Hram u brdima II

 Bog u brdima II

 

A Brda se zovu mesto na Poniru. Ali sve su brda.

Prošlo pisanije koje sam započeo, nisam pisao relaksirano, već utegnuto, dakle ne iz srca, već uštogljeno, razloge treba tražiti u onomu što kaže, Bog voli iz srca riječ, a kad te pita zašto si se bojao ljudi, nisi li se većma trebao bojati mene?

Bog je taj čija je osveta, mi ne moramo da se svetimo, život je preširok, dug, i u njemu bog nas liječi, nadoknađuje štetu, daje svakome po delima i život produžava, sve na kraju ide k njemu, i ovaj skrenuli svijet u kojem onaj koji sledi Boga mora živeti postrani svijeta, a neminovno da u odrastanju dođe i u sukob sa svijetom koji ne radi kako Bog kaže. Ljudima je bitno da žive, zarađuju, ali ko ostaje čvrst u vršenju Božje riječi? Nađoh poljoprivredu blagoslovenom i slobodnom kao zanimanjem s tim što platiš porez onoliko koliko traže a oni to reše i smanjivanjem vrednosti proizvoda, drugo ko je u gradu dobro je i može probati zanat činiti s tim da će imati sekiraciju oko državnih poreskih stvari, postoje i treći putevi ka Bogu mirni ili nemirni u ovakvom vremenu kakvo jest, a i nije do vremena koliko je i do ljudi.

Ja svoju brigu prinosim nesvesno idući u brda, osetim olakšanje, samo udaljavanje od grada u pusto mesto, prirodu, daje novi pogled, ti kad hočeš da vidiš gde si izdvojiš se da vidiš, staviš to u korelaciju sa Božjim zapovestima i onda vidiš u čemu je problem, i šta ti je činiti. Neminovno je izdvojiti se, otići od ljudi u slobodu i ka Bogu, i onda prići ljudima, i opet otići i opet prići. Život s ljudima u okolnostima greha čemu su ljudi izloženi i đavoljim zamkama upropaščivanja ljudi što mu je cilj, stvara probleme, koje treba lepo rešavati u skladu s Božjom uputom, zapovestima. To donosi olakšanje, čovek u principu ima problem sa sobom da se stavi na tu ravan.

Bog svemu sudi i čeka i ima vremena i sve će da reši, vernik treba biti skroman i iz te skromnosti Onaj koji je bogat može ga obogatiti, Abraham, Job, Jakub i drugi proroci bili su veliki i bogati ljudi, ne mora značiti da ako si pri Bogu da češ biti siromašan, to je neki prijepis navodno pripisano Isusovim rečima, ali Muhamed u hadisu kaže da je bolje imati nego nemati, a imamo primere bogatih Božjih ugodnika.

Da je Bog na pustim mestima, i čovek prisebniji tu na takvim mestima i izloženiji, nije li Isus govorio o hramu tela a nasuprot zidanim hramovima? Ja volim hram, ali oni su danas podložni lošim politikama s ciljem upravljanja ljudima, gdese ne poštuje Božja riječ i gde zaposlenici koji rade u istima skreću s Božjeg puta, tako da je vernik okrenut samo sebi i Bogu, jer nema mesta gde bi sa drugim vernicima delio veru osim u svakodnevnom životu, ali nikako u zemaljskim hramovima koji su okupirani od nevernika na upravljanje.

Tako je počelo i monaštvo, ljudi su odlazili u pustinje, danas monaštvo u okviru crkve je forme radi, ali preporučeno monaštvo je i danas van zajednice, osamljivanje pa ako se i udružiš sa nekim to je na blagodat, želim reči monaštvo nije isključivost crkve, izvornost mu je van zajednice u Božjem spontanom življenju i u traženju Boga, a crkva je skrenula za ljudima ostavivši Boga.

Da bi se to razumelo treba živeti po Božjim zapovestima, iako vam ljudi kažu da ste ludi, govorili su to i Mojsiju, i Noju i Isusu i Muhamedu i svima onima koji su sledili Boga njima ljudima je to ludost, a nama je njihova skrenutost, o tome najjasnije ima u Kur'anu jasno napisano, ali ima i i Bibliji i drugde.

Životni problemi sa ljudima, pustimo ih Bogu i sve probleme, u Kur'anu piše Allah kaže da je njegova dužnost čoveka hraniti, čemu briga onda, i to na više mesta stoji, naše je brinuti za zapovestima, a on će rešiti naše brige, vernici se trebaju izdvojiti, i pustiti Bogu da reši, da naplati, da sudi, da da po delima, da prašta ali i da sprovodi pravdu.

Blagoslovljeno je njegovo ime u veke vekova, i njegovo ime je celom zemljom i nebesima proslavljeno, i svaka ga duša pozna. Ali čuvajmo se , klonimo se zlih ljudi, pustimo ih Bogu, koji ima vremena za njih, a mi videli ili ne videli, samo uzdajmo se u Boga.

Jeste milost, ali zar da bude nepravda? Biće pravda. Tačno se zna šta se prašta a šta nje i Bog kažnjava svakodnevno, i miluje i sprovodi pravdu i svoje zakone, i treba biti strpljiv, Bog ima vremena i sve ide polako ka Njemu, ne očekujmo odmah već sa vremenom.

Bitno je biti na pravom putu,činiti Božju riječ i što bliže Bogu biti, a ljudi i grad koji su skrenuli od Boga, su  na gubitku, a mi smo to videli, i Bogu se priveli, i pribrali.

 

Divno li je ići po magli, belo, providnoj,

Kroz šumu, ići na livadu čistu,

Divno li je tražiti te,

Sabirati se u tvom čistilištu, tvoga smirenja.

Kao vode žedan, tvoje riječi gladan,

Želim iznijeti život,

Grehovima očišćen, delima opravdan,

Grehovi su teški, čistiš ih neizmerno,

Ipak neka dela tražiš,

Koja možemo da činimo,

Da od njih ne odstupamo.

Nešto se izbeći ne može, ali nešto može,

Neka čini koliko ko može,

A onaj koji ispituje bubrege najbolje zna,

Ono što i sami znamo.

Da milost tražimo,

Ali i opravdano.