Dela Pavla i Tekle

 Ovo delo je istovetno onomu u Delima Pavlovim osim u završnih nekoliko delova

Dela Pavla i Tekle

Kad je Pavle otišao u Ikoniju nakon što je pobegao iz Antiohije, putovaše sa njim Demas i Hermogen, koji behu puni licemjerstva, i laskaše Pavlu kao da ga vole. Ali Pavle, gledajući jedino da dobrotu Hristovu, učinio im nije zla, već ih je voleo neizmerno, tako da je on pokušao da im učini slatkim sva proročanstva Gospodnja, i od učenja i rođenja i oživljenja Ljubljenoga, i usmeravao je njima riječ po riječ sva velika dela Krista, kako su otkrivena njemu

I neki čovek zvan Onesifor, kad je čuo da Pavle je došao iz Ikonije, ode sa decom Silom i Zenom i njegovom ženom Lektrom da ga srete, da bi primio ga u svoju kuću, jer Titus mu je rekao koja vrsta čovjeka Pavle je u pojavi, jer on nije ga vidio u tijelu, već samo u duhu.

I on je otišao putem koji vodi u Listru i stade čekajući ga, i gledao je na one koji su prolazili , prema opisu Tita. I on vide Pavla kako dolazi, čovjek malen od stasa, tankokos na glavi, iskrivljenih nogu, dobrog stasa tela, sa spojenim obrvama, i nos nešto kukast, pun milosti, jer nekad se pojavljivao kao čovek, a nekad imao je pojavu anđela.

I kad Pavle vide Onesifora da se smije, i Onesifor reče: Zdravo, ti slugo blaženoga Boga. I on reče: Milost tebi i sa tvojom kućom. Ali Demas i Hermogenes behu zavidni, i širiše svoje licemerje dalje, tako da Demas reče: Nismo li mi od blaženoga Boga, da ti nisi pozdravio nas tako A Onesifor reče: Ja ne vidim u vama ploda pravičnosti, ali ako ste takvi, dođite i vi u moju kuću i odmorite se.

I kad Pavle je ušao u kuću Onesifora, tamo je bila velika radost, i kleknuvši i izlomivši hleb, i riječ Boga u pogledu uzdržanja (ili umjerenosti) i oživljenja, Pavle reče:

Blaženi su čisti u srcu, jer oni će videti Boga.

Blagoslovljeni su oni koji drže telo čistim, jer oni će postati hram Božiji.

Blagoslovljeni su oni koji se uzdržavaju (ili su umjereni), jer njima će Bog govoriti.

Blaženi su oni koji se drže podalje ovoga svijeta, jer će biti zvani ispravnima.

Blagoslovljeni su oni koji poseduju svoje žene kao da ih nemaju, jer oni će primiti Boga kao svoj deo.

Blagoslovljeni su oni koji se boje Boga, jer oni će postati anđeli Božiji

Blagoslovljeni su oni koji su držali svoje krštenje,jer će se odmarati sa Ocem i sa Sinom.

Blagoslovljeni su oni koji za ljubav Božiju su se odvojili od mode ovoga svijeta, jer oni će suditi anđelima, i biti će blagoslovljeni na desnoj ruci Oca.

Blagoslovljeni su milostivi, jer oni će dobiti milost i neće videti gorak dan suda.

Blažena su tela devica, jer one će biti ugodne Bogu i neće izgubiti nagradu za časnost, jer riječ Oca će im biti delo spasenja u dan njegova Sina, i one će odmarati u svijetu bez kraja.

I kako je Pavle govorio ove stvari usred crkve u kući Onesifora, neka djevica, Tekla, kćer od Teokleja, koja je bila zaručnica muža, Tamirisa, sjede na prozor blizu, i slušala noću i danju riječ u pogledu djevičanstva i molitve, i ona nije silazila sa prozora, već je vođena dalje vjerom, radovala se neizmjerno, i nadalje, kad ona vidje mnoge žene kako ulaze Pavlu,ona je također željela iskreno da bude ubrojena među vredne da stoji pred Pavlovim licem i da čuje riječi Hrista, jer ona nije još videla pojavu Pavlovu, već je samo čula njegov govor.

Kako se ona nije pomicala sa prozora, njena majka pošalje ka Tamirisu, i on dođe sa velikom radošću kao da je već uzeo je za ženu. Teokisia reče: Imam čudnu priču da ti kažem, Tamiris, jer za tri dana i tri noći Tekla ne ustaje sa prozora, niti da jede niti da pije, već gleda zdušno kao da je na radosnom događaju, ona je tako ppredana ka strancu koji poučava prevarne i umešne reči, da se čudim kako velika skromnost djevojke je tako teško zaokupljena.

O Tamiris, ovaj čovek digao je ceo grad Ikoniana, i tvoju Teklu također, jer sve žene i mladići idu k njemu i bivaju poučavani od njega da se boje Boga i žive časno. Tako i moja kćer, također, vezana kao pauk na prozoru, vezana njegovim rječima, držana je novom željom i strašnim osećanjem, i devica gleda željno na ono što je rečeno od njega, i ona je zarobljena. Ali idi k njoj i pričaj s njom, jer ona je zaručena s tobom.

I Tamiris ode k njoj, i poljubi je, i bojao se dase ona ne uznemiri, i reče: Tekla, moja vjerenice, zašto sjediš tako i koja želja je da te drži i čuđenju, okreni se svome Tamirisu i stidi se. A njena majka također reče isto: Tekla, zašto sjediš tu tako, gledajući dole, i ne odgovaraš ništa, već kao luda žena. I oni plakahu bolno, Tamiris uistinu jer je izgubio ženu, a Teokleja dete, i sluškinje gospođe, tamo je, zato, velika pometnja tuge u kući. I dok sve ovo je bilo tako, Tekla se nije okrenula, već je pazila na govor Pavlov.

Ali Tamiris skoči i ode na ulicu i gledao je one koji su odlazili Pavlu i izlazili. I on vidje dvoje ljudi kako se teško prepiru jedan s drugim, i reče im: Vi ljudi, recite mi ko tko je on koji je unutar vas, koji zavodi vaše duše mladića i vara devojke, tako da one se više ne udaju već da žive takvi kakvi su. Ja obečavam da ću vam dati mnogo novca ako mi kažete o njemu: jer ja sam prvi čovek grada.

I Demas i Hermogenes rekoše mu: Tko je ovaj čovjek, mi ne znamo, ali on vara mladiće žena i devojke muževa, govoreći: Drugačije nemate oživljenja, osim ako ne nastavite živjeti časno, i ne prljajte tijelo već držite ga čistim.

I Tamiris im reče: Dođite, vi ljudi, u moju kuću i odmorite se. I oni odoše na obilnu večeru i mnogo vina i veliko bogatstvo i sjajan stol. I Tamiris učini da piju, jer on je volio Teklu i želeo da je uzme za ženu, i na večeri Tamiris reče: Recite mi vi ljudi, koje je njegovo učenje, da bih ga i ja znao, jer nisam umalo napaćen zarad Tekle jer ona tako voli stranca, i ja sam sprečen od braka.

A Demas i Hermogen rekoše: Dovedi ga pred Kasteliusa upravitelja pod optužbom da nagovara mase da prihvate novo učenje Hrišćana, i tako on će uništiti njega i ti češ imati tvoju Teklu kao ženu. I mi čemo te naučiti o oživljenju koje on zagovara, da je već došlo da se događa u deci koju imamo, i mi čemo opet ustati kada dođemo do znanja istinskoga Boga.

Ali kad Tamiris ču ovo od njih, on bi ispunjen sa zavišću i gnjevom, i ustane rano i ode do kuće Onesifora sa vladarima i službenicima i velikim mnoštvomm sa robovima, govoreći Pavlu: Ti si uništio grad Ikonjana i nju koja je bila zaručena meni, tako da ona neće biti moja, hajdemo do Kasteliusa upravitelja. I svo mnoštvo reče: Otjerajte čarobnjaka, jer on je pokvario sve naše žene. I mnoštvo je bilo nagovoreno da promeni svoje mišljenje.

I Tamiris, stajeći pred sudskim mjestom, zaplaka i reče: O prokonzule, ovo je čovjek za koga ne znamo ko je, koji čini devojke nesklonim da se udaju, neka se izjasni pred tobom zbog čega uči takve stvari. I Demas i Hermogenes rekoše Tamirisu: Reci da je kršćan i tako češ ga uništiti. Ali upravitelj je držao svoje misli čvrstim i pozva Pavla, govoreći mu: Ko si ti, i šta učiš jer nije laka optužba koju ovi donose protiv tebe.

A Pavle podiže svoj glas i reče: Ako sam danas iskušan šta ja učim, poslušaj, O prokonzule. Živi Bog, Bog osvetnik, ljubomorni Bog, Bog koji nema potrebu ni za čim, već želi spasenje ljudi, me poslao, da ja odvojim ih od pokvarenosti i nečistote i od sveg zadovoljstva i smrti, da oni ne greše više. Zato je Bog poslao svoje vlastito Dijete, koga ja propovedam i učim da ljudi imaju nadu u njega koji sam je imao sažaljenje na svijet koji je zaveden, da ljudi više ne budu pod sudom, O prokonzule,  već da imaju veru i boje se Boga i znanje svetosti  i ljubav ka istini. Ako stoga ja učim stvari koje su mi otkrivene od Boga, šta krivo ja činim O upravitelju. I Upravitelj je čuo to, zapovedi Pavlu da bude vezan i poslan u zatvor dok ne bude imao slobodnog vremena da čuje ga još pažljivije.

Ali Tekla po noći skide njene narukvice i dade ih vrataru, i kada vrata su bila otvorena za nju ona ode u zatvor, i dade tamničaru ogledalo od srebra i tako ode Pavlu i sjede pored njegovih nogu i slušala je velike stvari od Boga. I Pavle se uopšte nije bojao, već hodao je u pouzdanju Božjem, i njena vera je toliko rasla i poljubila je njegove okove.

Kada je Tekla bila tražena od njenih prijatelja i od Tamirisa, kao da je izgubljena,je trčala gore i dole ulicama, i jedan od družbenika sluge vratara reče da je izašla noću. Izašavši oni upitaše vratara i on im reče: ona otišla do stranca u zatvor, Otišavši, oni nađoše ju, kako je bila, zarobljena naklonošću. Oni odoše od tamo i sakupiše mnoštvo njih i pokazaše upravitelju okolnosti

I on zapovedi Pavlu da bude doveden do sudnice, ali Tekla se valjala na zemlji u mjestu gde je on sedio i učio je u zatvoru, I upravitelj zapovedi njoj također da bude dovedena do sudnice, i ona ode radujući se. I kad Pavle je bio doveden mnoštvo ljudi vikaše još jače: On je vrač, što dalje s njim! Ali upravitelj je slušao Pavla rado u pogledu svetih dela Hrista, i on se posavetova, i pozva Teklu i reče: Zašto ti se ne udaš za Tamarisa, prema zakonu Ikonjana ali ona je stajala željno na Pavla, i kada je rekla ne, njena majka je plakala, govoreći: Spalite jadnu luđakinju, spalite ju usred zbora nju koja neće da se udaje, tako da sve žene koje behu učene od ovoga čoveka behu uplašene.

I upravitelj je bio ganut, on je bičevao Pavla i poslao ga van grada, ali Tekli on zapovedi da bude spaljena. I odmah upravitelj usta i ode do javnog mesta, a sve mnoštvo  ode napred do strašnog događaja. Ali Tekla, kao jagnje u divljini gledala je za pastirom, i tako tražila za Pavlom, i ona je gledala u mnoštvo i videla Gospodara kako sedi, kao Pavle, i reče:Kao što ja nisam mogao da izdržim, Pavao je došao da vidi me. I ona gledala u njega sa velikom željom: ali on nesta u nebesima.

A mladići i devojke donesoše drva i sijena da spale Teklu, i kad je ona bila dovedena gola, upravitelj je plakao i čudio se na moči koja je bila u njoj. I oni položiše drva, a krvnik naredi da se popne na lomaču, i ona, učinivši znak križa, ode na drva. I oni je zapališe, i iako je velika vatra planula, vatra je nije uzela, jer Bog je sažalio se na nju, i uzrokovao zvuk pod zemljom, i oblak je prekrio je odozgor, pun kiše i grada, i sve posuđe bilo je izliveno tako da mnogi behu u opasnosti smrti, i vatra bi ugašena, i Tekla sačuvana.

A Pavao je postio sa Onesiforom i njegovom ženom i njihovom decom u novoj grobnici na putu kojim su išli iz Ikonijuma u Dafne. I kad mnogi dani behu prošli, dok su postili, dečaci rekoše Pavlu: Mi smo ogladneli. A oni nisu imali sa sobom da kupe hleba, jer Onesifor je ostavio dobra ovoga sveta, i slijedio Pavla sa celom kućom. Ali Pavle skide gornju odeću i reče: Idi, dete, kupi nekoliko pogača i donesi ih. I dok je dečak kupovao, on vide svoju susedu Teklu, i bi zapanjen, i reče: Tekla, gde ideš ti. A ona reče: Ja tražim Pavla, jer sam sačuvana od vatre. I dečak reče: Dođi, odvesti ću te njemu, jer on tuguje za tobom i moli i posti sad ovih šest dana.

I kad ona dođe do grobnice do Pavla, koji je klekno i molio je i govorio: O Oče Hrista, ne daj vatri da uzme Teklu, već poštedi je, jer ona je tvoja, ona stajeći iza njega zaplaka: O Oče koji si stvorio nebesa i zemlju, Otac tvoga voljenoga deteta Isusa Krista, Ja te blagosiljam jer si sačuvao me od vatre, da bih videla Pavla. I Pavle usta i vidje je i reče: O Bože poznavaoče srca, Oče našega Gospodara Isu Krsta, Ja blagosiljam te jer si brzo izvršio što sam tražio od tebe, i uslišio si me.

I tamo bi mnogo ljubavi unutar grobnice, i Pavle se radovao, i Onesifor, i svi oni. I oni su imali pet pogača,  i bilja i vode (i soli), i oni se radovahu zarad svetih dela Hrista. I Tekla reče Pavlu: Ja ću odseći svoju kosu okolo i slijediti te gde god ti ideš. Ali on reče: Vrijeme nije na usluzi a ti si lijepa, čuvaj se da drugo iskušenje te ne uzme, gore od prvog, i ti izdržiš ga ali ne budeš kukavna. I Tekla reče: Samo daj mi pečat u Hristu, i iskušenja me neće snači. I Pavle reče: Imaj strpljenja, Tekla, i primiti češ vodu.

I Pavle otposla Onesifora sa celom njegovom kućom u Ikoniju, i on uze Teklu i uđe u Antiohiju, i dok su ulazili, neki Sirijac, Aleksandar po imenu, vidio je Teklu i bio je zaljubljen u nju, i htio je podmititi (laskati) Pavlu sa novcem i darovima. Ali Pavle reče: Ja ne znam ženu o kojoj ti govoriš, niti je ona moja. Ali kako je on bio od velike moči, on sam zagrli je na širokom putu, a ona nije htela, već je tražila za Pavlom i plakala gorko, govoreći: Ne primoravaj stranca, ne primoravaj sluškinju Božiju. Ja sam prva od Ikonjana, i jer ja se nisam udala za Tamirisa, izbačena sam iz grada. I ona uhvati Aleksandra i podera njegov ogrtač i uze venac sa njegove glave i učini ga ismijanim.

Ali on budući da ju je volio i bijući posramljen time što ga je snašlo, dovede ju pred upravitelja, i kad je ona priznala da je ona učinila to, on osudi je na zvijeri. Ali žene su bile uveliko začuđene, i vikale na sudu. Zao sud, besbožna presuda! I Tekla je pitala upravitelja da bi ona ostala djevica do borbe sa zvjerima, i neka bogata kraljica, Trifena po imenu, čija kćer je umrla, uze nju u držanje, i imala je za nju sažaljenje.

A kad su zveri bile vođene u povorki, oni vezaše je sa vatrenom lavicom, i kraljica Trifaena ju je slijedila, ali lavica, kada Tekla bi postavljena na nju, lizala je njene noge, i svi se ljudio čudiše. Sad pisan naslov optužbe je bio: Kriva za svetogrđe. I žene sa njihovom decom plakaše odozgor: O Bože, bezbožan sud dešava se u gradu. I nakon povorke Trifaena uze je ponovo. Jer njena kćer Falkonila, koja je mrtva, joj je rekla u snu: Majko, uzeti češ mjesto mene Teklu strankinju koja je sama, da ona moli za mene i ja ću biti prenesena u mjesto pravednika.

Kad potom je Trifaena primila je nakon povorke, ona ju je oplakivala jer je sutradan trebala da se bori sa zvjerima, i također, voleći je blisko kao vlastitu kćer Falkonilu, i reče: Tekla, moje drugo dete, dođi, moli za moje dete da živi zauvek,jer ovo sam videla u snu. I ona bez odgađanja podiže njen glas i reče: O moj Bože, Sine Svevišnjega koji si u nebesima, daj joj prema njenoj želji, da njena kćer Falkonila živi zauvek. I nakon što je rekla ovo, Trifaena ju oplaka, smatrajući da tako velika lepota će biti bačena zverima.

I kad je bila zora, Aleksandar dođe da je uzme, jer bio je on koji je davao igre, govoreći: Upravitelj sjedi i narod galami protiv nas: dajte mi nju koja je za borbu sa zvjerima, da je odvedem. Ali Trifaena je plakala glasno tako da je on pobegao, govoreći: Drugo tugovanje za mojom Falkonilom dolazi u moju kuću, a nema nikoga da pomogne, niti deteta, jer ono je mrtvo, niti rođaka, jer ja sam udovica. O Bože Tekle moga deteta, pomozi tvojoj Tekli.

I upravitelj posla vojnike da dovedu Teklu: a Trifaena je nije puštala, već sama uze njenu ruku i vodila je, govoreći: Ja sam dovela moju kćer Falkonilu do grobnice, ali ti, Tekla, dovodim li te da se boriš sa zvjerima. I Tekla je plakala gorko i vapila ka Gospodu, govoreći: Gospode Bože u koga verujem, u komu sam našla utočište, koji si spasao me od vatre, nagradi tvoju Trifaenu koja je imala samilost na tvoju sluškinju, i držala me čistom.

Tamo je bila pometnja, i glas zveri, i vika naroda, i od žene koje su sjedile zajedno, neke govoraše: Uvedi bezbožnicu! I žene govorahu: Dalje sa gradom za ovo bezakonito delo! Dalje od svih nas, ti prokonzule! Gorko je videti, zao sud!

Ali Tekla, bijuči uzeta iz ruku Trifaene, bila je skinuta i opasač staviše na nju, i bi bačena u stadion, i lavovi i medvedi behu postavljeni protiv nje. I bijesna lavica trčeći ka njoj leže dolje pred njene noge, a stisnute žene plakaše glasno. I medved potrči na nju, ali lavica potrča da ga srete, i podera medvjeda na dvoje. I opet lav, vežban protiv ljudi, koji je Aleksandrov potrča na nju, i lavica se borila sa njim i bila je ubijena zajedno s njim. I žene plakaše još više, videći da lavica također koja joj je pomogla je mrtva.

Tada oni staviše unutar mnoge zveri, dok je ona stajala i širila ruke i molila. I kad je ona završila njenu molitvu, ona se okrene i vidje jarak pun vode, i reče: Sada je vreme da se operem. I ona se ubaci unutar, govoreći: u ime Isusa Hrista ja krstim sebe na poslednji dan. I sve žene videći to i sav narod je plakao, govoreći: Ne bacaj se u vodu, tako da čak upravitelj je plakao da tako velika ljepota bude pojedena od tuljana. I tako ona baci sebe u vodu u ime Isusa Hrista, a tuljani , videći svetlo odsjaja vatrem plutaše mrtvi na vrhu vode. I bio je oko nje oblak od vatre, tako da ni zveri nisu mogli da je taknu, niti je ona izgledala kao gola.

A žene, kad druge strašnije zveri behu puštene unutar, vrištaše glasno, i neki bacahu mirisno bilje, a drugi nard, drugi kasije, a neki nalzam, tako da tamo je bilo mnoštvo mirisa, i sve zveri koje behu udarene time behu držane kao u snu i nisu je dirale, tako da Aleksandar reče upravitelju: Imam neke bikove neizmerno strašne, hajde da vežemo zločinca na njih. I upravitelj mršteći, dopusti, govoreći: Učini šta hočeš. I oni svezaše nju za noge između bikova, i staviše vruće železo pod njihove stomake da bi bili još bijesniji i ubili je. Oni tad poskakivaše pravo, ali plamen koji je gorio oko nje, zapali kroz užad, i ona bi kao da nije vezana.

Ali Trifaena, stajeći u areni, onesvijestila se na ulazu, tako da sluškinje rekoše: Kraljica Trifaena je mrtva! I upravitelj zaustavi igre i sav grad bi uplašen, i Aleksandar padajući na upraviteljeve noge reče: Imaj milosti na mene i na grad, i oslobodi ovu ženu, da grad ne strada sa njom, jer ako Cezar čuje ovo, on će brzo uništiti i grad zajedno sa nama, jer njegova rođaka kraljica Trifaena je umrla.

I upravitelj pozva Teklu između zvijeri, i reče joj: Tko si ti i šta imaš ti o sebi da nijedna zvijer te nije dotakla. A ona reče: Ja sam sluškinja živoga Boga, i šta ja imam o sebi, da sam ja verovala u to da njegov Sin u komu Bog je zadovoljan, zarad koga nijedna od zveri me nije dotakla. Jer on sam je cilj (put) spasenja i osnov večnoga života, jer njima koji su odbačeni on je utočište, potlačenima je olakšanje, očajnima je zaklon, i u riječi, tkogod ne veruje u njega, neće živjeti, već umreti zauvek.

I kad upravitelj ču ovo, on naredi odeća da bude donešena i reče: Stavi ovu odeću. I ona reče: Onaj koji me je odjeno kad sam gola među zvjerima, isti će u dan suda obući te sa slavom. I ona uze odeću i obuće je. I upravitelj nadalje izda naredbu, govoreći: Ja te oslobođam Bogo bojazna Tekla dobra, slugo Božja. I sve žene plakaše glasno kao jednim ustima da slave Boga, govoreći: Jedan je Bog koji je sačuvao Teklu: tako da njihov glas je udarao čitav grad.

A Trifaena, kad su joj rečene dobre vijesti, srete je sa mnogo naroda i zagrli Teklu i reče: Sada verujem da mrtvi su podignuti: sada verujem da moje dete živi: dođi unutar, i učiniti ću te nasljednikom svega moga. Tekla stoga ode s njom i odmori u njenoj kući osam dana, učeći nju riječ Božju, tako da više sluškinja je verovalo, i tamo bi velika radost u kući.

Ali Tekla je tražila Pavla, šaljući o njemu u sva mesta, i bi joj rečeno da je on u Miri ili Lisiji. I ona uze mladiće i devojke, opskrbi se, i zaši njen mantil u ogrtač po modi ljudi, i ode u Miru, i nađe Pavla da govori riječ Božju, i ode k njemu. Ali on kad je vidje i ljude koji behu sa njom bi začuđen, misleći u sebi: Je li neko drugo iskušenje došlo na nju. Ali ona je predosjetila, i reče mu: Ja sam primila krštenje, O Pavle, jer on koji je radio sa tobom zajedno u evanđelju je radio sa mnom također u mome krštenju.

I Pavle uze je za ruku i uvede je u kuću Hermije, i ču sve stvari od nje, tako da Pavle se čudovao umnogom, i oni koji čuše potvrdiše, i moliše za Trifaenu. I Tekla usta i reče Pavlu: Ja idem u Ikoniju. A Pavle reče: Idi, i uči riječ Božiju. A Trifaena je poslala joj mnogo odjeće i zlata, tako da je ona ostavila ga sa Pavlom za službu siromašnih.

Tad ona sama ode u Ikoniju. I ona uđe u kuću Onesifora,i pade dole na pod gde Pavle je sjedio i učio proroštva Božija, i zaplaka, govoreći: O Bože moj i ove kuće, kojim svetlo zasja nada mnom, Isusa Hrista Sina Božijeg, moga pomagaća u zatvoru, moga pomagača pred upraviteljima, moj pomoćnik u vatri, moj pomagač među zveradima, ti si Bog, i tebi je slava zauvek. Amin.

I ona nađe Tamirisa mrtva, ali njenu majku živu. I poslavši po svoju majku, ona reče joj: Teokleja moja majko, možeš li verovati da Bog živi u nebesima jer ako tražiš novac, Gospod će ti dati kroz mene: ili tvoje dete, gle, ja sam pred tobom. I kad je ona tako svedočila, ona ode u Seleukiju, i živela u pećini sedamdeset i dve godine, živeći na bilju i vodi. Ona je prosvjetlila mnoge sa rečju Božjom

Neki ljudi grada, bijući grci po religiji, i ljekari po zanimanju, poslaše ka njoj drske mladiće da je unište. Jer oni rekoše: Ona je devica, i služi Artemisu, i od ovoga ona ima umijeće u lečenju. I proviđenjem Božijim ona uđe u stenu živa, i ode pod zemlju. Ona ode u Rim da vidi Pavla, i nađe da je on zaspao. Nakon što je ostala tamo ne zadugo, ona počinu u slavnom snu, i ona je sahranjena oko dva ili tri stadija od groba njenog gospodara Pavla.

Ona je bačena, potom, u vatru kada je imala sedamnaest godina, i među divlje zveri kada je imala osamnaest. Ona je bila isposnički u pećini, kako je rečeno, sedamdeset i dve godine, tako da svih godina njenog života bi devedeset. Izvršivši mnoga izlečenja, ona odmara u mestvu svetih, zaspavši dvadeset i četvrtog mjeseca Septembra u Hristu Isau našemu Gospodaru, komu je slava i sila u veke vekova. Amen.

 

Umesto poslednja dva dela, rukopis koji Grabe je koristio ima sledeće:-

Oblak svjetlosti ju je vodio. Došavši u Seleukiju, ona ode van grada jedan stadijum. Ona ih se bojala također, jer oni su obožavali idole. Vodilo ju je do planine zvane Kalamon ili Rodon, i našavši tamo pećinu, ona uđe u nju. Ona je bila tamo mnoge godine, i prošla je mnoga i bolna iskušenja đavola, i podnijela ih je uveliko, bijući potpomognuta sa Hristom. Neke od dobro-rođenih žena, saznavši za devicu Teklu otišli su njoj, i naučili proročanstva Božja. A mnogi od njih oprostiše se od svijeta, i živješe asketski sa njom. Dobar izveštaj je raširen svukud o njoj, i izlečenjima učinjenim od nje. Sav grad, potom, i okolna zemlja, znavši ovo, donošahu bolesne na planinu, i pre nego bi došli blizo vrata oni behu brzo otpušteni od bilo koje bolesti da su bili unesrećeni, i nečisti demoni izlazili su vrišteći, i svi primivši njihovo zdravlje, veličaše Boga, koji je dao takvu milost djevici Tekli. Ljekari, stoga, iz grada Seleukljana nisu mislili ništa o, gubljenju njihove trgovine, i niko im se više nije obraćao, i bijući ispunjeni zavišću i mržnjom, oni urotiše se protiv sluge Hrista, šta da joj urade. Đavo je predložio im zao plan, u jedan dan, oni se sakupiše, i savjetovavši se, oni savjetovahu jedan drugog govoreći: Djevica je sveštenica velike boginje Artemide, i ako ona upita išta od nje, ona čuje ju kao bijući djevica, i svi bogovi je vole. Dođite, zato, hajde da uzmemo ljude neuredna života, i učinimo ih pijanim sa mnogo vina, i dajmo im mnogo zlata, i recimo im, Ako možete pokvariti i onečistiti je, dati čemo vam dovoljno novca. Ljekari potom rekoše sebi, da ako oni mognu da je onečiste, niti bogovi niti Artemida neće je slušati u slučaju bolesnih. Oni stoga učiniše tako. Zli ljudi, otišavši na planinu, i pojurivši na pećinu kao lavovi, pokucaše na vrata. Sveta mučenica Tekla otvori, ohrabrena Bogom u koga veruje, jer je znala njihovu zaveru unapred. Ona im reče: Šta želite moja deco. Oni rekoše: Je li ovde ona zvana Tekla. Ona reče: Šta želite od nje. Oni rekoše joj: Mi želimo da spavamo sa njom. Blažena Tekla im reče: Ja sam ponizna stara žena, ali sluškinja moga Gospoda Isusa Hrista; i čak iako vi želite da učinite nešto meni van mesta, vi ne možete. Oni joj rekoše: Nemoguće je za nas da ti učinimo šta želimo. Rekavši ovo, oni je čvrsto držaše, i želiše da je uvrede. Ona reče im sa nježnošću: Čekajte, moja deco, da vidite slavu Gospodnju. I bijući držana od njih, ona pogleda u nebo, i reče: Bože, strašni i neuporedivi, i slavni Tvojim neprijateljima, koji si me izbavio iz vatre, koji me nisi dao Tamirisu, koji me nisi dao Aleksandru, koji si me izbavio od divljih zveri, koji si me spasao u bezdanu, koji si svukud radio za mene, i veličao Tvoje ime u meni, sada također izbavi me od ovih bezakonika, i ne daj da povrede moje devičanstvo, koje kroz Tvoje ime ja sam sačuvala dosad, jer ja volim Tebe, i želim Tebe, i obožavam Tebe, Oca i Sina i Svetoga Duha zauvek. Amen. I dođe glas sa neba, govoreći: Ne boj se, Tekla, moja iskrena sluškinjo, jer ja sam sa tobom. Pogledaj i vidi gde otvor je učinjen pred tobom,za tebe tamo će biti večna kuća, i tamo češ naći zaklon. Blagoslovena Tekla u pogledu toga, vide stijenu otvorenu toliko da može čovek da uđe, i učini prema tomu šta joj je rečeno: i plemenito bježeći od bezakonika uđe u stijenu, i stijena je odmah zatvorila sve, tako da se ni spoj nije vidio. Oni, gledajući nadnaravno čudo, postaše kao smeteni, i nisu mogli da uhvate sluškinju Božiju, već samo uzeše njen veo, i mogli su da otkinu određen deo, i to po dopuštenju Božjem za veru onih koji vide časno mesto, i za blagoslov naraštaja potonjih onima koji veruju u našega Gospodina Isusa Krista u čistoći srca.

Tako je pretrpio prvi mučenik Božiji, i apostol i djevica, Tekla, koja dođe iz Ikonijuma u osamnaestoj godini, i sa putovanjima, i idući okolo, i povlačenje u planinu, ona je živela sedamdeset i dve godine. Kada Gospodar uze je, ona je bila devedeset godina stara. To je njena svrha. Njen sveti spomen je na dvadeset i četvrti mjeseca Septembra, u slavu Oca, i Sina, i Svetoga Duha, sada i uvek, i u veke vekova.