Bog u brdima II
A Brda se zovu
mesto na Poniru. Ali sve su brda.
Prošlo pisanije
koje sam započeo, nisam pisao relaksirano, već utegnuto, dakle ne iz srca, već
uštogljeno, razloge treba tražiti u onomu što kaže, Bog voli iz srca riječ, a
kad te pita zašto si se bojao ljudi, nisi li se većma trebao bojati mene?
Bog je taj čija
je osveta, mi ne moramo da se svetimo, život je preširok, dug, i u njemu bog
nas liječi, nadoknađuje štetu, daje svakome po delima i život produžava, sve na
kraju ide k njemu, i ovaj skrenuli svijet u kojem onaj koji sledi Boga mora
živeti postrani svijeta, a neminovno da u odrastanju dođe i u sukob sa svijetom
koji ne radi kako Bog kaže. Ljudima je bitno da žive, zarađuju, ali ko ostaje
čvrst u vršenju Božje riječi? Nađoh poljoprivredu blagoslovenom i slobodnom kao
zanimanjem s tim što platiš porez onoliko koliko traže a oni to reše i
smanjivanjem vrednosti proizvoda, drugo ko je u gradu dobro je i može probati
zanat činiti s tim da će imati sekiraciju oko državnih poreskih stvari, postoje
i treći putevi ka Bogu mirni ili nemirni u ovakvom vremenu kakvo jest, a i nije
do vremena koliko je i do ljudi.
Ja svoju brigu
prinosim nesvesno idući u brda, osetim olakšanje, samo udaljavanje od grada u
pusto mesto, prirodu, daje novi pogled, ti kad hočeš da vidiš gde si izdvojiš
se da vidiš, staviš to u korelaciju sa Božjim zapovestima i onda vidiš u čemu
je problem, i šta ti je činiti. Neminovno je izdvojiti se, otići od ljudi u
slobodu i ka Bogu, i onda prići ljudima, i opet otići i opet prići. Život s
ljudima u okolnostima greha čemu su ljudi izloženi i đavoljim zamkama
upropaščivanja ljudi što mu je cilj, stvara probleme, koje treba lepo rešavati
u skladu s Božjom uputom, zapovestima. To donosi olakšanje, čovek u principu
ima problem sa sobom da se stavi na tu ravan.
Bog svemu sudi i
čeka i ima vremena i sve će da reši, vernik treba biti skroman i iz te
skromnosti Onaj koji je bogat može ga obogatiti, Abraham, Job, Jakub i drugi
proroci bili su veliki i bogati ljudi, ne mora značiti da ako si pri Bogu da
češ biti siromašan, to je neki prijepis navodno pripisano Isusovim rečima, ali
Muhamed u hadisu kaže da je bolje imati nego nemati, a imamo primere bogatih
Božjih ugodnika.
Da je Bog na
pustim mestima, i čovek prisebniji tu na takvim mestima i izloženiji, nije li
Isus govorio o hramu tela a nasuprot zidanim hramovima? Ja volim hram, ali oni
su danas podložni lošim politikama s ciljem upravljanja ljudima, gdese ne
poštuje Božja riječ i gde zaposlenici koji rade u istima skreću s Božjeg puta,
tako da je vernik okrenut samo sebi i Bogu, jer nema mesta gde bi sa drugim
vernicima delio veru osim u svakodnevnom životu, ali nikako u zemaljskim
hramovima koji su okupirani od nevernika na upravljanje.
Tako je počelo i
monaštvo, ljudi su odlazili u pustinje, danas monaštvo u okviru crkve je forme
radi, ali preporučeno monaštvo je i danas van zajednice, osamljivanje pa ako se
i udružiš sa nekim to je na blagodat, želim reči monaštvo nije isključivost
crkve, izvornost mu je van zajednice u Božjem spontanom življenju i u traženju
Boga, a crkva je skrenula za ljudima ostavivši Boga.
Da bi se to
razumelo treba živeti po Božjim zapovestima, iako vam ljudi kažu da ste ludi,
govorili su to i Mojsiju, i Noju i Isusu i Muhamedu i svima onima koji su
sledili Boga njima ljudima je to ludost, a nama je njihova skrenutost, o tome
najjasnije ima u Kur'anu jasno napisano, ali ima i i Bibliji i drugde.
Životni problemi
sa ljudima, pustimo ih Bogu i sve probleme, u Kur'anu piše Allah kaže da je
njegova dužnost čoveka hraniti, čemu briga onda, i to na više mesta stoji, naše
je brinuti za zapovestima, a on će rešiti naše brige, vernici se trebaju
izdvojiti, i pustiti Bogu da reši, da naplati, da sudi, da da po delima, da
prašta ali i da sprovodi pravdu.
Blagoslovljeno je
njegovo ime u veke vekova, i njegovo ime je celom zemljom i nebesima
proslavljeno, i svaka ga duša pozna. Ali čuvajmo se , klonimo se zlih ljudi,
pustimo ih Bogu, koji ima vremena za njih, a mi videli ili ne videli, samo
uzdajmo se u Boga.
Jeste milost, ali
zar da bude nepravda? Biće pravda. Tačno se zna šta se prašta a šta nje i Bog
kažnjava svakodnevno, i miluje i sprovodi pravdu i svoje zakone, i treba biti
strpljiv, Bog ima vremena i sve ide polako ka Njemu, ne očekujmo odmah već sa
vremenom.
Bitno je biti na
pravom putu,činiti Božju riječ i što bliže Bogu biti, a ljudi i grad koji su
skrenuli od Boga, su na gubitku, a mi
smo to videli, i Bogu se priveli, i pribrali.
Divno li je ići
po magli, belo, providnoj,
Kroz šumu, ići na
livadu čistu,
Divno li je
tražiti te,
Sabirati se u
tvom čistilištu, tvoga smirenja.
Kao vode žedan,
tvoje riječi gladan,
Želim iznijeti
život,
Grehovima očišćen,
delima opravdan,
Grehovi su teški,
čistiš ih neizmerno,
Ipak neka dela
tražiš,
Koja možemo da
činimo,
Da od njih ne
odstupamo.
Nešto se izbeći
ne može, ali nešto može,
Neka čini koliko
ko može,
A onaj koji
ispituje bubrege najbolje zna,
Ono što i sami
znamo.
Da milost
tražimo,
Ali i opravdano.
