Osveta Spasitelja

 

Osveta Spasitelja

 

Ova verzija legende o Veroniki je napisana u vrlo grubom latinskom, verovatno iz sedmog ili osmog vijeka. Čitatelj će vidjeti da u ovom dokumentu su dve različite priče, nekako nespretno spojene zajedno – ona o Natanovom poslanstvu i ona o Veroniki.

 

OVDE POČINJE OSVETA SPASITELJA

U danima cara Tiberija Cezara, kada Herod je vladao, Hrist je izručen pod Poncijom Pilatom od židova, i otkriveno je Tiberiju.

U te dane Titus (1) je bio princ pod Tiberijem u oblasti Ekiutanije, u gradu Libije koji se zove Burgidala. A Tit je bio bolan u desnu nosnicu, zarad raka, i svoje lice je poderao do oka. Tamo je išao neki čovjek iz Judeje, po imenu Natan, sin Nahuma, jer on je bio Ismaelita koji je išao od zemlje do zemlje, i od mora do mora, i na sve krajeve zemlje. A Natan je poslan iz Judeje ka caru Tiberiju, da svoj ugovor prenesu u grad Rim. A Tiberije je bio bolestan, i pun čireva i vručice, i imao je devet vrsta gube. I Natan je želio da ide u grad Rim. Ali sjeverni vjetar je duvao i otežao njegovu plovidbu, i odveo ga dolje do luke grada Libije. A Titus, videći dolazak broda, znao je da je iz Judeje, i oni svi su se čudili, i rekoše da nikad nisu videli nijedan brod koji dolazi iz tog ugla. I Titus naredi kapetanu da dođe k njemu, i upita ga tko je. A on reče: Ja sam Natan sin Nahuma, od rase Ismaelita, i ja sam podanik Pontija Pilata u Judeji. I ja sam poslan da idem Tiberiju Rimskome caru, da odnesem ugovor iz Judeje . I jak vetar je došao na more, i odveo me u zemlju koju ne znam.

A Tit reče: Ako bi mogli u ikoje vreme naći išta ili pomasti ili bilja koje bi izlečile ranu koju imam na licu, kao što vidiš, tako da budem zdrav, i povratim ranije zdravlje, ja bih darivao ti mnoge dobre stvari. A Natan mu reče: Ja ne znam, niti sam ikad znao, za takve stvari o kojima mi pričaš. Ali za sve to, da si bio neko skorašnje vreme u Jerusalimu, tamo bi našao odabranoga proroka, čije ime je Emanuel, jer On će spasti svoj narod od njegovih greha. I On, na svom prvom čudu u Kani Galilejskoj, učinio je vino od vode, i njegovom rečju On je čistio gubave, On je osvetljavao oči on onih koji su slepo rođeni, On je lečio uzete, On je činio da demoni beže, On je oživio tri mrtva, ženu uhvaćenu u preljubu i osuđenu od židova da bude kamenovana On je oslobodio, i drugu ženu zvanu Veroniku, koja je trpjela dvanaest godina od tečenja krvi, i dođe iza Njega, i dodirnu rub Njegove odeće, On je izlečio, i sa pet pogača i dve ribe On je posvetio pet hiljada ljudi, da nije rekao ništa malenima i ženama, i tamo ostaše ostaci u dvanaest košara. Sve ove stvari, i mnoge druge, behu izvršene pred Njegovo stradanje. Nakon njegova oživljenja mi videsmo ga u tijelu kao što je bio ranije. A Titus mu reče: Kako je on ustao ponovo iz mrtvih, videći da je mrtav? A Natan odgovori i reče: On je očito bio mrtav, i visio na krstu, i opet spušten sa križa, i za tri dana On je ležao u grobnici: potom On je ustao iz mrtvih, i otišao u Pakao, i oslobodio praoce (patrijarhe) i proroke, i celu ljudsku rasu, potom se On pojavio svojim učenicima, i jeo je š njima, potom su ga videli kako ide u nebo. I to je istina, sve ovo što vam kažem. Jer ja sam video sa svojim očima, i sva kuća Izraela. I Titus reče svojim rečima:

Jao tebi, O Care Tiberije, punom čireva, i pokriven gubom, jer takva nesreća se dogodila u tvome kraljevstvu,jer si učinio takve zakone (1) u Judeji, u zemlji rođenja našega Gospoda Isusa Hrista, i oni su uhvatilikralja, i predali smrti Vladara naroda, i učinili su da ne dođe k nama i izleći te od gube, i očisti me on moje slabosti, zarad čega, da su bili pred mojim licem, sa vlastitim rukama ja bih ubio tijela tih židova, i objesio ih na najgore drvo, jer su uništili moga Gospoda, i moje oči nisu bile vredne da vide Njegovo lice. I kad je on ovako rekao, odmah rana spade sa lica Tita, i njegovo telo i lice behu vraćeni zdravi. I svi bolesni koji behu u istome mestu behu zdravi u tom času. I Titus je plakao, i svi ostali sa njim, glasno, govoreći: Moj Kralj i moj Bože, jer te nikad nisam video, a Ti si me izlečio, naredi mi da idem sa brodom preko voda do zemlje Tvoga rođenja, da osvetim se na Tvojim neprijateljima, i pomozi mi, O Gospodine, da mogu da ih uništim, i osvetim Tvoju smrt, i Ti Gospodine, izruči ih u moje ruke. I rekavši tako, on naredi da bude kršten. I on pozva Natana k sebi, i reče mu: Kako si vido te krštene koji veruju u Krista? Dođi k meni, i krsti me u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. (2) Jer ja čvrsto verujem u Gospoda Isu Krsta sa celim mojim srcem, i sa celom mojoj dušom, jer nigde u svetu nema drugoga koji me stvorio, i učinio me zdravim od mojih rana.

I rekavši tako, on posla glasnike ka Vespasianu da dođe žurno sa svojim najhrabrijim ljudima, tako da se pripremio kao za rat.

Tad Vespasian dovede sa sobom pet hiljada naoružanih ljudi, i oni odoše da sretnu Tita. I kada su došli u grad Libije, on reče Titu: Zašto si učinio da dođemo ovamo? A on reče: Znaj da Isus je došao na ovaj svijet, i bio je rođen u Judeji, u mestu zvanom Betlehem, i predali su ga Židovi, i bičevali, i razapeli na Gori Kalvarijskoj, (3) i ustao je ponovo iz mrtvih na treći dan. I Njegovi učenici su ga videli u istome telu u kojem je rođen, i pokazao se svojim učenicima, i oni su verovali u Njega. I mi uistinu želimo da postanemo Njegovi učenici.

Sad, idemo i uništimo Njegove neprijatelje sa zemlje, da znaju da nema nikoga kao Gospod naš Bog na licu zemlje.

Sa ovim naumom, oni su otišli iz grada Libije koji je zvan Burgidala, (4) i odoše na palubu broda, i nastaviše u Jerusalem, i opkoliše kraljevstvo Židova, i počeše da ih šalju u uništenje. I kada kraljevi židova su čuli za njihove radnje, i nestanak zemlje, strah dođe na njih, i behu u velikoj zbunjenosti. Tad Arhelaj (5) bi zbunjen u svojim rečima, i reče svome sinu:

 Moj sine, uzmi moje kravljevstvo i sudi, i savetuj se sa drugim kraljevima koji su u zemlji Judeje, kako bi mogao izbeći od neprijatelja. I rekavši ovako, on izvuče svoj mač i nasloni se na njega, i okrenu svoj mač, koji je bio veoma oštar, i ubode ga sebi u grudi, i umre. I njegov sin pridružio je sebi druge kraljeve koji su bili poda njim, i oni se savetovaše među sobom, i odoše u Jerusalim sa njihovim vođama ljudi koji su bili u njihovu savetu, i stadoše u istome mestu sedam godina. I Tit i Vespasian se savetovaše i opkoliše grad. I oni učiniše tako. I sedam godina kad je napunjeno, oni su bili u velikoj gladi, i u potrebi za hlebom i počeše da jedu zemlju.

Tad svi vojnici koji behu od četiri kralja se savetovaše među sobom, i rekoše: Sada smo sigurni da ćemo umreti: šta će Bog učiniti nam? Ili šta dobar nam je život, jer Rimljani su došli da uzmu naše mesto i narod? Bolje je za nas da ubijemo jedan drugog, nego da Rimljani kažu da su nas ubili, i stekli pobjedu nad nama. I oni izvukoše svoje mačeve i ubiše se međusobno, i umreše, do broja dvanaest hiljada ljudi. Tad je bio veliki smrad tamo u tome gradu od leševa mrtvih ljudi. I njihovi kraljevi bojali su se veoma do smrti, i nisu mogli podnositi njihov smrad, niti sahraniti ih, niti izbaciti ih iz grada. I oni rekoše jedan drugom: Šta da radimo? Mi uistinu predali smo Hrista smrti, i sada smo predani smrti sami. Hajde da pognemo naše glave, i damo ključeve grada Rimljanima, jer Bog je već predao nas smrti. I odmah oni odoše na zidove grada i svi vikaše glasno,govoreći: Tite i Vespasiane, uzmite ključeve grada, koji su vam dati od Mesije, koji je zvan Hrist.

Tada oni se predaše u ruke Tita i Vespasiana, i rekoše: Sudite nam, videći da treba da umremo, jer mi smo sudili Hristu, a on je predat bez razloga. Tit i Vespasian uhvatiše ih, i neke su kamenovali, a neke obesili na drvo, s nogama gore a glavom dole, i probadaše ih kopljima, a druge dadoše da budu prodati, a druge podeliše među sobom, i učiniše četiri dela od njih, baš kao što su učinili sa odećom Gospoda. I oni rekoše: Oni su prodali Hrista za trideset srebrenih novčića, a mi čemo prodati trideset njih za jedan dinar. I oni učiniše tako. I učinivši tako, oni osvojiše celu zemlju Judeju i Jerusalem.

Oni su tražili za licem portreta (1) Isusa, kako bi našli. (2) I oni nađoše ženu zvanu Veroniku koja ga je imala. Tada oni uhvatiše Pilata, i poslaše ga u zatvor, da bude čuvan od četiri kvadrona (skupina od 4) vojnika na vratima zatvora. Tada oni poslaše njihove glasnike Tiberiju, caru grada Rima, da bi on poslao Velosianusa ka njima. I on im reče: Uzmi sve šta je potrebno za tebe na moru, i idi dole u Judeju, i potraži jednoga od učenika onoga koji je zvan Hrist i Gospodin, da bi on došao k meni, i u ime njegova Boga izliječio me od gube i slabosti kojima sam danima neizmerno mučen, i od mojih rana, jer sam bolestan.  I oni poslaše kraljevima židova, koji su potčinjeni mojoj vlasti, tvoje sile i užasne naprave, jer su oni osudili na smrt našega Isusa Krista našega Gospodina. I ako nađeš tamo čovjeka koji me može osloboditi od ove moje slabosti, Ja ću verovati u Krista Sina Božijeg, i krstiti ću se u njegovo ime. A Velosianus reče: Moj gospodaru care, ako ja nađem takvoga čovjeka koji bi mogao pomoći ti i osloboditi nas, koju nagradu da mu obečam? Tiberije mu reče: Pola moga kraljevstva, bez podvale, da bude u njegovim rukama.

Tad Velosianus odmah ode, i ode na brod, i digao je jedro u brodu,i otišao ploviti morem. I plovio je godinu i sedam dana, nakon čega je došao u Jerusalem. I odmah on naredi nekima od židova da dođu k njemu, i poče pažljivo da pita koja su bila dela Kristova. Tad Josif, iz grada Arimateje, i Nikodim, dođoše u isto vreme. I Nikodem reče: Ja videh ga, i ja znah da uistinu On je Spasitelj svijeta. I Josif mu reče: I ja ga uzeh dole sa krsta, i položih ga u novu grobnicu, koja je bila odsećena od stene. I židovi su me držali zatvorenog na dan pripreme, u večer, i dok sam stajao u molitvi na Subotnji dan, kuća je visjela za četiri ugla, i ja videh Gospoda Isusa Hrista kao sjaj svetla, i iz straha ja padoh na zemlju. I On mi reče, Pogledaj na mene, jer ja sam Isus, čije telo ti si sahranio u tvoju grobnicu. I ja mu rekoh, Pokaži mi grobnicu gde sam te položio. A Isus, držeći moju ruku u svojoj desnoj ruci, odveo me do mesta gde sam ga sahranio. (3)

I tamo dođe također žena zvana Veronika, i ja rekoh mu: I ja dodirnuh u masi rub Njegove odeće, jer dvanaest godina ja sam trpjela tečenje krvi; i on odmah izlečio me. Tad Velosianus reče Pilatu: Ti Pilate, bezbožni i okrutni, zašto si ubio Sina Božjeg? A Pilat odgfovori: Njegov vlastiti narod, i glavni sveštenik Ana i Kajafa, dadoše ga meni. Volosianus reče: Bezbožni i okrutni, ti si vredan smrti i okrutnoj kazni. I on posla ga nazad u zatvor. I Velosianus na kraju tražio je lice pojave Gospoda. I svi koji behu u tom mestu rekoše: Žena Veronika ima portret Gospoda u njenoj kući. I odmah on naredi da ona bude dovedenea pred njega. I on joj reče: Imaš li portret Gospodina u svojoj kući? Ali ona reče, Ne. Tad Velosianus naredi da ona bude mučena, dokle ne odustane od portreta Gospoda. I ona je bila primorana reči: Imam ga u čistoj lanenoj tkanini, moj gospodaru, i ja danom klanjam joj se. Velosianu reče: Pokaži mi je. Tada ona pokaza portret Gospoda.

Kad Velosianus je vidje, on pokloni se na zemlju, sa spremnim srcem i iskrenom vjerom on je držao, i umotao u zlatnu tkaninu, i stavio u kovčeg, i zapečatio sa svojim prstenom. I on se zakle zakletvom i reče: Tako živ bio Gospod Bog, i zdravljem Cezara, nijedan čovjek neće više videti je na licu zemlje, dokle ne vidim lice moga gospodara Tiberija. I kad je on tako izgovorio, prinčevi, koji behu upravitelji Judeje, uhvatiše Pilata da ga vode u luku. I on uze portret Gospoda, sa svim Njegovim učenicima, i oni odoše na brod isti dan. Tad žena Veronika, zarad ljubavi Hrista, ostavi sve šta je posedovala, i slijedila je Velosianusa. A Velosianus joj reče: Šta želiš ženo, ili šta tražiš? A ona odgovori: Ja tražim sliku našega Gospodina Isusa Hrista, koji me osvetlio, ne zarad mojih zasluga, već kroz Njegovu svetu ljubav. (1) Vrati mi sliku moga Gospodina Isusa Krista, jer zbog ovoga ja umirem pravednom čežnjom. Ali ako mi je ne vratiš, ja neću otići dokle ne vidim gde si je stavio, jer Ja, najjadnija žena koja sam, ću služiti Njemu sve dane moga života, jer ja verujem da On, moj Spasitelj, živi večno.

Tada Velosian naredi da žena Veronika bude uzeta s njim u brod. I jedra behu podignuta, oni krenuše da idu u brod u ime Gospoda, i putovali su preko mora. Ali Titus, zajedno sa Vespasianom, otišao je u Judeju, osvećujući sve barode na njihovoj zemlji. (2) Na kraju godine Velosian dođe do grada Rima, dovede svoj brod u rijeku koja se zove Tiber, i uđe u grad koji se zove Rim. I on posla svoga glasnika ka svome gospodaru Tiberiju caru u Lateran o svome uspješnom dolasku.

Tad Tiberije car, kada je čuo poruku od Velosianusa, radovao se uveliko, i naredio mu da dođe pred njega. I kad je on došao, on pozva ga, govoreći: Velosianus, kako si došao, i šta si video u regiji Judeje Hrista Gospoda i njegove učenike? Reci mi, molim te, da on ide da izleči me od moje slabosti, da bih odjednom bio očišćen od te gube koja mi je uzela telo, i da predam moje celo kraljevstvo u tvoju vlast i njegovu.

 I Velosian reče: Moj gospodaru care, Ja nađoh tvoje sluge Tita i Vespasiana u Judeji kako se boje Gospoda, i oni behu očišćeni od njihovih čireva i bolova. I ja nađoh da svi kraljevi i vladari Judeje su bili obešeni od Tita; Ana i Kajafa su bili kamenovani, Arhelaj je ubio sam sa svojim kopljem, a ja sam poslao Pilata u Damask u okovima, i držao u zatvoru pod sigurnim držanjem. Ali sam također spoznao o Isusu, koga židovi su najzlobnije napali sa mačevima, i palicama i oružjem; i oni razapeše ga koji je trebao biti oslobođen i prosvetliti nas, i da dođe nam, i oni obesiše ga na drvo. I Josif dođe iz Arimeteje, i Nikodim sa njim, noseći mješavinu smirne i aloja, oko stotinu funti , da pomažu tijelo Isusa, i oni skinuše ga sa križa, i položiše u novu grobnicu. I na treći dan on najizvesnije ustao je iz mrtvih, i pokazao se svojim učenicima u istome telu u kojemu je bio rođen.

Na kraju, nakon četrdeset dana, oni ga videše kako ide u nebo. Mnoga, uistinu,i druga čuda Isus je učinio pre stradanja i poslije. Prvo, vodu je učinio vinom, on podizao je mrtve,čistio gubave, davao je vid slepima, liječio nepokretne, istjerivao demone, činio je da gluhi čuju, a nijemi da govore; Lazar, kad je bio četiri dana mrtav, on je podigao iz grobnice; žena Veronika, koja je trpjela od tečenja krvi dvanaest godina, ona je dotakla rub njegove odeće, i bi zdrava.. Tada je zadovoljilo Gospodara u nebesima, da Sin Božiji, koji, poslat u ovaj svijet kao prvo-stvoreni, je umro na zemlji, da pošalje svoga anđela; i on zapovedi Titu i Vespasianu, koje ja znah u tom mestu gde tvoje prijestolje je. I zadovoljilo je Boga Svemogućega da oni odu u Judeju i Jerusalem, i uhvate tvoje podanike, i osude ih, kako je bilo, na isti način kao što su oni učinili kada su tvoji podanici uhvatili Isusa i svezali ga.

I Vespasian potom reče: Šta da radimo sa onima koji ostanu? Tit odgovori: Oni su obesili našega Gospodina na zeleno drvo, i udarili ga kopljem, sada hajde da ih obesimo na suho drvo, i probodemo njihova tela kopljem. I oni učiniše tako. I Vespasian reče: Šta s onima koji su ostali?

Titus odgovori: Oni su uzeli tuniku našega Gospoda Isusa Krista, i od njenapravili četiri dela, sad hajde da ih uhvatimo, i podelimo u četiri dela, --tebi jedan, meni jedan, tvojim ljudima jedan, i mojim slugama četvrti deo. I oni učiniše tako. I Vespasian reče: Ali šta čemo učiniti sa onima koji su ostali? Titus mu odgovori: Židovi su prodali našega Gospoda za trideset komada srebrenjaka: sad hajde da prodamo trideset njih za jedan komad srebra. I oni učiniše tako. I oni uhvatiše Pilata, i predadoše ga meni, i ja stavih ga u zatvor, da bude čuvan od četiri kvadrona  (skupina od 4) vojnika u Damasku.  Tad oni učiniše potragu veliku da nađu portret Gosoda, i nađoše ženu zvanu Veronika koja je imala sliku Gospodina.  Tad car Tiberije reče Velosianusu: Imaš li je? A on odgovori: Imam je u čistoj tkanini od zlata, umotana kao marama. I Car Tiberije reče: Donesi k meni, i raširi je pred mojim licem, da ja, padnem na zemlju i pognem svoja kolena, i poklonim joj se na zemlji. Tad Velosian raširi svoju maramu sa tkaninom od zlata koja je bila slika Gospodina koja je bila utisnuta, i car Tiberije vidje je.

I on odmah je obožavao sliku Gospoda sa čistim srcem, i njegovo telo bi očišćeno kao telo malog deteta. I svi slepi, i gubavi, hromi, nijemi, gluhi, oni obuzeti različitim bolestima, koji behu tamo prisutni, behu izlečeni, i očišćeni. I Car Tiberije pognu svoju glavu i savi svoja koljena, govorivši ovako: Blagoslovena je utroba koja je nosila Tebe, i grudi koje si Ti sisao, i on zavapi ka Gospodaru, govoreći sa suzama:

Bože nebesa i zemlje, ne dozvoli mi da grešim, već utvrdi moju dušu i moje telo, i stavi me u Tvoje kraljevstvo, jer u Tvoje ime ja verujem uvek: oslobodi me od svih zala, kao što si Ti oslobodio troje dece od peći plamteće vatre.

Tad reče car Tiberioje ka Velosianu. Velosiane, jesi li video ikoga od tih ljudi koji su videli Hrista? Velosian odgovori: Jesam. On reče: Jesi li ih pitao kako oni krste one koji veruju u Hrista? Velosian reče: Ovde, moj gospodaru, imamo jednoga od učenika Kristovih lično. Tad on naredi Natanu da bude pozvan k njemu. Natan stoga dođe i krstio ga je u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin. Odmah car Tiberije, bi zdrav od bolesti svih, popne se na tron, i reče: Blagosloven si Ti, O Gospode Bože Svemočni, i vrijedan hvale, koji si oslobodio me od zamke smrti, i očistio me od svih mojih bezakonja, jer ja sam uveliko grešio pred Tobom, O Gospodine moj Bože, i nisam vredan da vidim Tvoje lice. I tada car Tiberije bi upućen u sve stvari vjere, pun, i sa jakom vjerom.

Neka taj isti Bog Svemočni, koji je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara, sam zaštiti nas u Njegovoj vjeri, i odbrani nas, i izbavi nas od svake opasnostio i zla, i udostoji se donijeti nas u život večni, kad ovaj život, koji je privremen, prođe; koji je blagosloven u vijeke vekova. Amin.