Evanđelje po Petru

 

Evanđelje po Petru

 

Uvod

Rano svedočanstvo o ovoj knjizi je već izloženo. Prezentovani fragment je otkriven 1884. Rukopis u kojem je mala knjiga sadrži dio Knjige o Enohu na grčkom, ovaj odlomak Muke i drugi,opis Nebesa i Pakla, koji je ili (kako sad mislim) drugi fragment Evanđelja, ili deo Otkrivenja Petrovog.

Videli smo da Evanđelje po Petru je citirano od autora kasnijeg kraja drugog veka. Tvrdi se da Justin Mučenik također ga je koristio ranije nakon sredine tog stoljeća,ali dokazi nisu postokjani. Verujem da nije siguran datum knjige mnogo ranije od a.d 150.

Ono koristi četiri kanonska Evanđelja, i najraniji je nekanonski izveštaj o Muci koja postoji. Nije u celosti pravoslavan: baca sumnju na zbiljnost Gospodinovih muka, i posljedično na zbiljnost njegova ljudskoga tela. Drugim rečima ono je, kao Serapion Antiohijski označen , doketskim (privid isusovog tela) karakterom.

Druga oznaka je krajnje anti židovski stav. Krivnja je bačena na židove gde god je moguće, i Pilat je opran belim.

U ovomu slučaju dajem, u rimskim i arapskim likovima , dvojnu podelu u odlomke i verzije.

 

FRAGMENT I

I  1 Ali od židova niko nije oprao svoje ruke, niti je Herod niti itko od njegovih sudija: i gde god oni nisu hteli 2 oprati, Pilat usta, i kad Herod kralj zapovedi da Gospod treba biti predat u njihove ruke, govoreći njima: Sve što vam ja zapovedim da mu učinite, učinite.

II 3 Sad tamo je stajao Josif prijatelj od Pilata i od Gospoda, i on, znajući da oni će ga razapeti, dođe Pilatu i molio je za telo Isusovo da ga sahrani. I Pilat šaljući Herodu, molio je njegovo telo. 5 A Herod reče: Brate Pilat, iako nitko nije molio za njega, mi treba da ga sahranimo,jer Subota sviće, jer pisano je u zakonu da sunce ne treba da svane na onoga koji je ubijen.

III 6 I on izruči ga ljudima prije prvoga dana (ili dan prije) beskvasnih hljebova, na njihov praznik. I oni uzevši Gospoda gurnuli su ga doksu trčali, i rekoše: Hajde da pozdravimo Sina Božijega, sada kada 7 imamo vlast nada njim. I oni staviše na njega ljubičasti ogrtač, i učiniše da sjedi na sudskoj stolici, 8 govoreći: Daj pravi sud, ti Kralju Izraela. I jedan od njih donese krunu od trnja i stavi je na 9 Gospodinovu glavu, i drugi su stajali i pljuvali u njegove oči, a drugi su šamarali njegove obraze, a drugi su ubadali ga trskom, i neki od njih su ga bičevali, govoreći Sa ovom čašću da počastimo (ili ovom cenom platimo) sina Božijeg.

IV 10 I oni dovedoše dva zločinca, i razapeše 11 Gospoda između njih. Ali on je šutio, kao da ne oseća bol. I kad su uspravili križ, oni napisaše 12 na njemu: Ovo je Kralj Izraela. I oni položiše njegovu odeću pred njim, i podeliše je među sobom i 13 bacaše kocku na njoj. Ali jedan od tih zločinaca prekori ih, govoreći: Mi smo ovako pretrpjeli za zla koja smo učinili, ali ovaj čovek je postao 14 spasitelj ljudi, pri čemu vas je ozlijedio I oni behu ljuti na njega, i zapovediše da njegove noge ne budu prelomljene, da tako on umre u mučenju.

V 15   Bilo je podne, i tama je prevladala Judejom,  i oni behu uznemireni i u smetenosti da sunce ne zađe, jer je još živio, jer je pisano za njih da sunce ne zalazi za onim koji je 16 ubijen. I jedan od njih reče: Dajte mu da pije žuč sa octom, i oni pomiješaše i dadoše mu 17 da pije, i oni ispuniše sve stvari i izvršiše 18 njihove grehove na njihove glave. I oni odoše sa 19 svjetiljkama, pretpostavljajući da je noć, i neki padoše. I Gospod je plakao i glasno govorio: Moja moči,moja moči, ti si me zaboravio. I kad je tako rekao, on bi uzet.

20 I u isti čas zavjesa hrama u Jerusalemu podera se na dvoje.

VI 21  I potom iščupaše eksere i ruku Gospodnjih i položiše ga na zemlju, i cela zemlja se uzdrma, i dođe veliki straha sve.

22 Tad sunce zasja, i bi deveti 23 čas. I židovi se radovaše, i dadoše njegovo telo Josifu da ga sahrani, jer on je gledao sve dobre stvari koje je 24 on učinio. I on uze Gospoda i opra ga i uvije ga u lan i donese do njegove vlastite grobnice,koja je zvana Vrt Josifov.

VII. 25 Tad židovi i starešine i sveštenici, kad su videli kako veliko zlo su oni sebi učinili, počeše da plaču i da govore: Jao našim grehovima: sud i kraj Jerusalema se približio.

26 Ali ja sa mojim drugarima bih u tugi, i mi besmo obuzeti u mislima i sakrili bi se; jer smo tražili za njim kao razbojnici, i namišljajući 27 hram da zapalimo. I pored svih ovih stvari mi besmo postili, i sedosmo tugujući i plačući noć i dan do Subote.

VIII 28 Ali pisari i farizeji i starješine se sakupiše jedni sa drugim, jer oni su čuli da sav narod je tugovao i udarao se u prsa, govoreći: Ako su ovi veliki znakovi se dogodili njegovom smrću, eto kako 29 pravedan je bio. I starješine se behu bojali i dođoše 30 Pilatu, moleći ga i govoreći: Daj nam vojnike da mi (ili oni) mogu čuvati njegovu grobnicu za tri dana, da njegovi učenici ne dođu i ne ukradu ga i ljudi pretpostave 31 da je on ustao iz mrtvih, i da nam naškodi. I Pilat dade im Petronija centuriona sa vojnicima da čuvaju grobnicu, i starešine i pisari dođoše sa njima do 32 grobnice, i kad su otkotrljali veliki kamen da paze (al. Zajedno sa) centurionom i vojnicima, tad svi 33 koji behu sakupljeni postaviše ga na vrata grobnice, i izgipsaše na njemu sedam pečata i postaviše šator tamo i držaše stražu.

IX. 34 I rano ujutro kako je Subota svanula, dođe mnoštvo iz Jerusalima i okolo da vide grobnicu koja je bila zapečaćena.

35 A u noći u kojoj Gospodnji dan je svanuo, i vojnici su držali stražu dvoje po dvoje u svakoj straži. 36 dođe veliki zvuk sa nebesa, i oni videše nebesa otvorena i dvoje ljudi silaze tamo, sjajeći velikim svetlom, i približili su se grobnici. 37 I kamen koji je bio postavljen na vrata otkotrljaše i vratiše se i grobnica bi

X 38 otvorena i oboje mladića uđoše. Kad potom ti vojnici videše to, oni probudiše centuriona i starešine (jer oni također su držali 39 stražu); i dok su oni još govorili im stvari koje su videli, oni videše opet troje ljudi kako izlaze iz grobnice, i dvoje njih zadržavaše drugog (40 jednog)  i krst je sledio, nakon njih. I od dvojice oni videše da njihove glave su dosezale do nebesa, ali od njega koji 41 je bio vođen od njih da je prelazila nebesa. I oni 42 čuše glas sa nebesa da govori: Jesi li molio njih koji spavaju I odgovor se čuo sa križa, govoreći : Da.

XI 43 Ti ljudi potom uzeše se savjetovati jedan s drugim da idu i izveste ove stvari Pilatu. I dok su oni još mislili o tome, opet nebesa se otvoriše i 45 čovjek siđe i uđe u grob. A oni koji behu sa centurionom (ili centurion i oni koji behu s njim) kad su videli to, požuriše da idu noću Pilatu i ostave grobnicu na koju su pazili, i rekoše sve šta su videli, i behu u velikoj smetenosti, govoreći: Uistinu on je bio sin Božiji.

46 Pilat odgovori i reče: Ja sam čist od krvi 47 sina Božijeg, ali vama se to činilo dobrim. Tad svi oni dođoše i moliše ga i ohrabrivaše da naplati centurionu i vojnicima da ne kažu ništa što su 48 videli: Jer, rekoše oni, za nas je korisno navuči najveći grijeh pred Bogom, radije nego pasti 49 u ruke naroda Židova i biti kamenovan. Pilat zato plati centuriona i vojnike da ne kažu ništa.

XII 50 Rano u Gospodnji dan Marija Magdalena, učenica Gospodnja koja, se bila bojala zarad Židova, jer oni behu gorjeli ljutnjom, nije izvodila na grobu Gospodnjem one stvari koje su žene uobičavale da čine onima koji umru i 51 koji su voljeni njihovi, uzeše s njom žene njene prijateljice i 52 dođoše do grobnice gde je bio položen. I oni se bojaše da ih židovi ne vide, i rekoše: Iako ne možemo da plačemo i tugujemo za njim na dan kad je 53 razapet, hajde da sad učinimo to na grobu. Ali tko će otkotrljati kamen koji je na vratima grobnice, da možemo da uđemo i sjednemo pored njega i učinimo 54 ono što je dužnost jer kamen je velik, i mi se bojimo da nas neki čovjek ne vidi. I ako ne možemo učiniti tako, hajde da ostavimo na vrata te stvari koje nosimo za spomen na njega, i mi čemo plakati i tugovati dok ne dođemo svojoj kući.

XIII 55 I oni odoše i nađoše grobnicu otvorenom, i oni se privukoše i pogledaše unutra, i videše tamo mladića kako sjedi usred grobnice, i lijepog izgleda i odjeven u vrlo svijetlu odeću, koji im reče: 56 Zašto ste došle da ne tražite onoga koji razapet On je ustao i otišao je, ali ako ne verujete, pogledajte i vidite mjesto gde je ležao, on nije tamo, jer je ustao i otišao tamo odakle je poslat. 57 Tad žene behu uplašene i pobegoše.  

XV 58 Bio je zadnji dan beskvasnih hlebova, i mnogi su dolazili iz grada i vračali se njihovim 59 vlastitim kućama je praznik je bio na kraju. Ali mi, dvanaest učenika Gospodnjih, besmo plakali i u tugi, i svaki je tugovao za onim što se dogodilo 60 i otišao vlastitoj kući. Ali Ja, Simon Petar, i Andrej moj brat, uzesmo naše mreže i odosmo na more, i tamo je bio sa nama Levi sin Alfeja, koga Gospod (Za fragment (odlomak) II vidi Otkrivenje Petrovo.)