Evanđelje po Nikodemu, ili Djela Pilatova

 

Evanđelje po Nikodemu, ili Djela Pilatova

 

Sječanja na našega Gospodina Isusa Hrista učinjena u vreme Pontijusa Pilata

 

Uvod

 

(Odsutan u nekim rukopisima I verzijama)

 

Ja Ananija (Eneja Kopt., Emaus Lat.), Zaštitnik, pretorijanskog staleža, učen u zakonu, sam od božanskih spisa prepoznao našega Gospoda Isusa Hrista i prišao njemu vjerom i bijah ubrojen u vrijedne svetoga krštenja: i ja istražih sječanja koja su bila i doba u vremenu našega gospoda Isusa Hrista, kojeg su židovi položili sa Pontijusom Pilatom, i nađoh sječanja u hebrejskom (pisma), i dobrom voljom Božijom ja prevedoh ih u Grčka (slova) zarad znanja svih onih koji zovu ime našega Gospoda Isusa Hrista: u vladavini našega Gospodara Flavija Teodozija, u sedamnaestoj godini, i Flavija Valentina šestog, u devetoj indiciji (period od 15 g u rimu) (greška: Lat. Ima osamnaesta godina Teodosiusa, kad Velentin je proglasio Augusta, t.j a.d. 425)

Svi vi zato koji čitate ovo i prevodite (ili umnažate) u druge knjige, sjetite me se i molite za mene da Bog bude milostiv meni i milostiv prema mojim grehovima koje sam zgrešio protiv Njega.

Mir neka je onima koji čitaju i koji čuju ove stvari i njihovim slugama. Amen.

U petnaestoj (al. Devetnaestoj) godini uprave Tiberija Cezara, vladara Rimljana i Heroda,kralja Galileje, u devetnaestoj godini njegove vladavine, na osmi Kalende Aprila, koji je 25 mart, u savjetu Rufusa i Rubelia, u četvrtoj godini dve stotine i druge Olipmiade, Josif koji je Kajafa je bio sveštenik židova:

Ovo su bile stvari koje nakon krsta i muke od Gospodara Nikodema su zabilježene i date prvosvešteniku i ostalim židovima: i isti Nikodem stavi ih u hebrejski (slova).

 

I

1 Glavni sveštenici i pisari se sakupiše u savjetu,čak Ana i Kajafa i Some (Sene, Suma) i Dotaim (Dotael, Dates, Datam) i Gamaliel, Juda, Levi i Neftalim, Aleksander i Jair i ostali židovi, i dođoše Pilatu optužujući Isusa za mnoga dela, govoreći: Mi znamo ovoga čoveka, da je on sin Josifa drvodjelje, rođen od Marije, i on kaže da je on Sin Božiji i kralj, štaviše on onečišćuje subote i hoće da uništi zakone otaca.

Pilat reče: A koje su stvari koje on čini, i koje će uništiti zakon?

Židovi rekoše: Mi imamo zakon da ne liječimo ijednoga čovjeka u subotu, a ovaj čovjek od svojih zlih dela izlečio je hromog i pognutog, i uzetog i slepog, i ukočenog, nijemog i one koji behu obuzeti, na subotnji dan!

Pilat reče im: Kojim zlim delima?

Oni mu rekoše: On je vrač, i sa Belzebubom princom đavola on izbacuje demone, i oni su mu podložni.

Pilat im reče: To nije izbacivanje duhova nečistim duhom, već od boga Asklepiusa.

2 Židovi rekoše Pilatu: Mi molimo te velikodušno da on se pojavi pred tvojom sudskom stolicom i bude čuje, A Pilat pozva ih sebi i reče: Reci mi, kako mogu ja koji sam upravitelj ispitati kralja? Oni mu rekoše: Mi ne kažemo da je on kralj, već on sam to kaže za sebe.

I Pilat pozva izaslanika (kurir) i reče mu: Neka Isus bude doveden ovde, ali nježno. I izaslanik ode, i kad je vidio Isusa on mu se poklonio i uzeo maramu koja je bila na njegovoj ruci i raširio je na zemlju i rekao mu: Gospode, hodi ovuda i uđi, jer upravitelj te zove. I kad židovi videše šta je glasnik uradio, oni plakaše protiv Pilata govoreći: Zašto ga nisi pozvao po glasniku da uđe, već po izaslaniku? Jer izaslanik kad ga je video poklonio mu se i raširio svoju maramu na zemlju i učinio je da on hoda po njoj kao kralj!

3   Tad Pilat pozva izaslanika i reče mu: Zašto si uradio to, i raširio svoju maramu na zemlju i učinio da Isus prođe njome? Izaslanik reče njemu: Gospodaru upravitelju, kad si me poslao u Jerusalem ka Aleksandru, Ja videh Isusa kako sjedi na magarcu, i deca hebreja držala su grane u njihovim rukama i plakala, i drugi su širili svoju odeći ispod njega, govoreći: Spasi sad, ti koji si u visinama, blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje.

4 Židovi su plakali i rekli izaslaniku: Deca hebreja plaču u hebrejskom: kako ti činiš to na grčkom? Izaslanik reče im: Pitao sam jednoga židova i rekao: Šta je da oni plaču na hebrejskom? I on protumači to meni.

Pilat reče njemu: I kako su plakali na hebrejskom? Židovi mu govoraše: Hosana membrome barouhama adonai.  Pilat im reče: A Hosana i ostalo, kako se tumači? Židovi mu rekoše: Spasi sad, ti koji si u visini, blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje. Pilat im reče: Ako vi sami nosite svedočanstvo riječi koje su izgovorene od dece, gde je izaslanik pogrešio? I oni su ćutali.

Upravitelj reće izaslaniku: Idi pravo i dovedi ga na način koji želiš. I izaslanik ode i učini kao na prethodni način i reče Isusu: Gospode, uđi, upravitelj te zove.

5 I kad Isus uđe, i zastavnici su držali zastave, slike (biste) zastava poklonile su se i učinile poštovanje ka Isusu. I kadsu židovi videli držanje zastava, kako su se poklonili se i učinili poslušnost Isusu, oni su plakali iznad mere protiv zastavnika. Ali Pilat reče židovima: Ne čudite li se da slike su se pognule i učinile uvažavanje Isusa. Židovi rekoše Pilatu: Mi vidimo kako su zastavnici se pokonili i učinili poštovanje ka njemu. I upravitelj je pozvao zastavnike i rekao im: Zašto ste učinili tako? Oni rekoše Pilatu: Mi smo Grci i sluge hramova, i kako bi mi učinili mu poslušnost? Jer uistinu, dok smo držali slike one se pokloniše same i učiniše uvažavanje njega.

6. Tad reče Pilat upraviteljima sinagoge i starješinama naroda: Izaberite sposobne i jake ljude i neka drže ambleme, i da vidimo hoće li se pokloniti. A starješine Židova uzeše dvanaest ljudi jakih i sposobnih i učiniše ih da drže zastave po šestorica, i behu postavljeni pred sudsku stolicu upravitelja, i Pilat reče izaslaniku: Izvedi ih iz sudske dvorane (pretorijuma) i dovedi ga unutar ponovo na način koji želiš. I Isus izađe iz sudnice, on i izaslanik. I Pilat pozva sebi njih koji su ranije držali slike i reče im: Ja sam se zakleo sigurnošću Cezara da ako amblemi se ne pognu kad Isus uđe, ja ću odsjeći vaše glave.

I upravitelj zapovedi Isusu da uđe drugi put. I izaslanik učini po prijašnjem načinu i zamoli Isusa mnogo da bi on hodao po njegovoj marami, i on je hodao na njoj i ušao. I kad je ušao, amblemi su se pognuli opet i učinili poštovanje ka Isusu.

 

II

1 Kad Pilat vidje to on se bojao, i gledao da ustane sa sudske stolice. I dok je još mislio da ustane, njegova žena posla po njega, govoreći: Ne imaj ništa sa ovim pravednim čovekom, jer sam pretrpjela mnoge stvari zarad njega nočas. I Pilat pozva k njemu sve židove, i reče im: Znate li da moja žena se boji Boga i čini radije običaje židova, sa vama? Oni mu rekoše: Da, znamo. Pilat im reče: Evo, moja žena posla k meni, govoreći: Ne imaj ništa da činiš sa tim pravednim čovekom: jer sam pretrpjela mnoge stvari zbog njega nočas. Ali židovi odgovoriše i rekoše Pilatu: Nismo li ti rekli da je on čarobnjak? Evo, on je poslao viziju sna tvojoj ženi.

2 I Pilat pozva Isusa sebi i reče mu: Šta je da ove stvari svedoče protiv tebe? Ne govoriš li ništa? A Isus reče: Da nisu imali moči ne bi govorili ništa; jer svaki čovek ima moči nad svojim ustima, da priča dobro ili zlo: oni će se pobrinuti za to.

3 Starješine židova odgovoriše i rekoše Isusu: Šta ćemo vidjeti? Prvo, ti si rođen iz bluda, drugo, to tvoje rođenje u Vitlejemu je uzrok pokolja dece; treće, da tvoj otac Josif i tvoja majka Marija su pobegli u Egipat jer nisu imali hrabrosti pred ljudima.

4 Tad reče neki od njih koji su stajali, pobožni ljudi od Židova: Mi nismo rekli da je on došao od bluda, već znamo da je Josif bio zaručen sa Marijom, i on nije nio rođen iz bluda. Pilat reče tim židovima koji rekoše da je došao iz bluda: Ovo vaše govorenje nije istinito jer oni su bili supružnici, kao što kažu oni iz vašeg naroda. Ana i Kajafa rekoše Pilatu: Celo mnoštvo nas plače da je on rođen od bluda, i nama se ne veruje: ali ti su prozeliti (obraćenici) i njegovi učenici. I Pilat pozva Anu i Kajafu k sebi i reče im: Šta su prozeliti? Oni mu rekoše: Oni su deca rođena od grka, i sad oni postaju židovi. Tad rekoše oni za koje rekoh on nije rođen od bluda, čak Lazar, Asterije, Antonije, Jakov, Amnej, Zeno, Samuel, Isak, Finej, Krispus, Agripa i Juda: Mi nismo rođeni prozeliti (nismo grci, Kopt.), već smo djeca židova i mi govorimo istinu, jer uistinu bili smo prisutni na zarukama Josifa i Marije.

5 I Pilat pozva k sebi tih dvanaest ljudi koji su rekli da on nije rođen iz bluda, i reče im: Preklinjem vas sigurnošću Cezarovom, jesu li ove stvari istinite koje ste rekli, da on nije rođen iz bluda? Oni rekoše Pilatu: Mi imamo zakon da se ne zaklinjemo, jer je grijeh: Ali nek se zakunu sigurnošću Cezara da nije kako smo rekli, i biti ćemo krivi za smrt. Pilat reče Ani i Kajafi: Ne odgovarate ništa na ove stvari? Ana i Kajafa rekoše Pilatu: Tih dvanaestero ljudi veruju što kažu da on nije rođen iz bluda, ali celo mnoštvo nas jauče da je rođen iz bluda, i da je čarobnjak, i kaže da je on Sin Božji i kralj, i mi ne verujemo.

6 I Pilat zapovedi celomu mnoštvu da izađe, ostavljajući dvanaestoro ljudi koji kažu da on nije rođen iz bluda i on zapovedi Isusu da stoji postrani: i Pilat im reče: Zarad čega oni žele da ga osude na smrt? Oni rekoše Pilatu: Oni su ljubomorni, jer on liječi na subotu. Pilat reče: Za dobro delo oni žele da ga stave na smrt? Oni mu rekoše: Da.

 

III

1 I Pilat je bio ispunjen gnjevom i ode van sudnice i reče im: Zovem Sunce za svedoka da ne nalazim grijeha u ovome čovjeku. Židovi odgovoriše i rekoše upravitelju: Ako ovaj čovjek nije zločinac mi ga ne bismo isporučili tebi. I Pilat reče: Uzmite ga i sudite mu prema svome zakonu. Židovi rekoše Pilatu: Nije zakonito za nas da ubijemo ijednoga čovjeka. Pilat reče: Je li vam Bog zabranio da ubijete, i dopustio meni?

2 Pilat ode opet u sudnicu i pozva Isusa odvojeno i reče mu: Jesi li ti kralj židova? Isus odgovori i reče Pilatu: Kažeš li ovo od sebe, ili drugi su ti rekli za mene? Pilat odgovori Isusu: Jesam li i ja židov? Tvoj vlastiti narod i prvosveštenik su te isporučili meni: šta si učinio? Isus odgovori: Moje kraljevstvo nije od ovoga svijeta, jer da je moje kraljevstvo od ovoga svijeta, moje sluge bi se borile da ne budem predat židovima, ali sad moje kraljevstvo nije odavde. Pilat mu reče: Jesi li ti kralj, onda? Isus odgovori mu: Ti kažeš da sam ja kralj: zarad ovog ja sam rođen i došao, da svaki koji je od istine će čuti moj glas. Pilat mu reče: Šta je istina? Isus reče mu: Istina je od neba. Pilat reče: Zar nema istine na zemlji? Isus reče Pilatu: Ti vidiš kako oni koji govore istinu su suđeni od onih koji imaju vlast na zemlji.

 

IV

1 I Pilat ostavi Isusa u sudnici i ode do židova i reče im: Ja ne nalazim krivice na njemu. Židovi mu rekoše: Ovaj čovjek kaže: Ja mogu da uništim ovaj hram i u tri dana da ga podignem. Pilat reče: Koji hram? Židovi rekoše: Taj koji je Solomon gradio četrdeset i šest godina ali koji ovaj čovjek kaže on će uništiti i izgraditi u tri dana. Pilat im reče: Ja sam nedužan od krvi ovoga pravedna čovjeka: vitite vi. Židovi rekoše: Njegova krv neka je na nas i na našu decu.

2 OI Pilat pozva starešine i sveštenike i Levite k njemu i reče im tajno: Ne činite tako: jer nema ništa vrijedno u smrti od koje ste ga optužili, jer vaša optužba je u pogledu liječenja i skrnavljenja subote. Starješine i sveštenici i Leviti rekoše: Ako čovjek bogohuli protiv Cezara, je li vrijedno smrti ili ne? Pilat reče: Zaslužuje smrt. Židovi rekoše Pilatu: Ako čovjek zaslužuje smrt ako huli protiv Cezara, ovaj čovjek je hulio protiv Boga.

3 Tad upravitelj zapovedi svim židovima da izađu iz sudnice, i on pozva Isusa sebi i reče mu: Šta da radim s tobom? Isus reče Pilatu: Čini kako ti je dato. Pilat reče: Kako kako je dato? Isus reče: Mojsije i proroci su predskazali u pogledu moje smrti i ponovnog podizanja. Sad židovi pitaše potajno i čuše, i oni rekoše Pilatu: Šta trebaš ti čuti više o ovom bogohuljenju? Pilat reče židovima: Ako je ovo riječ bogohuljenja, uzmite ga za ovo bogohuljenje, i dovedite ga u svoju sinagogu i sudite mu prema svom zakonu. Židovi rekoše Pilatu: Sadržano je u tvom zakonu, da ako čovjek sagriješi protiv čovjeka, on je vrijedan da primi četrdeset udaraca za jedan: ali onaj koji huli protiv Boga, da treba biti kamenovan.

4 Pilat reče njima: Uzmite ga i osvetite sebe na njemu na način koji hočete. Židovi rekoše Pilatu: Mi hočemo da on bude razapet. Pilat reče: On ne zaslužuje da bude razapet.

5 A upravitelj je gledao okolo na mnoštvo židova koji su stajali, on je vidio da su mnogi židovi plakali, i reče: Ne želi svo mnoštvo da on bude stavljen na smrt. Starješine od židova rekoše: Do sada celo mnoštvo nas je došlo ovamo, kako bi on bio osuđen na smrt. Pilat reče Isusu: Zbog čega treba on da umre? Židovi rekoše: Jer je nazvao sebe Sinom Božjim, i kraljem.

 

V

1Ali izvjesni čovjek, Nikodem, židov, dođe i stade pred upravitelja i reče: Ja molim te, dobri (pobožni) gospodaru, dozvoli mi da izgovorim par riječi. Pilat reče: Govori. Nikodem reče: Ja rekoh starješinama i sveštenicima i Levitima i celom mnoštvu Židova u sinagogi: Zašto se borite sa ovim čovekom? Ovaj čovjek učini mnoga i čudesna dela, koja nijedan čovjek nije učinio, niti će učiniti: ostavite ga ma miru i ne izmišljajte nikakva zla protiv njega: ako znakovi koje on čini su od Boga, oni će stajati, ali ako su od ljudi, oni će doći do nule. Jer uistinu Mojsije, kad je bio poslan od Boga u Egipat učini mnoge znakove, koje Bog zapovedi mu da učini pred Faraonom, kraljem Egipta; i tamo bio je izvesan čovjek sluga faraonov, Janes i Jambres, oni također učiniše znakove ne malo, njih koje Mojsije učini, i egipćani su držali ih bogovima, čak Janes i Jambres, i ako znakovi koje su oni učinili nisu od Boga, oni će propasti i oni koji su verovali u njih. A sad pusti ovoga čovjeka neka ide, jer on nije vredan smrti.

2 Židovi rekoše Nikodemu: Ti si postao njegov učenik i ti pričaš na njegovu korist. Nikodem reče im: Je li upravitelj također posato njegov učenik, da on priča na njegovu korist? Nije li Cezar postavio ga na ovaj položaj? I židovi su bili bijesni i škripali zubima protiv Nikodima. Pilat im reče: Zašto škripite vašim zubima protiv njega, kada ste čuli istinu? Židovi rekoše Nikodemu: Neka primiš njegovu istinu i njegov udio. Nikodem reče: Amen, Amen: neka je primim kako ste rekli.

 

VI

1Sad jedan od židova dođe napred i molio je upravitelja da progovori riječ. Upravitelj reče: Ako želiš reči išta, pričaj. I židov reče: Trideset i osam godina ja ležim na krevetu u trpljenju bolova, i na dolazak Isusa mnogi koji behu uzeti i položili svoje različite bolesti behu izlečeni od njega, i isvesni (verni)mladi ljudi se sažališe na mene i odvedoše me sa mojim krevetom i dovedoše me njemu: i kad Isus me vidje imao je samilosti, i reče riječ meni: Uzmi tvoj krevet i hodaj. I ja uzeh moj krevet i hodah. Židovi rekoše Pilatu: Pitaj ga koji dan je bio kad je bio izlečen? Onaj koji je bio izlečen reče: U subotu. Židovi rekoše: Nismo li ti mi tako rekli, da na subotu on liječi i izbacuje djavole?

2I drugi židov dođe napred i reče: Ja bijah rođen slep: Ja čuh riječi ali ne videh lice čovjeka: i kako je Isus prolazio ja plakah glasno: Imaj milosti na mene, O sine Davidov. I on uze milosti ka meni i stavi svoje ruke na moje oči i primih vid odmah. I drugi židov dođe i reče: Ja bijah pognut i učini me pravim sa rečju. I drugi reče: Ja bijah gubav, i on izleči me rečju.

 

VII

I izvesna žena zvana Bernis (Beronis Kopt., Veronika Lat.) plačući izdaleka reče: Ja imah tečenje krvi i dodirnuh ga njegovu odeću, i tečenje moje krvi se zaustavi koje sam imala dvanaest godina. Židovi rekoše: Mi imamo zakon da žena ne dolazi da daje svedočanstvo.

 

VIII

I neki drugi, mnoštvo ljudi i žena plakaše, govoreći: Ovaj čovek je prorok i đavoli su mu podložni. Pilat im reče ovako: Đavoli su podređeni njemu: Zbog čeka nisu vaši učitelji također potčinjeni njemu? Oni rekoše Pilatu: Mi ne znamo. Drugi također rekoše: On je podigao Lazara kad je bio mrtav iz njegove grobnice nakon četiri dana. I upravitelj se bojao i reče mnoštvu židova: Zašto prolivate nedužnu krv?

 

IX                                                                                                    

1 I on pozva k sebi Nikodima i onih dvanaest ljudi koji rekoše da on nije rođen od bluda, i reće im: Šta da radim, jer ustaje pobuna među narodom? Oni mu rekoše: Mi ne znamo, neka oni vide. Opet Pilat pozva svo mnoštvo židova i reče: Vi znate da vi imate običaj da na praznik beskvasnih hlebova ja treba da otpustim vam zatvorenika. Sad imate zatvorenika pod presudom u zatvoru, ubicu. Baraba po imenu, i onaj Isus koji također stoji pred vama, u kojem ja ne nađoh krivicu: Koga vi hoćete da vam ja pustim? A oni plakaše: Varavu. Pilat reče: Šta da radim onda sa Isusom koji se zove Hrist? Židovi rekoše: Neka on bude razapet. Ali izvjesni od židova odgovoriše: Ti nisi prijatelj Cezara ako pustiš ovog čoveka; jer on zove sebe Sin Božiji i kralj: ti češ zato imati njega za kralja, a ne Cezara.

2 I Pilat bi ljut i reče židovima: Vaš narod je uvijek buntovan i vi se bunite protiv svojih dobročinitelja. Židovi rekoše: Protiv kojih dobročinitelja? Pilat reče: Prema onomu što sam čuo, vaš Bog izvede vas iz Egipta i iz teških okova, i vodio vas je kroz more kao po suhoj zemlji, i u divljini on je hranio vas sa manom i davao vam prepelice, ja dadoh vam vodu da pijete iz stijene, i dadoh vam zakon. I u svim ovim stvarima vi ste izazivali vašega Boga domljutnje, i tražili lijevano tele, i ljutili vašega Boga i on je tražio da vas ubije: i Mojsije učini moljenje za vas i vi niste stavljeni na smrt. I sad vi optužujete mene da ja mrzim kralja (imperatora)

3 I on usta sa sudske stolice i traži da izađe. I židovi su plakali, govoreći: Mi znamo našeg kralja, baš Cezara a ne Isusa. Jer uistinu mudraci su donijeli darove sa istoka njemu kao kralju, i kad Herod je čuo od mudraca da kralj treba biti rođen, on je tražio da ga ubije, a kad njegov otac Josif je znao to, on ga uze i njegovu majku i oni pobegoše u Egipat. I kad Herod čuo je to on je uništio decu hebreja koja behu rođena u Betlehemu.

4 I kad Pilat ču ove reći on se plašio. I Pilat utiša mnoštvo, jer su plakali još, i reče im: Tako, onda, ovo je onaj koga Herod je tražio? Židovi rekoše: Da, ovo je on. I Pilat uze vode i opra svoje ruke pred suncem, govoreći: Ja sam nadužan od krvi ovog pravedog čovjeka: Vi pazite se. Opet židovi plakaše: Njegova krv neka je na nas i na našu decu.

5 Tad Pilat zapovedi veo da bude donesen pred sudsku stolicu gde on je sedeo, i reče Isusu: Tvoj narod te osuđuje da si kralj: stoga sam odlučio da ti budeš prvi bičevan po zakonu pobožnih imperatora (careva), i potom obješen na krst u vrtu gde si uzet, i neka Dismas i Gestas dva zločinca budu razapeti sa tobom.

 

X

1 I Isus ode iz sudnice i dva zločinca s njim. I kad su došli do mjesta oni svukoše ga od njegove odeće i opasaše mu lanenu odeću i staviše krunu od trnja oko njegove glave: tako isto oni obesiše dva zločinca. Ali Isus reče: Oče oprosti im, jer oni ne znaju šta rade. I vojnici razdeliše njegovu odeću među sobom.

I ljudi su stajali gledajući na njega, i prvosveštenik i vladari sa njima ismijavaše ga, govoreći: On je spasao druge neka spase sebe: ako je on sin Božiji (neka siđe dole sa krsta). I vojnici također ismijavaše ga, dolazeći i prinoseći mu sirće sa žući, i oni rekoše: Ako si ti kralj jevreja, spasi sebe.

I Pilat nakon presude zapovedi njegova optužba da bude napisana na slovima grčkim, latinskim i hebrejski prema govorenju židova: da on je Kralj Jevreja.

2 I jedan od zločinaca koji behu obešeni (po imenu Gestas) reče njemu, govoreći: Ako si ti Hrist, spasi sebe, i nas. Ali Dismas je odgovorio prekorevši ga, govoreći: Zar se ti uopšte ne bojiš Boga, videći ti si u istoj optužbi? I mi uistinu pravedno, jer smo primili prema nagradi za naša dela, ali ovaj čovek nije učinio ništa loše. I on reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, u tvome kraljevstvu. I Isus reče mu: Uistinu, zaista, kažem ti, danas češ biti sa mnom u raju.

 

XI

1 I bilo je oko šestoga časa, bila je tama nada zemljom do devetog časa, jer sunce je bilo pomračeno, i veo hrama bi poderan nadvoje po sredini. I Isus pozva glasno i reče: Oče, baddach ephkid rouel, što se tumači: U tvoje ruke ja predajem moj duh. I rekavši tako on preda duh. I kad centurion vidje šta bi, on uzveliča Boga, govoreći: Ovaj čovek je pravednik. I svo mnoštvo koji su došli videti, kad su videli šta je bilo udariše svoje grudi i vratiše se.

2 Ali centurion (stotnik) izvesti upravitelju stvari koje se dogodiše, i kad upravitelj i njegova žena čuše, oni behu bolno uznemireni i nisu jeli ni pili taj dan. I Pilat posla po židove i reče im: Jeste li videli šta se dogodilo? A oni rekoše: Bila je pomračina sunca po uobičajenom slijedu.

3 I njegovi poznanici stajali su podaleko, i žene koje dođoše sa njim iz Galileje, držeći ove stvari. A neki čovek zvan Josif, koji je bio savjetnik grada Arimateje, koji također sam je gledao za kraljevstvom Božjim ovaj čovjek ode Pilatu i molio je za tijelo Isusovo. I on uze ga dole i umota ga u čistu lanenu odeću i položi ga u klesanu grobnicu gde nije nikad čovek položen.

 

XII

1 Kad su židovi čuli da je Josif molio za tijelo Isusovo, oni tražiše njega i dvanaest ljudi koji su govorili da Isus nije rođen od preljuba, i za Nikodema i mnoge druge koji su izašli pred Pilata i objavili njegova dobra dela. Ali svi oni sakriše se, i Nikodem je jedini viđen od njih, jer on je bio vladar Židova. I Nikodem im reče: Kako ste došli u sinagogu? Židovi mu rekoše: Kako si ti došao u sinagogu? Jer ti si savezu s njim, i njegov dio će biti s tobom u životu koji dolazi. Nikodem reče: Amin, Amin. Isto tako Josif također dođe i reče im: Šta je da ste uznemireni protiv mene, za to što sam molio za telo Isusa? Evo ja sam ga položio u moju novu grobnicu, umotavši ga sa čistim lanom, i ja kotrljah kamen preko vrata pećine. A vi niste činili dobro sa pravednikom, vi se niste pokajali kad ste ga razapeli, već ste ga proboli kopljem.

Ali židovi uzeše Josifa i zapovediše mu da postavi stražu do prvog dana sedmice, i oni mu rekoše: Znaj da vrijeme nam ne dopušta da činimo išta protiv tebe, jer subota je svanula, ali znaj da nečeš steći sahranu, već mi čemo dati tvoje tijelo pticama nebeskim. Josif reče njima: Ovo je riječ Golijata hvalisavog koji je vrijeđao živoga Boga i svetoga Davida. Jer Bog reče po proroku: Osveta je moja, i ja ću nadoknaditi, kaže Gospodar. I sad, evo, jedan koji je bio neobrezan, ali obrezan u srcu, uze vode i opra svoje ruke prije sunca, govoreći: Ja sam nevin od krvi ove pravedne osobe: vi vidite (pazite). I vi odgovoriste Pilatu i rekoste: Njegova krv neka je na nas i na našu decu. I sad ja se bojim da gnjev Gospodarev dođe na vas i na vašu decu, kao što ste rekli. Ali kad židovi čuše ove reči oni klonuše gorko u duši, i uhvatiše Josifa, i odvedoše ga i zatvoriše u kući gde nema prozora, i čuvari behu namešteni na vratima: i oni zapečatiše vrata mjesta gde Josif je bio zatvoren.

2 I u subotnji dan vladari sinagoge i sveštenici i leviti napraviše naredbu da svi ljudi treba da se pojave u sinagogi u prvi dan sedmice. I svi od mnoštva ustaše rano i uzeše savjet u sinagogi kojom smrću će ga ubiti. I kad savjet bi namešten oni zapovediše mu da bude doveden sa velikom sramotom. I kad oni su otvorili vrata oni ga nisu našli. I sav narod bio je pokraj i čudio se, jer su našli pečate zatvorene, i Kajafa je imao ključ. I oni nisu smjeli više da polože ruke na one koji su govorili na dobro Isusa pred Pilatom.

 

XIII

1 I dok su oni još sjedili u sinagogi i čudili se zarad Josifa, dođe neki od stražara koje židovi pitaše Pilata da čuvaju grobnicu Isusa da možda njegovi učenici ne dođu i ukradu ga. I oni govoriše i rekoše svojim vladarima sinagoge i sveštenicima i levitima ono što je bilo: kako je tamo bio velik zemljotres, i mi videsmo anđela kako silazi sa nebesa, i od odkotrlja kamen iz otvora pećine, i sjede na njega. I on je sijao kao snijeg i kao munje, i mi smo bili teško se bojali i ležali kao mrtvi. I mi čusmo glas anđela kako priča sa ženom koja je čekala kod grobnice: Ne plaši se, jer znam da tražiš Isusa koji je razapet. On nije ovde, on je ustao, kako on reče. Dođi, vidi mjesto gde je Gospodin ležao, i idi brzo i reci njegovim učenicima da je on ustao iz mrtvih i da je u Galileji.

2 Židovi rekoše: Sa kojom ženom je govorio? Stražari rekoše: Mi ne znamo tko su bile. Židovi rekoše: U koji čas je bilo to? Stražari rekoše: U ponoć. Židovi rekoše: A zašto niste uhvatili žene? Oni od straže rekoše: Mi bismo kao mrtvaci od straha, i gledali smo da ne vidimo svetlo dana, kako onda da ih uzmemo? Židovi rekoše: Tako živ bio Gospod, mi vam ne verujemo. Tad stražari rekoše židovima: Toliko mnogo znakova ste bvideli u tom čoveku, i niste verovali, kako onda da verujete nama? Uistinu mi se zaklinjemo pravo 'kako Gospod živi',  jer on živi ustinu. Opet stražari rekoše: Mi smo čuli da ste vi zatvorili njega koji je molio tijelo od Isusa, i da ste zapečatili vrata, i kad ste otvorili niste ga našli. Dajte stoga vi Josifa i mi čemo vam dati Isusa. Židovi rekoše: Josif je otišao u svoju vlastitu zemlju. Stražari rekoše židovima: Isus je također ustao, kao što smo čuli od anđela, i on je u Galileji.

3 I kad su židovi čuli ove stvari oni su bili veoma se bojali, govoreći: Pazite da ovaj izveštaj ne bude čujen i mnogi ljudi posegnu za Isusom. I židovi se savetovaše i dadoše mnogo novca i dadoše ga vojnicima, govoreći: Recite vi: dok smo spavali njegovi učenici došli su po noći i ukrali ga. I ako ovo dođe do upravitelja da čuje mi čemo ga nagovoriti i osigurati vas. I oni uzeše novac i učiniše kako su bili upućeni. ( I ovo njihovo govorenje je objavljeno p  reko među mnogim ljudima, Lat.)

 

XIV

1 A neki sveštenik zvan Finej i Adas učitelj i Agej (Ogija Kopt., Egije lat.) levit dođe iz Galileje u Jersalim i reče vladarima sinagoge i sveštenicima i levitima, govoreći: Mi vidjesmo Isusa i njegove učenike kako sjede na planini koja se zove Mamlih (Mambre ili Maileh lat., Mabreh Kopt.), i on reče svojim učenicima: Idite u ceo svijet i propovijedajte svakomu biću (celom stvorenju): on koji veruje i kršten će biti spašen, ali onaj koji ne veruje će biti osuđen. ( I ovi znaci će biti na onima koji veruju: U moje ime oni će izbacivati đavole, oni će pričati sa novim jezicima, gaziti će na zmije, i ako popiju ikoju mrtvu stvar neće ih povrediti; oni će polagati ruke na bolesne i oni će se oporavljati.) I dok je Isus još govorio svojim učenicima mi videsmo ga kako biva uzet u nebesa.

2 Starešine i sveštenici i leviti rekoše: Daj slavu Bogu Izraela i priznaj mu: jeste li uistinu (ili da ste) čuli i videli te stvari koje na govorite? Oni koji im rekoše govoriše: Tako Gospod Bog naših otaca Abrahama, Isaka i Jakova živi, mi smo čuli ove stvari i videli ga kako biva uzet u nebesa. Starešine i sveštenici i leviti rekoše njima: Došli ste zbog ovog cilja da biste nam rekli, ili ste došli ste izvršiti svoje zavjete Bogu? I oni rekoše: da izvršimo naše zavjete Bogu. Starešine i prvosveštenik i leviti rekoše im: Ako ste došli da izvršite svoje zavjete Bogu, u koju svrhu je ova prazna priča koju ste brbljali pred svim ljudima? Finej sveštenik i Ada učitelj i Agej levit rekoše vladarima sinagoge i sveštenicima i levitima: Ako su ove reči koje ste izgovorili i vidjeli grijeh, evo, mi smo pred vama: učinite nam kako izgleda u vašim očima. I oni uzeše knjigu zakona i preklinjaše ih da oni više ne kažu nijednom čovjeku te riječi: i dadoše im da jedu i da piju, i staviše ih van grada: štaviše dadoše im novac, i trojicu da idu s njima, i oni otpraviše ih njihovim putem do Galileje, i oni odoše u miru.

3 Kad ovo troje ljudi behu otišli u Galileju, prvosveštenik i upravitelji sinagoge i starješine sakupiše se zajedno u sinagogi, i zatvoriše vrata, i plakahu veoma tužno,govoreći: Šta je ovaj znak koji se dogodio u Izraelu? A Anas i Kajafa rekoše: Zašto ste zabrinuti? Zašto plačete? Ne znate li da njegovi učenici su dali mnogo zlata onima koji su čuvali grobnicu i kazaše im da kažu da anđeo je sišao i otkotrljao kamen sa vrata grobnice? Ali sveštenici i starješine rekoše: Neka bude tako, da njegovi učenici su ukrali telo, ali kako je njegova duša ušla u njegovo telo, i kako da je on u Galileji? Ali nisu mogli odgovoriti ove stvari, i teško na kraju rekoše: Nije zakonito za nas da verujemo u neobrezane (Lat. (i Kopt., i Arm.): Treba li da verujemo vojnicima, da je anđeo sišao sa nebesa i otkotrljao kamen sa vrata grobnice? Ali uistinu njegovi učenici dadoše...grobnicu. Znate li vi da nije zakonito za židove da veruju ijednu riječ neobrezanim, znajuči da oni su primili mnoga dobra od nas pričavši kako smo im rekli.)

 

XV

I Nikodem ustane i stade pred savjet, govoreći: Vi kažete dobro. Ne znate li, O narode Gospodnji, da ljudi koji su došli iz Galileje, da se oni boje Boga i da su ljudi od suštine, mrze lakomost (laž, Lat.), ljudi mira? I oni su vam rekli sa zakletvom, govoreći: Vi vidosmo Isusa na planini Mamilh sa njegovim učenicima i da ih je on učio sve stvari koje ste vi čuli od njih, i , rekoše oni, mi vidosmo ga uzetog u nebo. I nijedan čovek nije pitao ih na koji način je uznesen. Jer kao knjiga svetog pisma koja je naučila da Ilija je također uzet u nebesa, a Elisej je plakao glasno, i Ilija je bacio čupavi ogrtač na Eliseja, i Elisej baci ogrtač na Jordan i pređe preko i ode u Jerihon. I sinovi proroka ga sretoše i rekoše: Eliseju, gde je tvoj gospodar Ilija? A on reče da je on uzet u nebo. A oni rekoše Eliseju: Nije li duh uhvatio ga i bacio ga na jednu od planina? Ali hajde da uzmemo naše sluge sa nama i potražimo ga. I oni su nagovorili Eliseja i on ode s njima, i oni su ga tražili tri dana i nisu ga našli, i oni su znali da je on uzet. A sad poslušaj me, i hajde da pošaljemo na sve obale (al. Planine) Izraela i vidimo dali Hrist nije uznesen duhom i bačen na jednu od ovih planina. I ovaj govor zadovolji ih sve: i oni poslaše na sve strane (planine, Lat.) i tražiše Isusa i ne nađoše ga. Ali našli su Josifa iz Arimateje, i nijedan čovjek nije smio položiti ruke na njega.

2 I oni rekoše starešinama i sveštenicima i levitima, govoreći: Mi smo išli kroz sve izraelske obale, i nismo našli Isusa, ali Josifa mi nađosmo u Arimeteji. I kad oni čuše za Josifa oni se radovaše i dadoše slavu Bogu Izraela. I upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti uzeše savet kako bi se sastali sa Josifom, i oni uzeše komad papira i napisaše Josifu ove riječi:

Neka je mir tebi . Mi znamo da smo grešili protiv Boga i protiv tebe, i mi smo molili Boga Izraela da ti budeš udostojen da dođeš kod tvojih otaca i svojoj deci (Lat. Ali ti si molio Boga Izraela, i on te izručio van naših ruku. Sad stoga potvrdi, &c.) jer mi smo svi u nevolji, jer smo otvorili vrata i ne nađosmo te, i mi znamo da smo mi namislili zle misli protiv tebe, ali Gospod pomože ti. I Gospod sam učini nedjelotvornim (razasu) naš naum protiv tebe, O oče Josif, ti koji si častan među narodom.

3 I oni izabraše iz celog Izraela sedam ljudi koji su bili prijatelji Josifa, koje Josif također sam ubroji svojim prijateljima, i upravitelje sinagoge i sveštenike i levite i rekoše im: Vidite, ako on primi našu poslanicu i pročita je, znajte da će doći sa vama nama, ali ako ne pročita, znajte da je uznemiren s nama, i pozdravite ga mirom i vratite nam se. I oni blagosloviše ljude i pustiše ih da idu.

I ljudi dođoše Josifu u učiniše mu uvažavanje, i rekoše mu: Mir s tobom. I on reče: Mir vama i svom narodu Izraela. I oni dadoše mu knjigu poslanice, i Josif je primi i pročita i zagrli (poljubi) poslanicu i blagoslovi Boga i reče: Blagosloven je Gospod Bog, koji je otkupio Izrael od prolijevanja nedužne krvi, i blagosloven je Gospod, koji posla svoga anđela i zakloni me pod svoja krila. (i on poljubi ih) i postavi stol pred njih, i oni jedoše i piše i ležahu tamo.

4 I oni ustaše rano i moliše, i Josif osedla svoju magaricu i ode sa ljudima, i dođoše u sveti grad, Jerusalem. I svi ljudi dođoše da sretnu Josifa i plakahu: Mir neka je tvome ulasku. I on reče svemu narodu: Mir vama, i sav narod ga ljubio. I ljudi su molili sa Josifom, i oni behu zapanjeni na pogled njega.

I Nikodim primio ga je u svoju kuću i učini veliku gozbu, i pozva Annu i Kajafu i starešine i sveštenike i levite u svoju kuću. I oni učiniše sretnim jedenje i pijenje sa Josifom. I kad su odpjevali himnu (ili blagoslovili Boga) svaki čovek je otišao svojoj kući. Ali Josif je boravio u kući Nikodemusa.

5 I sutradan, koji je priprema, upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti ustaše rano i dođoše do kuće Nikodema, i Nikodim ih srete i reče: Mir vama. A oni rekoše: Mir neka je tebi i Josifu i celoj tvojoj kući i celoj kući Josifa. I on uvede ih u svoju kuću. I ceo savjet bi postavljen, i Josif sjede između Anne i Kajafe i nijedan čovek nije smio pričati njemu ni riječ. I Josif reče: Zašto je da ste me zvali?A oni mahnuše Nikodimu da on treba da priča Josifu. I Nikodim otvori svoja usta i reče Josifu: Oče, ti znaš da cenjeni učitelji i sveštenici i leviti su tražili da spoznaju tvoju stvar. I Josif reče: Pitajte. I Ana i Kajafa uzeše knjigu zakona i preklinjaše Josifa govoreći: Daj slavu Bogu Izraela i učini priznanje njemu: (jer Ahar, kad je on bilo zaklet prorokom Isusom (Ješua), nije se zakleo već objavio mu sve stvari i nije sakrio ni riječ od njega: ti također ne sakrij od nas ni riječ. I Josif: Ja neću sakriti ni jednu riječ od vas.) I oni mu rekoše: Mi smo uveliko uznemireni jer si ti molio telo Isusovo i umotao si ga u čistu lanenu odeću i položio si ga u grobnicu. I zarad ovoga mi stavismo te da budeš sigurno čuvan u kući gde mnije bilo prozora, i mi stavismo ključeve i pečat na vrata, i straža je držala mesto gde si ti bio zatvoren. I u prvi dan sedmice mi otvorismo i ne nađosmo te, i mi besmo teško zabrinuti, i čuđenje pade na ceo narod Gospodnji do jučer. Sad, zato, reci nam šta te snašlo.

6 I Josif reče: Na dan priprema oko desetog časa vi me jeste zatvorili, i ja ostah tamo celu subotu. U ponoć kako sam stajao i molio u kući gde ste me zatvorili bila je uzeta za četiri ugla, i ja videh kakoje bilo treptanje svjetla u mojim očima, i bijući ispunjem sa strahom ja padoh na zemlju. I jedan me uze za ruku i pomeri me sa mesta gde sam pao, i vlaga vode bi prolivena na mene od glave do pete, i miris pomazanja dođe u moje nosnice. I on obrisa moje lice i poljubi me i reče mi: Ne boj se, Josife: otvori tvoje oči i vidi ko je koji priča s tobom. I ja pogledah i videh Isusa i ja drhtah, i predpostavih da je duh, i ja rekoh zapovesti, i on ih izgovori sa mnom. I ako vi niste u neznanju da duh, kada srete ijednoga čoveka i čuje zapovesti, odmah beži. I kad ja uvideh da on izgovori ih sa mnom, Ja rekoh njemu: Učitelju Ilija? I on reče mi: Ja nisam Ilija. I ja rekoh mu: Tko si ti, Gospodine? I on mi reče: Ja sam Isus, čije telo ti si molio od Pilata, i obukao si me u čisti lan i pokrio moje lice sa maramom, i položio me u tvojoj novoj pećini i odkotrljao si veliki kamen na vrata pećine. I ja rekoh mu koji govori sa mnom: Pokaži mi mesto gde te položih. I on dovede me i pokaza mi mesto gde ja položih ga, i lanena odeća je ležala tamo, i marama koja je bila na njegovom licu. I ja znah da je Isus. I on uze me za ruku i postavi me usred moje kuće, i vrata behu zatvorena, i položi me na moj krevet i reče mi: Mir tebi. I on poljubi me i reče mi: Do četrdeset dana dok ne završi ne izlazi iz tvoje kuće: jer gle ja idem mojoj braći u Galileju.

 

XVI

1 I kad su upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti čuli ove reći od Josifa oni postaše kao mrtvi ljudi i padoše na zemlju, i postiše do devetog časa. I Nikodem sa Josifom utješi Anu i Kajafu i sveštenike i Levite, govoreći: Ustanite i tojte na nogama i kušajte hljeb i ojačajte vaše duše, jer sutra je subota Gospodnja. I oni ustaše i moliše se Bogu i jeli su i pili, i svaki čovjek je otišao svojoj kući.

2 A u subotu učitelji i sveštenici i Leviti sjedoše i pitaše jedan drugoga i rekoše: Šta je ovaj gnjev koji je došao na nas? Jer mi znamo njegova oca i majku. Levi učitelj reče: Ja znam da njegovi roditelji su se bojali Boga i nisu suzdržavali svoje zavjete i plačali su desetinu triputa u godini. I kad Isus je bio rođen, njegovi roditelji dovedoše ga u ovo mjesto i daše žrtvu i paljene prinose Bogu. I kad veliki učitelj Simeon uze ga u svoje ruke i reče: Sada otpuštaš svoga slugu, Gospode, da ode u miru jer moje oči su vidjele tvoje spasenje koji si pripravio pred licem svih ljudi, svjetlost da osvjetla neznabošce i slavu tvoga naroda Izraela. I Simeon blagoslovi ih i reče Mariji njegovoj majci: Dajem ti dobre vijesti u pogledu ovoga djeteta. I Marija reče: Dobre, moj gospodaru? I Simeon joj reče: Dobre. Vidi, on je postavljen za pad i podizanje ponovno mnogih u Izraelu, i za znak govoren protiv, i mač će probosti kroz tvoje srce također, da bi misli mnogih srca bila otkrivena.

3 Oni rekoše Leviju učitelju: Kako ti znaš ove stvari? Levi reče njima: Ne znate li da od njega sam naučio zakon? Savjet mu reče: Mi bismo željeli vidjeti tvoga oca. I oni poslahu po njegova oca, i upitaše ga i on im reče: Zašto niste verovali mome sinu? Blagosloven i pravedan Simeon, on ga je naučio zakonu. Savjet reče: Učitelju Levi, je li riječ istinita koju si izgovorio? I on reče: Istinita je.

Tad upravitelji sinagoge i sveštenici i Leviti rekoše među sobom: Dođite, hajde da pošaljemo u Galileju trojicu ljudi koji dođoše i rekoše nam o njegovom učenju i njegovom uzeću, i neka nam kažu kako su ga videli kad je uzet. I ova riječ zadovolji ih sve, i oni poslaše trojicu ljudi koji su prije išli sa njima u Galileju i rekoše im: Recite učitelju Adasu i učitelju Fineju i Učitelju Ageju: Mir s vama i svima koji su sa vama. Utoliko više kako velika propitivanja su se digla u savjetu, mi smo poslali vam da vas zovemo u ovo sveto mjesto Jerusalim.

4 I ljudi odoše u Galileju i nađoše ih kako sede i razmišljaju o zakonu, i pozdraviše ih u miru. I ljudi koji behu u Galileji rekoše im koji su došli njima: Mir neka je na Izraelu. I oni rekoše: Mir vama. Opet oni rekoše njima: Zašto ste došli? I oni koji behu poslati rekoše: Savjet zove vas u sveti grad Jerusalem. I kad ljudi čuše da su bili pozvani u savjet, oni moliše Boga i sjedoše da jedu sa ljudima i jeli su i pili, i ustaše i dođoše u miru u Jerusalem.

5 I sutradan savjet bi postavljen u sinagogi, i oni ispitivaše ih, govoreći: Jeste li vi uistinu videli Isusa kako sedi na planini Mamilh, dok je učio jedanaest učenika, i vidoste li ga kad je uznesen? I ljudi odgovoriše im i rekoše: Kao što smo vidjeli da je uzašao, tako čemo reći vam.

6 Ana reče: Odvoji ih jedno od drugoga, i da vidimo ako se njihova riječ slaže. I oni odvojiše ih jedno od drugog, i pozvaše Adasa prvo i rekoše mu: Kako si video ti Isusa da je uzet? Adas reče: Dok je on još sedeo na gori Mamilh (Maslinska gora) i učio učenike, mi vidosmo oblak koji je prekrio ga i njegove učenike: i oblak ponese ga u nebo, i njegovi učenici ležali (molili) su njihovim licima na zemlji. I oni pozvaše Fineja sveštenika, i upitaše njega također, govoreći: Kako kažeš da je Isus uznesen? I on odgovori na isti način. I potom oni pozvaše Ageja, i on isto reče na isti način. I savjet reče: Sadržano je u zakonu Mojsijevom: Iz usta dvojice ili trojice će svaka riječ biti utvrđena.

Abutem (Boutem Gr., Abudem lat., Abuden, Abuten Arm., om Kopt.) učitelj reče. Pisano je u zakonu: Enoh je hodao s Bogom i nema ga,jer Bog ga je uzeo. Jair učitelj reče: Također smo čuli o smrti svetog Mojsija i nismo videli, jer je pisano u zakonu Gospodnjem: I Mojsije umre na ustima Gospodinovim, i nijedan čovjek nije znao njegovu grobnicu do današnjeg dana. I  učitelj Levi reče: Zašto je bilo da učitelj Simeon reče kad je video Isusa: Evo, ovo dete je postavljeno za pad i ponovno podizanje mnogih u Izraelu i za znak izgovoren protiv? I učitelj Isak reče: Pisano je u zakonu: Evo ja šaljem moga glasnika pred tvoje lice, koji će ići pred tobom da te drži u svakomu dobrome putu, jer moje ime je nazvano njima.

7Tad rekoše Ana i Kajafa: Vi ste dobro rekli te stvari koje su napisane u zakonu Mojsijevom, da nijedan čovek nije video smrt Enoha, i nijedan čovek nije imenovao smrt Mojsija. Ali Isus je govorio pred Pilatom, i mi znamo da smo ga videli kako prima šamare i pljuvanje na svoje lice, i da su vojnici stavili krunu od trnja  i da je bio bičevan i primio presudu od Pilata, i tad je bio razapet na mjestu lobanja i dva lopova sa njim, i da su mu dali sirće da pije sa žući, i da Longin vojnik je probo njegov bok sa kopljem, i da Josif naš častan otac je izmolio njegovo tijelo, i da, kako je rekao, on usta ponovo, i da  tri učitelja rekoše: Mi ga videsmo kako biva uznesen u nebo, i da učitelj Levi je pričao i svedočio stvarima koje su izrečene od Učitelja Simeona, i da on reče: Evo ovo dijete je postavljeno za pad i uzdizanje mnogih u Izraelu i za znak govoren protiv.

I svi učitelji rekoše svemu narodu Gospodnjem: Ako je ovo došlo da bude od Gospodara, to je čudesno u našim očima, vi čete sigurno znati, O kućo Jakovljeva, da je pisano: Proklet je svaki koji visi na drvetu. I drugi spis uči: Bogovi koji nisu izradili nebesa i zemlju će propasti.

I sveštenici i leviti rekoše jedno drugomu: Ako sećanje na njega izdrži do Somosa (Kopt. Soum) koji je zvan Jobel (t.j. Jubilej), znajte da će prevladati zauvek i uzdići sebi novi narod.

Tad upravitelji sinagoge i sveštenici i leviti upozoriše ceo Izrael, govoreći: Proklet je čovek koji obožava to šta su ljudske ruke načinile, i proklet je čovek koji će obožavati stvorenje pored Stvoritelja. I sav narod reče : Amin, Amin.

I sav narod zapeva pesmu Gospodu i reče: Blagoslovljen je Gospodin koji je dao ostatak narodu Izraela prema onomu što je govorio. Nije nijedna riječ pala na zemlju i sav njegov dobar govor koji je on govorio svome slugi Mojsiju. Gospodar naš Bog da bude s nama kao što je bio sa našim ocima: neka nas on ne zaboravi. I neka ne uništi nas od skretanja naših srca od Njega, od hodanja u svim njegovim putevima i držanju zakona i njegovih sudova koje je on zapovedio našim ocima. I Gospod će biti kralj nad celom zemljom u taj dan. I biti će jedan Gospod i jedno njegovo ime, Gospod naš Bog, On će nas spasti.

Nema nikoga kao ti, O Gospode. Velik si Ti, O Gospodaru, i veliko je ime tvoje.

Izliječi nas, O Gospodaru, tvojom moči, i mi ćemo biti izliječeni: spasi nas, i biti čemo spaseni, jer mi smo udio u tvome nasljedstvu.

I Gospod neće zaboraviti svoj narod zarad njegova velika imeba, jer Gospod je započeo da nas čini da budemo njegov narod.

I kad oni koji su pevali ovu himnu behu otišli svaki čovek svojoj kući, veličajući Boga. (Jer njegova je slava, svijet bez kraja. Amen.)

 

 

DJELA PILATOVA

DEO II. SILAZAK U PAKAO

 

Ovo pisanije, ili jezgro njegovo, priča o silasku u pakao nije izvorno od Jdela Pilata. Ono je – odvojeno od toga – verovatno stariji dokument. Kad je prvo pridodat Delima Pilatovim je neizvesno. Stvar ovoga je da imamo tekst u tri forme, (međutim, samo Latin A će biti dat. Za viđenje u celosti tri teksta vidi M.R.James apokrifni Novi Testament).

 

(Dio I, cap. Xvi, završava sa rečima upravitelja sinagoge. Svi narodi će mu služiti i kraljevi će dolaziti izdaleka da mu se poklone i veličaju ga. Deo II, cap. I, ide odavde.

 

I (XVII)

1 I Josif usta i reče Ani i Kajafi: Uistinu zapravo se čudite jer ste čuli da Isus je viđen živ nakon smrti, i da je on uzašao u nebesa. Međutim mnogo je čudesnije da on nije ustao sam iz mrtvih, već je podigao mnoge druge mrtve iz njihovih grobnica, i viđeni su mnogi u Jerusalemu. I sad poslušajte me, jer mi svi znamo blaženog Simeona, prvosveštenika koji je primio dete Isusa u svoje ruke u hramu. A ovaj Simeon je imao dva sina, braća po krvi i mi svi besmo na njihovom padanju u san i sahrani. Idite zato i pogledajte njihove grobnice, jer one su otvorene, jer oni su ustali, i evo oni su u gradu Arimeteja stanuju zajedno u molitvi. I uistinu ljudi su ih čuli kako plaču, još nisu pričali ni sa kojim čovekom, već su mirni kao mrtvaci. Ali dođite, hajde da idemo k njima i sa svom časti i nježnosti dovedemo ih nama, i ako ih zamolimo, možda će nam reći u pogledu tajne njihovog ponovnog oživljenja.

2 Kad oni čuše ove stvari, oni se radovaše. I Ana i Kajafa, Nikodem i Josif i Gamaliel odoše i ne nađoše ih u njihovoj grobnici, već odoše u grad Arimeteja, i nađoše ih tamo, kako kleće na svojim koljenima i predaju se molitvi. I oni poljubiše ih, i sa svim poštovanjem i u strahu Božjem oni dovedoše ih do Jerusalema u sinagogu. I oni zatvoriše vrata i uzeše zakon Gospodnji i staviše u svoje ruke, i preklinjaše ih Bogom Adonajom i Bogom Izraela koji je govorio njihovim ocima po prorocima, govoreći: Vjerujete li u Isusa koji je uzdigao se iz mrtvih? Recite nam kako ste ustali iz mrtvih.

3 I kad Karinus i Leucius su čuli ovo preklinjanje, oni drhtaše u telu i tugovaše bijući u nevolji srca. I gledajući zajedno u nebo oni učiniše pečat križa sa njihovim prstima na svoje jezike, i nadalje oni govoraše s njima, govoreći: Dajte nam svakomu komad papira, i dajte da zapišemo što smo videli i čuli. I oni im daše njima, i svaki od njih sede i napisa, govoreći:

 

II (XVIII)

1 O Gospode Isuse Hriste, živote i oživljenju (uskrsnuću) mrtvih (al.uskrsnuće mrtvih i život živih), pretrpi nas da pričamo o tvojim tajnama koje si ti izveo nakon tvoje smrti na krstu, utoliko jer smo molili tvojim imenom. Jer ti si nam zapovjedio tvojim slugama da ne kažemo ljudima tajne tvoje božanske veličine koju si učinio u paklu.

Sad kad mi besmo skupa sa našim ocima u dubini, u mraku tame, odjednom tamo dođe zlatna vrućina sunca i ljubičasto i kraljevsko sjajno svetlo sijalno je na nas. I odmah otac cele rase ljudi, zajedno sa svim patrijarsima (praocima) i prorocima, radovaše se, govoreći: Ovo svetlo je početak večnog svetla koje je obećano poslato nama njegovo večno svetlo. I Isaija je plakao i rekao: Ovo je svetlo Oca, Sina Božjeg, prema tome kako sam prorokovao kad sam živeo na zemlji: Zemlja Zebulona i zemlja Naftalima preko Jordana, i Galileja pagana, ljudi su hodali u tami su videli veliko svetlo, i oni koji stanuju u zemlji sjene smrti, na njih je svetlost sjala. I sad je došla i zasjala nad nama koji sjedimo u smrti.

2 I dok smo se mi radovali u svetlu koje je sjalo nad nama, dođe nad nas otac Simeon, i on radujući se reče nam: Slavite Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, jer ja primih ga u moje ruke u hramu kad je bio rođen kao dete, i bijući pokrenut Svetim Duhom ja učinih priznanje i rekoh mu: Sad moje oči su videle tvoje spasenje koje si pripremio pred licem ljudi, svetlo svetlosti neznabožaca, i da bude slava tvoga naroda Izraela. I kad oni čuše ove stvari, celo mnoštvo svetaca se radovalo još više.

3 I nakon toga tamo dođe jedan kao da je bio stanovnik divljine, i on bi pitan od svih: Tko si ti? I on odgovori im i reče: Ja sam Ivan, glas i prorok Svevišnjeg, koji dođe pred lice svoga dolaska da pripremi njegove pute, da da znanje spasenja svome narodu, sa oproštaj njihovih greha. I kad ja videh ga da dolazi meni, bijući pokrenut Svetim Duhom, ja rekoh: Evo Jaganjca Božijeg, evo njega koji uklanja grehove svijeta. I ja krstih ga u rijeci Jordanu, i videh Sveti Duh kako silazi na njega u naličju goluba, i ja čuh glas sa nebesa govori: Ovo je moj ljubljeni Sin, u kojemu sam veoma zadovoljan. I sad sam došao pred njegovo lice, i sišao dole da objavim vam da on je tu uskoro da nas posjeti, dan proleća, Sin Božji, dolazeći sa visine nama da sjedi u tami i senci smrti.

 

III (XIX)

1 I kad otac Adam koji je prvi stvoren je čuo ovo, da Isus je kršten u Jordanu, on je plakao Setu svome sinu, govoreći: Objavi tvojim sinovima praocima i prorocima sve šta si čuo od Mihaela arhangela, kad ja poslah te do vrata raja da ti možeš moliti Boga da pošalje ti anđela da ti da ulje drveta milosti da pomažeš moje telo kad ja bih bolestan. Tad Set povuče se do svetih patrijarha i proroka i reče: Kad Ja Set, se molih na vratima raja, gle Mihael anđeo Gospodnji pojavi se meni, govoreći: Ja sam poslan tebi od Gospoda, ja sam koji sam postavljen nad telom čovjeka. I ja kažem ti, Sete, ne kloni sa suzama, moli i utječi se za ulje drveta milosti, da možeš da pomažeš tvoga oca Adama za bol njegova tela: jer ti nečeš moči da primiš ga osim u poslednjim danima i vremenima, kad pet hiljada i pet stotina godina se navrši: tad će najljubljeniji Sin Božiji doći na zemlju da podigne telo Adamovo i tela mrtvih, i on će doći i biti kršten u Jordanu. I kad on izađe iz rijeke Jordan, tad će on pomazati sa uljem milosti sve koji veruju u njega, i to ulje milosti će biti u sve naraštaje onih koji budu rođeni od vode i od Svetoga Duha, u večni život. Tad će najvoljeniji Sin Božiji, Isus Hrist, doći dole na zemlju i uvesti našega oca Adama u raj do drveta milosti.

I kad oni čuše ove sve stvari od Seta, svi praoci i proroci se radovaše sa velikom radošću.

 

 

IV (XX)

1 I dok su se svi sveti radovali, gle Satana knez i upravitelj smrti reče Paklu: Spremi se da primiš Isusa koji se hvali da je on Sin Božiji, dok on je čovjek koji se plaši smrti, i govori: Moja duša je tužna do smrti. I on je bio umnogom moj neprijatelj, čineći mi veliku štetu, i mnoge koje sam ja oslepeo, učinio hromim, gubavim i obuzeo on je izlečio sa rečju: i neki koje sam doveo tebi mrtve, on je njih uzeo od tebe.

2 Pakao odgovori i reče Satani princu: Tko je on koji je toliko močan, ako je on čovek koji se plaši smrti? Jer svi močni zemlje su držani podložni mojoj moći, čak oni koje si doveo mi potčinjene tvojom moči. Ako, onda, ti si močan, koja vrst čovjeka je Isus koji, iako se plaši smrti, odupire se tvojoj moči? Ako je on toliko močan u njegovoj zrelosti, uistinu ja kažem ti on je svemočan u svojoj božjoj glavi, i nijedan čovjek ne može oduprijeti se njegovoj moči. I kad on reče da on se boji smrti, on će te nadmudriti, i teško će ti biti za večna doba. Ali Satana princ Tartarusa (Pakla) reče: Zašto sumnjaš ti i bojiš se da primiš tog Isusa koji je tvoj neprijatelj i moj? Jer ja ga iskušah, i ja obasuo moj drevni narod židova sa zavišću i gnjevom prema njemu. I naoštrio sam koplje da ga probodem, žuč i sirće ja pomešah i dadoh mu  da pije, i ja pripremih krst da ga razapnem i eksere da probodem ga, i njegova smrt je blizu, da mognem da ga dovedem tebi da bude podložan tebi i meni.

3 Pakao odgovori i reče: Ti si mi rekao da je on koji je uzet od mrtvih od mene. Jer ima ih mnogo koji su mi, dok su živjeli na zemlji, uzeli mrtve ljude od mene, ali ne vlastitom moči već molitvama ka Bogu, i njihov svemočni Bog ih je uzeo od mene. Tko je taj Isus koji sa svojom rečju bez molitve je izvukao mrtve ljude od mene? Možda je on koji rečju svoje zapovedi je povratio u život Lazara koji je bio četiri dana mrtav i smrdio i bio truo, koga ja držah ovde mrtva. Satana princ smrti odgovori i reče: To je isti Isus. Kad pakao ču da on reče njemu: Ja preklinjem te tvojom snagom i mojom vlastitom da ti ga ne dovedeš meni. Jer u to vreme ja, kada sam čuo zapovest njegove reči, sam se potresao i bijah smeten strahom, i sve moje sluge sa mnom behu u nevolji. Niti smo mogli držati Lazara, već on kao igla tresući se poskoći sa okretnošću i brzinom, i ode od nas, i zemlja također koja je držala mrtvo telo Lazara odmah ga je dala živa. Zato sad ja znam da taj čovek koji može učiniti te stvari je Bog jak u zapovesti i močan u zrelosti, i da on je spasitelj čovećanstva. I ako ga dovedeš meni on će osloboditi sve koji su ovde zatvoreni u teškom zatvoru i okovani lancima od njihovih greha koji ne mogu biti slomljeni, i izvesti ih u život od svoje božje glave zauvek.

 

V (XXI)

1 I kako je Satana princ, i Pakao, razgovarali o ovome zajedno, odjednom otamo dođe glas kao grom i duševni plač: Uklonite, o prinčevi, vaša vrata, i budite uzdignuti, vaša večna vrata, i Kralj slave će ući. Kad pakao ću to on reče Satani princu: Odlazi od mene i idi iz moga boravišta: ako si ti močan čovek rata, bori se protiv Kralja slave. Ali šta imaš ti da činiš s njim? I Pakao izbaci Satanu iz svog boravištea. Tad reče Pakao svojim zlim slugama: Zatvorite teška vrata od bakra i stavite i stavite poluge od željeza i držite čvrsto, da ne bi mi koji držimo zarobljenike budemo uzeti kao zarobljenici.

2 Ali kad sve mnoštvo svetaca ču to, oni govoriše sa glasom prekore ka Paklu: Otvori tvoja vrata, da Kralj slave može uči. I David je plakao, govoreći: Nisam li ja kad bijah živ na zemlji, prorekao vam: Neka oni daju hvalu Gospodu, i njegovim milostima i čudima sinovima ljudskim, koji je razbio vrata bakrena i razbio poluge od željeza nadvoje? On ih je izveo putem njihova bezakonja. I potom na isti način Isaija reče: Nisam li ja kad bijah živ na zemlji prorekao vam: Mrtvi će ustati, i oni koji su u grobovima će ustati ponovo,a oni koji su na zemlji će se radovati, jer rosa koja dolazi od Gospoda je njihovo izlečenje? I opet ja rekoh: O smrti, gde je tvoj žalac? O Paklu, gde je tvoja pobjeda?

3 Kad oni čuše riječi od Isaije, svi sveci rekoše Paklu: Otvori tvoja vrata: sad češ biti prevladan i slab i bez snage. I dođe velik glas kao grom, govoreći: Uklonite, O prinčevi, vaša vrata, i podignite vrata pakla, i Kralj slave će ući. I kad Pakao vidje da oni tako plakaše dvaput, on reče, kao da nije znao: Tko je Kralj slave? I David odgovori Paklu i reče: Riječi ovog plača znam li, jer njegovim duhom ja prorokovah isto, i sada kažem tebi ono što sam rekao ranije: Gospod jak i močan, Gospodin močan u bitki, on je Kralj slave. I: Gospod pogleda dole sa neba da bi čuo uzdahe onih koji su u okovima i da izbavi decu onih koji su bili ubijeni. I sad, O ti najgadniji i smrdljivi Paklu, otvori tvoja vrata, da Kralj slave može ući. I kako je David govorio Paklu, Gospod veličanstva se pojavi u obliku čovjeka i osvjetli večnu tamu i raskinu veze koje ne mogu biti opuštene: i pomoć njegove večne moči posjeti nas koji sedimo u dubokoj tami naših sagrešenja i u seni smrti naših grehova.

 

VI (XXII)

1 Kad Pakao i smrt i njihove zle sluge videše to, oni behu pogođeni strahom, oni i njihove okrutne sluge, na pogled svjetlosti tako velikog svjetla u njihovom vlastitom carstvu, videći Hrista iznenada u njihovom boravištu, i oni plakaše, govoreći: Mi smo prevladani tobom. Tko si ti koji si poslan od Gospoda za našu pometnju? Tko si ti koji bez ikakve štete pokvarenosti, i sa znakovima tvoga veličanstva neokaljan, da li u gnjevu osuđuješ našu moč? Tko si ti koji si tako velik i tako malen, i ponizan i uzvišen, i vojnik i zapovednik, čudesan ratnik u obliku zaštitnika, i Kralj slave mrtvih i živih, koga je krst ponio ubivši na njemu? Ti koji si ležao mrtav u grobnici si došao dole k nama živima i na tvoju smrt svo postanje se zatreslo i sve zvezde behu udarene i ti si postao slobodan među mrtvima i povukao naše legije. Tko si ti koji si oslobodio zatvorenike koji su držani vezani grehom i povratio ih u njihovu prijašnju slobodu? Tko si ti koji prolivaš tvoje božansko i svetlu svetlost na one koji behu slepi sa tamom njihovih grehova? Na isti način sve legije đavola behu udarene sa istim strahom i plakaše zajedno u strahu njihove pometnje, govoreći: Odakle si ti,Isuse, čovjeće tako močan i svetao u veličini , tako odličan bez mrlje i čist od greha? Jer taj svet zemlja koja je uvek bila podložna nama do sad, i plačala je danak našoj dobiti, nije nikad poslala nam mrtvog čovjeka kao ti, niti je ikad poslala takav dar u Pakao. Tko si onda ti koji tako bez straha prelaziš naše granice, i ne samo da plašiš naše muke, već pored pokušaja da odneseš sve ljude iz naših okova? Možda si ti taj Isus, o komu Satana naš princ je rekao da tvojom smrću na krstu ti treba da primiš vlast nad celim svetom.

2 Tad Kralj slave u svojoj veličini zgazi smrt, i uhvati Satanu kneza i izruči ga u moč Pakla, i uze Adama k sebi u svoju sopstvenu svetlost.

 

VII (XXIII)   

Tad Pakao, primajući Satanu princa, sa bolnim prijekorom reče mu: O kneže propasti i upravitelju uništenja, Belzebube, prezren od anđela i pljuvajući pravednika zašto bi ti činio to? Ti bi da razapneš Kralja slave i da prilikom njegove smrti obečaš nam velik plijen njegove smrti: kao budala ti ne znaš šta činiš. Jer vidi, onaj Isus stavlja u bijeg svjetlošću njegova veličanstva svu tamu smrti, i slomio je jake dubine zatvora, i pustio zatvorenike i oslobodio one koji behu vezani. I svi koji behu uzdisali u našim mukama se raduju protiv nas, i na njihove molitve naše ovlasti nestaju i naša carstva pobjeđuju, i sad nema naroda ljudi koji nas se boje više. I pored ovoga, mrtvi koji nisu nikad željeli ponosno pobijediti nad nama, i zatvorenici koji nikad ne bi uživali nam prijete. O kneže Satana, oče od svih zlih i loših i odmetnutih zašto bi ti činio to? Oni koji od početka do sad su imali očajan život i spasenje – sada se nije čuo nijedan njihov osvojeni urlik, niti je ijedan uzdah od njih čuo se u naše uši, niti ima ijednog znaka suza na licu ijednog od njih. O prinče Satana ti koji držiš ključeve pakla, ta tvoja bogatstva koja si stekao pomoću drveta sagrešenja i gubitkom raja, ti si izgubio od drveta krsta, i svo tvoje zadovoljstvo je propalo. Kad si ti obesio Hrista Isusa Kralja slave ti si učinio protiv sebe i protiv mene. Nadalje znati češ koje večne muke i beskrajnu bol češ da pretrpiš u mom držanju zauvek. O prinče Satana, autoru smrti i glavo svega ponosa, ti trebaš prvo da istražiš stvar zla u ovom Isusu: Zašto si učinio bez uzroka da ga razapneš nepravedno protiv koga nisi našao krivice, i da dovedeš u naše carstvo nedužnog i pravednika, i da izgubiš krivicu i loše i nepravedne celoga svijeta? I kad Pakao izgovori ovo Satani princu, tad reče Kralj slave Paklu: Satana princ će biti u tvojoj moči u sva doba umjesto Adama i njegove dece, i onih koji su moji pravedni.

 

VIII (XXIV)

1 I Gospod ispruživši svoju ruku, reče: Dođite k meni, svi vi sveti koji nosite moju sliku i meni nalikujete. Vi koji ste drvetom i đavolom i smrću osuđeni, evo sad đavo i smrt su osuđeni drvetom. I potom svi sveti se sakupiše u jednu ruku Gospodnju. I Gospod držeći desnu ruku Adama, reče mu: Mir tebi sa svom tvojom decom koji ste moji pravednici. A li Adam bacajući se pred koljena Gospodnja molio ga je sa suzama i molbama, i reče glasno: Ja ću te veličati, O Gospode, jer ti si me podigao, i nisi dao mojim neprijateljima pobjedu nada mnom: O Gospode moj Bože Ja plakah tebi i ti si me izlečio; Gospode, ti si izveo moju dušu iz pakla, ti si me izbavio od onih koji idu u ponor. Pevajte hvale Gospodu svi njegovi sveci, i dajte hvalu njemu zarad sećanja njegove svetosti. Jer tamo je gnjev u njegovu ogorčenju i život u njegovu dobru zadovoljstvu. Na isti način svi sveti Boga kleče i bacaju se pred noge Gospoda, govoreći jednoglasno: Ti dođi, O otkupitelju svijeta, to što si ti prorekao kroz zakon i po prorocima, ti si ispunio uistinu. Ti si iskupio živoga križem, i smrću krsta ti si došao k nama, da bi nas spasao iz pakla i smrti kroz tvoju veličinu. O Gospode, kao mi ti si postavio ime tvoje slave u nebesima i stavio si tvoj krst u znak otkupa na zemlji, tako Gospodine, postavio si znak pobede tvoga krsta u paklu, da smrt nema više prevlast.

2 I Gospod ispruži svoju ruku i učini znakkrsta nad Adamom i nad svim njegovim svecima, i on uze desnu ruku Adamovu i izađe iz pakla, i svi sveti slijediše ga. Tad je sveti David plakao glasno i rekao: Pevajte Gospodu novu pesmu, jer on je učinio čudesne stvari. Njegova desna ruka je donijela spasenje za njega i njegovu svetu ruku.Gospod je učinio znanim njegovo spasonosno zdravlje, pred licem svih naroda on je otkrio svoju pravednost. I celo mnoštvo svetaca odgovori, govoreći: Takvu čast imaju svi njegovi sveti. Amin. Aleluja.

3 I potom Habakuk prorok je plakao i rekao: Ti si otišao zarad spasenja tvog naroda da oslobodiš svoje izabrane. I svi sveti odgovoriše, govoreći: Blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje. Bog je Gospodin i pokazao nam je svetlo. Amin. Aliluja. Isto tako nakon što je prorok Mihej također plakao, govoreći: Tko je Bog kao ti, O Gospode, koji uzimaš bezakonje i uklanjaš grehove? I sad ti suzdržavaš tvoj gnjev za svedočanstvo da ti si milostiv od slobodne volje, i ti si okrenuo i imao milosti na nas, ti opraštaš sve naše nepravde i ti si potopio sve naše grehove u dubinama mora, i ti si se zakleo našim ocima u danima starine. I svi sveti odgovoriše, govoreći: Ovo je naš Bog za uvek i uvek, on će biti naš vodić, svijet bez kraja. Amen. Aleluja. I tako su govorili svi proroci, spominjući svete reći u njihovim hvalama, i svi sveti su slijedili Gospoda, plačući Amin. Aleluja.

 

IX (XXV)

Ali Gospod držeći ruku Adama dade ga Mihaelu arhangelu, i svi sveti su slijedili Mihaela arhangela, i on uvede ih u slavu i ljepotu milosti raja. I tamo sesretoše sa njima dvojica ljudi , iz davnine dana, i kad su oni pitali svece: Tko ste vi koji niste mrtvi u paklu sa nama i postavljeni ste u raj u tijelu? Jedan od njih odgovori, govoreći: Ja sam Enoh što se prevodi ovamo po reči Gospodnjoj, a ovaj koji je sa mnom je Ilija Tesbit koji je uzet u kočijama vaternim, i do današnjeg dana mi nismo kušali smrt, već smo primili do dolaska Antihrista da se borimo protiv njega sa znacima i čudima Božjim, i da budemo ubijeni od njega u Jerusalemu, i nakon tri dana i pola da budemo uzeti opet živi na oblacima.

 

X (XXVI)

I dok su Enoh i Ilija govorili tako sa svetima, eto dođe drugi čovek od loše navike, noseći na ramenima njegovim znak krsta, koga kad videše, svi sveci rekoše mu: Tko si ti? Jer tvoja pojava je kao razbojnika, i zašto nosiš znak na ramenima? I on odgovori im i reče: Vi ste pravo rekli: jer ja bijah razbojnik, čineći sve vrste zla na zemlji. I židovi me razapeše sa Isusom, i ja gledah čuda u stvaranju koja se dogodiše kroz krst Isusov kad on bi razapet, i ja verovah da on je činitelj svega stvaranja i svemočni kralj, i ja molih ga, govoreći: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u tvoje kraljevstvo. I odmah on primi moju molitvu, i reče mi: Uistinu ja ti kažem, danas češ biti sa mnom u raju, i on dade mi znak križa, govoreći: Nosi ovo i idi u raj, i ako anđeo koji čuva raj ne dadne ti da uđeš, pokaži mu znak krsta, i ti češ mu reći: Isus Hrist Sin Božiji koji sad je razapet me je poslao. I kad ja tako učinih, Ja govorih sve te stvari anđelu koji čuva raj, i kad on ču ovo od mene, odmah on otvori vrata i uvede me i postavi me na desnu ruku raja, govoreći: Eto sad, zadrži se malo, i Adam otac celoga čovečanstva će uči unutar sa svom svojom decom koja su sveta i pravedni, nakon pobjede i slave uznesenje Hrista Gospoda koji je razapet. Kad su oni čuli sve te riječi od razbojnika, svi sveti praoci i proroci rekoše jednoglasno: Blagoslovljen neka je Gospod Svemočni, Otac večnih dobrih stvari, Otac milosti, ti koji si dao takvu milost svojim grešnicima i doveo ih opet u ljepotu raja i na tvoju dobru pašu, jer ovo je najsvetiji život duha. Amen. Amen.

 

XI (XXVII)

To su božanske i svete tajne koje mi videsmo i čusmo, čak ja, Karinus i Lecije, ali mi nismo prošli da navodimo dalje ostatak tajni Božijih, jer Mihael arhangel strogo naredi nam, govoreći: Vi ćete ići sa svojom braćom u Jerusalem i ostati u molitvi, plačući i veličajući oživljenje Gospoda Isusa Hrista, koji vas je podigao iz mrtvih zajedno sa njim, i nećete pričati ni sa kojim čovekom, već sjedite kao nijemi, dok ne dođe čas kas Gospodin sam kaže vam da objavite tajne njegova Boga Oca. Ali nama Mihael arhangel dade zapovest da idemo preko Jordana do mjesta bogatog i plodnog, gde su mnogi koji su ustali ponovo zajedno sa nama za svedoćanstvo o uskrsnuću Hrista Gospodina. Za tri dana nam je samo dopušteno koji smo ustali iz mrtvih, da držimo pashu Gospodnju u Jerusalimu sa našom rodbinom (roditeljima)  koji žive za svedočanstvo oživljenja Hrista Gospoda, i mi besmo kršteni u svetoj reci Jordan i primismo belu odeću, svaki od nas. I nakon tri dana, kad smo držali pashu Gospodnju, svi oni behu uhvaćeni u oblacima koji su ustali ponovo sa nama, i behu uzeti preko Jordana u nisu više viđeni od nijednog čovjeka. Ali nama je rečeno da mi trebamo ostati u gradu Arimeteji i nastaviti u molitvi.

To bi bile sve stvari koje Gospod nam je rekao da ih objavimo vama: dajte slavu i hvalu (priznanje) njemu, i pokajte se da bi on imao milosti nad vama. Mir neka je vama od istoga Gospoda Isusa Hrista koji je Spasitelj sviju nas. Amen.

I kad su završili pisanje svih stvari u nekoliko svezaka papira oni ustaše; i Karinus dade to što je napisao u ruke Ane i Kajafe i Gamaliela; kao što Lecije dade to što je napisao u ruke Nikodema i Josifa. I odjednom oni behu preobraženi i postaše beli neizmerno i nisu se više videli. Ali njihova pisanja behu nađena da su ista (jednaka), niti više niti manje jedno pismo.

I kad sva sinagoga Židova je čula sve te čudesna govorenja od Karinusa i Leucija, oni rekoše jedan drugomu: Uistinu sve ove stvari su donesene Gospodom, i blagoslovljen da je Gospod, svijet bez kraja. Amen. I oni odoše svi oni u velikoj smetenosti uma, udarajući njihove grudi od straha i drhteći i odoše svaki čovek svojoj kući.

I sve ove stvari koje su govorene od Židova u njihovoj sinagogi, su Josif i Nikodemus odmah objavio upravitelju. I Pilat sam napisa sve stvari koje su bile učinjene i rečene u pogledu Isusa od Židova, i položene sve riječi u javnim knjigama njegove sudnice (pretorijum)

 

XII (XXVIII)

Ovo poglavlje nije nađeno u većini kopija (prepisa)

 

Nakon ovih stvari Pilat uđe u hram Židova i sakupi sve prvosveštenike, učitelje i pisare i učitelje zakona, i uđe sa njima u sveto mesto hrama i zapovedi da se zatvore sva vrata, i reče im: Mi smo čuli da vi imate u ovome hramu izvesnu veliku Bibliju, stoga ja vas pitam da bude predstavljena pred nama. I kad ta velika Biblija ukrašena sa zlatom i dragim kamenjem bi donesena od četvorice službenika, Pilat im reče svima: Ja vas preklinjem Bogom vaših otaca koji vam zapovedi da izgradite ovaj hram u mjestu njegovog svetišta, da ne krijete istinu od mene. Vi znate sve stvari koje su zapisane u ovoj Bibliji, ali recite mi sad ako imate nađeno u pisanjima da ovaj Isus koga ste razapeli je Sin Božij koji treba doći za spasenje čovjećanstva, i u kojoj godini vremena on treba da dođe. Pokažite mi da li ste ga razapeli u neznanju ili svesno.

I Ana i Kajafa kad su ovako preklinjati zapovede svima ostalima koji behu sa njima da izađu iz hrama, i oni sami zatvoriše sva vrata hrama i svetišta, i rekoše Pilatu: To si nas prizvao, O izvrsni sudijo, izgradnjom ovoga hrama da učini proglas tebi istine i raloga. Nakon što smo mi razapeli Isusa, ne znajući da on je Sin Božji, već pretpostavljajući da nekom prilikom on je učinio svoja čudesna dela, mi smo učinili veliko okupljanje (sinagogu) u ovom hramu, i mi smo raspravljali jedan sa drugim u pogledu znakova močnih dela koje Isus počini, mi nađosmo mnoge svedoke iz vlastita naroda koji su rekli da su videli Isusa živog nakon njegova stradanja, i da je on prešao u visine nebeske. Štaviše, mi vidosmo dvojicu svedoka koje Isus je podigao iz mrtvih, jedan nam je rekao mnoge čudesne stvari koje Isus je učinio među mrtvima, koje stvari mi imamo napismeno u našim rukama. Sada naš običaj je svake godine prije našega okupljanja da otvorimo ovu svetu Bibliju i ispitujemo svedočanstvo Božije. I mi smo našli u prvoj knjizi od sedamdeset kako je Mihail anđeo govorio trećem sinu Adama prvom čovjeku u pogledu pet hiljada i pet stotina godina, kada će doći najvoljeniji Sin Božiji, zvan Hrist, i andalje mi mislimo da možda ovaj isti je bio Bog Izraelov koji reče Mojsiju: Napravi kovčeg zavjeta u duljinu dva lakta i pola, u širinu jedan lakat i pola, i u visinu jedan lakat i pola. Jer sa tih pet lakata i pola mi smo razumeli i spoznali izradu kovčega od staroga zavjeta, jer da u pet hiljada i pola hiljade godina Isus Hrist će doći u kovčegu svoga tijela, i mi smo našli da je on Bog Izraelov, znan kao Sin Božji. Jer nakon ove muke, mi prvosveštenici, jer smo se čudili znakovima koji su se događali zarad njega smo otvorili Bibliju, i istražili sve naraštaje do naraštaja Josifa, i Marije majke Hristove, uzimajući nju da je iz sjemena Davidovog, i mi nađosmo da od dana kad Bog je stvorio nebesa i zemlju i prvoga čovjeka, od toga vremena do Potopa je 2,212 godine, i od Potopa do izgradnje kule 531 godina, i od zidanja kule do Abrahama 606 godina, i od Abrahama do izlaska sinova Izraela iz Egipta 470 godina, i od izlaska sinova Izraela iz Egipta do izgradnje hrama 511 godina, i od izgradnje hrama do uništenja istog hrama 464 godine, toliko smo našli u Bibliji od Ezre, i ispitujući od paljenja hrama do dolaska Hrista i njegova rođenja mi nađosmo 636 godina, kojih zajedno bi pet hiljada i pet stotina godina kao što smo našli napisanim u Bibliji koju Mihail arhangel je objavio prije Setu trećem sinu Adama, da nakon pet hiljada i polja hiljade godina Krist Sin Božji će doći. Do sada mi ne rekosmo nikom, da ne bi bilo raskola u našim sinagogama, i sad, O izvrsni sudijo, ti si preklinjao nas ovom svetom Biblijom svedočanstva Božijega, i mi ti objavljujemo tebi, i mi također smo molili tebe tvojim životom i zdravljen da ti ne objaviš ove riječi bilo kojem čovjeku u Jerusalimu.

 

XIII (XXIX)

I Pilat, kad je čuo ove riječi od Ane i Kajafe,položi ih među djela Gospoda Spasitelja u javnim knjigama svoje sudnice, i napisa pismo Klaudiju kralju grada Rima, govoreći:

( Slijedeća Poslanica ili Izveštaj Pilata je umetnut u grčki u kasnija Djela Petra i Pavla )_40) i Pseudo Marselove Muke Petra i Pavla (_19). Mi tako imamo je u grčkom i latinskom, i grčki je korišten ovde kao osnovna verzija.)

 

Pontijus Pilat ka Klaudiju, pozdrav

Dogodila se kasnije stvar koju ja sam dovedoh do svetla (ili učinih ispitivanje), jer židovi kroz zavist su kaznili sebe i njihovo potomstvo sa strašnim sudom njihovih sopstvenih greški; jer dok njihovi očevi su imali obečanje (al. Objavljeno njima) da njihov Bog će poslati im sa nebesa njegovog sveca koji će s pravom biti zvan kraljem, i obećao je da će ga poslati na zemlju kroz djevicu; on , tad (ili ovaj Bog Židova, tad), dođe kad sam ja bio upravitelj Judeje, i oni su videli da slijepi progledavaju, da se gubavi čiste, liječenje uzetih, istjerivanje đavola iz ljudi, uzdizanje mrtvih, prekorevanje vetrova, hodanje na valovima mora kao po suhom, i čineći mnoga druga čuda, i sav narod Židova zvali su ga Sinom Božijim: prvosveštenici stoga, pokrenuti zavišću prema njemu, uzeše ga i izručiše meni i donesoše protiv njega krivu optužbu nakon druge, govoreći da je on čarobnjak i da čini stvari suprotne njihovom zakonu.

Ali ja, verujući da ove stvari behu tako, bičevah ga, izručih ga njihovoj volji, i oni ga razapeše, i kad je bio sahranjen oni postaviše stražare nada njim. Ali dok su moji vojnici gledali ga on usta ponovo na treći dan, opet toliko mnogo je mržnje židova podignuto da su oni dali novac vojnicima, govoreći: Recite da su njegovi učenici ukrali i odnijeli njegovo tijelo. Ali oni, iako su uzeli novac, nisu mogli da ćute u pogledu toga šta se dogodilo, jer oni također su svedočili da su videli ga kako je ustao i da su primili novac od Židova. I ove stvari ja izvestih zarad ovog, da netko drugi ne bi ti lagao (lat. Da neko ne bi lagao drugačije) i ti trebaš smatrati pravom da veruješ lažnim pričama židova.

 

 

Napomena prevodioca: Postoji više verzija Nikodemovog evandjelja, ja sam odabrao ovu koja je na internetu i najzastupljenija, međutim želim napomenuti da postoje i druge verzije, na naš jezik je u knjizi apokrifi novozavetni prevedena grčka i latinska verzija, u grčkoj toj verziji navode se dešavanja nakon pilatovog pisma cezaru, dakle sama reakcija cezara na pilatovo pismo.