi: Jovane, potrebno je da netko čuje ove stvari od mene, jer imam potrebu za jednim koji će čuti. Krst svetlosti je nekad zvan ili rečju od mene zarad vas, nekad um, nekad Isus, nekad Krist, nekad vrata, nekad put, nekad hleb, nekada seme, nekada oživljenje, nekad Sin, nekad Otac, nekad Duh, nekad život, nekad istina, nekad vera, nekad milost. I sa ovim imenima je zvan prema ljudima, ali ono što je u njemu je uistinu, i začeto u sebi i izgovoreno vam (MS. Nama), to je označavanje svih stvari, i čvrsto uzdizanje stvari nameštenih od stvari nestabilnih, i harmnija mudrosti, i uistinu mudrost u harmoniji (ova zadnja rečenica u rukopisu je pridružena tekstu: 'i bijući mudrost u harmoniji'). Tamo je od desne ruke i leve, sile također, vlasti, ovlaštenja i demoni, dela, pretnje, gnjevi, đavoli, Satana, i niži koren odakle priroda stvari je došla u biće.

99 Ovaj krst, tad, je taj koji je učvršćen u sve stvari kao dio (pridružuje sve stvari sebi) rečju, i odvojen od stvari koje su od onih odozdo (lit. Stvari rođenja i ispod), i također tad, bijući jedan, tekao je prema svim stvarima (ili učinio je tok. Ja primetih: sadržavajući sve). Ali to nije krst od drveta koji ćete videti kada idete odavde, niti sam ja on koji je na križu, koga sada ne vidite,  već samo čujete njegov glas. Ja sam ubrojen da sam onaj koji nisam, ne bijući šta sam mnogima, ali oni će me zvati (govoriti o meni) nešto drugo što je nisko i nevredno mene. Kao tad, mjesto odmora nije ni viđeno i govoreno o njemu, mnogo više ću ja, Gospodar toga, niti biti viđen.

100 A mnoštvo od jednoga gledišta da je krst od niže prirode, i oni koje vidiš u krstu, ako nisu jedan oblik, to je jer nema svaki dio njega koji je došao shvatljiv. Ali kad ljudska priroda (ili viša priroda) je uzeta, i rasa koja prilazi meni i sluša moj glas, on koji sada sluša me će biti ujedinjen s tim, i neće više biti to šta je on sad, već iznad njih, kao što sam ja. Jer tako dugo kako dugo ne zoveš sebe mojim, Ja nisam taj koji sam (ili sam bio), ali ako me čuješ, ti, slušajući, biti češ kao što sam ja, a ja ću biti ono što sam bio, kada tebe kao sebe. Jer od mene ti si to što sam ja. Ne brini stoga za mnoge, i one koji su van tajne omraženi, jer ti znaš da sam ja ceo sa Ocem, i Otac sa mnom.

101 Ništa, zato, od stvari za koje će reći da sam ja pretrpio: ne, te patnje koje sam pokazao tebi i ostalima u plesu (igri), ja želim da bude zvano tajnom. Jer šta ste vi, ti vidiš, jer ja pokazah ti, ali šta sam ja ja sam znam, i nitko drugi. Pretrpi me da držim što je moje, i to što je tvoje vidi kroz mene, i gledaj me u istini, da ja jesam, ne šta kažem, već šta vi možete da znate, jer vi ste slični tome. Ti čuješ šta sam ja pretrpio, još ja nisam patio, da nisam pretrpio, i još sam patio, da sam bio proboden, i bio sam udaren, obješen, i nisam bio obješen, krv je tekla od mene, i nije tekla, i , u riječi, šta rekoše o meni, to me nije snašlo, već šta nisu videli, to sam pretrpio. Sad šta te stvari su ja pokazujem ti, jer ja znam da češ razumeti. Vidi stoga u meni slavljenje (ubijanje) riječi (logosa), probadanje riječi,krv riječi, ranu riječi, vješanje riječi, trpljenje riječi, zakivanje riječi, smrt riječi. I tako govorim ja, odvajajući muževnu zrelost. Vidi ti stoga u prvom mestu Riječ, tada češ videti Gospoda, i na trećem mestu čoveka, i ono što je pretrpio.

102  Kad je izgovorio mi te stvari, i druge koje ne znam kako reći kao što mi je rekao, on bi uzet, i nitko od mnoštva ga nije video. I kad ja odoh dole ja smijah im se podsmijehom, utoliko jer mi je rekao stvari koje oni rekoše u pogledu njega, držeći čvrsto ovu stvar u sebi, da Gospod mislio na sve stvari simbolično i oproštajem prema ljudima, zarad njihova preobraćenja i spasenja.

103 Gledajući to, braćo, milost Gospodnja i njegova ljubazna ljubav prema nama, hajde da mu se poklonimo kao onomu komu je on pokazao milost, ne sa našim prstima, niti našim ustima, niti jezikom, niti ijednim delom tela, već sa odmerenošću duše, čak on koji je postao čovek odvojen od svoga tela, i hajde da gledamo jer (naći čemo) sad također on je držao nadzor nad zatvorom zarad nas, i nada grobovima, u okovima i tamnicama, u prijekorima i uvredama, po moru i suhoj zemlji, u bičevanju, osudama, zavjerama, prevarama, kaznama, i u riječi, on je sa svima nama, i sam trpi sa nama kada mi patimo, braćo. Kada je on zvan svakoga od nas, on je izdržao da zatvori uši nama, ali bijući svagdje on je slušao sve nas, a sad meni i Drusiani – utoliko kako je on Bog njihov koji su zatvoreni odgajali nas pomoću njihova vlastita sažaljenja.

104 Budite ubijeđeni, zato, voljeni, da nije čovjek koga vam propovedam da mu se klanjate, već Bog nepromenjivi, Bog nepobjedivi, Bog višlji od svih ovlasti i svih moči, i stariji i močniji od svih anđela i stvorenja imenovanih, i svih doba. Ako prebivate u njemu, i ako ste ugrađeni u njega, posedovati ćete vaše duše neuništive.

105 I kad je on izručio te stvari braći, Jovan ode, sa Andronikusom, da prošeta. A Drusiana također je slijedila izdaleka sa braćom, da bi oni videli dela koja su učinjena od njega, i čuli njegov govor u sva vremena Gospodnja.

 

Preostali deo koji je postojeći na grčkom u dodatku knjige, Smrt ili Uzdizanje Jovanovo. Prije mora biti stavljen priče koje mi imamo samo u Latinskom (od 'Abdije' ili drugi tekst od 'Melitusa'), i dva ili tri odvojena fragmenta.

 

(Lat. XIV.) Sad u sledećem (ili drugom) danu Kraton, mudrac, je objavio na tržnici da će dati primer prezira ka bogatstvu, i događaj bi ovako. On je nagovorio dva mladića, najbogatija u gradu, koja behu braća, da potroše celo njihovo nasledstvo i kupi svaki od njih dragulj, i ove oni prelomiše u komade javno na očigled ljudi. I dok su oni činili ovo, dogodilo se slučajno da apostol je prolazio. I zovući Kratona mudraca k sebi, on reče. Ovo je ludo preziranje svijeta koji je hvaljen ustima ljudi, ali davno osuđen sudom Božjim. Jer kao što je uzalud lijek kojom bolest nije istrebljena, tako je uzaludno učenje kojim greška duše i ponašanje nije izlečeno.Ali uistinu moj učitelj uči mlade koji žele da dobiju večan život, ovim rečima, govoreći da ako bi bio savršen, on bi trebao prodati sva svoja dobra i dati siromašnima, i tako čineći steći će blago u nebesima, i naći će život koji nema kraja. A Kraton mu reče: Ovde je plod lakomosti postavljen usred ljudi, i razbijen je u komade. Ali ako Bog je uistinu tvoj gospodar i želi ovo da bude, da njegov iznos cene ovih dragulja budu dati siromašnima, uzrokuje da ovi dragulji budu povraćeni celi, da što sam ja učinio za dobit ljudi, ti možeš učiniti za slavu njega koga nazivaš gospodarem. Tad blagosloveni Jovan sakupi ostatke dragulja, i držući ih u svojoj ruci, podiže svoje oči ka nebu i reče: Gospode Isu Krste, komu ništa nije nemoguće, koji kada je svijet bio slomljen usled drveta požude, ti si povratio ga ponovo u punoću drvetom križa: koji si dao rođenom slijepcu oči koje mu priroda nije dala,koji si povratio Lazara, mrtvog i sahranjenog, nakon četvrtoga dana na svetlo, i podčinio si sve bolesti i slabosti ka riječi tvojom moči, i također sad učini ova draga kamenja koja ovi, ne znajući plodove milostinje, su razbili u komade za slavu ljudi, povrati ih, Gospode, sada rukama tvojih anđela, da njihovim vrednim radom milosti bude ispunjeno, i učini ove ljude da veruju u tebe nerođenog Oca kroz tvoga jedino-rođenoga Sina Isu Krsta našega Gospodara, sa Svetim Duhom svetlošću i svetosti cele Crkve,

Svijet bez kraja. I kada vjerni koji behu sa apostolom odgovorili i rekli Amen, odlomci dragulja behu odmah spojeni u jedan da nijedna oznaka uopšte gde su razbijeni nije ostala na njima. I Kraton filozof, sa svojim učenicima, videći ovo, pade na noge apostola i verovao je otada (ili odmah) i bio je kršten, sa njima svima, i počeo je sam javno da pripoveda veru našega Gospoda Isusa Hrista.

 

XV. Ta dva brata, stoga, o kojima pričamo, prodaše dragulje koje su imali kupljen za prodaju njihovog nasljedstva i dadoše cenu siromašnima, i potom veoma veliko mnoštvo vernika poče da se pridružuje apostolu.

I kad sve ovo bi gotovo, dogodilo se da po istomu primeru, dva časna čoveka, grada Efesa prodaše sva njihova dobra i dadoše potrebitima, i slijedili su apostola kako je išao kroz gradove propovijedajući riječ Božiju. Ali dogodilo se, kada su ušli u grad Pergam, oni videše njihove sluge kako hodaju preko u nizu u svilenoj odeći i sjajeći sa slavom ovoga sveta, odakle se dogodilo da su bili probodeni sa strelom đavola i postali tužni, videći sebe siromašnim i obučeni u jedan ogrtač dok njihove vlastite sluge behu močni i napredni. Ali apostol Hristov, videći ove smicalice đavola, reče: Vidim da ste promenili vaše misli i vašu pojavu zarad ovoga, da, slušajući učenje moga Gospodina Isusa Krista, vi  ste dali sve što ste imali siromašnima. Sada, ako želite da povratite ono što ste prije imali od zlata, srebra i dragog kamenja, donesite mi neke prave štapove, svaki od vas snop. I kad su učinili tako, on pozva ime Gospoda Isusa Hrista, i oni behu obraćeni u zlato. I apostol im reče: Donesite mi malo kamenje sa obale mora. I kad su učinili i ovo, on prizva veličanstvo Gospodnje, i svi kamenčići behu preobraćeni u dragulje. Tada blagosloveni Jovan okrene se tim ljudima i reče: Idite do zlatara i draguljara sedam dana, i kada dokažete da ovi su istinsko zlato i istinski dragulji, recite mi. I oni odoše, oboje, i nakon sedam dana vratiše se apostolu, govoreći: Gospode, mi smo otišli do trgovine svih zlatara, i oni su svi rekli da nikad nisu videli tako čisto zlato. Tako i draguljari su rekli isto, oni nikad nisu videli tako izvrsno drago kamenje.

 

XVI. Tad sveti Jovan im reče: Idite, i otkupite zemlju koju ste prodali, jer ste izgubili imanje nebesko. Kupite sebi svilenu odeću, da za vreme možete sijati kao ruža koja pokazuje svoj miris i crvenilo i odjednom blijedi. Jer vi ste uzdisali na gledanje svojih sluga i žalili se da ste postali siromašni. Cvjetajte zato, da možete venuti, budite bogati za vreme, da biste bili prosjaci za uvek. Nije li ruka Gospodnja sposobna učiniti bogatstvo neizmerno i neprolazno slavno ali je učinio sukob za duše, da bi oni verovali da imaju večna bogatstva, koji zarad njegova imena su odbili prolazno bogatstvo. Uistinu, naš gospodar rekao nam je u pogledu nekog bogatog čovjeka koji je slavio svaki dan i sijao sa zlatom i ljubičastom, na čijim vratima je ležao prosjak, Lazar, koji je želio da primi čak mrvice koje su padale sa stola, i nitko mu nije davao. I dogodilo se da jedan dan oni su umrli, oboje, i taj prosjak je bio uzet u počinak koje je u Abrahamovim grudima, ali bogataš je bio bačen u goruću vatru, iz koje je on podizao svoje oči i vidio Lazara, i molio ga da umoči svoj prst u vodu i osvježi njegova usta jer je bio mučen u plamenu. I Abraham odgovori mu i reče: Sjeti se , sine, da si ti primio dobre stvari u svome životu, ali ovaj Lazar također loše stvari. Zato pravo je on sad utješen dok si ti mučen, i pored svega ovog, veliki jaz je postavljen između tebe i nas, tako da niti oni mogu doći ovamo, niti odavde tamo. Ali on odgovori: Ja imam petoro braće, Ja molim da neko ide i upozori ih, da ne dođu u ovaj plamen. A Abraham mu odgovori: Oni imaju Mojsija i proroke, neka ih slušaju. Na ovo on odgovori: Gospode, dok jedan ne ustane ponovo, oni neće verovati. Abraham mu reče: Ako oni ne veruju Mojsiju i prorocima, neće ni verovati, ako jedan oživi ponovo. I ove reči naš Gospod i Vladar potvrdi primerom močnih dela, jer kad oni rekoše mu: Tko je došao ovamo od tamo, da bi mi verovali mu on odgovori: Dovedite ovde mrtve koje imate. I kad mu dovedoše mladića koji je bio mrtav (Ps.- Melitus: tri mrtva tela), on je bio probuđen od njega kao onaj koji spava, i potvrdi sve njegove reči.

Ali zašto da pričam o mom Gospodu, kada u ovome trenutku su oni koje u njegovo ime i u tvom prisustvu i viđenju sam uzdigao iz mrtvih: u čije ime si vidio oduzete ljude izlečenim, gubave očišćene, slijepce progledalim, i mnogi izbavljeni od zlih duhova. Ali bogatstva ovih močnih dela ne mogu imati oni koji su željeli imati zemaljsko bogatstvo. Konačno, kada ste vi sami otišli bolesnomu i prizvali ime Isusa Hrista, oni behu izlečeni, vi ste istjerivali đavole i vračali vid slijepima. Evo, ova milost je uzeta od vas, i postali ste jadni, koji beste močni i veliki. I gde kao tamo je veliki strah od vas na đavole kojima zapovedate da oni ostavljaju ljude koje su obuzeli, sada ćete biti u strahu od đavola. Jer onaj koji voli novac je sluga Mamona, a Mamon je ime đavola koji je postavljen nad tjelesnom dobiti, i gospodar je onih koji vole svijet. Ali čak zaljubljenici svijeta ne poseduju bogatstva, već su obuzeti od njih. Jer je van shvatanja da za jedan stomak bude položeno toliko mnogo hrane koliko bi preticalo hiljadama, i za jedno tijelo toliko mnogo odeće koliko bi se odenulo hiljadu ljudi. Uzalud, stoga, je pohranjeno što ne dolazi u korist, i od koga je držano, nijedan čovek ne zna, kao što Sveti Duh kaže po proroku. Uzalud je svaki čovjek zabrinut koji gomila bogatstva i ne zna za koga ga sakuplja. Goli smo od rođenja od žene dovedeni na ovo svjetlo, u oskudici hrane i pića: gole će nas zemlja primiti koja nas iznese. Mi posedujemo zajedno bogatstvo nebesa, svetlost sunca je jednaka za bogate i siromašne, i tako i svjetlo mjeseca i zvijezda, nježnost vazduha i kapi kiše, i vrata crkve i izvor osveštanja i oproštaj grehova, i deljenje oltara, i jedenje tela i pijenje krvi Hristove, i pomazanje , i milost davatelja, i posjeta Gospodnja, i oproštaj greha, u svemu ovomu djeljenje Stvoritelja je jednako, bez pogleda na osobe ko je ko. Niti bogati čovek koristi ove darove na jedan način a siromašni na drugi.

Ali jadan i nesretan je čovek koji bi imao nešto više nego što mu treba, jer od ovoga dolazi vručica groznice i težina hladnoće, različiti bolovi u svim delovima tela, i on ne može biti hranjen sa hranom niti zadovoljiti se sa pičem, da lakomost može uvideti da joj novac neće koristiti, koji položen donosi do držitelja strepnje od toga, i pati ih ni za čas da budu mirni i sigurni. Jer dok oni čuvaju njihove kuće protiv lopova, do njihovih imanja, oru plugom, plačaju takse, grade skladišta, teže za dobitkom , pokušavaju da se bore napadima jakih, i da ogolijevaju slabe, vežbaju njihov gnjev na komu mogu, i teško odnose ga od drugih, ne umanjuju od igranja na stolovima i od javnih nastupa, ne boje se da uprljaju ili da se onečiste, odjednom oni odlaze sa ovoga svijeta, goli, noseći samo svoje vlastite grehe sa njima, za koje će oni patiti večnu kaznu.

 

XVII. Dok apostol je tako govorio, gle tamo bi doveden od njega od njegove majke, koja je bila udovica, mladić koji je trideset dana ranije upravo se oženio. I ljudi koji behu čekali na pokop dođoše do udovice majke i baciše se pred apostolove noge svi zajedno sa tugovanjem, plačući, i moliše ga da u ime njegova Boga, kao što je učinio Drusiani, da tako podigne ovoga mladića također. I tamo je bio veliki plač njihov tako da se apostol teško mogao uzdržati od plača i suza. On baci se dole, potom, u molitvi, i plaka zadugo, i ustajući od molitve raširi svoje ruke prema nebu, i za dugo vreme molio se u sebi. I kad je tako učinio triput, on zapovedi telu koje je bilo umotano da odvežu, i reče: Ti mladi Staketus, koji za ljubav tvoga tijela si brzo izgubio svoju dušu: ti mladiću koji ne znaš tvoga stvoritelja niti vidiš Spasitelja ljudi, i bio si u neznanju o tvome istinskom prijatelju, i potom si pao u zamku najgoreg neprijatelja: pogledaj, ja sam izlio suze i molitve ka mome Gospodu zarad tvoga neznanja, da bi ti ustao od mrtvih , okovi smrti behu opustili, i javiše ovomu dvema, Atikusu i Eugeniusu, kako veliku slavu su izgubili, i kako velika kazna je učinjena. Tad Stakteus usta i pokloni se apostolu, i poče da kori svoje učenike, govoreći: Ja gledam vaše anđele kako plaču, i anđele Satane kako se raduju na vaše obaranje. Jer sada u malo vremena ste izgubili kraljevstvo koje je bilo pripremljeno za vas, i mesta stanovanja izgrađena na sjajnom kamenju, puna radosti, praznika i zadovoljstva, puna večnoga života i večnoga svetla, i pridobili ste sebi mesto tame, puna zmajeva, rikajučih plamena muke i kazne neprolazne, od bolova i straha i užasnog drhtanja. Izgubili ste mesta puna cveća koje ne vene, sjajnoga, puno zvuka instrumenata muzičkih (orgulja), i dobili ste na drugoj strani mesta gde bukanje i urlikanje i tugovanje ne prestaje niti danju ni noću. Ništa drugo ne ostaje za vas osim da pitate apostola Gospodnjeg koji kao nas me je podigao u život, on bi oživio vas također od smrti u spasenje i vratio vaše duše koje su izbačene iz knjige života.

 

XVIII. Tad oboje koji su bili oživljeni i sav narod zajedno sa Atikusom i Eugeniusom, baciše sebe pred apostolove noge i moliše ga da se zauzme za njih pri Gospodu. Kojima sveti apostol dade ovaj odgovor: da za trideset dana oni treba da prinesu pokajanje Bogu, i u tom vremenu mole naročito da palice od zlata se vrate svojoj prirodi i isto kamenje se vrati značenju radi koga je napravljeno. I dogodilo se da nakon trideset dana što se navršilo, niti su štapovi se vratili u drvo, niti dragulji u kamenčiće. Atikus i Eugenius dođoše i rekoše apostolu. Ti si uvijek učio milost, i propovedao oproštenje, i govorio da jedan čovek treba poštedjeti drugog. I ako Bog želi da čovjek oprosti čovjeku, koliko više li će on, kako je Bog, i zaboraviti i poštedjeti ljude. Mi smo prokleti za naš greh, i dok smo plakali sa našim očima koje su žudjele za svijetom, sada se kajemo sa očima koje plaču. Mi molimo te, Gospode, mi molimo te, apostole Božji, pokaži na djelu da milost koju u reči si uvijek obečao. Tad sveti Jovan reče im dok su plakali i kajali se, i svi zauzimaše se za njih također: Naš Gospodaru Bože primi naše riječi kada govorimo u pogledu grešnika. Ja ne želim smrt grešnika, već želim radije da se on preokrene i živi. Jer kada Gospod Isa Krst nauči nas u pogledu pokajanja, on reče: Uistinu, ja vam kažem, velika je radost na nebesima nad grešnikom koji se kaje i okreće se od svojih grehova, i veća je radost nada njim nego nad devedeset i devet koji nisu grešili. Zato bih da znate da Gospodar prima pokajanje ovih ljudi. I on se okrene ka Atikusu i Eugeniusu i reče: Idite, odnesite palice u drvo odakle ste ih uzeli, jer sad su vraćene u svoju pravu prirodu, i kamenje na obalu mora,jer su postali obično kamenje kao što su ranije bili. I kad ovo bi izvršeno,  oni primiše ponovo milost koju su izgubili, tako da su ponovo izbacivali đavole kao ranije i liječili bolesne i davali vid slijepima, i danima Gospodin učini mnoga velika dela pomoću njih.

 

XIX govori kratko o razaranju hrama Efesa i preobraćenju 12 000 ljudi.

Potom slijedi dio o otrovnoj čaši u obliku koji verovatno oslikava priču u Leukianovim Delima . (Videli smo da kasni grčki tekstovi stavljaju ga na početak, u prisustvu Domicijana.)

 

XX. I kad Aristodemus, koji jebio glavni sveštenik svih tih idola, vidje ovo, ispunjen sa zlim duhom, on proširi pobunu među narodom, tako da su ljudi pripremali se da se bore jedan protiv drugog. I Jovan se okrene k njemu i reče: Reci mi, Aristodemuse, šta da učinim da otjeram ljutnju iz tvoje duše. A Aristodem reče: Ako bi me imao da verujem u tvoga Boga, dao bih ti otrov da popiješ, a ako ti popiješ, i ne umreš, izgledati će da tvoj Bog je istinit. Apostol odgovori: Ako mi daš otrov da popijem, kada prizovem ime Gospodnje, neće moći ozlijediti me. Aristodem reče opet: Želim da prvo vidite kako ga drugi piju i odmah umiru kako bi vam srce odstupilo od te čaše. I blaženi Jovan reče: Ja sam ti rekao već da sam ja spreman da popijem da bi ti verovao u Gospoda Isu Krsta kada vidiš me cela nakon čaše otrova. Aristodem stoga ode do upravitelja i upita njegove dvoje ljudi koji su bili prošli presudu smrti. I kad ih je namestio usred tržnice pred ljudima, na očigled apostola učini da popiju otrov, i ubrzo kako su popili, predadoše duh. Aristodem okrene se Jovanu i reče: Slušaj me i napusti tvoje učenje s kojim odazivaš ljude od obožavanja bogova, i uzmi i popij ovo, da možeš da pokažeš da tvoj Bog je svemočan, ako nakon što popiješ, možeš ostati čitav. Tad blagosloveni Ivan, kako su oni ležali mrtvi koji su popili otrov, kao neustrašiv i hrabar čovek uze čašu, i čineći znak krsta, izgovori ovako: Moj Bože, i Oče našega Gospoda Isu Krsta, čijom reči nebesa su utvrđena, komu sve stvari su podložne, kome celopostanje služi, koga sva sila sluša, boji se, i drhti, kada mi te pozovemo za pomoć: čije ime kad zmija čuje je mirna, zmaj bježi, otrovnica šuti, žaba je mirna i bespomoćna, škorpija je povučena, basilisk pobjeđen, i falangija (pauk) ne čini zla – u riječi, sve otrovne stvari, i bijesni gmazovi i bučne zvijeri, su probodeni ( ili prekriveni tamom). (Ps. – Melitus dodaje: i svi štapovi bolni zdravlju ljudi se osuše.) Učini ti, Ja kažem, da ugasne ovaj otrov, otkloni smrtna dela od toga, i izbegni snagu koju ima u njemu, i daj u tvojim očima svima onima koje si stvorio, oči da vide, i uši da čuju i srce da razumiju tvoju veličinu. I kad je on rekao ovako, on označi svoja usta i celo svoje telo sa znakom krsta i popi sve šta je bilo u čaši. I nakon što je popio, on reče, Tražim da oni zarad kojih sam popio, budu okrenuti tebi, O Gospodaru, i tvojim osvetljenjem primi spasenje koje je u tebi. I kad u periodu od tri sata ljudi videše da Ivan je bio veseo, i da nije bilo znaka od blijedila ili straha u njemu, oni počeše da plaču glasno: On je jedini istinit Bog koga Jovan obožava.

 

XXI. Ali Aristodem čak tako nije verovao, iako su ljudi prekoravali ga, već se okrenuše Jovanu i rekoše: Ova stvar mi nedostaje – ako vi u ime vašega Boga podignete ove koji su umrli od ovoga otrova, moje misli će biti očišćene od svih sumnji. Kad je on rekao ovo, ljudi ustaše protiv Aristodemusa govoreći: Mi čemo te spaliti i tvoju kuću ako nastaviš nevolju činiti apostolu nadalje sa tim rečima. Jovan stoga da je tamo žestoka pobuna, zatraži mir, i reče da svi čuju: Prva od vrlina Boga koju trebamo činiti je strpljenje, kojom mi smo sposobni da nosimo se sa glupostima nevernika. Zato ako Aristodem se još drži neverovanja, hajde da odrešimo čvorove njegova neverovanja. On će biti prisiljen, iako kasno, da prizna svoga stvoritelja – jer neće prestati od svoga dela dok lijek ne pomogne njegovim ranama, i ljekari koji imaju u svojim rukama bolesna čovjeka trebaju lijek, tako također, ako Aristodem ne bude izlečen onim što je sad učinjeno, biti će izlečen onim što ću sada učiniti. I on pozva Aristodema k sebi, i dade mu kaput, a on sam stade odeven samo u ogrtač. I Aristodem mu reče: Zašto si dao mi kaput Ivane reče mu: Da možeš tako biti stavljen u sram i odeš od svog neverovanja. I Aristodem reče: I kako će tvoj kaput učiniti da odem od neverovanja. Apostol odgovori: Idi i baci ga na tela mrtvih, i reči češ ovako: Apostol našega Gospoda Isu Krsta me poslao da u njegovo ime vas podignem ponovo, da svi znaju da život i smrt su sluge moga Gospodara Isa Krsta. Koji kad Aristodem učini tako, i vidje ih da oživiše, on se pokloni Jovanu, i otrča brzo do prokonzula i poče da govori glasno: Čuj me, čuj me, ti upravitelju; ja mislim da se ti sječaš da sam ja često širio tvoj gnjev protiv Jovana i savjetovao mnoge stvari protiv njega danima, zato se bojim da ja osjetim taj gnjev: jer on je bog skriven u obliku čovjeka i popio je otrov, i ne samo da je ostao zdrav, već oni koji umreše od otrova on je vratio u život pomoću mojom, dodirom njegova kaputa, i oni nemaju ni oznaku smrti na sebi. Što kad upravitelj je čuo on reče: A šta hočeš da radim. Aristodem odgovori: Hajdemo i padnimo mu na noge i tražimo oproštaj, i štagod nam zapovedi da činimo. Tad oni dođoše zajedno i baciše se dole i moliše oproštaj, i on primi ih  i prinese molitvu i zahvalu Bogu, i on naredi im post za sedmicu, i kad bi ispunjeno on ih je krstio u ime Gospodara Isu Krsta i njegova Svemočnoga Oca i Svetog Duha . (I kad oni behu kršteni, sa celom njihovom kućom i njihovim slugama i rodbinom, oni slomiše sve njihove idole i izgradiše crkvu u ime Svetog Ivana, gde on sam bi uzet, na sledeći način)

Rečenica u zagradi, kasnijeg sadržaja, služi da uvede u poslednji dio knjige

(Jakov dade dva dodatna odlomka koja ne odgovaraju u druga mesta. Ti fragmenti su veoma slomljeni i nisu od puno koristi za sadašnji projekat. Kako god, ako postoji interes u njima, mogu biti nađeni na stranicama 264-6 teksta.)

Poslednji deo ovih Dela (kao u slučaju sa nekoliko drugih od Apokrifnih Dela) su sačuvani odvojeno za čitanje u crkvi na Dan Svetitelja. Mi ga imamo u najmanje devet grčkih rukopisa i u mnogim verijama: Latinska, Sirijska, Armenska, Koptska, Etiopska, Slavenska.

 

106 Jovan je stoga nastavio sa braćom, radujući se u Gospodu. I sutradan, je bio dan Gospodnji, i sva braća su bila zajedno, on poče da govori im: Braćo i prijatelji i sunasljednici i sudionici sa mnom u kraljevstvu Gospodnjem, vi znate Gospoda, koliko mnoga močna dela on vam je dao putem mene, kako velika čuda, izlečenja, znakove, kako velike duhovne darove, učenja, vladanja, osveženja, službe, znanja, slave, milosti, darove, verovanja, zajednice, sve što ste videli dato vam od njega na uvid, ali neviđeno od onih očiju niti čujno od tih ušiju. Budite stoga utvrđeni u njemu, sječajući ga se u svakome delu, znajući tajnu oproštaja koja je došla ka ljudima, zarad čega Gospod je izvršio. On traži vas putem mene, braćo, i moli vas, želeći da ostanete bez tuge, bez uvrede, nije se suprotstavio, nije kaznio, jer on zna čak uvredu koja dolazi od vas, on zna čak nečast, on zna i zavjeru, on zna kažnjavanje, jer oni koji ne slušaju njegove zapovijesti.

107  Neka onda naš dobri Bog ne bude ožalošćen, sažaljiv, milostiv, svet, čist, neuprljan,nematerijalan, jedini, nepromenjiv, jednostavan, bez krivnje, miran, i naš Bog Isus Hrist, koji je iznad svakoga imena koje mi možemo izgovoriti ili pomisliti, i veličati. Neka se raduju sa nama jer smo hodali pravo, neka bude zadovoljan jer smo živeli čisto, neka bude osvežen jer naš razgovor je trezven. Neka bude bez brige jer mi živimo postojano, neka bude zadovoljan jer mi razgovaramo jedan s drugim, i neka se smije jer mi smo časni, neka bude sretan jer mi volimo ga. Ove stvari sad vam pričam, braćo, jer žurim na dela koja su preda mnom, i već bijući usavršen od Gospoda. Jer šta drugo mogu reći ti. Ti imaš obećanje našega Boga, imate iskrenost njegove dobrote, imate njegovu prisutnost koja ne može biti odnesena. Ako, tad, više ne grešite, on oprašta vam što ste učinili u neznanju, ali ako nakon toga vi ga upoznate i on imadne milosti na vas, vi hodite opet u istim delima, i prošla će biti položena vam u naplatu, i također nećete imati udio milosti preda njim.

108 I kad je rekao ovo njima, on je molio ovako: O Isuse koji si ispleo ovu krunu tvojim tkanjem, koji si združio te mnoge cvetove u neprolazni cvet tvoga ispravljenja, koji si posejao u njih te reči, ti jedini čuvaš tvoje sluge, i ljekar koji liječiš besplatno, jedini činitelju dobra i ne mrziš na nikoga, milostivi i ljubitelju ljudi, jedini spasitelju i pravedniče, jedini vidioče svega, koji si u svemu i svukuda prisutan i sadržiš sve stvari i ispunjavaš sve stvari. Hriste Isuse, Bože, Gospode, da sa tvojim darovima i tvojom milošću zakloniš one koji veruju u tebe, koji znaš jasno lukavstva i napade njega koji je svukud naš protivnik, koje on naumljuje protiv nas: učini ti samo, O Gospode, pomozi tvoje sluge tvojom posetom. Tako budi, Gospode.

109 I on upita za hleb, i dade hvalu ovako: Koju slavu ili koji prinos ili koju hvalu čemo mi, lomeći ovaj hleb, u tvoje ime samo, O Gospode Isuse. Mi veličamo tvoje ime koje je izgovoreno od Oca, mi veličamo tvoje ime koje je izgovoreno kroza Sina (ili mi slavimo ime Oca koje je izgovoreno kroz tebe...ime Sina koje je izgovoreno od tebe): mi veličamo tvoje ulaženje na vrata. Mi slavimo oživljenje pokazano nam od tebe. Mi veličamo put, mi slavimo sjeme od tebe, riječ, milost, vjeru, sol, neizreciv (odabran) biser, blago, plug, mreža, veličina, kruna, njega koji je za nas zvan Sinom čovjećjim, koji nam je dao istinu, odmor, znanje, moč, zapovijesti, povjerenje, nada, ljubav, sloboda, utočište u tebi. Jer ti, Gospode, si sam korjen besmrtnosti, i izvor nepokvarljivosti, i sjedište vremena, zvan svim tim imenima za nas sad koji zovu tebe njima da učinimo znanom veličinu koja sada je nevidljiva nama, a vidljiva samo čistima, prikazana samo u tvojoj zrelosti.

110  I on prelomi hleb i dade ga svima nama, moleći nad svakim bratom da on bude vredan milosti Gospodnje i najsvetije euharistije. I on uze sebi također, i reče: K meni neka je također dio sa vama, i: Mir sa vama,moji voljeni.

111 I nakon toga on reče Verusu: Uzmi sa sobom dvojicu ljudi, sa košarama i lopatama, i slijedi me. I Verus bez odlaganja učini kao što je rekao Ivan sluga Božiji. Blaženi Jovan stoga izađe iz kuće i prođe vrata, rekavši još da ode od njega. I kad je on došao do grobnice izvjesnoga brata našega on reče mladićima: Kopajte, moja deco. I oni kopaše i on je bio odmah sa njima još, govoreći: Neka rov bude dublji. I kako su oni kopali on reče im riječ Božju i ohrabri one koji su izašli sa njim iz kuće, poučavajući i usavršavajući ih u veličini Božijoj, i moleći nada svakim od nas. I kada mladići su završili rov kako je on želeo, mi ne znasmo ništa o tomu, on uze svoju odeću u kojoj je bio obučen i položi je kako je bila na dasku u dnu rova, i stojeći on raširi svoje ruke nagore i molio je ovako:

112 O ti koji si nas izabrao iz apostolstva Pagana: O Bože koji nas posla u svijet: koji si otkrio sebe zakonom i prorocima: koji se nikad ne odmaraš, već uvijek od osnivanja svijeta čuvaš one koji mogu biti spašeni: da učiniš sebe znanim kroz celu prirodu: ti oglašavaš sebe čak među zverima: koji si učinio pustim i divljim dušu krotku i tihu, ti daješ sebe njoj kada je bila žedna za tvojim rečima, koji si pojavio se njoj u žurbi kada je umirala, koji si pokazao sebe njoj kao zakon kada je tonula u bezakonje, ti koji si proglasio sebe njoj kada je bila savladana od Satane, ti si nadvladao njene neprijatelje kada je pobegla tebi, koja je u tvojoj ruci i uzdigao je iz stvari pakla, nisi je ostavio da hoda na tjelesni način (u tijelu), pokazao si je njenom vlastitom neprijatelju, učinio si za nju jasno znanje prema tebi: O Bože, Isuse, oče onih koji si iznad nebesa, Gospode onih koji su u nebesima, zakon onih koji su u drugom, smjeru njihovom koji je u vazduhu, držitelju onih koji su na zemlji, strah onih koji su ispod zemlje, milost onih koji su tvoji, primi također dušu tvoga Jovana, koja bi mogla biti ubrojena vrijednom od tebe.

113 O ti koji si držao me do ovoga časa za sebe i nedirnutim od zajednice sa ženom, koji kad u svojoj mladosti sam želio da se oženim pojavio si se meni i rekao mi: Ivane ja imam potrebu za tobom, koji si pripravio mi također bolest tijela, koji kad za treći put ja bih se ženio ti si sprečio, i tad u treći čas dana rekao mi na moru: Jovane, da nisi moj, ja bih pretrpio da se oženiš, koji za dve godine me oslepio (onesposobio moje oči), i dao mi da tugujem i da te molim, koji u trećoj godini si otvorio oči moga uma i dao mi vidljive oči, koji kad sam ja jasno vidio zapovedio mi da mi bude tužno da pogledam na ženu, koji si spasao me od trenutnog maštanja i odveo me u ono što traje uvijek: koji si me oslobodio od prljave ludosti koja je u telu, koji si me uzeo od gorke smrti i utvrdiome u tebi samom, koji si zauzdao tajne bolesti moje duše i odsjekao otvorena dela: koji si rastužio i zabranio ga koji je podigao vrevu u meni: koji si učinio moju ljubav prema tebi besprekornom, koji si učinio moje približenje tebi savršenim i nerazdeljivim,koji si mi dao nesumnjajuću veru u tebe, koji si odredio i učinio moje jasno naklinjanje tebi, ti koji daješ svakome čoveku prema njegovim delima, koji si stavio u moju dušu da ja ne treba da imam posjeda osim tebe samo: jer šta je dragocenije nego ti. Sada zato Gospode, dok ja izvršim božanske zakone koji sumi povreni, uračunaj me vrednim tvoga počinka, i daj mi kraj u tebi koji je spasenje neizrecivo.

114 I kako ja dolazim k tebi, neka vatra odstupne, neka tama bude nadvladana, neka jaz bude bez snage, neka peć izgori, neka pakao bude ugašen. Neka anđeli slijede, neka đavoli se boje, neka vladari budu oboreni, neka sile padnu, neka mjesta tvoje desne ruke stoje čvrsto,neka oni na levoj ruci ne ostanu. Neka đavo bude zauzdan, neka Satana bude izrugan, neka njegov gnjev izgori, neka njegovo ludilo se smiri, neka njegova osveta bude posramljena, neka njegov napad bude u bolu, neka njegova deca budu udarena i sve njegovo korenje iščupano. I daj mi da izvršim putovanje ka tebi bez trpljenja drskosti ili izazova, i da primim to što si obečao onima koji žive čisto i vole samo tebe.

115 I zapečativši (prekrstivši?) se u svakom delu, on stade i reče: Ti si sa mnom, O Gospode Isuse Hriste, i položi sebe u rov gde je stavio svoju odeću, i rekavši ovako nam: Mir neka je sa vama, braćo, on preda duh radujući se.

Manje dobar grčki rukopis i neke verzije nisu saglasne sa jednostavnim krajem. Latinski kaže da nakon molitve veliko svjetlo se pojavilo nad apostolima za period časa, tako svetlo da nitko nije ga mogao pogledati. (Tad on položi sebe dole i ispusti duh.) Mi koji besmo tamo radovasmo se, neki od nas, a neki tugovahu...I odmah mana je izlazila iz groba viđena od svih, koja mana izlazi iz tog mesta do danas, &c. Ali možda najbolji zaključak je onaj iz grčkog rukopisa.

Mi donesošmo lanenu odeću i raširišmo nada njim, i odosmo u grad. I na dan slijedeći mi odosmo i ne nađosmo njegovo telo, jer bilo je preneseno moči našega Gospoda Isu Krsta, kojemu je slava, &c.

Drugi kaže: Sutradan mi smo kopali u mestu, i ne nađosmo ga, već samo njegove sandale, i zemlja se pomerila (lit. Izvirala kao izvor), i nakon toga mi smo sesetili onoga šta je govoreno po Gospodu ka Petru.

Augustin (na Jovan xxi) izveštava verovanje da u njegovo vreme zemlja nad grobom je viđena pokrenuta kao da je rasuta Jovanovim disanjem.