Mučeništvo Bartolomeja

 

Mučeništvo Bartolomeja

 

Povjesničari govore da Indija je podeljena u tri dela, prvi je rečeno da je kraj Etiopije, drugi Medije, i treći završava zemlju, i jedan dio nje završava u tami, a drugi u okeanu. U ovu Indiju,stoga, sveti Bartolomej apostol Hrista je otišao, i uzeo svoje uglove u hramu Astarte, i živeo je tamo kao jedan od hodoćasnika i siromašan. U ovom hramu, potom, bio je idol zvan Aštarut, za kojega se pretpostavljalo da leči nemoćne, ali prije svega povređuje sve. I ljudi su bili u celom nezanju istinitoga Boga, i od želje za znanjem, već radije od teškoća da idu ijednomu drugomu, oni svi pobegoše za utočištem krivim bogovima. I on donese na njih nevolje, slabosti, štete, nasilje, i mnogo nevolja, i kad iko je žrtvovao njemu, demon, odilazeći, pojavljivao se da da lek osobi u nevolji, i glupi ljudi, videći ovo, verovahu u njega. Ali demoni su se popvlačili, ne jer su željeli da izleče ljude, već da bi ih još više napadali, i radije imali su ih u njihovoj moči, i misleći da su izlečeni celo, oni koji žrtvovahu njima behu više bolesni u duši.

I dogodilo se, da dok je sveti apostol Hristov, Vartolomej, stajao tamo, Astarut nije davao odgovora, i nije mogao lečiti. I kada hram je bio pun bolesnih, koji žrtvovahu k njemu danju, Aštarut nije davala odgovora, i bolesne osobe koje su došle iz dalekih zemalja su bili ležali tamo. Kad, stoga, u tom hramu niti jedan idol nije mogao da da odgovor, i nije bilo od koristi onima koji su žrtvovali njima niti onima koji su bili u nevoljama smrti zarad njih, oni behu primorani da idu u drugi grad, gde je bio hram idola, gde njihov veliki i najcenjeniji bog bi zvan Beher. I osveštavši tamo, oni su tražili, moleći zašto njihov bog Astarut nije im odgovorio. I demon Beher je odgovorio i rekao im: Od dana i časa kada je istiniti Bog, koji stanuje u nebesima, poslao svoga apostola Vartolomeja u oblasti ovde, vaš bog Astarut je privezan lancima vatre, i ne može niti pričati niti disati. Oni mu rekoše: A tko je taj Bartolomej? On odgovori: On je prijatelj Svemoćnoga Boga, i baš je došao u ove delove, da bi oduzeo sve koji veruju u idole u ime njegova Boga. I sluge grka rekoše mu: Reci nam kako izgleda, da možemo da ga nađemo.

I demon odgovori i reče: On je crne kose, i rutav, lijepe kože, velikih očiju, lijepih nosnica, njegova uha sakrivena od kose glave, sa ćutom bradom, i nekoliko sive kose, srednje visine, i niti visok niti nizak, već srednji, obučen sa belim orgtačem oivičenim ljubičastom, i na njegovim ramenima veoma beo ogrtač, i njegova odeća je bila nošena dvadeset i šest godina, ali niti je prljava, niti ostarila.  Sedam puta u danu on kleči ka Gospodaru, i sedam puta noću on moli Gospoda. Njegov glas je kao zvuk jake trube, sa njima idu anđeli Božiji, koji ne dopuštaju mu da oteža, niti ogladni, niti da ožedni, njegovo lice, i njegova duša i njegovo srce su uvijek zadovoljni i u radosti, on predviđa sve, on zna i govori svaki jezik svakoga naroda. I gle sad, ubrzo kako me pitaš, ja ti govorim o njemu, gle, on zna; jer anđeli Gospodnji mu govore, i ako želiš da potražiš ga, ako je on voljan on će ti se pojaviti, ali ako nije voljan, ti ga nečeš naći. Ja te molim , stoga, ako češ ga naći, moli ga da ne dolazi ovamo, da ne bi njegovi anđeli učinili meni kao što su učinili mome bratu Astarutu.

I kad je demon rekao ovo, on je šutio. I oni se vratiše, i počeše da gledaju u svako lice hodočasnika i siromašnih ljudi, i za dva dana nisu ga mogli naći nigde. I dogodilo se, da jedan koji je bio demonizovan postavljen da radi je plakao: Apostole Gospodnji, Bartolemeju, tvoje molitve me spaljuju. Tad reče apostol njemu: Šuti, i izađi iz njega. I u tom času, čovjek koji je bolovao pun demona za mnogo godina bi oslobođen.

I Polimius, kralj te zemlje, dogodilo se da je stajao nasuprot apostola, i on je imao kćerku demonizovanu, to jest, ludu. I on je čuo o demonizovanim koji su bili izlečeni, i posla glasnike do apostola, govoreći: Moja kćer je teško rastrgana: Preklinjem te, zato, kao što si izbavio onoga koji se patio mnoge godine, da također učiniš moju kćer oslobođenom. I apostol usta, i ode sa njima. I on je video kraljevu kćer okovanu lancima, jer ona je uobičajavala da cepa u delove sve njene delove, i ako bi neko došao blizu nje, ona je uobičajavala da grize, i nitko nije smio da dođe blizu nje. Sluge mu rekoše: A tko se usuđuje da je dotakne? Apostol odgovori im: Oslobodite je, i pustite. Oni mu rekoše ponovo: Mi je imamo u moči dok je vezana, a ti govoriš nam da je odriješimo? Apostol im reče: Pogledajte, Ja držim njenog neprijatelja vezanog, i da li se čak sad bojite nje? Idite i oslobodite je, i kada uzme hrane, neka odmori, i rano sutra dovedite je meni. I oni odoše i učiniše kako apostol je zapovijedio im, i potom demon nije mogao da dođe blizu nje.

Tad kralj natovari kamile sa zlatom i srebrom, dragim kamenjem, biserima i odećom, i tražio je da vidi apostola, i učinivši znatan trud, ne nađe ga, on donese sve nazad u svoju palaču.

Dogodilo se kada noć je prošla, i slijedeći dan je svitao, sunce se dizalo, apostol se pojavi sam kod kralja u njegovoj sobi i reče mu: Zašto si me tražio juče celi dan sa zlatom i srebrom, i dragim kamenjem, biserima i odećom? Za te darove osobe koje žude za tim traže zemaljske stvari, ali ja ne tražim ništa zemaljsko, ništa tjelesno. Stoga ja želim da te naučim da Sin Božiji udostojio se da bude rođen kao čovjek iz utrobe djevice. On je začet u utrobi device, On je uzeo sebi nju koja je uvek bila djevica, imajući unutar sebe Njega koji je stvorio nebesa i zemlju, more, i sve šta je u njemu. On, rođen od djevice, kao čovjek, uze sebi početak vremena, On koji nema početak vremena ni dana, ali On sam učini svaki početakm, i sve stvoreno, bilo u stvarima vidljivim ili nevidljivim. I kao ova djevica što nije znala čovjeka, tako ona, sačuvavši svoje devičanstvo, zaklela se zavjetom Gospodu Bogu. I ona je bila prva koja učini tako. Jer, od vremena kad je čovjek postojao od početka svijeta, nijedna žena nije učinila zavjet ovakvim načinom života, ali ona, kako je bila prva među ženama koja je voljela ovo u njenom srcu, reče, Ja ti prinosim, O Gospode, moje devičanstvo. I , kao što sam ti rekao, nitko od ljudi nije se usuđivao da kaže riječ, a ona bi pozvana zarad spasenja mnogih, gledala je ovo – da ostane djevica kroz ljubav Božju, čista i neuprljana. I odjednom, kad je bila zatvorena u svojoj sobi, arhanđel Gavrilo se pojavi, svetao kao sunce, i kad je ona bila užasnuta pogledom, anđeo joj reče, Ne boj se, Marija, jer ti si našla milost pred Gospodinom, i ti češ zatrudnijeti. I ona se presta bojati, i stade, i reče, Kako će to biti meni, budući da ne znam čovjeka? Anđeo odgovori joj, Sveti Duh će doći na tebe, i moč Svevišnjega će te zasjeniti, zato će sveta stvar koja će biti rođena od tebe biti zvan Sin Božiji. Tako, zato, kad anđeo ode od nje, ona izbjegne kušanje đavola, koji je prevario prvoga čovjeka kad se odmarao. Jer, kušajući sa drveta neposlušanja, kada žena mu reče, Jedi, on jede, i tako je prvi čovjek izbačen iz raja, i istjeran u ovaj život. Od njega je rođena sva ljudska rasa. Tad Sin Božiji budući rođen od device, i postavši savršen čovek, i bijući kršten, i nakon Njegova krštenja je postio četrdeset dana, iskušitelj dođe i reče mu: Ako si Sin Božiji, reci ovomu kamenju da postane hleb. A on odgovori: Ne samo od hleba da će čovek živjeti, već od svake Božije riječi. Luka 4:1-13. Tako đavao, koji kroz jedenje je pobedio prvoga čovjeka, bi pobeđen kroz post od drugoga čovjeka, i kao što on kroz samouzdržanje je pobedio prvoga čoveka, sin od djevice zemlje, tako mi čemo pobediti kroz post drugoga Adama, Sina Djevice Marije.

Kralj mu reće: A kako je to da si ti rekao sad da je ona prva djevica od koje je rođen Bog i čovek? I apostol odgovori: Dajem zahvalu Gospodu da si me čuo dobro. Prvi čovjek, je bio zvan Adam, on je oblikovan iz zemlje. I zemlja, njegova majka iz koje je bio, bila je devica, jer niti je bila nečista od ijedne krvi ljudske niti otvorena za pokop ikoga. Zemlja, tad, je bila kao djevica, u smislu da onaj koji je pobjedio sina djevice zemlje bude osvojen od Sina Djevice Marije. I , gle, on je osvojen, za svoje zlo umijeće, kroz jedenje sa drveta od koga čovjek, bijući zaveden, izađe iz raja, držao je raj zatvoren. Potom ovaj Sin od djevice pobijedi svo umijeće đavola. I njegovo umijeće bi takvo, da kad on vidje Sina djevice da posti četrdeset dana, on je znao u istini da On je istinit Bog. Istiniti Bog i čovjek, zato, nije dao Sebe da bude znan, osim oni koji su čisti u srcu. Matej 5:8 i koji služe Njemu dobrim delima. Đavo sam, stoga, kada vidje da nakon četrdeset dana On je opet gladan, bi prevaren mišlju da On nije Bog, i reče mu, Zašto si gladan? Reci ovom kamenju da postane hleb, i jedi. I Gospod odgovori mu, Slušaj, đavole, iako možeš da vladaš nad čovjekom, jer on nije držao zapovijesti Božje. Ja sam ispunio pravednost Božju tako što sam postio, i uništio tvoju moč, tako da više nečeš vladati nad ljudima. I kad on vidje sebe pobijeđenim, on opet uze Isusa na neizmerno visoku planinu, i pokaza mu sva kraljevstva svijeta, i reče, Sve ovo dati ću tebi, ako padneš dole i pokloniš mi se. Gospod mu reče, Idi iza mene, Satano, jer je pisano, Obožavati češ Gospoda tvoga Boga, i Njemu samom češ služiti. I bilo je treće kušanje za Gospoda, on ga je uzeo na vrh hrama, i rekao, Ako si Sin Božiji, baci se dole. Gospod mu reče, Ti ne treba da kušaš Gospoda tvoga Boga. I đavo nesta. I on uistinu tad jednom pobijedi Adama, sina djevice zemlje, i triput pobijeđen od Hrista, Sina Djevice Marije.

I kad Gospod je pobjedio tirana, On posla svoje apostole u ceo svijet, da On može iskupiti svoj narod od zavođenja đavola, i jedan od tih sam ja, apostol Hristov. Zarad ovoga mi ne tražimo za zlatom i srebrom, već ga preziremo, jer mi radimo da budemo bogati u tom mjestu gde kraljevstvo Njegovo biva zauvek, gde niti nevolja, niti tuga, niti žalopojka, niti smrt, ima mjesta, gde tamo je večno blaženstvo, i neizreciva radost, i večno uzdizanje, i vječni počinak. Zato također demon sjedi u tvom hramu, koji čini odgovore tebi, držanjem u lancima kroz anđela Gospodnjeg koji me posla. Jer ako ćete vi biti kršteni, i želite sebe da prosvjetlite, učiniti ću da gledate Njega, i naučite od kakvih velikih zala ste iskupljeni. U isto vreme čujte također na koji način on povređuje sve one koji leže bolesni u hramu. Đavo sam vlastitim umijećem uzrokuje ljudi da budu bolesni, i opet izliječeni, u smislu da bi oni više verovali u idole, i u smislu da bi on imao mesta više u njihovim dušama, kako bi oni mogli reći stoki i kamenu, Ti si naš Bog. Jeremija 2: 27. Ali taj demon koji stanuje u idolu je držan u potčinjenosti, pobeđen od mene, i ne može da da odgovor onima koji žrtvuju i mole tamo. I ako hočeš da dokažeš da je tako, ja mu naređujem da se vrati u idola, i učiniti ću da prizna sa svojim ustima da je vezan, i sposoban da da odgovor.

Kralj mu reče: Sutra, na prvi čas dana, sveštenici će biti spremni da žrtvuju u hramu, i ja ću doći tamo, i moći ću da vidim ovo čudesno delo.

I dogodilo se u sledeći dan, dok su žrtvovali, đavo je počeo da plače. Odustanite, vi jadnici, od žrtvovanja k meni, da ne pretrpite gore zarad mene, jer ja sam vezan u vatrene lance, i držan u podložnosti od anđela Gospoda Isusa Krista, Sina Božjeg, koga su židovi razapeli, jer, bojeći se njega, oni osudiše njega na smrt. I on stavi na smrt Smrt samu, naš kralj, i on veza našega princa u okove vatrene , i u treći dan, bijući pobedio smrt i đavo, usta u slavi, i dade znak križa apostolima, i posla ih na četiri strane sveta, i jedan od njih je upravo ovde, me je vezao, i drži me podčinjena. Ja vas molim, dakle, molite ga zarad mene, da on može me osloboditi da idem u drugo boravište.

Tad apostol odgovori: Priznaj, nečisti demonu, tko je ko je povredio sve one koji su ležali ovde od teških bolesti? Demon odgovori: Đavo, naš vladar, onaj koji je vezan, on šalje nas protiv ljudi, da, povredivši prvo njihova tela, mi možemo tako također učiniti napad na njihove duše kada nam žrtvuju. Jer tad mi imamo celu moč nad njima, kada oni veruju u nas i žrtvuju nama. I kad, zarad nedaća učinjenih njima, mi se povlačimo, pojavljujemo se liječeći ih, i obožavani smo od njih kao bogovi, ali uistinu mi smo demoni, i sluge njega koji je razapet, Sina djevice, koji nas je vezao. Jer od toga dana u koji apostol Vartolomej dođe ja bih kažnjen, držan vezan u vatrenim lancima. I zarad ovoga razloga ja pričam, jer on mi je zapovijedio. U isto vreme, ne usuđujem se da govorim više kad apostol je prisutan, niti ja niti naši vladari.

Apostol mu reče: Zašto ne spasite sve koji su došli do vas? Demon mu reče: Kada mi ozlijedimo njihova tijela, ukoliko ne povredimo prvo njihove duše, mi ne puštamo njihova tela. Apostol mu reče: A kako ozleđujete njihove duše? Demon mu odgovori: Kada oni veruju da smo mi bogovi, i žrtvuju nama, Bog povlači se od onih koji žrtvuju, i mi ne odvlačimo patnje od njihovih tela, već se povlačimo u njihove duše.

Tad apostol reče narodu: Gladajte, bog bog za koga ste mislili da vas liječi, čini više nesreća vašim dušama i telima. Čujte da čak vaš Stvoritelj koji živi u nebesima, i ne veruje u beživotno kamenje i stoku(?). I ako želite da ja molim za vas, i da svi ovi prime zdravlje, srušite ovoga idola, i razbijte u komade, i kada učinite ovo, ja ću osveštati ovaj hram u ime našega Gospodara Isusa Hrista, i krsteći vas sve koji ste u njemu krštenjem Gospodnjim, i osveštati vas, Ja ću spasti sve.

Tad kralj dade zapovijedi, i sav narod donese užad i poluge, i nisu mogli da sruše idola. Tad im apostol reče: Odriješite užad. I kad su odriješili ih, on reče demonu koji stanuje u njemu: U ime Gospoda Isu Krsta, izađi iz ovoga idola, i idi u pusto mesto, gde ni krilato stvorenje izgovara plač, niti glas čovjeka se ikad čuo. I odmah on usta na riječ apostola, i podiže ga od temelja, i u isti čas svi idoli koji behu u tome mestu behu razbijeni u komade.

Potom svi plakaše u jedan glas, govoreći: On sam je Bog Svemočni koga Bartolomej apostol proglašava. Tad sveti Bartolomej, raširivši svoje ruke ka nebu, reče: Bog Abrahama, Bog Isaka, Bog Jakova, koji zarad spasenja ljudi je poslao Tvog jedino rođenog Sina, našega Gospodina Isu Krsta, kako bi On mogao otkupiti Njegovom vlastitom krvi sve koji su nas porobljene grehom, i objaviti nas da budemo Tvoji sinovi, da bi mi znali Tebe, istinitoga Boga, da Ti postojiš uvijek do večnosti Bog bez kraja: jedan Bog, Otac, priznat u Sinu i Sveti Duh, jedan Bog, Sin, slavljen u Ocu i Svetomu Duhu, jedan Bog, Sveti Duh, obožavan u Ocu i Sinu, i priznat kao istiniti, Otac nerođeni, Sin rođeni, Sveti Duh proizilazi, i u Tebi Ocu, i u Duhu Svetom, Ti jedini rođeni Sin našega Gospodina Isu Krsta je, u čije ime Ti si nam dao moč da liječimo bolesne, da liječimo uzete, da isterujemo demone, da podižemo mrtve: jer On reče nam, Uistinu ja vam kažem, da štogod tražite u moje ime vi čete primiti. Matej 21:22 Ja molim, stoga, da u Njegovo ime sve ovo mnoštvo bude spaseno, da svi znaju da Ti sam si Bog u nebesima, i u zemlji, i u moru, koji traži spasenje ljudi kroz istoga Isusa Krista našega Gospodina, sa kojim Ti živiš i vladaš u jedinstvu Duha Svetoga za uvek i uvek.

I kad svi odgovoriše Amen, odjednom se pojavi anđel Gospodnji, sjajeći sjajnije nego sunce, krilat, i drugih četiri anđela koja drže četiri ugla hrama, i sa njegovim prstom jedan zapečati hram i narod, i reče: Ovako kaže Gospodar koji me poslao, kao što ste svi očišćeni od svih svojih slabosti, i također ovaj hram će biti očišćen od sve nečisti, i od demona koji stanuju u njemu, koje apostol Božiji je odredio da idu u pusto mesto, jer tako je Bog zapovijedio mi, da ja mogu da ga objavim vama. I kad vi vidite Njega, ne bojte se ništa, već kada učinim znak krsta, tako također učinite vi sa vašim prstom pečatite svoja lica, i ove zle stvari će pobeći od vas. Tad on pokaza demona koji je stanovao u hramu, kao etiopljanin, crn kao čađ, njegovo lice oštro kao pasje, tankih obraza, sa kosom do njegovih nogu, očiju kao vatra, varnice su mu izlazile iz usta, i iz njegovih nosnica izlazio je dim kao sumpor, sa krilima uvijenim kao u dikobraza i njegove ruke behu vezane sa vatrenim lancima, i on je čvrsto držao. I anđel Gospodnji reče mu: Kao što apostol je zapovijedio, Ja vas puštam, idite gde glas čovjeka se ne čuje, i budite tamo do velikog dana suda. I kad on pusti ga, on pobeže, stenjuči i plačući, i nesta. I anđeo Gospodnji ode u nebo na očigled svih.

Tad kralj, a također i kraljica, sa njihova dva sina, i sa svim njihovim narodom, i sa svim mnoštvom grada, i svakoga grada okolo, i zemlje, i koje god zemlje njegova kraljevstva nad kojom je vladao, behu spaseni, i verovaše, i behu kršteni u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. I kralj položi ustranu njegov Diadem, i slijedio je Vartolomeja apostola Hristovog.

Nakon ovih stvari neverni grci, došavši zajedno do Astregeja kralja, koji je bio stariji brat kraljev koji je bio kršten, reče mu: O kralju, tvoj brat Polimius je postao učenik nekog vračara, koji je porušio njegove hramove, i razbio naše bogove u komade. I dok su oni tako govorili i plakali, gle, opet tamo dođu također neki drugi od okolnih gradova, i sveštenici i narod, i oni plakahu i činjahu optužbe pred kraljem. Tad kralj Astregej u bijesu posla hiljadu naoružanih ljudi zajedno sa tim sveštenicima, kako bi, gde god našli apostola, doveli ga njemu vezanog. I kad su učinili tako, i našli ga, i doveli ga, on im reče:Jesi li ti koji je izopačio moga brata od bogova? Komu apostol odgovori: Ja ga nisam izopačio, već ga okrenuo ka Bogu. Kralj mu reče: Jesi li ti onaj koji je učinio da naši bogovi budu razbijeni u komade? Apostol mu kaže: Ja dajem moč demonima koji su u njima, i oni razbijaju u komade nijeme i bezosečajne idole, da bi svi ljudi verovali u Boga Svemočnog, koji živi u nebesima. Kralj mu reče: Kao što si ti učinio moga brata da se odrekne svojih bogova, i veruje u tvoga Boga, tako ću ja isto učiniti da ti se odrekneš tvoga Boga i veruješ u moje bogove. Apostol mu reče: Ako bih imao lance i bio držan potčinjen od boga koje je tvoj brat obožavao, na moju zapoved idoli behu polomljeni u komade, ako ti isto možeš učiniti mome Bogu, možeš da me ubijediš da žrtvujem tvojim bogovima, ali ako ništa ne možeš učiniti mome Bogu, Ja ću razbiti sve tvoje bogove u komade, ali vjeruj u moga Boga.

I kad je on tako govorio, kralj je bio obavešten da ovaj bog Baldad i svi drugi idoli su pali, i razbijeni su u komade. Tad kralj podera ljubičasto u koje je bio odeven, i naredi da sveti apostol Vartolomej bude izudaran sa štapovima, i nakon što je bio tako izbičevan, da bude obezglavljen.

I brojno mnoštvo dođe iz svih gradova, do broja dvanaest hiljada, koji su verovali u njega zajedno sa kraljem, i oni su uzeli ostatke apostola sa pesmama hvale i sa svom slavom, i oni položiše ga u kraljevsku grobnicu, i veličaše Boga. I kralj Astregej čuvši ovo, naredi mu da bude bačen u more, i njegovi ostaci behu nošeni na otok Liparis.

I dogodilo se na trinaesti dan nakon što je apostol bio odnesen, da kralj Astregej je bio nadvladan demonom i jadno zadavljen, i svi sveštenici behu zadavljeni od demona, i stradahu zarad njihovog ustajanja protiv apostola, i tako umreše zlom sudbom.

I tamo je bio veliki strah i drhtanje, i svi dođoše Gospodu, i behu kršteni od prezbitera koji su bili određeni od svetoga apostola Vartolomeja. I prema zapovijedi apostola, svo sveštenstvo naroda učiniše Kralja Polimiusa biskupom, i u ime našega Gospoda Isusa Hrista on je primio milost liječenja, i počeo da čini znakove. I on osta u biskupiji dvadeset godina, i napredujući u svim stvarima, i upravljao je crkvom dobro, i vodio je u pravom mišljenju, on preminu u miru, i ode Gospodu, komu je slava i sila za uvek i uvek. Amen.

Dela Barnabina

 

Dela Barnabina

Putovanja i mučeništvo Sv. Barnabe Apostola

 

Još od silaska i prisustva našega Spasitelja Isu Krsta, neumornog i dobrog i močnog Pastira i učitelja i ljekara, Ja gledah i vidjeh neizrecivu i svetu i čistu tajnu Kršćana, koji su držali nadu u svetost, i koji su označeni, i odkako sam mu revnosno služio Njemu, ja sam smatrao potrebnim da ispričam o tajnama koje sam čuo i vidio.

Ja Ivan, prateći svete apostole Barnabu i Pavla, bijući ranije sluga Kirila visokog sveštenika Jupitera, ali sad primajući dar Svetoga Duha kroz Pavla i Barnabu i Silu, koji behu vredni poziva, i koji krsti me u Ikoniumu. Nakon što sam bio kršten, ja videh izvesnog čovjeka kako stoji obučen u belu odeču, i on reče mi: Budi hrabar, Jovane, jer zasigurno tvoje ime će biti promenjeno u Marko, i tvoja slava će biti obznanjena u celomu svijetu. I tama u tebi je prošla dalje od tebe, i dato ti je razumevanje da znaš tajne Božje.

I kad ja videh viziju, postajući uveliko užasnut, ja odoh do nogu Varnavinih (Barnabinih), i rekoh mu tajne koje sam video i čuo od toga čovjeka. I apostol Pavle nije bio tu kad sam otkrio tajne. I Baraba mi reče: Ne reci nikomu čudo koje si video. Jer od mene također ove noći Gospod stade, govoreći, Budi hrabar, jer kao što si dao svoj život za moje ime smrti i progonstvo od tvoga naroda, tako ćeš također biti savršen. Štaviše, što se tiče sluge koji je sa tobom, uzmi ga sa sobom, jer on ima izvesne tajne. Sada, moje dete, drži sebi stvari koje si video i čuo, jer vreme će doći za tebe da ih otkriješ.

I Ja, bijući upućen u ove stvari od njega, ostah u Ikoniumu mnogo dana, jer tamo je bio svet čovek i pobožan, koji nas je također ugostio, čiju kuću Pavle je također osveštao. Otamo, stoga, mi dođosmo u Seleukiju, i nakon stajanja tri dana odplovismo dalje ka Kipru, i ja sam služio njima dok nismo obišli ceo Cipar. I otplovivši od Kipra, mi stadosmo u Pergi Pamfilije. I tamo ja stadoh oko dva meseca, želeći da plovim do zapadnih oblasti, i Sveti Duh mi nije dopustio. Okrečući se, stoga, ja opet tražih apostole, i naučivši (saznavši) da su u Antiohiji, Ja odoh š njima.

I ja nađoh Pavla u krevetu u Antiohiji od muka putovanja, koji također videći me, bio je neizmerno tužan zarad mog zadržavanja u Pamfiliji. I Varnava (Barnaba) dolazeći, ohrabri ga, i okusi hleba, i on uze malo od njega. I oni propovedahu riječ Gospodnju, i prosvijetliše mnoge od Židova i Grka. I ja jedino prisustvovah njima, i bojah se Pavla da dođem blizu njega, oboje jer on držao me da sam proveo mnogo vremena u Pamfiliji, i jer on je bio tiho ljut na mene. I ja dadoh pokajanje na mojim koljenima na zemlju Pavlu, i on nije htio prihvatiti. I kad ja ostah oko tri Subote u moljenju na mojim koljenima, nisam mogao da ga udovoljim oko sebe, jer njegova velika tuga protiv mene je bila zarad moga držanja nekoliko pergamenata u Pamfiliji.

I kad se dogodilo da su završili naučavanje u Antiohiji, na prvu sedmicu oni uzeše naum da zajedno odu u istočna mesta, i nakon toga da odu u Kipar, i nadgledaju sve crkve u kojima su govorili riječ Božju. I Barnaba je zamolio Pavla da ide prvo do Cipra, i vidi njegove u njegovom selu, i Lucius je molio ga da pogleda i njegov grad Kirenu. I vizija je bila viđena od Pavla u snu, da on treba da požuri u Jerusalem, jer braća su očekivala ga tamo. Ali Barnaba je požurivao  da treba da odu na Kipar, i provedu zimu, i tad da idu u Jerusalim na praznik. Velika prepirka, potom, ustane između njih. Dela 15:39 . I Barnaba me tražio da ga pratim, jer je on bio njihov sluga od početka, i zarad jer sam služio im u celom Cipru dok nisu došli u Pergu Pamfilijsku, i tamo su ostali mnogo dana. Ali Pavle je vikao protiv Barnabe, govoreći: Nemoguće je za njega da ide sa nama. I oni koji su bili sa nama tražili su da ih pratim, jer bio je zavjet na meni da slijedim ih do kraja. Tako da Pavle reče Barnabi: Ako uzmeš Ivana koji se preziva Marko sa tobom, idi drugim putem, jer on neće doći sa nama. I Barnaba dolazeći sebi, reče: Milost Božja ne zavređuje njemu koji je jednom služio Evanđelju i potovao sa nama. Ako , stoga, ovo je prihvatljivo sa tobom, Oče Pavle, Ja ću uzeti ga i ići. I on reče: Idi u milosti Hristovoj, i mi u snazi Duha.

Stoga, savivši njihova kolena, oni su molili Boga. I Pavle, vapeći glasno, plakao je, i na isti način također Barnabas, govoreći jedan drugome: Bilo bi dobro za nas, iz prva, tako i poslednje, da radimo zajednički među ljudima, ali budući da je tako izgledalo vama, Oče Pavle, moli za mene da moje delo bude savršeno za pohvalu, jer ti znaš kako sam ja služio vam također do milosti Hristove koja je data vama. Jer ja idem u Kipar, i žurim da izvršim savršeno, jer ja znam da više neću videti tvoje lice, O Oče Pavle. I pavši na zemlju pred njegove noge, on je plakao dugo. I Pavle reče mu: Gospodar je stao uz mene ove noći, govoreći, Ne primoravaj Barnabu da ne ide u Kipar, jer tamo je pripravljeno za njega da prosvijetli mnoge, i idi također, u milosti koja ti je data, u Jerusalem da se pokloniš u svetome mestu, i tamo će ti biti pokazano gde tvoje mučeništvo je pripravljeno. I mi pozdravismo jedno drugog, i Barnaba uze me sebi.

I došavši u Laodikeju, mi tražismo da pređemo u Cipar, i našavši brod idući u Cipar, mi otplovismo. I kad smo plovili, vjetar je bio nasuprot. I mi dođosmo to Korazije, i idavši do obale gde je bio izvor, mi odmorismo tamo, ne pokazujući se ikome, kako nitko ne bi znao da Varnava je odvojen od Pavla. I otplovivši od Korasije, mi dođosmo u oblasti Isaurije, i tamo dođe do izvesnog otoka zvanog Pitusa, i oluja je došla, mi ostasmo tamo tri dana, i izvesan pobožan čovek nas je ugostio, po imenu Eufemus, koga također Barnaba uputi u mnoge stvari vjere, sa celom njegovom kućom.

I otamo mi plovismo pored Akonezije, i dođosmo u grad Anemurium, i ušavši u njega, mi nađosmo dva grka. I dolazeći nama, oni upitaše odakle idemo i ko smo. I Barnaba reče im: Ako želiš da znaš tko smo mi, odbaci svoju odeću koju imaš, i ja ću staviti na tebe odeću koja nikad neće postati nečista, jer niti je tamo u njoj išta prljavo, već je sve zajedno sjajno. I bijući začuđen govorenjem, oni upitaše nas: Šta je ta odeća koju ćete vi dati nama? I Barnaba reče im: Ako priznate svoje grehe, i potčinite sebe našemu Gospodinu Isusu Hristu, primiti ćete tu odeću koja je nepokvarljiva za uvek. I bijući uboden u srce od Svetoga Duha, oni padoše pred njegove noge, moleći i govoreći: Mi molimo te, oče, daj nam tu odeču, jer mi verujemo u živoga i istinitoga Boga koga objavljuješ. I vodeći ih dole do izvora, on ih je krstio u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. I oni su znali da su obučeni u moč, i svetu odoru. I uzevši od mene jedan ogrtač, on stavi je na jednoga, a njegova vlastita odeću on stavi na drugog. I oni donesoše novac njemu, i odmah Barnaba dade ga siromašnima. I od njih također pomorci su mogli da dobiju mnoge stvari.

I došavši do obale, on govori sa njima riječ Božiju, i on blagoslovivši ih, mi pozdravismo ih, i odosmo na palubu broda. I jedan od njih koji se zove Stefan želio je da nas prati, i Barnaba mu nije dozvolio. I mi, prešavši preko, plovili smo do Kipra po noći, i došavši domesta zvanog Kromiacita, mi nađosmo Timona i Aristona hramovne službenike, u čijoj kući smo se također ugostili.

I Timon je bio u nevolji zarad vručice. I položivši svoje ruke na njega, mi odmah uklonismo vručicu, prizvavši ime Gospoda Isusa. I Barnabas je primio spise od Mateja, i knjigu riječi Božje, i pripovijedanje o čudima i učenju. Ovaj Barnabas je polagao na bolesne u svakome mjestu u koje smo došli, i on odmah bi ih izliječio od njihovih muka.

I kad smo došli u Lapitus, idolopoklonički praznik se slavio u teatru, oni nam nisu dozvolili da idemo u grad, već mi se odmorismo zamalo na vratima. I Timon, nakon što je ustao od svoje bolesti, dođe k nama. I otišavši dalje od Lapitusa, mi putovasmo kroz planine, i došavši do grada Lampadistusa, kojemu Timon je bio rođak, kome, našavši također da Heraklius je tamo, mi besmo ugošćeni od njega. On je bio od grada Tamasusa, i došao je da posjeti svoje rođake, i Barnabas, gledajući čvrsto na njega, prepozna ga, našavši sa njim se ranije u Citiumu sa Pavlom, komu također Sveti Duh je dao krštenje, i on je promenio svoje ime u Herakleides. I postavivši ga biskupom nad Kiprom, i potvrdivši crkvu u Tamasusu, mi ostavismo ga u kući njegove braće koji stanovahu tamo.

I prešavši planinu zvanu Kionod, mi dođosmo do Starog Pafosa, i tamo nađosmo Rodona, hramovnog slugu, koji također, pošto je uzvjerovao, pratio nas je. I mi sretosmo nekog Židova, po imenu Barjesus, dolazeći iz Pafosa, koji je prepoznao Barnabu, i bijući prije sa Pavlom. On nije želio uči u Pafos, već okrenuvši se, mi doiđosmo u Kurium.

I mi nađosmo da neki odvratan narod je bio izvodio na putu blizu grada, gde mnoštvo žena i ljudi goli su izvodili trku. I tamo je bila velika obmana i grešenje u tome mestu. I Barnabas okrečući se, prekori ih, i zapadni deo pade, tako da mnogi behu ozleđeni, i mnogi od njih također umreše i ostatak uteče u hram Apola, koji je bio zatvoren na ulazu u grad, koji bi zvan svetim. I kad mi dođosmo blizu hrama, veliko mnoštvo židova koji behu tamo, bijući stavljeni u njega od Barjesusa, stajali su van grada, i nisu dopuštali nam da idemo u grad, već mi provedosmo večer pod drvetom blizu grada, i odmorismo tamo.

I sledeći dan, mi dođosmo u neko selo gde Aristoklinus je živeo. On bijući gubavac, bio je očišćen u Antiohiji, koga isto Pavle i Barnaba su postavili biskupom, i poslali u njegovo selo u Kipar, jer tamo behu mnogi Grci. I mi besmo ugošćeni u pećini od njega u planini, i tamo mi ostasmo jedan dan. I otamo mi dođosmo u Amataus i tamo bi veliko mnoštvo Grka u hramu u planini, niskih žena i ljudi posipali libacije (ljevanice). Tamo također Barjesus, polazeći od nas, stekao je nad narodom Židova, i nije nam dozvolio da uđemo u grad, ali izvesna udovica, osamdeset godina stara, bijući izvan grada, i ona također nije obožavala idole, dolazeći napred ka nama, uze nas u njenu kuću jedan čas. I kad mi izađosmo mi otresosmo prašinu sa naših nogu protiv hrama gde libacija odvratna je bila.

I odlazeći od tamo, mi prođosmo kroz pusta mesta, i Timon također pratio nas je. I dolazeći u Citium, i tamo bivajući velika buka tamo također na njihovom hipodromu, saznavši ovo, mi izađosmo iz grada, pošto smo otresli prašinu sa naših nogu, jer nitko nas nije primio, osim što smo odmorili jedan čas na vratima blizu vodovoda.

I otplovivši u brodu iz Citiuma, mi dođosmo u Salamis, i stadosmo u takozvanim otocima, gde je bilo mesto puno idola, i tamo bi veliki praznik i libacije. I našavši Herakleida tamo ponovo, mi uputismo ga da objavi Evanđelje Božje, i da postavi crkve, i služi u njima. I otišavši u Salamis, mi dođosmo do sinagoge blizu mjesta zvanog Biblija, i kad smo ušli u njega, Barnabas, odmotavši Evanđelje koje je primio od Mateja svoga sudruga, počeo je da naučava Židove.

I Barjesus, stigavši nakon dva dana, nakon što nekoliko židova nisu bili upućeni, bi bijesan, i donese zajedno svo mnoštvo Židova, i oni položivši na Barnabu, željeli su da ga predaju Hipatiju, upravitelju Salamisa. I vezavši ga da ga odvedu upravitelju, i pobožan Jebusit, rođak od Nera, došavši u Kipar, Židovi, saznavši ovo, uze Barnabu po noći i veza ga kanapom za vrat, i vukavši ga do hipodroma iz sinagoge, i izašavši iz grada, stajući oko njega, oni spališe ga vatrom, tako da čak njegove kosti su postale prah. I odmah te noći, uzevši njegov pepeo, oni baciše ga u tkaninu, i osiguravši ga olovom, oni namjeravahu da ga bace u more. Ali ja, nalazeći priliku u noći, i bijući sposoban zajedno sa Timonom i Rodonom da nosim, mi dođosmo u izvesno mjesto, i našavši pećinu, stavismo tamo, gde narod Jevusita je ranije živeo. I našavši tajno mesto u njemu, mi ga odnesosmo, sa spisima koje je on primio od Mateja. I bio je četvrti čas noći druge sedmice.

I kad besmo sakriveni u mestu, židovi učiniše ne malu potragu za nama, i skoro našavši nas, oni progoniše nas daleko do sela Ledrijana, i mi, našavši tamo također pećinu blizu sela, uzesmo utočište u njoj, i tako izbegosmo ih. I mi besmo sakriveni u pećini tri dana, i židovi otišavši, mi dođosmo i ostavismo mesto po noći. I uzevši sa nama Aristona i Rodona, mi dođosmo do sela Limnesa.

I došavši do obale, mi nađosmo Egipatski brod, i otplovivši sa njime, mi stadosmo u Aleksandriji. I tamo ja ostah, učeći braću da je došla riječ Gospodnja, prosvetljavajući ih, i naučavajući što sam bio učio od apostola Hristovih, koji također krstiše me* u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, koji također promeniše moje ime u Marko u vodi krštenja, sa kojom također ja nadam se da donesem slavu Božju kroz Njegovu milost, jer Njemu je hvala i večna slava. Amin.

Putovanja i muka svetoga apostola Barnabe je ispunjena kroz Boga.

 

Izvor, Prevod od Alexander Walker. Iz Ante-Nicene Fathers, Vol. 8. http://www.newadvent.org/fathers/0817.htm

 

*

Napomena prevodioca: U tekstu se kaže ''krstiše me, a ne hrstiše me, u smislu zvanja krščanini ili hriščanin, kao da bi se videlo je li križ, krst ili hrst, što i ne mora biti tačno, čisto jezičko zapažanje prevodioca, nad neobjašnjenom verom crkve a koja se stavlja pred narod neobjašnjena a u kojoj nauci mogu biti mnoge stvari koje nisu sukladne sa Bogom, stvari treba proveravati.)

 

Dela Petra i Andrije (druga verzija)

 

Dela Petra i Andrije

 

Iz Bodlejanskog rukopisa

 

Bilo je to kad je Andrej apostol Hristov izašao i grada ljudojeda, vidio se svijetli oblak koji ga je ugrabio, i odveo ga do planine gde Petar i Matej i Aleksandarje sjedio. I kad on vidje ih, oni pozdraviše ga sa velikom radošću. Tad Petar reče njemu: Šta se dogodilo tebi, brate Andrej? Jesi li posejao riječ istine u zemlji ljudojeda ili ne? Andrija mu odgovori: Da, oče Petre, kroz tvoje molitve,ali ljudi toga grada su mi učinili mnoge pakosti, jer vukli su me kroza njihove ulice tri dana, tako da je moja krv umrljala celu ulicu. Petar mu reče: Budi čovek u Gospodaru, brate Andrija, i dođi ovamo, i odmori od tvog rada. Jer ako dobar zemljoradnik vredno ore zemlju, ono će također dati plod, i odmah sva njegova muka će se okrenuti u radost, ali ako radi, i njegova zemlja ne donosi ploda, on ima duplu muku. 

I dok je on tako govorio, Gospod Isus Hrist pojavi se njima u obliku deteta, i reče im: Pozdrav, Petre, biskupe cele moje Crkve! Pozdrav Andrija! Moji sunasljednici, budite hrabri, i borite se za čovječanstvo, jer uistinu kažem vam, vi čete izdržati muke u ovome svijetu za čovečanstvo. Ali budite smjeli, ja ću vam dati odmor u času odmora u kraljevstvu moga Oca. Ustanite, stoga, i idite u grad varvara, i propovijedajte u njemu, i ja ću biti sa vama u čudima koja će se dogoditi u njemu vašim rukama. I Gospodin Isus, nakon što ih je pozdravio, ode u nebesa u slavi.

I Petar, i Andrija, i Aleksandar i Rufus i Matija, odoše u grad barbara. I nakon što su došli blizu grada, Andrej odgovori i reče Petru: Oče Petre, hočeš li opet proči muke u ovome gradu, kao u zemlji ljudojeda? Petar mu reče: Ja ne znam, Ali pogledaj, tamo je stariji čovjek pred nama sije u polju, ako odemo njemu, hajde da mu kažemo, Daj nam hljeba, i ako nam da hleba, znati čemo da nečemo stradavati u ovome gradu, ali ako nam kaže, Mi nemamo hleba, na drugu ruku, mi čemo znati da stradavanje ponovno nas čeka. I kad su došli do starca, Petar mu reče: Pozdrav, rataru! A ratar odgovori im: Pozdrav vama, trgovci! Petar mu reče: Imaš li hleba da daš ovoj deci, jer smo u potrebi? Starac im reče: Sačekaj malo, i pogledaj za volovima, i oranju, i zemlji, da ja mogu otići u grad, i nabaviti vam pogače. Petar mu reče: Ako nam daš gostoprimstvo ,mi čemo paziti na stoku i polje. Starac reče: Neka bude tako. Petar mu reče: Jesu li volovi tvoji vlastiti? Starac reče: Ne, unajmio sam ih. Petar mu reče: Idi u grad. I starac ode u grad. I Petar usta, i ogrnu se ogrtačem i njegovom pod-odećom, i reče Andreju: Nije pravo za nas da odmaramo i budemo beskorisni, iznad svega, kada starac radi za nas, ostavivši svopj vlastiti rad. Petar uze plug, i poseja pšenicu. A Andrej je bio iza volova, i reče Petru: Oče Petre, zašto donosiš muku na nas, naročito kad smo dovoljno radili već! Potom Andrej uze plug iz Petrovih ruku, i posija pšenicu, govoreći: O sjeme bačeno na zemlju u polju pravednika, iznikni, i dođi ka svetlu. Neka mladi ljudi grada također izađu, koje ja nađoh u jami uništenja do danas, jer gle, apostoli Hrista dolaze u grad, opraštajući grehe onima koji veruju u njih, i liječeći svaku bolest. Moli za mene, da On ima milosti nada mnom, i da ja budem izbavljen iz ove tjeskobe.

I mnogi iz mnoštva vjerovaše u Hrista, zarad govorenja žene, i oni padoše na noge apostola, i obožavaše ih. I oni staviše svoje ruke na njih. I oni izliječiše one u gradu koji behu bolesni, i dadoše vid slijepima, i sluh gluhima, i izbacivahu demone. I sve mnoštvo veličaše Oca, i Sina i Duha Svetog.

I tamo bi izvjesni bogat čovek u gradu, zvan Onesiforus. On, videći čuda učinjena od apostola, reče im: Ako ja verujem u vašega Boga, mogu li ja također činiti čuda kao vi? Andrej mu reče. Ako napustiš sve što ti pripada, i tvoju ženu i decu, kao što smo mi učinili, ti češ također činiti čuda. Kad Onesifor je čuo ovo, on bi ispunjen bijesom, i uze svoj ogrtač i baci ga preko Andrejevog vrata i udari ga, i reče mu: Ti si vračar. Kako ti prisiljavaš me da napustim moju ženu, i moju decu, i moje imanje? Tad Petar, okrenuvši se i videći ga da udara Andreja, reče mu: Čovjeće, prestani udarati Andriju. Onesifor mu reče: Ja vidim da si ti osečajniji nego on. Dali ti onda kažeš mi da napustim moju ženu, i moju decu, i moja dobra. Šta kažeš? Petar mu reče: Jednu stvar ti kažem: lakše je kamili proći kroz oko igle, nego bogatašu uči u kraljevstvo nebesko. Kad Onesifor je čuo ovo, on je još više bio gnjevan i ljut, i uze svoj ogrtač sa vrata Andreja, i baci ga na vrat Petrov, i tako on ga je vukao govoreći: Uistinu ti si veliki vračar, više od drugog, jer kamila ne može proči kroz oko igle. Ali ako mi pokažeš ovo čudo, Ja ću verovati u tvoga Boga, i ne samo Ja, već ceo grad. Ali ako ne, biti češ bolno kažnjen usred grada. I kad Petar ču ovo, on bi neizmerno tužan, i stade i ispruži svoje ruke prema nebu, i molio je, govoreći: O Gospode naš Bože, poslušaj me ovaj put, jer oni če nas zarobiti Tvojim rečima: jer nijedan prorok nije govorio da bi izložio svoje objašnjenje, i nijedan praotac da bi mi znali tumačenje njegovo, i sad mi tražimo za sebe objašnjenje sa smjelošću. Nemoj onda, Gospode, ne pogledati nas, jer ti si On koji je hvaljen od heruvima.

I nakon što je rekao ovo, Spasitelj se pojavi u obliku deteta od dvanaest godina, nosećilanenu odeću, i On reče njima: Budite hrabri, i ne drhtite, moji izabrani učenici, jer ja sam sa vama uvijek. Neka igla i kamila budu doneseni. I nakon što je izgovorio ovo, On ode u nebesa. I tamo je bio izvjesni trgovac u gradu koji je verovao u Gospoda kroz Apostola Filipa, i kad je on čuo ovo, on otrča i potraži za iglu sa velikim okom, da učini uslugu apostolima. Kad Petar je uvidio ovo, on reče: Moj sine, ne traži za velikom iglom, jer ništa nije nemoguće sa Bogom, radije donesi nam malu iglu. I nakon što je igla donesena, i svo mnoštvo grada je stajalo da vidi, Petar pogleda i vidje kamilu da stoji. I on naredi njoj da bude dovedena. Tad on učvrsti iglu u zemlju, i plakao je glasno, govoreći: U ime Isusa Hrista, koji je razapet pod Pontijusom Pilatom, Ja naređujem ti, O kamilo, da ideš kroz oko igle. Tad oko igle bi otvoreno kao vrata, i kamila prođe kroz nju, i sve mnoštvo je videlo. Opet Petar reče kamili: Idi opet kroz iglu. I kamila ode drugi put. Kad Onesifor vidje ovo, on reče Petru; Uistinu ti si veliki vračar, ali ja ne verujem ukoliko ja pošaljem i izvedem kamilu i iglu. I on pozva jednoga od njegovih slugu, i reče njemu nasamo: Idi i dovedi mi ovamo kamilu i iglu, nađi također nečistu ženu, i prisili je da dođe ovde, jer ovi ljudi su vračari. I Petar uvidjevši tajnu kroz Duha, reče Onesiforusu: Pošalji i dovedi kamilu, i ženu, i iglu. I kad ih dovede, Petar uze iglu, i učvrsti je u zemlju. I žena je sjedila na kamili. Tad Petar reče: U ime našega Gospoda Isusa Hrista razapetoga, Ja naređujem ti, O kamilo, da ideš kroz ovu iglu. I odmah oko igle bi otvoreno, i posta kao vrata, i kamila prođe kroz nju. Petar opet reče kamili: Idi kroz njih ponovo, da svi mogu vidjeti slavu našega Gospodina Isusa Hrista, kako bi neki mogli vjerovati u Njega. Tad kamila opet ode kroz iglu. I Onesifor videći to, plakao je, i rekao: Uistinu velik je Bog Petrov i Andrijin, i Ja od vremena daljenjeg verujem u ime našega Gospodara Isusa Krista. Sad zato, čuj moje riječi, O Petre, Ja imam žitne zemlje, vinograda, i polja, ja imam također dvadeset i sedam funti (13 kg) zlata, i pedeset funti (23 kg) srebra, i imam mnogo robova, Ja dajem moje posede siromašnima, da ja također mogu učiniti čuda kao ti. I Petar je tužio da moči ne mognu raditi u njemu, videći da on nije primio pečat u Hristu. I dok je on razmatrao ovo, gle, glas sa nebesa mu reče: Učini mu šta želi, jer ja ću izvršiti za njega šta želi. Petar mu reče: Moj sine, dođi ovamo, učini kako mi činimo. I Onesifor dođe, i stade pred kamilu i iglu, i reče: U i(me)...rukopis naglo završava ovde.

Dela Petra i Andrije

 

Dela Petra i Andrije

                                                                                                                                            

(nastavak Dela Andrije i Matije (Mateja))

1 Kad Andrej napusti grad ljudoždera, oblak svetlosti uze ga gore i odnese ga do planine gde Petar i Matija i Aleksandar i Rufus su sjedili. I Petar reče: Vi ste uspjeli Da, on reče, ali oni mi učiniše mnogo štete. Dođi, reče Petar, i odmorli od svog rada. 2 I Isus se pojavi u obliku maloga deteta i pozdravi ih,i on im reče da idu u grad varavara, i obeća da će biti sa njima, i ostavi ih.

3 I tako četvoro odoše. I kad su bili blizu grada Andrej upita Petra: Da li nas mnoge nevolje čekaju ovde, ja ne znam, ali ovde je starac koji sije. Hajde da ga pitamo za hleb, ako nam ga da, mi čemo znati da nismo u nevolji, ali ako kaže, nemam, nevolja nas čeka.' Oni pozdraviše ga i upitaše shodno. On reče: Ako gledate za mojim plugom i volovima ja ću vam dohvatiti hleba...'Jesu li to tvoji volovi' 'Ne, ja sam ih unajmio.' I on ode. 4 Petar skine svoj ogrtač i odeču i reče: Nema vremena za nas da budemo beskorisni, naročito jer starac radi za nas, i on je uzeo plug i počeo da seje. Andrej je negodovao i uze ga od njega i poče sijati, i blagoslovio je seme dok je sejao. I Rufus i Aleksandar i Matija, idući na desno, rekoše; neka slatka rosa i lijep vjetar dođu i odmore na ovome polju. I sjeme uzraste i žito požanje. 5 Kad se ratar vratio sa kruhom i vidje novo požnjeveno žito on im se poklonio kao bogovima. Ali oni mu rekoše ko su, i Petar mu dade zapovijesti...On reče: Ja ću ostaviti sve i slijediti vas.' Ne tako, već idi u taj grad, vrati svoje volove vlasniku, i reci svojoj ženi i deci i pripremi za nas konak. 6 On uze snop, objesi na svoj štap, i ode. Ljudi su pitali gde je dobavio žito,jer je bilo vreme setve, ali on požuri kući. 7 Upravitelji grada čuli su za to i poslaše po njega i učiniše da ispriča svoju priču. 8 I đavo uđe u njih i oni rekoše: Jao! To su dvanaest Galilejaca koji idu odvajajući ljude od njihovih supruga; Šta da radimo. 9 Jedan od njih reče: Ja mogu držati ih van grada 'Kako' Oni mrze sve žene, i naročito nečasne, hajde da stavimo golu bludnicu na vrata, i oni će vidjeti je i pobeći.' I tako učiniše. 10 Apostoli su uvidjeli zamku duha, i Andrej reče: Recite mi, i ja ću je kazniti. Petar reče: Učini kako hočeš. Andrej je molio, i Mihael je bio poslat da uhvati je za kosu i drži je dok nisu prošli. 11 I ona je plakala, proklinjući ljude grada i moleći za oprost. 12 I mnogi vjerovaše na njenu riječ i obožavaše apostole, i oni učiniše mnoga izlječenja, i svi hvališe Boga.

13 Tamo je bio bogat čovjek zvan Onesifor koji reče: Ako ja verujem, hoću li ja moći da činim čuda, Andrej reče:Da, ako napustiš svoju ženu i sav svoj posjed. On je bio ljut i stavi svoju odeću oko Andrijinog vrata i poče da ga udara , govoreći: Ti si vračar, zašto da radim tako 14 Petar je vidio i rekao mu da ostavi. On reče: Ja vidim ti si mudriji nego on. Šta kažeš. Petar reče: Kažem ti ovo, lakše je za kamilu da prođe kroz igleno oko nego za bogataša da uđe u kraljevstvo Božije. Onesifor je bio još ljuči i uze njegovu odeću sa Andrijinog vrata i baci je na Petra i krepio ga, govoreći: Ti si gori nego drugi. Ako mi pokažeš ovaj znak, Ja i ceo grad ćemo verovati ali ako ne ti češ biti kažnjen. 15 Petar je bio u nevolji i stao je i molio: Gospode, pomozi nam ovaj čas, jer ti si zarobio nas svojim riječima. 16 Spasitelj se pojavi u obliku dečaka od dvanaest godina, noseći lalenu odeću glatku unutar i izvana, i reče: Ne bojte se, neka igla i kamila se dovedu. Tamo je bio preprodavač u gradu koji je bio preobraćen od Filipa, i on ču za to, i tražio je iglu sa velikim okom, ali Petar reče: Ništa nije nemoguće sa Bogom, radije donesite iglu sa malim okom. 17 Kad bi donesena, Petar vidje kamilu kako dolazi i zaglavi iglu u zemlju i zaplaka: U ime Isusa Hrista razapetog pod Pontijom Pilatom Ja zapovedam ti, kamilo, idi kroz oko igle. Oko se otvori kao vrata i kamila prođe kroz, i opet, na Petrov zahtjev. 18 Onesiforus reče: Ti si veliki vračar, ali ja neću verovati dok ne pošaljem po iglu i kamilu. I on reče tajno slugi: Donesi kamilu i iglu i nađi nečistu ženu i nešto svinjetine i donesi ih također. I Petar je čuo u duhu i rekao: O spori da verujete, dovedite kamelu i ženu i iglu i meso. 19 Kad behu doneseni Petar zabi iglu u zemlju, sa mesom, žena je bila na kamili. On zapovedio joj je kao ranije, i kamila prođe kroz, i vrati se ponovo. 20 Onesiforus je plakao, uvjeren i rekao: Slušajte. Ja imam zemlje i vinograde i 27 litri zlata i 50 od srebra, i mnogo robova, ja ću dati moja dobra siromašnima i osloboditi moje robove ako mogu učiniti čuda kao vi. Petar reče: Ako veruješ, hočeš. 21 A on se bojao da možda neće moći, jer nije bio kršten, ali glas dođe: Dajte mu da učini šta želi. Tako Onesifor stade pred iglu i kamilu i zapovedi joj da ide kroz i ona ode do vrata i stade. I on upita zašto. ''Jer nisi kršten.' On je bio saglasan, i apostoli odoše njegovoj kući, i 1000 duša bi kršteno te noći. 22 Slijedeći dan žena koja je bila obešena u vazduhu reče: Jao jer ja nisam vrijedna da verujem kao ostali! Ja ću dati sva moja dobra siromasima i moju kuću za manastir djevicama. Petar je čuo i otišao njoj i na njegovu riječ ona je bila puštena neozleđena, i dade mu za siromašne 4 litre zlata i mnogo haljina i njenu kuću za manastir devicama. 23 I apostoli posvetiše crkvu i postaviše sveštenstvo i predaše narod Bogu.

Dela Andrije i Matije (duža verzija)

 

Dela Andrije i Matije                                   

 

U gradu ljudoždera

 

Oko toga vremena svi apostoli su došli zajedno u isto mesto, i delili među sobom zemlje, bacajući kocku, kako bi svaki mogao ići dalje u deo koji je pripao njemu. Kockom , je pripalo Matiji da ode u zemlju ljudoždera. A ljudi toga grada nisu koristili da jedu hleb niti piju vino, već su jeli meso ljudi, i pili njihovu krv. Svaki čovjek stoga, koji je došao u njihov grad oni su zadržali, i iskopali im oči, i dadoše im drogu da piju, pripremaše vradžbinu i magiju,i od pića droge njihovo srce je klonulo i um poremetio.

Matija potom došavši na vrata njihovoga grada, ljudi toga grada su ga uhvatili, i izvadili oči, i nakon što su ih izvadili učiniše da popije drogu njihova magičnog zavođenja, i odvedoše ga u zatvor, i staviše pored njega travu da jede, i on nije jeo. Jer kad je uzeo od njihove droge, njegovo srce nije bilo izmijenjeno, niti um poremećen, već je nastavio moliti Bogu, plačući, i govoreći: Gospode Isuse Hriste, zarad koga sam napustio sve stvari i slijedim Tebe, znajući da si ti pomoćnik sviju koji se nadaju u Tebe,  vidi šta su uradili Matiji tvome slugi, kako su me učinili kao životinji, jer Ti si Onaj koji zna sve stvari. Ako, stoga, Ti si odredio da zli ljudi ovoga grada treba da me pojedu, ja neću ni na koji način pobjeći od Tvoje odluke. Daj mi onda, O Gospode, svijetlo mojih očiju, da u najmanje mogu gledati zle ljude ovoga grada kako me drže, ne zaboravi me, O moj Gospode Isuse Kriste, i ne daj me ovoj gorkoj smrti.

Dok Matija je tako molio u zatvoru, svjetlost je zasjala, i izađe iz svjetlosti glas koji reče: Budi hrabar, naš Matija, i ne budi smeten, jer ja neću ni na koji način napustiti te, jer ja ću te izbaviti iz sve opasnosti, i ne samo tebe, već također svu tvoju braću koji su sa tobom, jer ja sam sa tobom svukud u svo vreme. Ali ostani ovde dvadeset i sedam dana zarad izgrađenja mnogih duša, i nakon toga ja ću poslati Andreja tebi, i on će izvesti te iz ovog zatvora, i ne tebe samo, već sve koji čuju. Rekavši ovo, Spasitelj reče opet Matiji, Mir s tobom, naš Matija, i ode u nebesa. Tad Matija gledajući ga, reče Gospodu: Neka milost tvoja ostane sa mnom, O moj Gospode Isuse.

Tad Matija sjede u zatvoru, i pjeva. I dogodilo se da, kad krvnici dođoše u zatvor da izvedu ljude i pojedu ih, Matija također zatvori svoje oči, da ne bi oni vidjeli da on vidi. I krvnici došavši k njemu, pročitaše oznaku u njegovoj ruci, i rekoše među sobom: Još tri dana, i mi čemo izvesti ovoga također iz zatvora, i ubiti ga. Jer u ovom slučaju svaki čovjek koga su oni dohvatili, oni su vidjeli taj dan u kojem su ga položili, i vezali etiketu na njegovu desnu ruku, da bi znali završetak od trideset dana.

I dogodilo se kada dvadeset i sedam dana bi ispunjeno od kad je Matija bio uhvaćen, Gospod se pojavio u zemlji gde Andrej je učio, i reče mu: Ustani, i izvedi svoje učenike u zemlju ljudoždera, i izvedi Matiju iz toga mesta, jer još tri dana, i ljudi grada će ga izvesti i ubiti ga za njihovu hranu. I Andrej odgovori i reče: Moj Gospodaru, Ja neću moći da izvršim putovanje prije određenog perioda od tri dana, ali pošalji svoga anđela brzo, da on izvede ga otamo, jer ti znaš, Gospode, da ja također sam meso, i neću moći ići tamo brzo. A On reče Andreju: Poslušan Njega koji te učinio, i Njega koji može reći rečju, i taj grad će biti uklonjen tamo, i sve što stanuje u njemu. Jer Ja zapovedam rogovima (trubama) vetrova i oni izvode otamo. Već ustani rano, i idi dole do mora sa svojim učenicima, i naći češ brod na obali, i ići češ preko sa svojim učenicima. I rekavši tako, Spasitelj opet reče: Mir tebi, Andrija, zajedno sa onima sa tobom! I on ode u nebesa.

I Andrej ustavši rano, nastavi do mora zajedno sa učenicima, došavši dole do obale, on vidje malen brod, i u brodu troje ljudi sjedi. Jer Gospod vlastitom moči je pripremio brod, i On je bio u ljudskom obliku kormilar u brodu, i On dovede dva anđela koje On učini da se pojave kao ljudi, i oni behu u brodu sjedili. Andrej, stoga, videći brod, i troje ljudi u njemu, radova se neizmernim veseljem, i otišavši njima, on reče: Gde idete, braćo, sa ovim malim čamcem? I Gospod odgovori i reče njemu: Mi idemo u zemlju ljudoždera. I Andrej gledajući Isusa, nije ga prepoznao, jer Isus je krio svoje božanstvo, i On se pojavi Andreju kao kormilar. I Isus je čuo Andreja kako govori, Ja također idem u zemlju ljudojeda, reče mu: Svaki čovjek izbegava taj grad, i kako ti ideš tamo? I Andrej odgovori i reče: Mi imamo neki mali posao da učinimo tamo, i moramo ptreći njime, ali ako ne možeš, učini nam ljubaznost da preneseš nas u zemlju ljudojeda, u koju također ti namjeravaš ići. Isus odgovori i reče im: Dođi na brod.

I Andrej reče: Želim da vam nešto objasnim, mladi čovjeće, prije nego smo mi došli na brod. A Isus reče: Reci šta hočeš. I Andrej mu reče: Mi nemamo novac za prelaz da ti damo, mi čak nemamo hleba za ishranu. I Isus odgovori i reče mu: Kako, onda, idete tamo bez davanja novaca za prelaz, i bez hleba za svoju hranu? I Andrej reče Isusu, Slušajte, braćo, ne mislite da je kroz maestralnost da vam mi ne dajemo novac za prolaz, već mi smo učenici našega Gospoda Isusa Krista, dobroga Boga. Jer On izabra za sebe nas dvanaest, i dade nam takve zapovijedi, govoreći. Kada idete da propovijedate, ne nosite novac na putovanje, niti hleb, niti torbu, niti cipele, niti štap, niti dva ogrtača. Ako stoga, češ nam učiniti ljubaznost, brate, reci nam odmah, ako ne, reci da znamo, i mi čemo ići i tražiti drugi brod za nas. I Isus odgovori i reče Andreju: Ako je ovo zapovest koju si primio, i držiš, dođi na palubu moga broda sa radošću. Jer ja uistinu želim vas, učenike Njegove koji je zvan Isus, da dođete na palubu moga broda, radije nego oni koji daju mi njihovo srebro i zlato, jer ja sam sa svim vrijedan da apostol dođe na palubu moga broda. I Andrej odgovori i reče: Dozvoli mi, brate, neka Gospod da tislavu i čast. I Andrej ode na palubu broda sa svojim učenicima.

I došavši na palubu, on sjede dole do brodskog jedra.I Isus odgovori i reče jednomu od anđela: Iustani i idi dole za držač broda, i donesi tri pogače, da ljudi mogu jesti, da možda ne budu gladni, jer došavši nama sa dugog puta. I on usta i ode dole do držača broda, i donese tri pogače, kako je Gospod zapovjedio mu, i on dade ih njima pogače. Tad Isus reče Andreju: Ustani, brate, sa svojim prijateljima, uzmi hrane, da bi bio jak da podneseš ljuljanje mora. I Andrija odgovori i reče učenicima: Moja deco, mi smo našli veliku ljubaznost od ovoga čovjeka. Ustanite, i uzmite hrane hleba, da budete jaki da podnesete ljuljanje mora. I njegovi učenici nisu mogli da mu odgovore ni riječ, jer oni behu smeteni zarad mora. Tad Isus prisili Andriju da uzme sebi također hrane hleba zajedno sa učenicima. I Andrej odgovori i reče Isusu, ne znajući da je Isus: Brate, neka Gospod da ti nebeski hleb iz Njegova kraljevstva. Dozvoli mi brate, jer ti vidiš decu, da su oni potrešeni zarad mora. I Isus odgovori i reče Andreju: Zasigurno braća su bez iskustva mora, ali pitaj ih da li žele izači na obalu, i sami da ostanu, dok ti ne završiš svoj posao, i opet dođi po njih. Tad Andrija reče učenicima: Moja deco, želite li da idete na kopno, a ja da ostanem ovde dok ne završim moj posao za koji sam poslan? I oni odgovoriše i rekoše Andreju: Ako mi odemo od tebe, možda postanemo stranci dobrim stvarima koje Gospodar je dobavio za nas. Sad, zato, mi smo sa tobom, gde god ideš.

Isus odgovori i reče Andreju: Ako si uistinu učenik Njega koji se zove Isus, reci svojim učenicima čuda koja je tvoj Učitelj učinio, da njihova duša se može radovati, i da zaborave strah od mora, jer vidi, mi idemo da otplovimo sa obale. Iodmah Isus reče jednome od anđela: Pustite brod, i on pusti brod od kopna. I Isus dođe i sjede dole pored kormila i upravljao je brodom. Tad Andrija ohrambri i utješi svoje učenike, govoreći: Moja deco, koji je dao svoj život Gospodu, ne boji se, jer Gospod neće napustiti vas zauvek. Jer u to vreme kad ja bijah sam sa Gospodinom, mi odosmo na palubu broda sa njim, i On leže da spava u brodu, kušajući nas; jer on nije čvrsto spavao, i velik vjetar ustade, i more bi olujno, tako da valovi behu se podigli, i dođoše pod jedro broda, i kad mi bismo u velikom strahu, Gospod ustade i prekori vetar, i bi mirno more, jer sve stvari su ga se bojale, i behu učinjene od Njega. Sad, zato, moja deco, ne bojte se. Jer Gospodin Isus nas neće napustiti. I rekavši ovako, sveti Andrija je molio u svome srcu da njegovi učenici odu spavati. I kako je Andrej molio, njegovi učenici zaspaše.

 I Andrej, okrečući se ka Gospodu, ne znajući da je Gospod, reče Njemu: Reci mi, O čovjeće, i pokaži mi umijeće tvoga kormilarenja, jer ja nisam nikad vidio ijednog čovjeka da kormilari u moru kao što vidim tebe. Za šesnaest godina sam plovio morem, i evo ovo je sedamnaesta, i nisam vidio takvo umijeće, jer uistinu brod je kao na zemlji. Pokaži mi, mladi čovjeće, tvoje umijeće. Tad Isus odgovori i reče Andriji: Mi smo također često plovili morem, i bili u nevolji, ali budući da si učenik Onoga zvanoga Isus, more je prepoznalo da si ti pravedan, i postalo je mirno, i nije podiglo svoje valove protiv mora. Tad Andrej je plakao glasno, govoreći: Ja ti zahvaljujem, moj Gospodaru Isuse Hriste, da sam sreo čovjeka koji veliča Tvoje ime.

I Isus odgovori i reče: O Andrija, reci mi, tvoj učenik  Njega zvanog Isusa, zašto neverujući židovi nisu verovali u Njega, govoreći da On nije Bog, već čovjek. Pokaži mi, O učeniku Onoga zvanog Isus, jer ja sam čuo da je On pokazao svoje božanstvo svojim učenicima. I Andrej odgovori i reče: Uistinu, brate, On je pokazao nam da je On Bog, Ne misli, onda, da je On čovek. Jer On je stvorio nebesa, i zemlju i more i sve šta je u njemu. I Isus odgovori i reče: Kako je onda da židovi nisu verovali u Njega? Možda On nije učinio čuda pred njima? Andrej reče: Zar nisi čuo za čuda koja je On učinio pred njima? On je učinio da slepi vidi, hromi da hoda, gluhi da čuje, On je čistio gubave, On je promenio vodu u vino, i uzevši pet pogača i dve ribe, On je učinio da masa se nasloni na travu, i blagoslovivši, On dade im da jedu, i oni koji su jeli bilo ih je pet hiljada ljudi, i oni behu siti, i uzeše šta je preostalo u dvanaest košarica. I nakon svega što učini ove stvari oni mu nisu verovali.

I Isus odgovori i reče Andreju: Možda On je učinio ta čuda pred narodom, a ne pred prvosveštenicima, i zarad ovoga oni mu nisu verovali.

I Andrej odgovori i reče: Ne, brate, On ih je učinio također pred visokim sveštenicima, ne samo javno, već i tajno, i oni mu nisu verovali. Isus odgovori i reče: Koja su čuda koja je On učinio tajno? Otkrij ih meni. I Andrej odgovori i reče: O čovjeće, koji imaš duha radoznalosti, zašto me kušaš? I Isus odgovori i reče: Ja te ne kušam govorenjem ovoga, O učeniče Njega zvanoga Isus, ali moja duša se raduje i veliča, i ne samo moja, već i svaka duša koja čuje čuda Isusova,

I Andrija odgovori i treče. O dete, Gospod će ispuniti tvoju dušu sa radošću i svim dobrim, kao što si ti nagovorio mene da ti ispričam čuda koja naš Gospodin učini tajno.

Bilo je to dok smo mi, dvanaest apostola, išli sa našim Gospodom u hram neznabožaca, da On nam je učinio znanim neznanje đavola, da visoki sveštenici, dok su nas gledali kako slijedimo Isusa, rekoše nam, O jadnici, zašto hodate sa onim koji kaže, Ja sam Sin Božiji? Da li mislite reći da Bog ima sina? Koji od vas je ikad u ijedno vreme vidio Boga kako se udružio sa ženom? Nije li ovo sin Josifa drvodjelje, i njegova majka je Marija, i njegova braća Jakov i Simon? I kad mi čusmo te reči, naša srca behu okrenuta u slabost. I Isus, dajuči nam na znanje da naša srca su klonula, odvede nas u pusto mesto, i učini velika čuda pred nama, i pokaza nam svoje božanstvo. I mi govorismo prvosveštenicima, govoreći, Dođite i vi, i vidite: jer, vidite, On nas je uvjerio.

I visoki sveštenici kad su došli, odoše sa nama, i kad smo mi otišli u hram pagana, Isus pokaza nam nebo, da bi mi znali da li su stvari istinite ili ne. I tamo idaše zajedno sa nama trideset ljudi od naroda, i četiri visoka sveštenika. I Isus, pogledavši na desno i na levo hrama, vidje dve sfinge, na desno i na levo. I Isus je okrenuvši se nama, rekao, Pogledajte znak krsta, jer ovi su kao heruvim i serafim koji je u nebesima. Tad Isus, pogledavši na desno, gde je sfinga bila, reče joj, Ja ti kažem, ti sliko onoga što je u nebesima, koje ruke zanatlija su izradile, budi odvojena od svoga mesta, i dođi dole, i odgovori i osudi prvosveštenike, i pokaži im da li sam Bog ili čovek.

I odmah u to skoro vreme sfinga se ukloni sa svoga mesta, i poprimivši ljudski glas, reče, O glupi sinovi Izraela, ne samo da je zaslepljenost njihovih srca dovoljna za njih, već oni također žele da drugi budu slijepi kao oni, govoreći da Bog je čovjek,koji u početku oblikova čovjeka, i stavi svoj dah u sve, koji dade kretanje tim stvarima koje se ne kreću; On je koji je pozvao Abrahama, koji je volio njegovog sina Isaka, koji je vratio njegovog voljenog Jakova u njegovu zemlju, On je sudija živih i mrtvih, On je onaj koji pripravlja velike koristi za one koji ga slušaju, i priprema kaznu za one koji mu ne veruju. Ne obaziri se na to da sam idol s kojim se može rukovati, jer ja kažem vam, da sveta mjesta vaše sinagoge su bolja. Jer iako smo kamenje, sveštenici su nam dali samo ime božje, i oni sveštenici koji služe hramu čiste sebe, bojeći se demona, jer ako oni imaju odnos sa ženom, oni čiste se sedam dana, zarad njihova straha, tako da ne dolaze u hram zarad nas, zarad imena koje su dali nama, da smo mi bog. Ali vi, ako ste počinili preljubu, uzmite zakon Božiji, i idite u sinagogu Božju, i očistite se, i čitajte, i ne poštujete slavne riječi Boga. Zarad ovoga, Ja vam kažem, da svete stvari čiste vaše sinagoge, tako da one postaju crkve od Njegovog jedino rođenoga Sina. Sfinga rekavši ovako,presta govoriti.

I mi rekosmo prvosveštenicima, Sada je prikladno da vi verujete, jer čak kamenje vas osuđuje. I židovi odgovoriše i rekoše, Magijom ovo kamenje priča, i ne mislite li da je bog? Jer ako ste kušali šta je rečeno od kamenja, vi ste utvrdili njihovu obmanu. Jer gde je on našao Abrahama, ili gde ga je vidio? Jer Abraham je umro mnoge godine ranije, i kako ga on zna?

I Isus, okrenuvši se ponovo ka slici, reče joj, Jer ovi ne veruju da sam ja govorio sa Abrahamom, idi nazad u zemlju Kananita, i idi dalje do dvojne pećine u polju Mamre, gde telo Abrahama je, i plači van grobnice, govoreči, Abraham, Abraham, čije telo je u grobu, i čija duša je u raju, ovako govori On koji oblikova čovjeka, koji stvori vas od početka svojim prijateljem, Ustani, ti i tvoj sin Isak, i sin tvoga sina Jakov, i dođite u hram Jebusita, da mi osudimo prvosveštenike, kako bi oni znali da sam ja upoznat sa vama, i vi sa mnom. I kad sfinga je čula ove reči, odmah je hodala u prisustvu svih, i izašla u zemlju Kananita do polja Mamre, i plakala van grobnice, kao što je Bog zapovijedio njoj. I odmah dvanaest patrijarha izađe živo iz grobnice, i odgovori i reče joj, Kojemu od nas si poslan? I sfinga odgovori i reče, Ja sam poslana ka trojici patrijarha za svedočanstvo, ali uđite, i odmorite do vremena oživljenja. I čuvši, oni odoše u grobnicu i zaspaše. A tri praoca odoše sa sfingom ka Isusu, i osudiše visoke sveštenike. I Isus im reče, Idite u svoja mesta, i oni odoše. I on reče također liku, Idi u svoje mesto, i odmah ona ode i stade u svome mestu. I On učini također mnoga druga čuda, i oni mu nisu verovali, koja čuda, ako bih nabrajao, ne biste mogli nositi. I Isus odgovori i reče njemu: Ja mogu podnijeti, jer ja razumno slušam korisne riječi.

I kad je brod trebao da dođe blizu kopna, Isus pognu svoju glavu na jednoga od svojih anđela, i bi miran. A Andrej presta govoriti, i on također, nagnuvši svoju glavu na jednoga od svojih učenika, pade u san. I Isus reče svojim anđelima: Raširite svoje ruke pod njega, i odnesite Andriju i njegove učenike, i idite i stavite ih van grada ljudojeda, i položivši ih na zemlju, vratite se meni. I Anđeli učiniše kako Isus zapovijedi im, i anđeli se vratiše Isusu, i On ode u nebesa sa svojim anđelima.

I kad je bilo jutro, Andrej, probudivši se i pogledavši, nađe sebe kako sjedi na zemlji, i pogledavši, on vidje učenike kako spavaju na zemčji, i on probudi ih, i reče im: Ustanite, moja deco, i znajte veliko davanje nam se dogodilo, i naučite da Gospod je bio sa nama na brodu, i mi ga nismo poznali, jer On je preobrazio sebe kao da je kormilar broda, i ponizio sebe, i pojavio nam se kao čovek, kušajući nas. I Andrija, povrativši se, reče: Gospoadru, Ja prepoznajem Tvoje savršene reći, ali Ti nisi objavio sebe meni, i zarad ovoga ja te nisam poznao. I njegovi učitelji odgovoriše i rekoše mu: Oče Andrija, ne misli da mi znamo kad si ti pričao sa Njim u brodu, jer mi besmo otežali usljed najtežeg sna, i orlovi dođoše dole sa nebesa, i podigoše naše duše, i odneše ih tamo u raj nebeski, i mi videsmo velika čuda. Jer mi videsmo našega Gospodara Isusa kako sjedi na prijestolju slave, i sve anđele okolo Njega. Mi vidosmo također Abrahama, i Isaka, i Jakova, i sve svete, i David je veličao Njega sa pjesmom na svojoj harfi. I mi videsmo tamo tebe i dvanaest apostola kako stojite u prisustvu Gospoda Isusa Krista, i van vas dvanaest anđela okolo vas, i svaki anđeo je stajao iza svakoga od vas, i oni behu kao ti u izgledu. I mi čusmo Gospodina kako govori anđelima, Poslušajte apostole u svim stvarima kojegod oni vas pitaju. Ovo su stvari koje smo mi videli, oče Andrija, dok nas ti nisi probudio, i anđele, koji se pojaviše kao orlovi,dopnesoše naše duše u naša tela.

Tad Andrej ,čuvši, radovao se velikim veseljem da njegovi učenici su smatrali vrednim da vide ove čudesne stvari. I Andrej pogledao je u nebo, i rekao: Ja vi se, Gospode Isu Krste, jer ja znam da Ti nisi daleko od svojih sluga. Oprosti mi, Gospode, za ono što sam učinio, jer ja sam gledao te kao čoveka na brodu, i ja sam razgovarao sa Tobom kao sa čovekom. Sad potom, Gospode,objavi se meni u ovomu mjestu.

I kad Andrej je rekao ovo, Isus se pojavi njemu nalik na najljepše malo dijete. I Isus odgovori i reče: Pozdrav, naš Andreju! I Andrej, gledajući ga, poklonio mu se govoreći: Oprosti mi, Gospode Isu Krste, jer ja videh te kao čoveka na moru, i razgovarah sa Tobom. Šta je stoga, tamo, u čemu sa grešio, moj Gospode Isuse, a Ti nisi javio se meni na moru? I Isus odgovori i reče Andreju: Ti nisi grešio, već ja učinih to tebi jer si rekao, Ja ne mogu da idem u grad ljudojeda u tri dana, i ja sam pokazao ti  da ja mogu da učinim te stvari, i da se pojavim svakomu kako želim. Sad stoga ustani, idi u grad do Matije, i izvedi ga otamo iz zatvora, i sve strance koji su sa njim. Jer gle, ja ti pokazah, Andrija, šta moraš pretrpjeti prije nego ideš u grad. Da će pasti na tebe mučenja i uvrede, i rasuti tvoje telo na putevima i ulicama, i tvoja krv će teći do zemlje, ali oni neće moči da te usmrte, već izdrži, kao što si vidio da mene tuku, vređaju, i razapinju, jer tamo su ti koji su određeni da veruju u gradu tom. I rekavši ovo, Spasitelj ode u nebesa.

I Andrej ode u grad zajedno sa svojim učenicima, i nitko ga nije video. I kad on dođe do zatvora, on vide sedam čuvara kako stoje na vratima stražare, i on je molio unutar sebe, i oni padoše i nestahu, i on označi vrata sa znakom križa, i ona se otvoriše odjednom. I otišavši unutar sa svojim učenicima, on nađe Matiju kako sjedi i peva, i videći ga, on usta, i oni pozdraviše jedan drugog sa svetim poljupcem, i on reče Matiji: Brate, kako si se našao ovde? Jer još tri dana, i oni bi te izneli da budeš hrana za njih. Gde su velika čuda kojima si ti podučen, i čudesne stvari u koje smo verovali? I Matija reče njemu: Nisi li čuo da Gospodar je rekao, Ja ću poslati vas kao ovce usred vukova? Oni odmah dovedoše me u zatvor, i ja molih Gospšoda, i On mi reče, Ostani ovde dvadeset i sedam dana, Ja ću poslati ti Andreja, i on će te izvesti iz zatvora. I sad, vidi, došlo je kako je Gospodar rekao.

Tad Andrej, pogledavši, vidje tri čoveka koji su zatvoreni jeli travu goli, i on udari svoje grudi, i reče: Shvati, O Gospode, šta ljudi trpe, kako su oni učinili ih kao nerazumne životinje? I on reče Satani: Jao tebi, đavole, neprijatelju Božji, i tvojim anđelima, jer stranci ovde ti nisu ništa učinili, i kako si ti doneo na njih kaznu? Koliko dugo češ ratovati protiv ljudi? Ti si izveo Adama iz raja, i uzrokovao da bude pomešan sa sagrešenjem, i Gospodar je bio gnjevan, i izveo je potop tako da zbriše čovjeka. I opet si učinio svoj izgled u ovom gradu također, kako bi učinio da ovi ovde jedu ljude, da kraj njihov bude smrt i uništenje, misleći u sebi da Bog će zbrisati djelo svojih ruku. Nisi li čuo da je Bog rekao, Ja neću dovesti potop na zemlju? Ali ako tamo ima ikoje kazne pripravljene, to je zarad uzimanja osvete nad tobom.

Tad on ustane, i Andrej i Matija su molili, i nakon molitve Andrej položi svoje ruke na lica slijepaca koji behu u zatvoru, i odmah oni primiše vid. I opet on položi svoje ruke na njihova srca, i njihov um bi promenjen u ljudsko shvatanje. Potom Andrija odgovori im: Ustanite, i idite u niže delove grada, i naći ćete na putu veliko smokvino drvo, i sjedite pod smokvino drvo, i jedite njegova ploda, dokle ja ne dođem vam, ali ako odložite odlazak tamo, naći ćete izobilno hrane za sebe, jer plodova neće nestati sa smokve, već prema tome kako ćete jesti ono će davati više plodova, i hraniti vas, kao što je Gospodin rekao. I oni odgovoriše i rekoše Andreju: Idi s nama, O naš gospodaru, da možda zli ljudi ovoga grada opet nas vide, i zatvore nas, i nanesu veće i strašnije muke nego što su nam nanijeli. I Andrej odgovori i reče im: Idite, jer uistinu vam kažem, da kako idete, niti pas neće zalajati svojim jezikom protiv vas. I tamo bi u svemu dve stotine i sedamdeset ljudi i četrdeset i devet žena koje Andrej oslobodi iz zatvora. I ljudi odoše kako je blaženi Andrej rekao im; i on učini Matiju da ide zajedno sa učenicima van kroz istočna vrata grada. I Andrija zapovedi oblaku, i oblak uze Matiju i učenike Andrije, i oblak ih postavi dole na planinu gde Petar je naučavao, i oni ostaše pored njih. 

I Andrej izašavši iz zatvora, hodao je gradom, i videći bronzani stub, i kip na njemu, on dođe i sjede pored stuba dok nije vidio šta će se dogoditi. I dogodilo se da krvnici su otišli u zatvor da izvedu ljude za njihovu hranu, prema običaju, i oni nađoše vrata zatvora otvorena, i stražare koji su čuvali ih ležali su mrtvi na zemlji. I odmah oni odoše, i izvijestiše vladarima grada, govoreći: Našli smo zatvor otvoren, i ušavši unutar mi ne nađosmo nikoga, ali našli smo stražare kako leže mrtvi na zemlji. I vladari čuvši ovo, rekoše među sobom: Šta, onda, se dogodilo? Ne mislite reći da neke osobe su otišle u zatvor grada, i ubile čuvare, i uzele one koji su bili zatvoreni? I on govori krvnicima, govoreći: Idi u zatvor, i dovedi ljude koji su mrtvi, da pojedemo ih danas. I idimo sutra, i dovedimo zajedno sve starce grada, da bi oni bacali kocku na sebe, dok sedam kocki dođe, i ubijemo sedmoro svaki dan. I oni će biti nama za hranu dok ne izaberemo mlade ljude, i stavimo ih u brodove kao pomorce, da bi oni otišli do zemalja okolnih, i napali ih, i doveli neke ljude ovde, da bi oni bili za hranu nama.

I krvnici odoše u zatvor, i izvedoše sedmoro ljudikoji behu mrtvi, i tamo bi peć izgrađena usred grada, i tamo položiše u peć veliki otvor u kojem ubijaše ljude, i njihova krv je tekla dole u korito, i oni su izvodili krv i pili je. I oni dovedoše ljude,i stavivši ih u korito. I kad krvnici behu podizali njihove ruke protiv njih, Andrej začu glas, kako govori: Pogledaj, Andrej,šta se dešava u ovome gradu. I Andrija vidje, i molio je Gospoda, govoreći: Gospodine Isuse Hriste, koji si odredio da ja dođem u ovaj grad, ne trpi ove u ovome gradu da čine mnoga zla, već daj da noževi ispadnu im iz ruku zlobnika. I odmah noževi zlih padoše, i njihove ruke behu pretvorene u kamen. I vladari, videvši šta se dogodilo,plakaše, govoreći: Teško nama, jer ovde su čarobnjaci koji su ušli u zatvor, i izveli ljude; jer gle, oni su začarali ove također. Šta onda da radimo? Idemo sad, i sakupimo se zajedno starci u gradu, videći da smo gladni.

I oni odoše i sakupiše ih zajedno, i nađoše dve stotine i sedamnaest i oni dovedoše ih do vladara, i učiniše da bacaju kocku, i ona pade na sedam staraca. I jedan od tih uzetih žrebom odgovori i reče službenicima: Ja molim vas, ja imam sina, uzmite njega, u ubijte njega umjesto mene, a mene pustite. I službenici odgovoriše i rekoše mu: Mi ne možemo uzeti tvoga sina, ukoliko ga ne dovedemo prvo našim nadređenim. I oficiri odoše i rekoše vladarima. I vladari odgovoriše i rekoše oficirima: Ako nam da svoga sina umjesto sebe, pustite ga. I oficiri odoše i rekoše starcu. I starac odgovori i reče im: Ja imam također kćer zajedno sa sinom, uzmite njih, i ubijte ih, samo pustite mene. I on da svoju decu oficirima, da ga oni ubiju. I deca plakaše jedno drugom, i moliše oficire, govoreći: Mi molimo da nas ne ubijete, mi smo mali, dajte da narastemo, i tako nas ubijte. Jer bio je običaj u tome gradu, i oni nisu sahranjivali njihove mrtve, već su ih jeli. Ali oficiri nisu slušali decu, niti se sažalili na njih, već odvedoše ih do korita plačući i moleći.

I dogodilo se,dok su oni vodili ih da ih ubiju, da Andrija,je gledajući šta se dogodilo,zaplakao,pogledao je u nebesa i rekao: Gospode Isuse Hriste, kao što si čuo me u slučaju mrtvih ljudi, i nisi ih pretrpio da budu pojedeni, tako sad čuj me, da krvnici ne nanose smrt na ovu decu, već da ispuste noževe iz ruku krvnika. I odmah noževi behu ispali iz ruku krvnika. I kad se ovo dogodi, krvnici, vidjevši šta se dogodilo,behu se veoma bojali. A Andrej, videći šta se dogodilo, veličao je Gospodara jer On je poslušao ga u svakome delu.

A vladari, vidjevši šta se dogodilo, plakaše veoma, govoreći: Jao nama! Šta da radimo? I gle, đavo se pojavio u obliku starca, i počeo je da govori isred svih: Jao vama! Jer vi umirete, ne imajući hrane, šta mogu ovce i goveda učiniti za vas? Oni neće biti dovoljni vama. Ali ustani, i potraži ovde za jednim koji je došao u grad, stranac zvan Andrej, i ubij ga, jer ako nećete, on vam neće dozvoliti da vršite ovu praksu više, jer on je koji je pustio ljude iz zatvora. Zasigurno čovjek je u ovome gradu, i vi ga niste vidjeli. Sad, stoga, ustanite i potražite ga, kako biste nadalje mogli sakupljati svoju hranu.

I Andrej vidje đavola,kako je on govorio mnoštvu, ali đavo nije video blaženoga Andreja. Tad Andrija odgovori đavolu, i reče: O Belial najđavolskiji, koji je neprijatelj svakoga stvorenja, ali moj Gospod Isus Hrist će odvesti te u bezdan. A đavo, čuvši ovo, reče: Ja čujem tvoj glas uistinu, i ja znam tvoj glas, ali gde ti stojiš ja ne znam. I Andrej odgovori i reče đavolu: Zašto, onda, si zvan Amael? Nije li jer ti si slijep, ne videći sve svete? I đavo, čuvši ovo, reče građanima: Pogledajte okolo za onim koji govori meni, jer on je čovjek. I građani, trčavši u različitim pravcima, zatvoriše vrata grada, i potražiše blagoslovenoga, i ne videše ga. Tad Gospod pokaza sebe Andreju, i reče mu; Andrija, ustani i pokaži im se, kako bi oni vidjeli moju moč, i nemoč đavola koji radi u njima.

I Andrej usta, i reče u prisustvu svih: Evo, Ja sam Andrej koga tražite. I mnoštvo potrča na njega, i uhvatiše ga, govoreći: Šta si nam učinio, mi čemo također učiniti tebi. I oni razmišljahu među sobom, govoreći: Kojoj smrću ćemo ga ubiti? I oni rekoše jedan drugomu: Ako mu skinemo glavu, njegova smrt nije mučenje, i ako ga spalimo, on neće biti nam za hranu. Jednomu od njih, đavo je ušao u njega, odgovori i reče mnoštvu: Kao što je on učinio nama, hajde tako da učinimo njemu. Ustanimo, i svežimo uže oko njegova vrata, i vucimo ga kroz sve ulice i puteve grada, i kad bude mrtav, mi čemo podeliti njegovo telo. I oni učiniše kao što im je rekao, i privezavši uže oko njegova vrata, oni su ga vukli ulicama i putevima grada, a tijelo blaženog Andreja prionulo je za zemlju, i njegova krv je tekla zemljom kao voda. I kad bi veče oni baciše ga u zatvor, vezavši njegove ruke iza njega, a on je bio u teškim bolovima.

I ujutro oni izvedoše ga, i privezavši uže oko njegova vrata, oni su ga vukli okolo, i opet njegovo telo prionu uz zemlju, i njegova krv je tekla. I blagosloveni je plakao i molio, govoreći: Ne zaboravi me, moj Gospodine Isuse Hriste, jer ja znam da Ti nisi daleko od svojih sluga. I dok je on tako molio, đavo je hodao iza njega, i rekao mnoštvu: Udarite ga po ustima, da ne može da govori.

I kad bi večer oni odvedoše ga opet u zatvor, vezajući njegove ruke iza njega, i ostaviše ga do jutra ponovo. I đavo uzevši sa sobom sedam demona koje blaženi je istjerao iz okolnih zemalja, i otišavši u zatvor, oni stadoše prema njemu, želeći da ga ubiju. I demoni su odgovorili i rekli Andriji: Sada si dopao u naše ruke, gde je tvoja slava i tvoja uzvišenost, da si podigao sebe protiv nas, i obeščastio nas, i rekao naša dela ljudima u svakom mjestu i zemlji, i učinio si naše radnje i naše hramove da postanu pusti, kako žrtve ne bi bile dovođene njima? Zarad ovog, mi čemo te ubiti, kao tvog učitelja zvanog Isus, i Jovana koga Herod obezglavi.

I oni stadoše pred Andreja, želeći da ga ubiju, i videvši pečat na njegovom čelu koji Gospod dade mu, oni behu uplašeni, i nisu dolazili k njemu, već pobjegoše. I đavo reče njima: Zašto ste pobegli od njega, moja deco, i niste ga ubili? A demoni odgovoriše i rekoše đavolu: Mi ne možemo ubiti ga, ubi ga ako možeš, jer mi znasmo njega prije nego što je došao u nevolju svog poniženja. Jedan od demona odgovori i reče: Mi ne možemo ubiti ga, ali hajde da ga ismijavamo u nevolji njegova poniženja. I demoni dođoše i stadoše pred njim, i izrugivahu mu se. I blaženi čuvši, plakao je, i dođe k njemu glas govoreći: Andrej, zašto plačeš? I bio je to đavolji glas promenjen. I Andrej odgovori i reče: Plačem jer Bog mi je zapovijedio, govoreći, Budi strpljiv prema njima. A đavo reče: Ako možeš učiniti išta, učini. A Andrija odgovori i reče: Za ovo je, znači, da činite te stvari meni? Ali nedaj Bože da ne poslušam zapovijest Gospodara, jer ako Gospodin me zaduži u ovome gradu, Ja ču kazniti te kako zaslužuješ. I čuvši ovo, oni utekoše.

I kad je bilo jutro oni izvedoše ga ponovo, i pričvrstivši kanap oko njegova vrata, oni ga vukoše, i opet njegovo telo je vuklo se po zemlji, i njegova krv je tekla na zemlju kao voda. I blaženi, kako je bio vučen , je plakao, govoreći: Gospodaru Isuse Kriste, ne budi nezadovoljan sa mnom, jer Ti znaš, Gospode, koji đavo je nanesen na mene, zajedno sa njegovim demonima. Ova mučenja su dovoljna, moj Gospodine, jer, pogledaj, Ja sam vučen već tri dana. Ali sjeti se, Gospode, da si Ti bio tri sata na križu, i plakao ka Ocu, Moj Oče, zašto si me napustio? Gde su Tvoje riječi, Gospodaru, koje Ti si izgovorio nama, utvrđujući nas, kada smo hodali sa Tobom, govorio si nam, Neće vam faliti dlaka sa glave? Vidi, onda, Gospode, šta je postalo od moga tela, i kose moje glave. Tad Isus reče Andriji: O naš Andrija, nebesa i zemlja će proći, ali moje riječi neće proči. Okreni se, Andrej, i vidi tvoje meso što je opalo, i tvoju kosu, šta je postalo od njih. I Andrija se okrene, i vidje veliko drveće kako raste, noseći plodove, i on uzveliča Boga.

I kad bi večer oni uzeše ga ponovo, i baciše u zatvor, vežući njegove ruke iza njega, i on je bio neizmerno iscrpljen. I kad ljudi grada rekoše među sobom: Možda on umre po noći, i ne nađemo ga živa sledeći dan, jer on je onemoćao, i telo mu je potrošeno.

I Gospodar se pojavi u zatvoru, i pruživši Njegovu ruku, reče Andriji: Daj mi svoju ruku, i ustani ceo. I Andrej, gledajući Gospodina Isusa,dade mu svoju ruku, i usta ceo. I padne dole, i pokloni se Njemu, i reče: Ja ti zahvaljujem, moj Gospode Isuse Kriste, da si brzo ozdravio me. I Andrej, pogledavši na sredinu zatvora, vidje stub koji stoji, i na stubu je stajao gipsani kip. I Andrej otišavši do statue, raširi svoje ruke sedam puta, i reče stubu, i kipu na njemu: Boj se znaka krsta, kojeg se nebesa i zemlja boji, i neka kip na stubu iznese mnogo vode iz njegovih usta, dok svi koji su u gradu ne budu kažnjeni. I ne reci, ja sam kamen, nisam vredan da veličam Gospodara, jer Gospodar je oblikovao nas od zemlje, ali ti si čist, jer od tebe On dade tablice zakona. Kad blaženi Andrija je rekao ovo, odmah kip je izbacio iu usta vodu u izobilju, kao iz kanala. I voda je stajala visoko na zemlji, i bila je neizmerno oštra, jeduči meso ljudi.

I kad je bilo jutro, ljudi iz grada videše, i počeše da beže, govoreći u sebi: Jao nama! Jer mi sada umiremo. I voda je ubijala njihovu stoku i njihovu decu, i oni počeše da beže iz grada. Tad je Andrija molio, govoreći: Gospode Isuse Hriste, u komu ja sam se nadao da ovo čudo dođe na grad, ne zaboravi me, već pošalji Mihaila Tvoga arhanđela u oblaku vatre, i budi zid okolo grada, da nitko ne utekne vatri. I odmah oblak vatre dođe dole i okruži grad kao zid, i voda je bila visoko do vrata onim ljudima, i jela ih je neizmerno. I oni plakahu, govoreći, Jao nama! Za sve ove stvari su došle na nas zarad stranca koji je u zatvoru. Hajdemo i oslobodimo ga, da možda ne umremo.

I oni odoše, plačući glasno: Bože stranaca, uzmi od nas ovu vodu. I apostol je znao da su oni u velikoj nevolji, i reče gipsanom kipu: Zaustavi vodu, jer oni su se pokajali. I ja kažem ti, da ako građani ovoga grada veruju, Ja ću izgraditi crkvu, i staviti te u nju, jer si mi učinio službu. I statua presta teći, i nije više iznašala vodu. I ljudi grada, dolazeći do vrata zatvora, plakaše, govoreći: Imaj milosti na nas, Bože stranaca, i ne učini nam prema našemu nevjerovanju, i prema onomu što smo učinili ovome čovjeka, već uzmi od nas ovu vodu. I Andrej izađe iz zatvora, i voda je išla ovim putem i od nogu blaženoga Andreja. Potom sve mnoštvo videći ih, plakaše: Imaj milosti na nas.

I starac došavši koji dade svoju decu da oni budu ubijeni namesto njega, molio je kod nogu blagosvovenoga Andrije, govoreći: Imaj milosti na mene. I sveti Andrej odgovori i reče starcu: Ja se čudim kako ti kažeš, Imaj milosti na mene, jer ti nisi imao milosti na svoju decu, već dao si da ih ubiju umjesto tebe. Zato ja kažem ti, U koji čas ova voda ode, u bezdan češ otići, sa svojih četrnaest krvnika koji su ubijali ljude svaki dan. I on dođe do mjesta korita, gde su uobičajavali da ubijaju ljude. I blagosloveni, pogledavši u nebesa, molio je pred mnoštvom, i zemlja bi otvorena, i proguta vodu, zajedno sa starcem. On bi odnesen u pakao, sa krvnicima. I ljudi, vidjevši šta se dogodilo, bili su neizmerno se plašili, i počeli su da govore: Jao nama jer ovaj čovjek je od Boga, i sad on će ubiti nas zarad nevolja koje smo mu mi učinili. Jer vidi, šta je on rekao krvnicima i starcu ih je snašlo. Sad, zato, on će zapovjediti vatri, i ona će nas spaliti. I Andrej, čuvši, reče im: Ne bojte se, deco, jer ja neću poslati ove također u Pakao, već ovi su otišli, da bi vi vjerovali u našega Gospoda Isusa Krista.

Tad sveti Andrija naredi da budu dovedeni svi koji su umrli u vodi. I oni nisu mogli da ih dovedu, jer je umrlo veliko mnoštvo ljudi, i žena, i dece, i stoka.

I Andrej je molio, i oni oživješe. I nakon ovih stvari oni nacrtaše plan crkve, i on uzrokova da crkva bude izgrađena. I on ih je krstio, i dao im je naredbe našega Gospoda Isusa Krista, govoreći im: Stanite do ovih, kako bi mogli znati tajne našega Gospodina Isusa Hrista. I oni svi moliše njega: Mi te molimo, ostani sa nama nekoliko dana, da bi mi bili ispunjeni tvojim izvorom, jer smo novoposađeni. I on nije se povinovao njihovom zahtevu, već reče im: Prvo ću ići mojim učenicima. I deca su išla potom, plačući i moleći, sa ljudima, i oni posipahu pepeo na njihove glave. I on nije pristajao sa njima, već reče: Ja ću ići mojim učenicima, i nakon toga ponovo ću doći vama. I on ode svojim putem.

I Gospod Isus Hrist došavši, bijući kao lijepo malo dijete, srete Andriju, i reče: Andrej, zašto si otišao i ostavio ih bez ploda, i nisi imao sažaljenja na decu koja su išla za tobom, i ljude koji su te molili, Ostani sa nama nekoliko dana? Jer plač njihov i tuga je došla do neba. Sad zato vrati se, i idi u grad, i ostani tamo sedam dana, dok ja ne utvrdim njihove duše u vjeri, i tad češ ići dalje u zemlju barbara, ti i tvoji učenici. I nakon odlaska u ovaj grad, ti češ proglasiti moje Evanđelje, i dovesti ljude koji su u bezbanu. I učiniti češ šta ti zapovedam.

Potom Andrej okrene se i ode u grad, govoreći: Ja Ti zahvaljujem, moj Gospodaru Isuse Kriste, koji želiš da spaseš svaku dušu, što mi nisi dozvolio da izađem iz ovoga grada u mojoj ljutnji. I kada je došao u grad, oni, videći ga, radovahu se neizmernim radovanjem. I on je ostao tamo sedam dana, učeći i utvrđujući ih u Gospodu Isusu Kristu. I sedam dana nakon što se napunilo, dogodilo se, dok je blaženi Andrej izlazio, svi dođoše zajedno njemu, od deteta do staraca, i poslaše ga na put, govoreći: Jedan je Bog, Bog Andrejev, i jedan Gospodin Isus Hrist, koji sam čini čuda, komu je slava i sila zauvek. Amen.

 

Prevod iz:

https://www.newadvent.org/fathers/0820.htm

 

Dela Andrije i Matije (Mateja)

 

Dela Andrije i Matije (Mateja)

 

Dugo je smatrano da je ovo deo iz starih Dela Andrejevih, ali Flamionovo izučavanje te knjige je konačno razjasnilo da nema mjesta za ovu priču u tim Delima, i da naša priča je rani deo toga što zovemo Egipatskim krugom: to je priča o čudu bez učenjačke svrhe.

 

Tekst

1 U to vreme svi apostoli se sakupiše zajedno i podeliše zemlje među sobom, bacajući kocku. I palo je na Matiju da ide u zemlju ljudoždera. A ljudi toga grada nisu jeli hleb niti pili vino, već su jeli meso i pili krv ljudi, i svakog stranca koji bi došao tamo oni bi uzeli, i izvadili mu oči, i dali mu magično piće koje bi oduzimalo im razum. 2 Tako kad Matija stiže prema njimu bi tako ponašano, ali piće nije imalo efekta na njega, i on je ostao moleći se za pomoć u zatvoru. 3 I svetlo dođe i glas: Matija, moj ljubljeni, primi vid. I on je vidio. I glas je nastavio: Ja te neću zaboraviti, prebivaj dvadeset i sedam dana, i ja ću poslati Andreja da te izbavi i ostale. I Spasitelj ode u nebo. Matija osta pevajući hvale, kad krvnici dođoše po žrtvu, on je držao oči zatvorene. Oni dođoše i pogledaše na etiketu na njegovoj ruci i rekoše: Tri dana još i mi čemo ga ubiti. Jer svaka žrtva je imala oznaku uz ruku da pokaže datum kad njegovih trideset dana treba biti ispunjeno.

4 Kad dvadeset sedam dana prođe, Gospod se pojavi Andreju u zemlji gde je on propovedao i reče: Za tri dana Matija će biti ubijen od ljudoždera, idi i izbavi ga.' Kako je moguće za mene da stignem tamo u vreme' Rano sutra idi do obale i naći češ brod.' I on ostavi ga. 5 Oni odoše, Andrej i njegovi učenici, i nađoše malen čamac i tri čovjeka. Kormilar bi Gospod, a druga dvoje anđeli. Andrej je upitao gde idu. 'U zemlju ljudojeda.' 'Ja ću ići tamo također'. Svaki čovek izbegava to mesto, zašto češ ići' 'Imam zadatak da učinim, i ako možeš, uzmi nas.' On reče: 'Dođi na palubu.' 6 Andrija reče: 'Moram ti reći mi nemamo novaca niti namirnica.' 'Kako onda putujete' 'Naš Gospodar nam je zabranio da uzimamo novac i namirnice. Ako češ nam učiniti ljubaznost, reci nam, ako ne, mi čemo gledati za drugim brodom.' 'Ako su ovo tvoje odredbe, dođi na palubu i dobro došao, Ja uistinu želim da imam učenika Isusovogna mome brodu.' Tako oni krenuše. 7 Isus je naredio da tri pogače budu donesene i Andrej pozva svoje učenike da uzmu, ali oni nisu mogli da mu odgovore, jer behu uznemireni morem. Tako Andrija objasni kormilaru, i on ponudi da ih iskrca na obalu, ali oni odbijaše da napuste Andriju. 8 Isus reče: Reci svojim učenicima neka od čuda koja Gospodar učini, da ih ohrabriš, jer mi idemo da isplovimo, i oni učiniše, i Isus je upravljao. I Andrej reče učenicima o utišavanju oluje, i molio je u sebi da bi oni mogli odspavati, i oni odspavaše. 9 Andrej reče Isusu: Reci mi svoj zanat, šesnaest godinaja plovim morem, i ovo je sedamnaesta, nikad nisam vidio takvo kormilarenje, brod je kao na kopnu. Isus reče: Ja, također, sam često plovio morem i bio u opasnosti, ali jer ti si učenik Isusov, more te zna i mirno je. Andrej je hvalio Boga što je sreo takvoga čovjeka. 10 Isus reče: Reci mi zašto su Židovi nisu verovali tvome Gospodaru. Andrej je izbrojao čuda, još, on učini, Židovi nisu verovali. 'Možda on nije učinio te znakove pred njihovim prvosveštenicima' 11 'Da, učinio je, i otvoreno i tajno, i oni mu nisu verovali.' Koji behu znakovi on je učinio potajno ' ' O čovjeće sa duhom ispitivanja, zašto me kušaš tako ' ' Ja ne kušam te već moja duša se raduje da čuje njegova čudesna dela.' ' Ja ti kažem, onda. 12 Jednom kad nas dvanaest odosmo sa Gospodinom u neznabožački hram da bi pokazao nam neznanje đavola, visoki sveštenici vidješe nas i rekoše: Zašto slijedite ovoga čovjeka koji kaže da je Sin Božiji, nije li Božji sin Josifov i Marijin sin, i njegova braća su Jakov i Simon i naša srca behu klonula. I Isus je vidio, i uze nas ustranu u divljinu i učini močne znakove i ojača našu veru. I mi rekosmo sveštenicima: Dođite i vidite, jer on nas je uvjeravao.

13 'I sveštenici dođoše do neznabožačkog hrama,i Isus pokaza nam oblik nebesa,''da bi mi znali da li je istinit ili ne.'' Trideset ljudi od naroda i četiri sveštenika su bili sa nama. Na desno i levo od hrama Isus je video dve sfinge izrezane, i okrene se nama i reče: Gledajte oblik nebesa: ovi su kao heruvim i serafim u nebesima. I on reče sfingi na desno: Tvoj izgled je kao nebesa, učinjeno od zanatlija, siđi dole i uvjeri ove sveštenike da li sam ja Bog ili čovjek. 14 Ono dođe dole i progovori i reče: O glupi sinovi Izraela. Ovo je Bog koji napravi čovjeka...Ne recite mi da sam ja kameni lik, bolji su hramovi nego vaša sinagoga. Naši sveštenici čiste sebe sedam dana od žena, i ne prilaze hramu a vi dođoste pravo od onečišćenja. Hramovi će ukinuti vaše sinagoge, i postati crkve jedinorođenoga Sina Božijjeg. 15 Sveštenici rekoše: Ono priča od magije: Idite u pećinu Mambre i pozovite Abrahama, recite mu da ustane sa Isakom i Jakovom i dođe do hramova Jevusejana da uvjeri sveštenike. On ode i pozva, i dvanaest patrijarha ustaše i dođoše. 'Kojemu od nas si poslao'' ''Ne tebi, već ka tri patrijarha, idi nazad i odmaraj.'' Oni odoše, i tri praoca dođoše i uvjeriše sveštenike. Isus reče im da se vrate, i posla sfingu nazad na njeno mesto. Ali sveštenici nisu verovali. I mnoga druga čuda on učini.

16 Isus videći da su blizu zemlje, nasloni svoju glavu na jednoga od anđela i presta govoriti Andreju, i Andrija ode spavati. Tad Isus naloži anđelima da uzmu ljude i polože ih van grada kanibala i vrate, i tad oni odoše u nebo.

17 Andrej usta i pogleda okolo sebe i shvati šta se dogodilo i podiže svoje učenike. Oni mu rekoše svoj san, orlovi dođoše i nosiše ih u raj, i oni videše Gospoda na njegovom prijestolju, i anđele, i tri patrijarha i David kako pjeva, ''i vi dvanaest apostola i dvanaest anđela do vas, koje Gospod učini da slušaju te u svemu.

18 Andrej se radovao i molio Gospodina da mu pokaže sebe i Isus se pojavio u obliku lijepoga djeteta. Andrija je zatražio oproštaj za svoje ponašanje na brodu. Isus ga je umirio i rekao mu koja iskušenja ga čekaju u gradu, i ohrabrio ga da ih izdrži, i ode. 19 Oni uđoše u grad, neviđeni, i odoše u zatvor. Sedam stražara pade mrtvo njegovom molitvom, na znak križa vrata se otvoriše. On nađe Matiju i oni pozdraviše jedan drugog. 20 Andrija pogleda na žrtve, koji behu goli i jedoše travu i udari svoje grudi i prekori đavola. Koliko dugo si ti ratovao sa ljudima i učinio da Adam bude izbačen iz raja, ti si uzrokovao njegov kruh koji je bio na stolu da bude pretvoren u kamenje. Opet, ti si ušao u misli anđela i učinio da se uprljaju sa ženama i učinio njihove divlje sinove divovima da proždiru ljude na zemlji, i tako Bog je poslao potop...21 Tad oni oboje moliše, i oni položiše njihove ruke na zatvorenike i povratiše njihov vid prvo i potom njihova osjetila, i Andrej reče im da izađu iz grada i ostanu ispod smokvinog drveta i čekaju ga, tamo je bilo 270 ljudi i 49 žena. I Andrej zapovedi oblaku, i ono uze Matiju i učenike i braću do planine gde Petar je učio i tamo oni ostaše.

22 Andrej je izašao i hodao gradom, i sjeo je dole uz bronzani stub sa statuom na njemu, da vidi šta će se dogoditi. Krvnici dođoše i nađoše zatvor prazan i stražare mrtve, i javiše vladarima. Oni rekoše: Idi u donesi sedam mrtvaca za nas da jedemo danas, i sakupite se sutra, starci, i bacati čemo kocku za sedmoro dnevno i jesti ih, dok ne mognemo opremiti brodove i poslati da sakupimo ljude za jelo. I oni doniješe sedam leševa, bila je peć usred grada i velika kaca za krv, oni staviše ljude u kacu. Glas dođe: Andrija, pogledaj ovo. Andrej je molio, i mačevi ljudi su pali i njihove ruke postaše kamene. Vladari plakaše: Ima čarobnjak u gradu, idite i sakupite starješine, jer mi smo gladni. 23 Oni nađoše 215, i kocka bi bačena za 7. Jedan od ovih reče: Uzmite mog mladog sina i ubijte ga umjesto mene. Oni tražiše dopuštenje vladara, i bi dato, i starac reče: Ja imam kćer, uzmite nju također, i poštedite me. Tako djeca behu dovedena do kace moleći za njihove živote, ali nije bilo milosti. Andrej je molio, i opet mačevi padoše i ruku ljudi, i bilo je mnogo buke. 24 Potom dođe đavao u obliku starca i reče: Jao vama, vi čete svi umreti od gladi, ali tražite sad i gledajte za strancem zvanim Andrija, on je uzrok vaše nevolje. Andrej je gledao na đavola, ali đavo ga nije mogao videti. I Andrej reče: O Beliar, moj gospodar će te poniziti u bezdan. Đavo reče:Ja čujem tvoj glas i znam, ali gde stojiš ne vidim. Andrej reče: Nisi li ti zvan Amael jer ti si slijep. Đavo reče: Pogledaj za čovjekom koji mi govori, jer on je. I oni zatvoriše vrata i gledahu svukud, ali ga nisu mogli naći. Gospod se pojavi i reče Andriji: Pokaži se njima. 25 On usta i reča Ja sam Andrija koga tražite. I oni potrčaše i uzeše ga, i razmatraše kako da ga ubiju: ako mu odsiječemo glavu, neće ga boljeti dovoljno; hajde da stavimo uže oko njegova vrata i vučemo ga ulicama svaki dan dok ne umre, i podelimo njegovo telo i pojedemo. Oni učiniše tako, i njegovo telo bi potrgano i njegova krv je tekla, i oni baciše ga u zatvor sa rukama vezanim iza njega. 26 I tako učiniše sledeći dan, i on plaka Gospodu, i đavo reče narodu da udare njegova usta kako ne bi govorio, i oni svezaše njegove ruke iza njega i ostaviše ga u zatvoru. Đavo uze sedam drugih đavola, koje Andrija je izbacio iz mesta susednih (ovo izgleda kao poveznica ka starijim Delima), i oni dođoše Andreju, i đavo reče: Sada čemo te ubiti kao tvoga gospodara koga je Herod ubio. 27  on reče: Sad moja deco, ubijte ga. Ali oni videše pečat na njegovom čelu i behu se uplašili, i rekoše:Ubij ga ti, jer mi ne možemo. I jedan od njih reče: Ako ga ne možemo ubiti, hajde da ga ismijavamo, i oni stadoše pred njega i ismijavaše ga bespomoćnog i on je plakao. I glas đavolji prikriven reče: Zašto plačeš. Andrej reče: Zarad Gospodnje riječi: Imaj strpljenja s njima, drugačije bih vam pokazao!...Ali ako me je Gospod posjetio u ovomu gradu, ja ću kazniti vas kako zaslužujete. I oni pobegoše. 28 Sledeći dan ljudi su ga vukli ponovo, i on je plakao ka Gospodu, ovde su tvoje riječi, Kosa tvoje glave neće stradati gle, moje tijelo je potrgano od mene I glas reče na hebrejskom: Moje riječi neće proći, pogledaj iza sebe. I on vidje veliko plodonosno drveće kako raste gde njegovo telo i krv je pala. I oni uzeše ga nazad u zatvor, i rekoše: Možda on umre sutra. 29 I Gospod dođe i uze njegovu ruku i on usta ceo. I u zatvoru je bio stub, i na njemu kip. Andrej ode do njega i raširi svoje ruke sedam puta i reče: Boj se znaka krsta, i neka ovaj kip pustivodu kao potop. I ne reci, ja sam samo kamen jer Bog nas učini od zemlje, ali vi ste čisti, i stoga Bog je dao svom narodu zakon na kamenim tablicama. I kip pusti vodu iz svojih usta kao iz kanala, i bila je gorka i nagrizala je ljudsko meso. 30 Ujutro sav narod poče da bježi. Voda je ubila njihovu stoku i njihovu decu. Andrej reče: Neka Mihail ogradi grad vatrom. I oblak vatre dođe i okruži ga, i oni nisu mogli uteći. Voda dođe do njihovih vratova i proguta njihova tela. Oni plakaše i tugovaše dok on vidje da je njihov duh slomljen, i reče gipsanom kipu da prestane. I Andrija izađe iz zatvora, i voda se delila pred njim, i ljudi moliše za milost. 31 Starac koji je dao svoju decu dođe i molio je. Ali Andrija reče: Čudim se tebi, ti i četrnaest krvnika čete biti progutani i videtimesta mučenja i mira. I on ode daleko do velike kace, i molio se, i zemlja se otvori i proguta vodu i starca i krvnike. I svi se bojahu jako, ali on utješi ih. 32 Tad on im reče da dovedu sve koji su ubijeni vodom, ali bilo ih je previše, te je on molio i oživio ih. Potom je izveo plan crkve i krstio ih i dao im je Gospodnje zapovijedi. I oni moliše ga da ostane sa njima za malo, ali on je odbio govoreći Ja moram ići do mojih učenika, i on ode i oni plakahu tužno. 33 I Isus se pojavio u obliku lijepoga djeteta i prekorio ga što ih ostavlja, i reče mu da ostane sedam dana, i tad da ide sa svojim učenicima u zemlju varavara, i potom vrati i izvede ljude iz bezdana. I on se vrati i oni se radovahu uveliko.

(Vidi Dela Petra i Andrije za završetak priče)