Otkrivenje Pavlovo ili Vizija Pavla apostola

 

Otkrivenje Pavlovo

 

Iz "The Apocryphal New Testament" M.R. James, Clarendon Press, 1924

Uvod

Epifan nam govori da Kajaniti ili Kainiti su načinili lažnu knjigu punu neizrecivih stvari u ime Pavlovo, koja je također korištena od onih koji se zovu Gnostici, koju su oni zvali Anabatikon (Uznesenje) Pavlovo, Uzimajući osnovu u riječima apostola – da je on uzet u treće nebo. Ovo nije ostavilo traga (Hereze, 38.2)

Sv. Augustin smije se nad ludošću nekih koji su krivotvorili Apokalipsu Pavla, punu basni,i nastojeći da sadrži neizrecive stvari koje je apostol čuo. Ovo je, ne sumnjam, naša knjiga. (Aug. O Ivanu, Trakt 98) Sozomen , u svojoj Crkvenoj istoriji (vii.19), kaže: Ova knjiga je kružila kao Apokalipsa Pavla apostola,koje niko od davnina nije nikad video, je komentirana on mnogih monaha, ali neki tvrde da ova knjiga je nađena u vladavini napisana Teodosija. Oni kažu da po Božanskoj pojavi nađena je pod zemljom u Tarsusu Sisilijskom, u Pavlovoj kući mramorni kovčeg, i da u njemu je bila knjiga. Kakogod, kada smo pitali o ovome, Sisilijan, sveštenik crkve iz Tarsusa, rekao mi je da je laž. On je bio čovjek čija sijeda kosa mu je pokazala da je bio u znatnoj dobi i on je rekao da takva stvar se nije dogodila u njihovu gradu, i da se on čudio dali priča (ili, knjiga) nije učinjena od jeretika.

Sozomenova priča je ona koja se pojavljuje u našoj knjizi, i ne trebamo sumnjati da ova Apokalipsa je pojavila se u poslednjim godinama četvrtoga vijeka.

Osuđena je Gelasianskim Dekretom, i spomenuta je sa neodobravanjem od različitih kasno crkvenih pisaca.

Iako nije rana knjiga, načinjena je veoma velikom zarad rane stvari, i imala je neizmjerno popularnost, naročito na zapadu. Grčke kopije njene su retke, a tekst koji ona sadrži se isprekidan sa mnogim pogreškama. Od Istočnih verzija – Sirijska, Koptska, Etiopska – Sirijska je najbolja. Ali verovatno čitava Latinska verzija je superiornija od svih drugih. Ima nekoliko skraćenih Latinskih tekstova, i od tih su učinjene mnoge verzije koje su bile važeće u skoro svakomu evropskomu jeziku.

U ranoj pjesmi o Paklu (ii.28) Dante spominje posjetu 'Izabrane Posude' u Pakao – nedvojben predskaz apokalipse. A i u Božanskoj Komediji i u stotinu ranijih srednjovjekovnih vizija budućega svijeta uticaj ove knjige je uočljiv, ponekad malo,često vrlo jasno.

Čitatelj će uskoro vidjeti za sebe da Pavle je izravni potomak Petra, naročito u njegovu opisu Paklenih muka. On će također vidjeti da knjiga je veoma loše sastavljena, i da cele epizode npr. Posjeta Raju, se ponavlja. Ovo znači da autor je koristio različite izvore na veoma neinteligentan način.

U grčkom, Latinskom i sirijskom knjiga je nepotpuna, ona završava naglo govorom Ilije. Koptska vertija – jedina nedavno izdana – ima dug nastavak, deo ovoga je, mislim,originalan ali ona otpada u stvar koja ne može biti. Ovaj zaključak je čak treća posjeta u Raj! Ja dajem neke značajke toga kasnije.

 

Sadržaj knjige je ukratko ovakav:

1, 2. Otkriće otkrivenja

3-6 Pziv na stvaranje Božije protiv čovjeka

7-10 Izveštaj anđela Bogu o ljudima

11-18 Smrti i sudovi pravednika i zloga

19-30 Prva vizija Raja

31-44 Pakao. Pavle stiče odmor u Nedjelju za izgubljene.

45-51 Druga vizija Raja.

Čitava Latinska verzija je osnov za moj prevod: grčki, sirijski, i koptski su korišteni gde Latinska je pokvarena.

 

 

Ovde počinje Vizija Svetog Pavla apostola

Ali doći ću do vizija i otkrivenja Gospodnjih. Znam čovjeka u Hristu pre četrnaest godina, da li u teli ne znam ili van tela ne znam – Bog zna – da takav je bio uhvaćen u treće nebo, i znao sam takva čovjeka, da li u telu ili van tela ne znam – Bog zna – da je on bio uznesen u raj i čuo je tajne reći koje nije zakonito za čoveka da izgovori. Ta takvoga ću se hvaliti, ali ja sam ne hvalim se, osim od mojih slabosti.

1 U to vreme bilo je objavljeno u sjedištvu Teodosija Augusta mlađeg i Sinegija, neki častan čovjek je živeo u Tarsusu, u kući koja je bila kuća Svetog Pavla, anđeo se pojavio njemu po noći i dao mu otkrivenje, govoreći da bi on trebao razbiti temelje kuće i objaviti to šta je našao, ali on mislio je da je ovo lažna vizija. 2 Ali treći put anđeo dođe, i bičeva ga i natjera ga da razbije temelje. I on je kopao, i našao kutiju mramornu napisanu na stranama, tamo je bilo otkrivenje Svetoga Pavla, a njegove cipele u kojima je hodao kada je učio riječ Božiju. Ali on se bojao da otvori tu kutiju, i donio ju je sudiji, i sudija je uze, zapečaćenu kakva je bila sa olovom, i posla je caru Teodosiju bojeći se da će biti nešto strano, i car kad ju je primio, otvorio je i našao je otkrovenje Svetoga Pavla. Kopiju od toga on je poslao u Jerusalem a original je zadržao kod sebe. (Gr. Mijenja ovo: on je zadržao kopiju a poslao original. I dodaje: A tamo je napisano unutra kako slijedi.)

3 I dok sam bio u tijelu, u kojem sam uznesen u treće nebo, riječ Gospodnja dođe mi, govoreći: Govori ovome narodu: Koliko dugo li ćete grešiti, i dodavati greh na grijeh, i iskušavati Gospoda koji vas je stvorio Govoreći da ste deca Abrahamova ali dela Sataninih (tako Gr.; Lat. Vi ste sinovi Boga, čineći dela đavolja), hodajući u pouzdanju Božijem, hvaleći se u tvome imenu samo, ali bijući siromašni zbog greha. Sjetite se i znajte da celo postanje je podložno Bogu, ali čovećanstvo samo greši. Ono ima vlast nad celim stvaranjem, i greši više od cele prirode. 4 Jer često je sunce, veliko svetlo, molilo Gospoda, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, Gledao sam na zlobu i nepravednost ljudi. Dopusti mi, i učiniti ću im prema mojoj moči, da bi oni znali da si ti Bog sam. I dođe glas njemu, govoreći: Sve ove stvari ja znam, jer oko moje vidi i moje uho čuje, ali moja strpljivost nosi se sa njima dok se ne okrenu i pokaju. Ali ako se ne vrate meni, suditi ću im svima. 5 I nekada mjesec i zvijezde su molile Gospoda, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, nama si dao vlast nad noći, koliko dugo li čemo gledati na zlobu i preljube i ubistva koja deca čovečija čine dopusti nam da im učinimo prema našim silama, da bi oni znali da si ti Bog sam. I dođe glas njima, govoreći: Ja znam sve te stvari, i moje oko gleda na njih i moje uho čuje, ali moje strpljenje se nosi sa njima dok se ne okrenu i pokaju. Ali ako se ne vrate meni, Ja ću im suditi. 6 Često također more je plakalo, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, ljudi su uprljali tvoje sveto ime u meni, dopusti mi i ja ću se podići i pokriti svaku šumu i drvo i ceo svijet, dok ne izbacim svu decu ljudi ispred tvoga lica, da bi oni znali da si Ti Bog sam. I opet glas dođe, govoreći: Ja znam sve, jer moje oko vidi sve stvari, i moje uho čuje, ali moje strpljenje se nosi sa njima dok se ne okrenu i pokaju. Ali ako se ne vrate Ja ću im suditi.

I također vode su progovarale protiv sinova čovećijih, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, sinovi čovećiji su onečistili tvoje sveto ime. I dođe glas, govoreći: Ja znam sve stvari prije nego li se dogode, jer moje oko vidi i moje uho čuje sve stvari, ali moje strpljenje nosi se s njima dok se ne okrenu. I ako ne, ja ću suditi. Često je također zemlja vapilaGospodaru protiv sinova ljudi, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, trpim bol više nego svo tvoje postanje, noseći preljube, blud, ubistva, krađe krivokletstva, vradžbine ljudi, i sva zla koja čine, tako da se otac podiže protiv sina, i sin protiv oca, i stranac protiv stranca, svaki da onečisti ženu bližnjega. Otac ide na sinovljev krevet, i sin tako ide na krevet svoga oca, i sa svim tima zlima oni prinose žrtve tvome imenu prljajući tvoje sveto mesto. Stoga da li da trpim bol više od celoga postanja, i ne bih rađao moje dobro i moje plodove sinovima ljudskim. Dopusti mi i ja ću uništiti izvrsnost mojih plodova. I tamo dođe glas i reče: Ja znam sve stvari, i nema nikoga ko se može sakriti od svoga greha. I njihovi zlobu ja znam, ali moja svetost trpi ih dok se ne okrenu i pokaju. Ali ako se ne vrate k meni, Ja ću im suditi. 7 Gledajte vi sinovi ljudi. Stvorenje je potčinjeno Bogu, ali čovjek sam greši.

Stoga, vi sinovi ljudi, blagosiljajte Gospoda Boga bez prestanka u sve časove i svih dana, ali naročito kada sunce zalazi. Jer u tome času svi anđeli idu ka Gospodu da mu se poklone i da predstave dela ljudi koje svaki čovjek čini od jutra do večera, bilo da su dobra ili zla. I tamo je anđeo koji ide radujući se od čovjeka u komu on stanuje.

Kada stoga sunce je zašlo, u prvi čas noći, u istome času ide anđeo od svakoga čovjeka i žene, koji štiti i čuva ih, jer čovjek je slika Božija, i isto tako u času jutra, koji je dvanaesti čas noći, svi anđeli ljudi i žena idu da sretu Boga i predstave sva djela koje je svaki čovjek učinio, bilo dobra ili zla. I svaki dan i noć anđeli predstavljaju Bogu sva dela ljudi. Vama, stoga, Ja kažem, o sinovi čovećiji, blagosiljajte Gospoda Boga bez prestanka sve dane svojega života.

8 U čas utvrđen, stoga, svi anđeli, svaki radujući se, dolazi pred Boga zajedno da ga sretu i poklone se učas određen, i eto, odjednom u utvrđeno vreme tamo je bio susret, i anđeli dođoše da se pokone u prisustvu Boga, i duh dođe da ih srete, i tamo je bio glas koji je govorio: Odakle li, anđeli naši, nosite teret vijesti. 9 Oni odgovoriše i rekoše: Mi dolazimo od onih koji su odrekli se svijeta zarad tvoga svetoga imena, lutajući kao stranci u pećinama stijena, i plačući svaki čas jer stanujuna zemlji i gladuju i žedni su zarad imena tvoga, sa njihovim slabinama opasanim, držeći u svojim rukama tamjan njihova srca, i moleći i blagosiljajući u svaki čas, trpeći strah i potčinjavajući se , plačući i tugujući više od svih što žive na zemlji. I mi koji smo njihovi anđeli tugujemo sa njima, čime te zadovoljavamo, naredi nam da idemo i služimo da ne urade drugačije, ali siromašni više od svih žive na zemlji. (smisao pokazan od Gr. Je da anđeli traže od tih dobrih ljudi na nastave u dobroti.) I glas Božji dođe njima, govoreći: Znajte da odsada moja milost će biti utvrđena sa vama, i moja pomoć koja je mome dragomu voljenomu Sinu, će biti sa njima, upravljajući njima u sva vremena, i on će služiti im i nikad ih neće napustiti,jer njihovo mesto je njegovo prebivalište. 10 Kada, onda, ti anđeli odoše, eto, dođoše drugi anđeli da obožavaju u prisustvu veličanstva, da se sretu s njim, i oni behu plakali. I duh Božiji ode da ih srete, i glas Božiji dođe, govoreći: Odakle dolazite, naši anđeli noseći terete, glasnici vijesti svijeta. Oni odgovoriše i rekoše u prisustvu Boga: Mi smo došli od onih koji prizivaju tvoje ime, i zamke svijeta su ih učinili jadnim , smišljajući mnoga opravdanja u sva vremena, i ne čineći toliko koliko čistu molitvu njihovim punim srcem u svo vreme njihova života. Stoga moramo mi biti sa ljudima koji su grešnici. I glas Božiji dođe k njima: Vi morate služiti njima dokle se ne okrenu i pokaju, ali ako se ne okrenu meni, Ja ću im suditi.

Znajte stoga, O djeco ljudska, da što god je izvedeno od vas, anđeli govore Bogu, bilo da je dobro ili zlo.

11 (Syr. Opet, nakon ovih stvari, Ja videh jednog od duhovnih bića kako dolazi k meni, i on me uhvati u duhu, i odvede me na treće nebo.)

I anđeo odgovori i reče mi: Slijedite me, i ja ću pokazati ti mjesto pravednika gde oni su uzeti kada umru. I tamo nakon što ja uzmem te do jame bez dna i pokažem ti duše grešnika, na koji način sa mjesta oni su uzeti kada su mrtvi.

I ja odoh za anđelom, i on uze me u nebo, i ja pogledah na nebeski svod, i videh tamo sile, a tamo je bila zaboravnost koja vara i vuče u sebe srca ljudi, i duh ogovaranja i duh preljube i duh gnjeva i duh drskosti i tamo su bili prinčevi zlobe. Ove stvari ja videh ispod svoda nebeskog.

I opet ja pogledah i vidjeh anđele bez milosti, koji  nemaju sažaljenja, čija pojava je bila puna bijesa, i njihovi zubi su izlazili iz usta, njihove oči su sjale kao jutarnja zvijezda , i iz kose njihove glave i iz njihovih usta izlazile su iskre vatre. I ja upitah anđela, govoreći: Tko su ovi, Gospode. I anđeo odgovori i reče mi: Ovo su oni koji su određeni ka dušama grešnika u času nužnosti, čak onima koji nisu verovali da oni imaju Gospoda za pomoćnika i nisu verovali u njega.

(Apokalipsa Zefanije (Steindorfova anonimna Apokalipsa): Ja odoh sa anđelom Gospodnjim i pogledah ispred sebe i vidjeh mjesto kroz koje su prolazile hiljade hiljada i mirijade mirijada anđela,čija lica su bila kao u pantera,i njihovi zubi su izlazili iz njihovih usta, i njihove oči su bile krvave, a njihova kosa opuštena kao ženska kosa, i vatreni bičevi behu u njihovim rukama. (Ja se pobojah i pitah: Tko su ovi? Anđeo odgovoriJ To su sluge celoga stvaranja, koji dolaze do duša zlih i uzimaju ih i polažu ih ovde dole: oni lete tri dana sa njima u vazduhu prije nego ih uzme i bace ih u njihovu večnu muku.)

12 I ja pogledah u visinu i vidjeh druge anđele čija lica su sjala kao sunce, i njihove slabine behu opasane za zlatnim pojasima,držeći palme u njihovim rukama, i znak Boga, obučeni u odeću na kojoj je bilo napisano ime Sina Božijeg, puno nježnosti i milosti. I ja upitah anđela i rekoh: Tko su ovi, Gospode, oni su tako velike ljepote i saosjećanja. A anđeo odgovori i reče mi: To su anđeli pravednosti koji su poslani da dovedu duše pravednika u času potrebe , čak one koji su vjerovali da imaju Gospoda za svoga pomoćnika. I ja rekoh mu: Da li pravednici i grešnici se sreću kada su mrtvi? A anđeo odgovori i reče mi: Put kojim svi prolaze ka Bogu je jedan: ali pravedni imaju svetoga pomoćnika sa njima i nisu u nevolji kada se pojave pred Bogom.

13 I ja rekoh anđelu: Želio bih vidjeti duše pravednika i od grešnika kako odlaze iz svijeta. I anđeo odgovori i reče mi: Pogledaj dole na zemlju. I ja pogledah dole sa neba na zemlju i videh ceo svijet, i bio je ništa u mojim očima, i videh decu ljudi kao da su ništa, i krajnje padaju, i ja se čudih, i rekoh anđelu: Je li ovo veličina ljudi? A anđeo odgovori i reče mi: To je to,  a ovo su oni koji čine štetu od jutra do večeri. I ja gledah, i videh veliki oblak vatre raširen nad celim svetom, i rekoh anđelu: Šta je ovo, Gospode? A on mi reče: Ovo je nepravednost koja je pomiješana sa prinčevima grešnika (Gr. Pomiješano sa uništenjem grešnika; Syr. pomiješano sa molitvama sinova ljudskih)

14 I kad ja čuh da je uzdahnuo i plakao, i reče anđelu: Čekao bih na duše pravednika i grešnika, i vidio na koji način oni odlaze iz tela. I anđeo odgovori i reče mi: Pogledaj opet na zemlju. I ja pogledah i videh ceo svijet: i ljudi behu kao ništa, padali su teško, i ja pogledah i videh nekog čovjeka kako umire, i anđeo mi reče:On koga vidiš je pravednik. I opet ja pogledah i videh sva njegova dela koja je učinio u ime Božije, i sve njegove želje kojih se sečao i kojih se nije sečao, i od njih stajaše pred njegovim licem u času potrebe. I vidjeh da pravednik je rastao u pravičnosti, i našao odmor i utjehu, i pre nego je napustio svijet tamo su stajali do njega sveti anđeli, i također zli, i ja videh ih sve, ali zli nisu našli prebivanja u njemu, ali sveti su imali moč nad njegovim telom i upravljali su njime dokle je napustio telo. I oni su uzeli njegovu dušu, govoreći: O dušo, uzmi znanje o svome telu odakle si došla, jer moraš se vratiti u isto telo na dan oživljenja, da primiš ono što je obećano pravednima. Oni primiše stoga dušu iz tela, i odmah poljubiše je kao da su je znali, govoreći mu: Budi hrabar, jer ti si učinio volju Božju dok si bivao na zemlji. I tamo dođe da ga srete anđeo koji ga je gledao dan za danom, i on reče mu: Budi hrabra, O dušo, jer ja radujem se u tebi jer si učinila volju Boga na zemlji, jer ja rekoh Bogu sva tvoja dela, kakva su. Isto tako duh izađe da ga srete i reče: O dušo, ne boj se, niti budi u nevolji, dok ne dođeš domesta koje nikads nisi znala, a ja ću biti tvoj pomoćnik, jer sam našla u tebi mjesto osveženja u vreme kada sam stanovala u tebi, kad sam bila i ti na zemlji. I duh bi ojačan od toga, i anđeo ga uze i odnese u nebo. I anđeo reče (Syr. i ode da srete zle sile, koje su pod nebom. I uhvati ga duh grešenja i reče): Gde trčiš ti, O dušo, i namišljaš li da uđeš u nebo, stani da vidimo ako ima išta od nas u tebi. I gle! Mi ne nađosmo ništa u tebi. Ja gledah također pomoč Božju, i tvoj anđeo, i duh se radovao sa tobom jer si činio volju Božju na zemlji. (Syr. ima više još ovde. Tamo je sukob između dobrih i zlih anđela. Duh grešenja prvi plače. Tad duh iskušenja i preljuba srete ga i ono pobeže, i oni tugovaše. I vlasti i zli duhovi dođoše da ga sretnu i ne nađoše ništa, i škrgutaše zubima. Čuvar anđeo reče im da idu nazad, 'Vi ste kušali ovu dušu i ona vas nije htela slušati.' I glas mnogih anđela se čuo radostan nad dušom. Verovatno ovo je izvorna stvar.) I oni donesoše je dokle se poklonila u prisustvu Boga. I kad su oni utihnuli, potom Mihail i sve sile anđela padoše i pokloniše se prijestolju njegovih nogu i njegovim vratima, i rekoše zajedno duši: Ovo je Bog svega, koji te stvorio u svojoj slici. I anđeo se vrati i objavi, govoreći: Gospodine , sjeti se njegovih dela, jer ovo je duša od koje sam ti izvestio dela, Gospode, čineći prema tvome sudu. I isto tako duh reče: Ja sam duh žurbe koji diše nada tim, jer imao sam okrijepu u njemu u vremenu kada sam živeo unutar, čineći prema tvome sudu. I glas Božji dođe, govoreći: Kao što ova duša me nikad nije tužila niti ću je ja učiniti žalosnom, jer kao što je imala milosti, Ja ću također imati milosti. Neka bude izručena Mihaelu anđelu saveza, i neka je on vodi u raj radosti da postane družbenik nasljednik sa svima svetima. I potom ja čuh glasove hiljade hiljada anđela i arhanđela i heruvima i dvadeset i četiri starješine koji izgovaraju himne i veličaju Gospoda i viču: Pravedan si ti, O Gospodaru, i pravedan u svojim sudovima, i nema uvažavanja osoba u tebe, ali ti nagrađuješ svakoga čovjeka prema tvome sudu. I anđeo odgovori i reče mi: Jesi li verovao i znao da štagod svako od tebe je učinio, on je vidio u času svoje potrebe. I ja rekoh: Da, Gospode.

15 I on mi reče: Pogledaj dole opet na zemlju i sačekaj na dušu zlog čovjeka koja izlazi iz tijela, onoga koji je izazivao Gospoda danju i noću, govoreći: Ja ne znam ništa drugo na ovome svijetu, Ja ću jesti i piti i uživati stvari koje su u svijetu. Jer tko je on koji je otišao dole u pakao i došao i rekao nam da je sud tamo. I opet ja gledah i vidjeh omraženost grešnika, i sve šta je učinio, i oni su stajali zajedno pred njim u času neophodnosti: i dogodilo se u tomu času kada je bio izvođen iz tijela na sud, da on (MS.I) reče: Bilo bi bolje za mene (MS. Njega) da Ja (on) nije bio rođen. I nakon toga sveti anđeli i zli i duša grešnika dođoše zajedno, i sveti anđeli ne nađoše mjesta u njemu. Ali zli anđeli prijetili su (imali su vlast nad) tim, i kad su ga izveli iz tijela, anđeli opomenuše ga triput, govoreći: O jadna dušo, pogledaj na tijelo odakle si izašla, jer ti moraš vratiti se u tijelo u dan oživljenja da primiš dužnu nagradu za tvoje grehe i za tvoju zlobu.

16 I kad je izvedu, stalan (čuvar) anđeo ode pred njega i reče joj: O jadna dušo, Ja sam anđeo koji je dolazio tebi dan za danom izveštavajući Gospoda tvoja zla dela, štagod si činila po noći ili danu;  i ako bi bilo u mojoj moči ja ne bih služio ti niti jedan dan, ali za ovo ne mogu učiniti ništa, jer Bog je milostiv i pravedan sudija, i on zapoveda nam da ne prestanemo služiti vašoj duši dok se ne pokajete, ali ti si izgubio vreme pokajanja. I uistinu sam postao stranac tebi i ti meni. Hajdemo onda do pravednog sudije, ja neću ostaviti te dok ne saznam da od ovoga dana ja sam postao stranac tebi. (Ovde Kopt. Umeće sličan govor duha duši, koji je možda izvoran) I duh je zbunio ga, i anđeo se uznemirio. Kada stoga oni su došli do ovlasti, i sad je trebalo da uđu u nebesa, jedan teret (rad, strepnja) je počivalo na njemu za drugim: grijeh i zaboravnost i žamor srete ga, i duh preljube i ostale sile, rekoše mu: Gde ideš ti, jadna dušo i usuđuješ se bežati napred ka nebu. Ostani, da možemo videti da li mi imamo ovlasti naše u tebi, jer mi ne vidimo sa tobom ijednog svetog pomoćnika. (Syr. dodaje: I anđeo odgovori i reče: Znajte da je duša Gospodnja, i on je ne odbacuje, niti ću ja predati sliku Božiju u ruke zloga. Gospod me podrža sve dane života duše, i on može podržati i pomoći me, i ja neću odbaciti je dokle ne odem do prijestolja Božijeg na visini. Kada je on vidi, on ima moč nada njom, i poslati će je gde mu se sviđa.) I nakon toga ja čuh glasove u visini nebesa, kako govore: Predstavi ovu jadnu dušu Bogu, da bi on znao da ima Bog, koga je prezirala. Kad potom je ušla u nebo, svi anđeli, hiljade hiljada, vidješe je, i svi vikaše jednoglasno: Jao tebi, jadna dušo, zbog tvojih dela koja si činila na zemlji, koji odgovor ćeš dati Bogu kada se približiš da mu se pokloniš? Anđeo koji je bio sa njom odgovori i reče: Plači sa mnom, moj dragi voljeni, jer nisam našla odmora u ovoj duši. I anđeli odgovoriše mu i rekoše: Neka ova duša bude odvedena isred, jer otkako je ušla, smrad njen je prešao je do nas anđela. I potom kad je predstavljena, da se pokloni u prisustvu Boga, anđeo pokaza je Gospodu Bogu koji je učinio u sopstvenoj slici i naličju. I njen anđeo istrča ispred, govoreći: O Gospode Bože Svemočni, Ja sam anđeo ove duše, čija dela sam predstavljao tebi danju i noću, ne čineći prema tvome sudu. I isto potom duh reče: Ja sam duh koji stanuje u njoj otkad je stvorena, i ja znam je u sebi, i ona nije slijedila moju volju: sudi joj, Gospodaru, prema Tvom sudu. I glas Božji dođe k njoj i reče: Gde je tvoj plod koji si urodila, vrijedan onih dobrih stvari koje si primila koje sam stavio na udaljenost dana između tebe i pravednika nisam li učinio sunce da se podigne nada tobom kao nad pravednikom. I bila je šutjela, ništa odgovarajući, i opet glas dođe, govoreći: Pravedan je sud Božiji, i nema uvažavanja lica u Boga, jer ko god učini njegovu milost on će imati milost na njemu, i tko god nije imaomilosti, niti će Bog imati milosti na njega. Neka on stoga bude predan anđelu Tartaruhusu (Gr. Temeluhus) (Tartar – pakao) koji je postavljen nad mukama, i neka on ga baci u krajnju tamu gde je plakanje i škripanje zuba, i neka on bude tamo do velikog dana suda. I nakon toga ja čuh glas anđela i arhanđela kako govore: Pravedan si ti,O Gospode, i pravedan u svojim sudovima.

17 I ja gledah, i gle, duša koja je bila dovedena od dva anđela,plakala je i govorila: Imaj milosti na mene, ti pravedni Bože, O Bože sudijo, jer danas je sedam dana odkad sam izašla iz tela, i izručena sam ovima dvojici anđela, i oni su me doveli u ova mesta koja nikad nisam videla. I Bog pravedan sudija reče joj: Šta si učinila jer nikad nisi pokazala milost, stoga si izručena ovakvim anđelima, koji nemaju milosti, i jer nisi činila pravo, stoga niti oni imaju sažaljenja prema tebi u času tvoje potrebe. Priznaj stoga tvoje grehove koje si počinila kada si bila u svijetu. I ona odgovori i reče: Gospode, Ja nisam grešila. A pravedan Gospod Bog je bio ljut kad je rekla: Ja nisam grešila, jer je lagala. I Bog reče: Misliš li ti da si još u svijetu? Ako bi svako od vas tamo gde si grešila, sakrio svoj grijeh od svoga bližnjeg,ali ovde nema sakrivene stvari, jer kada duše dolaze da se poklone pred prijestoljem i dobra dela i grehovi svakoga se pokažu. I kada je duša čula to, ona je šutjela, ne odgovarajući. I ja čuh Gospoda Boga, pravednog sudiju, kako govori opet: Dođi, ti anđele ove duše, i stani nasred. I anđeo grešne duše dođe, imajući napisano u svojim rukama, i reče: Ovo, Gospode, što je u mojim rukama, su svi grehovi ove duše od njene mladosti do današnjeg dana, od desete godine njenog rođenja, ako mi zapovediš, Gospodaru, ja mogui reći dela odtoga odkad su počela od petnaeste godine (Apokalipsa Zefanije: Ja pogledah i videh napismeno (ista riječ, hirograf) je bila u ruci: on poče da ga otvara, i kad je raširio on pročita u mome vlastitome jeziku, i ja nađoh sve moje grehe koje sam počinila, zapisana od njega, čak ona koje sam počinila od moga detinjstva do danas.) I Gospodin Bog pravedan sudija reče: Ja kažem ti, O anđele, ja ne želim od tebe izveštaj jer je počeo od petnaeste godine, već objavi njegove grehe od pete godine prije nego je umro i došao ovamo. I opet Bog pravedni sudija reče: Sobom se kunem, i mojim svetim anđelima i mojom moči, da je se pokajao pet godina prije nego je umro, čak za hod (razgovor) od jedne godine, bio bi zaborav svih zala koje je počinio prije i imao bi oproštaj i uklanjanje greha, ali sada neka strada. I anđeo grešne duše odgovori i reče: Zapovedaj, Gospode, da (takav i takav) anđeo dovede (takve i takve) duše. 18  I u istome času duše behu dovedene usred, i duša grešnika znala ih je. I Gospodar reče duši grešnika: Ja kažem ti, O dušo, priznaj svoja dela koja si učinila na ovim dušama koje vidiš,kada oni behu u svijetu. I ono odgovori i reče: Gospodaru, sada nije puna godina otkako sam ubio ovoga i prolio njegovu krv na zemlji, a sa drugom sam počinio preljub, i ne samo tom, već sam učinio mnogo štete oduzimajući njeno imanje. I Gospod Bog pravedni sudija reče: Ne znaš li da je on učinio nasilje drugom, i on koji je pretrpio nasilje prvog, on je držan u ovome mjestu dok on koji ga je oštetio umre, i tada se oboje njih pojavljuju pred sudijom i sad je svaki primio po onomu šta je učinio. I ja čuh glas koji govoraše: Neka duša bude izručena u ruke Tartaruhusa, i on mora biti odveden u pakao. Neka ga uzme u niži zatvor i neka ga baci u muke i ostane tamo do velikog dana suda. I opet ja čuh hiljade hiljada anđela je pjevalo himnu Gospodinu i govorilo: Pravedan si ti, O Gospode, i pravi su tvoji sudovi.

19 Anđeo odgovori i reče mi: Jesi li video sve te stvari. I ja rekoh: Da, Gospode. I on mi reče: Slijedi me opet, i ja ću te odvesti i pokazati ti mesta pravednika. I ja slijedih anđela i on odvede me u treće nebo i postavi me pred vrata kapije, i ja pogledah na njih i videh, i kapija bi od zlata, i tamo behu dva stuba od zlata puna zlatnih slova, i anđeo se okrenuo opet k meni i reče: Blagosloven si ti koji ulaziš na ta vrata, jer nije dopušteno ikomu da uđe osim onih koji su držali dobrotu i čistotu svojih tela u svim stvarima. I ja pitah anđela i rekoh: Gospodine, reci mi zarad čega su ta slova što stoje na tim tablicama. Anđeo odgovori i reče mi: To su imena pravednika koji služe Bogu sa njihovim celim srcem, koji stanuju na zemlji. I opet ja rekoh: Gospode, potom su njihova imena također njihova pojava i lice onih koji služe Bogu koji je unebesima, i oni su znani anđelima, jer oni ih znaju sa njihovim celim srcem služe Bogu pre nego odu sa ovoga svijeta.

20 I kada sam ušao unutar vrata raja tamo dođe da me srete starac čije lice je sjalo kao sunce, i on zagrli me i reče: Zdravo, Pavle, dragovoljeni Božji. I on poljubi me radnosna lica, ali je plakao, i ja mu rekoh: Oče (Lat. Brate), zašto plačeš ti? I opet uzdišući i plačući on reče: Jer mi smo klonuli zarad ljudi, i oni žaloste nas bolno, jer mnoge su dobre stvari koje je Gospod pripravio, i velika su njegova obećanja, ali mnogi ih ne primaju. I ja pitah anđela i rekoh: Tko je ovo, Gospode? A on mi reče: Ovo je Enoh pisar pravednosti.

Ija uđoh unutar toga mesta i odmah ja videh Iliju i on dođe i pozdravi me sa zadovoljstvom i radošću. I kada me on vidio, on se okrenuo i plakao je i rekao mi: Pavle, smiješ li primiti nagradu tvoga rada koji si učinio među ljudima. Što se tiče mene, ja sam video velike i mnogostruke dobre stvari koje Bog je pripravio za sve pravednike, i velika su obećanja Božja, ali većina ih ne prima, da teško kroz mnogo muke i jedan i drugi ulaze u ta mesta.

21 Anđeo odgovori i reče mi: Koje god stvari sada ti pokažem ovde, i štagod čuješ, ne otkrij ih nikome na zemlji. I on vodio me i pokazivao mi, i ja čuh tamo reči koje nije zakonito ijednomu čovjeku da izgovori, i opet on reče: Ali opet prati me i ja ću pokazati ti ono što moraš iznijeti i reći otvoreno.

I on dovede me dole sa trećega neba, i vodio me na drugo nebo, i opet vodio me na nebeski svod, i sa svoda vodio me na vrata nebeska. I početak osnove odtoga je bio na rijeci koja je navodnjavala celu zemlju. I ja pitah anđela i rekoh: Gospode, šta je ova rijeka vode i on mi reče: Ovo je okean. I odjednom ja izađoh iz neba, i videh da je svetlo nebesko koje je sjalo nada celom zemljom (ili, celom tom zemljom). I tamo zemlja je sedam puta bila sjajnija od srebra. I ja rekoh: Gospode, šta je ovo mesto i on mi reče: Ovo je zemlja obećanja. Nisi li još čuo što je pisano: Blagosloveni su krotki, jer oni će naslijediti zemlju. Duše stoga pravednika kada izlaze iz tela su poslane za vreme u ovo mesto. I ja rekoh anđelu: Hoće li onda ova zemlja biti objavljena nakon (lat. Prije) vremena? I anđeo odgovori i reče mi: Kada Hrist koga ti propovedaš dođe da vlada, tada po naredbi Boga prva zemlja će nestati, i tad će ova zemlja obećanja biti pokazana i biti će kao rosa ili oblak, i tada će Gospod Isus Hrist večni kralj biti objavljen i doći će sa svim svetima da stanuje unutar, i on će vladati nada njima hiljadu godina, i oni će jesti od dobrih stvari koje ću ti sada pokazati.

22 I ja gledah okolo te zemlje i vidjeh rijeku kako teče sa mlijekom i medom. I tamo behu na obali rijeke drveta zasađena, puna voća, a svako drvo je rađalo dvanaest plodova u godini, i oni su imali različito voće, i ja videh izgled toga mesta i sva dela Božja, i tamo ja videh palmovo drveće od dvadeset lakata i drugo od deset lakata, i ta zemlja je bila sedam puta svetlija nego srebro. I drveće je bilo puno plodova od korijena do gornjih grana. (Lat. Je zbunjujuć ovde, Kopt. Ima: od korijena svakog drveta gore ka njegovom srcu tamo je deset hiljada grana sa hiljadu datula u svakom grozdu. I tako je bilo i sa lozom. Svaka vinova loza imala je deset hiljada grana, a svaka grana imala je na sebi deset hiljada grozdova grožđa, i svaki grozd imao je na sebi deset hiljada grožđa. I tamo behu druga drveta, mirijade mirijada njih, i njihov plod je bio istih dimenzija.) I ja rekoh anđelu: Zašto svako drvo rađa deset hiljada plodova? Anđeo odgovori i reče mi: Jer Gospod Bog iz svoga obilja daje svoje darove u izobilju onima vrednima, jer oni također od vlastite volje unesrećuju sebe kada su u svijetu, čineći sve stvari zarad njegova imena.

I opet ja rekoh anđelu: Gospode, jesu li to samo obećanja koje većina svetih Gospoda Boga obećaje i on odgovori i reče mi: Ne, jer tamo je veće sedam puta nego ovo. Ali ja ti kažem, da kad pravedni izađu iz tela i vide obećanje i dobre stvari koje Bog je pripremio za njih, oni opet uzdahnuše i zaplakaše, govoreći: Zašto izgovaramo riječ iz naših usta da izazivamo našega bližnjeg čak za dan. I ja upitah opet i rekoh: Da budu ta jedina obećanja Božja. I anđeo odgovori i reče mi: To što sada vidiš je za one koji su vjenčani i drže čistotu njihova braka, bijući uzdržljivi. Ali devstvenicima, njima koji gladuju i žeđaju za pravdom i unesrećuju sebe zarad imena Gospodnjeg, Bog će dati stvari sedmostruko više nego ove, koje sad ću ti pokazati.

I nakon toga on izvede me iz toga mesta gde sam video te stvari, i gle, rijeka, i vode njene behu bele neizmerno, više od mleka, i ja rekoh anđelu: Šta je ovo i on mi reče: Ovo je jezero Aherusa gde je grad Hristov, ali nije svakomu čovjeku dopušteno da uđe u taj grad, jer ovo je put koji vodi ka Bogu, i ako iko je razvratnik ili loš, i okrene se i pokaje i donese plodove za pokajanje, prvo kad on izađe iz tela on je doveden i obožava Boga, i tad po zapovesti Gospoda on je izručen Mihaelu anđelu, i on pere ga u jezeru Aherusa i tako dovodi ga u grad Krista sa njima koji nisu učinili greh. I ja se čudih i blagoslovih Gospoda Boga za sve stvari koje ja videh.

23 I anđeo odgovori i reče mi; Slijedi me i ja ću te dovesti u grad Hrista. I on je stajao do jezera Aherusa, i postavi me na zlatan brod, i anđeli kojih je bilo tri hiljade pjevaše himnu preda mnom dokle nisam stigao do grada Hristovog. I oni koji stanovaše u gradu Hrista rodovahu se uveliko nada mnom dok sam im dolazio, i ja uđoh i videh grad Hrista. I kako je bio sav od zlata, i dvanaest zidova su ga obuhvatali, i tamo bi dvanaest tornjeva unutar (toranj na svakom zidu, Kopt.: 12000 tornjeva, Syr.), i svaki zid je imao stadij (200m) između njih (t.j zidovi behu stadij odvojeni, tako Syr, Kopt opseg svakoga je bio 100 stadija) okolo, i ja rekoh anđelu: Gospode, koliko je jedan stadij? Anđeo odgovori i reče mi: To je toliko koliko je između Gospoda Boga i ljudi na zemlji, jer velik grad Krista je sam. I tamo behu dvanaest vrata u krug grada, od velike ljepote, i četiri rijeke koje su okruživale ga. Tamo je bila rijeka od meda, i rijeka od mlijeka, i rijeka od vina, i rijeka od ulja. I ja rekoh anđelu: Šta su te rijeke koje okružuju ovaj grad okolo. I on mi reče: To su četiri rijeke koje teku izobilno za one koji su u ovoj zemlji obećanja, od kojih su imena ova: rijeka od meda se zove Fison, a rijeka od mlijeka Eufrat, i rijeka od ulja Geon, i rijeka od vina Tigris. Odakle kada pravednici behu u svijetu oni nisu koristili njihovu moč nad ovim stvarima, već su gladovali i unesrećivali sebe zarad Gospoda Boga, stoga kada uđu u ovaj grad, Gospod će im dati ove stvari nebrojeno i bez mjere.

24 I kad ja uđoh unutar na vrata videh pre vrata grada drveće veliko i visoko, koje nema plodova,već lišće samo. I ja videh nekoliko ljudi oko drveća, i oni tugovahu bolno kada su videli ijednog čovjeka da ulazi u grad. I ta drveća su se pokoravala njima, ponižavajući se dole, i opet rastući.

I ja gledah i plakah sa njima, i ja pitah anđela i rekoh: Gospode, tko su ovi kojima nije dozvoljeno da uđu u grad Krista? I on mi reče: To su oni koji su iskreno odricali se svijeta danju i noću sa postom, ali su imali srce ponosno iznad drugih ljudi,veličajući i slaveći sebe, i ne čineći ništa svojim bližnjima. Jer neke su pozdravljali prijateljski, ali drugima govoriše niti 'Pozdrav', i kojima oni nisu otvarali, i ako su učinili ijednu malu stvar za svoje bližnje oni su bili naduveni. I ja rekoh: Šta onda, Gospode njihov ponos ih je sprečio od ulaska u grad Hristov? I anđeo odgovori i reče mi: Korijen svih zala je ponos. Jesu li oni bolji od Sina Božijeg koji je došao židovima u velikoj poniznosti. I ja pitah ga i rekoh: Zašto je da je drveće ponizno i potom opet se uzvisuje? A anđeo odgovori i reče mi: Svo vreme koje su ovi proveli na zemlji (Od stara vremena oni behu na zemlji, Kopt.) služeći Bogu (oni služiše Bogu): Ali zbog srama iprijekora ljudi oni behu posramljeni (crvenili se) za vreme i ponižavali sebe, ali nisu tugovali, niti se kajali, da prestanu od ovoga ponosa koji je u njima (i jedan dan oni pokloniše se zarad nemilosti čovjeka, jer oni ne mogu izdržati ponos koji je u njemu, Kopt.) Ovo je uzrok zašto drveće se ponizuje i ponovo diže. I ja pitah i rekoh: Zarad čega su oni puštani u vrata grada. Anđeo odgovori i reče mi: Zbog velike dobrote Boga, i jer ovo je ulaz svih svetih koji ulaze u ovaj grad. Stoga oni su ostavljeni u ovomu mestu, da kad Krist večni kralj uđe unutar sa svojim svetima, kada on uđe unutar, svi pravedni će preklinjati za njih, i tada će oni ući u grad sa njima, ali niko od njih nema pouzdanja kao što imaju oni koji ponizuju sebe, služeći Gospodu Bogu celoga svoga života.

25 Ali ja odoh napred i anđeo me vodio i doveo me na rijeku od meda, i ja videh tamo Isaiju i Jeremiju i Ezekiela i Amosa i Miheja i Zahariju, i proroke manje i veće, i oni pozdraviše me u gradu. I ja rekoh anđelu: Šta je ovaj put a on mi reče: Ovo je put proroka, svaki je ucveljivao svoju dušu i nije činio svoju volju zarad Boga, kada je otišao iz sveta i bio doveden ka Gospodu Bogu i obožavao ga, tad po zapovesti Božjoj on je izručen Mihaelu, i on ga je doveo u grad do ovoga mjesta proroka, i oni pozdraviše ga kao njihova prijatelja i bližnjeg jer je on činio volju Božju.

26 I opet on me vodio do rijeke od mlijeka, i ja videh u tome mestu svu decu koju kralj Herod je ubio zarad Hrista, i oni pozdraviše me, i anđeo mi reče: Svi oni koji drže častnost u čistoći, kada odu iz tela, nakon obožavanja Gospoda Boga, su izručeni Mihailu i dovedeni do dece, i oni pozdraviše ga govoreći: Oni su naša braća i prijatelji i drugovi: među njima će naslijediti obećanje Božje.

27 I opet on uze me i dovede me do sjeverne strane grada, i odvede me gde je rijeka od vina, i ja videh tamo Abrahama, Isaka i Jakova, Lota i Joba i druge svece, i oni pozdraviše me (Apokalipsa Zefanije: anđeo potrča ka svim pravednicima koji behu tamo, Abraham, Isak, Jakov, Enoh, Ilija i David. On je razgovarao sa njima kao prijatelj sa prijateljem, koji hodaju zajedno.) I ja pitah i rekoh: Koje je ovo mesto,Gospode. Anđeo odgovori i reče mi: Svi oni koji su ugostitelji stranaca, kada odu iz svijeta prvo obožavaju Gospoda Boga, i potom su izručeni Mihaelu i dovedeni ovim putem u grad, i svi pravednici pozdraviše ga kao sina i brata, i rekoše mu: Zbog tebe je držana ljubaznost i ugoščivanje stranaca, dođi i imaj nasljeđe u gradu našega Gospoda Boga. Svaki pravednik će primiti dobre vijesti od Boga u gradu prema njegovim delima.

28 I opet on odvede me do rijeke od ulja na istočnoj strani grada. I ja videh tamo čovjeka koji se raduje i pjeva psalme, i reče: Tko su ovi, Gospode i anđeo mi reče: To su oni koji su predali sebe ka Bogu sa celim njihovim srcem, i nije u njima bilo ponosa. Jer svi koji se raduju u Gospoda Boga i pevaju slave Bogu sa njihovim celim srcem su dovedeni ovde u ovaj grad.

29 I on uze me usred grada, od dvanaest zidova (do dvanaestog zida, Kopt.).  A tamo je bio u tome mestu visok zid, i ja upitah i rekoh: Je li tamo u gradu Hrista zid ljepši u čast nego ovo mesto. I anđeo odgovori i reče mi: Drugi je bolji od prvog, i tako treći nego drugi, jer izvrsni nego drugi do dvanaestog zida. I ja rekoh: Zašto Gospode, jedan nadmašuje drugoga u slavi pokaži mi. I anđeo odgovori i reče mi: Svi oni koji su imali u niima malo klevete ili zavisti ili ponosa, nešto je uzeto od njegove slave, čak ako je u gradu Hrista. Pogledaj pored sebe.

I ja se okrenuh i vidjeh zlatna prijestolja na nekoliko kapija, i na njima ljudi koji imaju zlatne krune i dragulje, i ja pogledah i videh među tim dvanaest ljudi, prijestolja postavljena na drugi način (red, izgled), koji se pojavljivao od mnogo slave tako da nijedan čovjek nije mogao objasiti hvalu njihovu. I ja pitah anđela i rekoh: Gospode, tko je na tronu. A anđel odgovori i reče mi: To su prijestolja onih koji čine dobro i razumevanje srca i učinili su sebe ludacima zarad Gospoda Boga, ne znajući ni Spise niti mnogo psalama, ali držeći u mislima je poglavlje o zapovijedima Božjim oni su činili sa velikom marljivošću, i imali su ispravne namjere pred Gospodom Bogom, i za tavelika čuda će držati se nad svim svecima pred Gospodom Bogom, koji će govoriti jedan s drugim, govoreći: Stani i pogledaj neučene koji ne znaju ništa više, kako su zaradili takvu lijepu odjeću i tako veliku slavu zarad njihove nevinosti (nedužnosti).

I ja videh usred grada oltar neizmerno visok. I tamo je bio jedan koji je stajao do oltara čije lice je sjalo kao sunce, i on je držao u svojim rukama psaltir i harfu i pevao hvale, govoreći: Aleluja. I njegov glas je ispunjavao ceo grad. I kad svi koji su bili na kulama (tornjevima) i vratima ih čuše, oni odgovoriše: Aliluja, tako da temelji grada behu uzdrmani. I ja pitah anđela i rekoh: Tko je ovo, Gospode, ovo je od tako velike moči. A anđeo mi odgovori: Ovo je David. Ovo je grad Jerusalem, i kad Krist kralj večnosti dođe u punoći (pouzdanju, slobodi) svoga kraljevstva, on će opet ići ispred njega da peva slave, i svi pravedni zajedno će pevati hvale, odgovarajući: Aleluja. I ja rekoh: Gospodaru, kako to da David jedini iznad svih svetaca čini početak pevanja slave. A anđeo odgovori i reče mi: Kada (ili, jer) Hrist Sin Božji je sjedio na desnu ruku svoga Oca, ovaj David će pevati hvale pred njim u sedmom nebu, i kako je učinjeno u nebesima, tako je i ispod: jer bez Davida nije zakonito prinijeti žrtvu Bogu: već je potreba da David peva hvale u času prinošenja tijela i krvi Hristove, kao što se čini u nebesima, tako i na zemlji. 30 I ja rekoh anđelu: Gospodine, šta je Aliluja? I anđeo odgovori i reče mi: Ti ispituješ i pitaš sve stvari. I on mi reče: Aleluja se govori na jevrejskom, to je govor Gožji i od anđela, a tumačenje Aliluje je ovo: tekel . kat . marit . maha (Gr. Tebel maremata). I ja rekoh: Gospodine, šta je tekel kat marit maha? A anđeo odgovori i reče mi: Ovo je tekel kat marit maha : Blagoslovimo ga svi zajedno. I ja upitah anđela i rekoh: Gospodine, da li oni svi kažu Aliluja blagosloven Bog? I anđeo odgovori i reče mi: Tako je: i opet, ako iko peva Aliluja, a oni koji su prisutni ne pevaju s njim, oni čine greh u tome što ne pevaju s njim. I ja rekoh: Gospode, da li čovjek greši ako je on veoma star? I anđeo odgovori i reče mi: Ne tako, ali onaj koji može, i ne pjeva s njim, znaj da takav je mrzitelj riječi, jer bio bi ponosan i nevrijedan da on ne blagoslovi Gospoda Boga svoga stvoritelja.

31 I kad je on prestao govoriti meni, on odveo me van grada kroz drveće i nazad sa mjesta zemlje dobrih stvari (ili, ljudi) i postavio me na rijeku mlijeka i meda, i potom odveo me na okean koji nosi osnove nebesa.

Anđeo odgovori i reče mi: Vidiš li ti da ideš tamo? I ja rekoh: Da, Gospode.I on mi reče: Dođi, slijedi me, i ja ću pokazati ti duše zlih i grešnika, da bi ti znao koje mesto oni imaju. I ja odoh sa anđelom i on uze me na putu zalaska sunca, i ja videh početak nebesa osnovan na velikoj rijeci vode, i ja pitah: Šta je ova reka vode? A on reče mi: Ovo je ocean koji opasuje celu zemlju okolo. I kad dođoh preko (van) okeana, ja pogledah i tamo nije bilo svetla u tom mestu, već tama i tuga: i ja uzdahnuh

I ja videh rijeku od vatre koja gori sa vrelinom, i u njoj je bilo mnoštvo ljudi i žena uronjeno do koljena, i drugi ljudi do pupka; drugi također do usana a drugi do kose, i ja pitah anđela i rekoh: Gospode jesu li ovi u rijeci od vatre? I anđeo odgovori i reče mi: Njima nije niti vruće ni hladno, jer oni nisu nađeni ni u broju pravednih niti u broju zlih, jer oni su prošli vreme njihova života na zemlji, provodeći neko vreme u molitvi, ali druge dane u grehovima i preljubi, do njihove smrti. I ja pitah i rekoh: Tko su ovi, Gospode, koji su uronjeni do kolena u vatri? On odgovori i reče mi: To su oni koji kada su izlazili iz crkve zanimali su se bespotrebnim razgovorom. Ali oni koji su uronjeni do pupka su oni koji, kada su primili telo i krv Hrista, išli su i činili preljub, i nisu prestajali od njihovih grehova dok nisu umrli, a oni koji su potopljeni do usana su oni koji su ogovarali drugoga kada su bili sakupljeni u crkvi Božijoj, a oni koji su potopljeni do obrva su oni koji mašu jedni drugima i namišljaju zlo protiv svojih bližnjih.

32 I ja videh na severnoj strani mjesta svakave muke, pune ljudi i žena, i rijeku vatre koja plovi na njih. I ja gledah i videh jame neizmerno duboke, i u njima mnoge duše zajedno, i dubina toga mesta je kao tri hiljade lakata, i videh ih kako tuguju i plaču i govore: Imaj milosti na nas, Gospode. I nijedan čovjek nije imao milosti na njih. I ja pitah anđela i rekoh: Tko su ovi, Gospode? I anđeo odgovori i reče mi: To su oni koji nisu verovali u Gospoda da bi im on bio pomoćnik. I ja upitah i rekoh: Gospode, ako ove duše nastave ovako, trideset i četrdeset naraštaja je bačeno jedno na drugo, osim ako ne budu bačeni dublje, ja vjerujem da ih jame ne bi mogle sadržati. I on mi reče; Ponor nema mjere, jer ispod njega ide također ono šta je ispod, i tako je da ako jaki čovjek uzme kamen i baci ga u neizmerno dubok bunar i nakon mnogo časova (dugo vremena) ono dostiže zemlju, i tako i bezdan. Jer kada duše su ubačene unutar,teško nakon pet stotina godina one dolaze do dna. 33 I ja kada sam čuo, tugovah zarad rase ljudi. I anđeo odgovori i reče mi: Zašto tuguješ ti jesi li ti milostiviji od Boga jer utoliko koliko Bog je dobar i zna da tamo su muke, on strpljivo podnosi čovećanstvo, ostavljajući svakome da čini sopstvenu volju za vreme koje živi na zemlji.

34 Opet ja pogledah na rijeku vatre, i ja videh tamo čovjeka uhvaćenog za grlo (Kopt. Starca koji je bio vučen, i oni uroniše ga do koljena. I anđel Aftemeloukos dođe sa velikom vatrom...) od anđela, čuvara pakla, imajući u njihovim rukama željezo od tri kuke s kojim su oni proboli utrobu toga starog čovjeka. I ja upitah anđela i rekoh: Gospode, tko je ovaj stari čovjek kojemu se nanose tolike muke? I anđeo odgovori i reče mi: On koga vidiš je sveštenik koji nije dobro ispunio svoju službu, jer kada je on jeo i pio i kurvao se on je prinosio žrtvu Gospodu na svetome oltaru.

35 I ja nisam video izdaleka starca koga četiri zla anđela dovedoše, trčeći brzo, i oni potopiše ga do njegovih kolena u vatrenu rijeku, i udariše ga kamenjem i raniše mu lice , i nisu mu dopustili da kaže: Imaj milosti na mene. I ja pitah anđela i on mi reče: On koga ti vidiš je bio episkop (biskup), i on nije dobro ispunjavao svoje episkopstvo, jer je primio uistinu veliko ime, ali nije hodio u svetosti koja mu je dala to ime celi život, jer nije davao pravi sud, i nije imao sažaljenja na udovice i siročad, i sad je nadoknađeno mu prema njegovoj nepravdi i njegovim delima.

36 I ja videh drugoga čovjeka u rijeci vatre uronjenog do kolena, a njegove ruke behu raširene i krvave, i crvi su izlazili iz njegovih usta i nosnica, i on je tugovao i plakao, govorivši: Imaj milosti namene jer ja podnosim bol više nego ostali koji su u ovoj muki. I ja pitah: Tko je ovo, Gospode? A on mi reče: Ovaj koga vidiš je bio učitelj, koji je jeo prinose i činio blud i nije činio pravo u očima Božjim,stoga bez prestanka on plaća kaznu. I ja pogledah i videh pored njega drugoga čovjeka koga su oni doveli u žurbi i bacili ga u reku vatrenu, i on je bio tamo do kolena, i anđeo koji je bio nada mukama, imajući veliku britvu, užareno vruću, i s tom on odseće usne toga čovjeka i jezik isto. I ja uzdahnuh i plakah i upitah: Tko je ovaj čovjek, Gospode? A on mi reče: Ovaj koga vidiš je bio čitač i čitao je ljudima, ali nije držao zapovijedi Božje, sada on plaća svoju kaznu.

37 I ja videh drugo mnoštvo jama u istomu mjestu, i usred njih rijeka ispunjena sa mnoštvom ljudi i žena, i crvi jedoše ih. Ali ja plakah i uzdahnuh i upitah anđela: Gospode, tko su ovi? A on mi reče: To su oni koji su iznuđivali korist na dobit i verovali u njihovo bogatstvo, ne imajući nadu u Boga, da je on njihov pomoćnik.

I nakon toga ja pogledah i vidjeh veoma usko mjesto, i tamo bi kao zid, i okolo vatra. I videh unutar ljude i žene koji su grizli svoje jezike, i pitah? Tko su ovi Gospode? A on reče mi: To su oni koji su ismijavali se riječi Božjoj u crkvi, ne slušajući je, već su činili ništa od Boga i njegovih anđela, stoga oni tako plačaju dužnu kaznu.

38 I ja pogledah i videh drugu lokvu (lat. Starog čovjeka!) ispod jame, i pojava njegova je bila kao krv, i ja pitah i rekoh: Gospode, koje je ovo mesto? A on mi reče: U ovu rušu idu sve muke. I ja videh ljude i žene potopljene do usta, i pitaše: Tko su ovi, Gospode? I on mi reče: to su vračari koji su davali ljudima i ženama magične čari, i oni nisu našli odmor (t.j. nisu prestali) dok nisu umrli.

I opet ja videh ljude i žene vrlo tamne pojave i vatrenoj jami, i ja uzdahnuh i zaplakah i pitah: Tko su ovi, Gospode? A on mi reče: To su kurvari i preljubnici koji, imajući svoje žene, činili su preljub, i isto tako žene na isti način činile preljub, imajući svoje muževe: stoga oni plačaju kaznu bez prestanka.

39 I ja videh tamo devojke obučene u crnu odeću, i četiri strašna anđela drže u njihovim rukama užarene lance, i oni ih stavljaju oko vrata i vode ih u tamu. I opet ja plakah i pitah anđela: Tko su ovi, Gospode? A on mi reče: To su oni koji bijuči devci uprljaše svoje devičanstvo, i njihovi roditelji nisu znali, zbog čega bez prestanka oni plačaju kaznu.

I opet ja videh ljude i žene sa njihovim glavama i nogama odsečenim i golim, u mjestu leda i snijega, i crvi ih jedoše. I kad ja videh ja plakah i upitah: Tko su ovi, Gospode i on mi reče: To su oni koji su ozlijeđivali one bez oca i udovice i siromašne, i nisu verovali u Gospoda: zbog čega bez prestanka plačaju dužnu kaznu.

I ja pogledah i videh druge kako vise nad kanalom vode, i njihovi jezici bili su neizmerno suhi, i mnogo voće je bilo im na vidu, a nije im bilo dato da ih uzmu. I ja pitah: Tko su ovi, Gospode? I on reče mi: To su oni koji su prelamali post prije određenog vremena: stoga bez prestanka plačaju kaznu.

I videh druge ljude i žene koji su visili za obrve i njihovu kosu, i vatrena rijeka vukla ih je, i ja rekoh: Tko su ovi, Gospode? I on mi reče: To su oni koji su davali sebe ne svojim muževima i ženama, već preljubnicima i stoga bez prestanka plačaju dužnu kaznu. (Za ovo Kopt. Ima: ljudi i žene vise naglavačke baklje im gore pred licima, zmije se omotavaju da ih progutaju. To su žene koje su ukrašavale sebe sa bojama i pomastima i odlazili u crkvu i namamljivale ljude. Syr i Gr. Izostavljaju)

I ja videh druge ljude i žene pokrivene prašinom, i njihova pojava bila je kao krv, i oni su bili u rupi od smole i sumpora i nošeni dole u rijeci vatre. I ja pitah: Tko su ovi, Gospode? A on reče meni: To su oni koji su činili zlo Sodoma i Gomore, ljudi sa ljudima, zbog čega plačaju kaznu bez prestanka .

40 I ja pogledah i videh ljude i žene odevene u belo (svetlu) pojavu, a njihove oči behu slepe, i behu sedili u jami, i ja pitah: Tko su ovi, Gospode? A on mi reče: To su oni od mnogobožaca koji su davali milostinju i nisu znali Gospoda Boga, zbog čega bez prestanka plačaju dužnu kaznu.

I ja pogledah i videh druge ljude i žene na ražnju vatre, i zvijeri kako ih trgaju, i nije im dopušteno da kažu: Gospode, imaj milosti na nas. I ja videh anđela muka (Aftemeloukosa, Kopt.) kako stavlja jajljuće muke na njih i govori: Priznaj Sina Božjeg. Jer rečeno vam je ranije, ali kada sveti spisi Božji nisu vam čitani, niste marili: zato sud Božji je pravedan, jer vaša zla dela su vas uzela, i odvela vas u ove muke. Ali ja uzdahnuh i plakah, i pitah i rekoh: Tko su ovi ljudi i žene koji su udavljeni u vatri i plačaju kaznu? A on mi odgovori: To su žene koje su oskrvnile stvaranje Božije kada su rađale decu iz utrobe, a ovo su ljudi koji su lijegali sa njima. Ali njihova deca molila su Gospoda Boga i anđele koji su nad mukama, govoreći: Osveti nas od naših roditelja, jer oni su onečistili stvaranje Božije. Imajući ime Boga, ali ne držeći njegove zapovijedi, oni su nas davali za hranu psima i da budemo izgaženi od svinja,a  druge oni su bacali u rijeku (Kopt. Adds: i nisu dopuštali nam da izrastemo u pravedne ljude i služimo Bogu. Ali ona deca behu izručena anđelima pakla da ih odvedu u prostrano mesto milosti, ali njihovi oci i majke behu davljeni u večnim mukama.

I potom ja videh ljude i žene obučene u krpe pune smole i sumpora vatre, i tamo behu zmije umotane oko njihovih vratova i ramena i nogu, i anđeli su imali rogove od vatre uzdržavali su ih i udarali ih i zatvarali njihove nozdrve, govoreći im: Zašto niste znali vreme u kojem je bilo pravo za vas da se pokajete i služite Bogu, a niste? I ja pitah: Tko su ovi, Gospode? I on mi reče: To su oni koji su izgledali da odriću se sveta (lat. Bog), noseći naše odijelo, ali zamke jsvijeta učinile su ih da budu jadni, oni nisu pokazali darežljivost i nisu imali sažaljenja na udovice i siročad: stranca i hodočasnika oni nisu primali, niti prinosili žrtvu niti imali sažaljenja na svoga bližnjeg, i njihova molitva nije odilazila gore niti jedan dan čista ka Gospodu Bogu, već mnoge zamke svijeta vračale su ih, i oni nisu mogli da čine pravo u očima Božjim. I anđeli su nosili (lat. Opkolili) ih u mesto muka, i oni koji behu u mukama videše ih i rekoše im: Mi uistinu kada smo živeli u svijetu nijekali smo Boga, i vi ste činili tako. I mi kada smo bili u svijetu znali smo da smo grešnici, ali za vas je govoreno: To su pravednici i sluge Božije, sada znamo da ste vi samo zvani imenom Gospoda. Zato također vi plačate dužnu kaznu.

I ja uzdahnuh i plakah i rekoh: Jao ljudima! Teško grešnicima! Kojem kraju su oni rođeni. A anđeo odgovori i reče mi: Zašto plačeš ti? Jesi li ti milostiviji od Gospoda Boga koji te blagoslovio za uvek, koji je utvrdio sud i ostavio svakoga čovjeka svojoj volji da odabere dobro ili zlo i da čini kako hoće. A opet ja plačem veoma bolno, i on reče mi: Plačeš li, kao da nisi video većih muka. Slijedi me, i videti češ sedmostruko veće od ovih.

41 I on me uze sa sjeverne strane (do zapada, Syr.) i postavi me nad  vrelom, i ja nađoh ga zapečaćena sa sedam pečata. I anđeo koji je bio sa mnom odgovori i reče anđelu toga mesta: Otvori otvor toga bunara, da Pavle voljeni od Boga može vidjeti, jer moč mu je data da vidi sve muke pakla. I anđeo mi reče: Stani podalje, da možeš izdržati smrad ovoga mesta. Kad potom bunar je bio otvoren, odmah tamo usta iz njega težak smrad i zao neizmerno, koji je prevazilazio sve muke, i ja pogledah u bunar i videh mase (grudice) vatre kako gore na svakoj strani, i strah, i tamo bi tjeskoba u ustima jame tako da uzima jednog čovjeka unutar. I anđeo odgovori i reče mi: Ako iko bude ubačen u bunar ponora, i ako bude zapečaćen nada njim, nikada neće biti sječanja njega u prisustvu Oca i Sina i Svetoga Duha ili svetih anđela. I ja rekoh: Tko su oni, Gospode, koji su bačeni u ovaj bunar. I on mi reče: Oni su koji god ne priznaju da Hrist je došao u telu i da Djeva Marija ga je nosila i tko god kaže za hljeb i čašu blagoslova Euharistije da nije telo i krv Hrista.

42 I ja pogledah sa severa ka zapadu i videh tamo crva koji ne spava, i u tome mestu je bilo škripanje zuba. I crva bi od mjere nednog lakta, i na njima behu dve glave, i ja videh troje ljudi i ženu u hladnom i škripu zuba. I ja pitah i rekoh: Gospode, tko su oni koji su u ovome mestu? A on mi reče: To su oni koji kažu da Hrist nije ustao iz mrtvih, i da ovo telo ne ustaje ponovo. I ja pitah i rekoh: Gospode, je li tamo nema vatre niti vrućine u tome mestu? A on mi reče: U tom mjestu nema ničega drugoga osim hladnoće i snijega. I opet on mi reče: Čak ako sunce (sedam sunaca, Kopt.) ustanu na njih, oni ne bi bili utopljeni, zbog velike hladnoće tog mesta i snijega. I kad ja čuh ovo, ja raširih moje ruke i plakah i uzdisah, i opet rekoh: Bilo bi bolje za nas da se nismo rodili, mi svi koji smo grešnici. 43 Ali kad oni koji su bili u tome mestu videše me da plačem, sa anđelom, oni su plakali i tugovali, govoreći: Gospode Bože, imaj milosti na nas.

I nakon toga ja videh nebesa otvorena i Mihael arhanđel  je silazio dole sa nebesa, i sa njim sve sile anđela, i oni dođoše čak do onih koji su bili u mukama. I oni kada videše ih da tuguju i plaču i govore: Imaj milosti na nas, ti Mihailo, arhanđele, imaj milosti na nas i na rasu ljudi, jer je tvojim molitvama da zemlja stoji. MI smo sada videli sud i spoznali Sina Božijeg. Nije moguće za nas da molimo za ovo prije nego dođemo u ovo mesto, jer smo čuli da tamo je sud, prije nego smo otišli iz svijeta, ali zamke i život svijeta nije nam dopustio da se pokajemo. I Mihailo odgovori i reče: Poslušajte kada Mihael govori: Ja sam onaj koji stoji u prisustvu Boga uvijek. Tako živ bio Gospod, pred čijim licem ja stojim, ja ne prestajem za jedan dan niti jednu noć moliti stalno za rasu ljudi, i ja uistinu molim za njih koji su na zemlji, ali oni ne prestaju od činjenja zlobe i bluda. I oni ne donose ništa dobra dok su na zemlji, i vi ste protraćili uzalud vreme u kojem ste se trebali pokajati. Ali ja sam molio uvijek, i sada se molim da Bog pošalje rosu i da kiša bude poslana na zemlju, i još molim dok zemlja donosi plodove, i kažem da ako ikoji čovjek čini i malo dobra ja ću se zalagati za njega i zaštititi ga dokle ne izbegne sud muke. Gde su onda vaše molitve? Gde su vaša pokajanja izgubili ste vreme prezreno. Ali sada plačite, i ja plačem sa vama, i anđeli koji su sa mnom, zajedno sa voljenim Pavlom, ako možda milostivi Bog bi imao milosti i dao vam osveženje. I tad kada oni čuše ove riječi plakaše i tugovaše bolno, i svi rekoše uglas: Imaj milosti na nas, O sine Božiji. I ja Pavle, uzdahnuh i rekoh, O Gospode Bože, imaj milosti na tvoje stvorenje, imaj milosti na decu ljudi, imaj milosti na tvoju sliku.

44 Ja gledah i videh nebesa udarena kao drvo koje se kreće na vetru, i odjednom oni baciše se dole na njihova lica pred prijestoljem, i ja videh dvadeset i četiri starešine i četiri životinje koje se pokloniše Bogu, i ja videh oltar i zavjesu i prijestolje, i svi su se oni radovali, i dim miomirasa dizao se pored oltara prijestolja Božijega, i ja čuh glas kako govori: Zarad čega vi me molite, naši anđeli, i naše sluge? A oni vikaše, govoreći: Mi molimo te, gledajući tvoju veliku dobrotu ka ljudima. I potom ja vidjeh Sina Božijeg kako dolazi dole sa nebesa, i na njegovoj glavi je bila kruna. I kad oni koji su bili u mukama videše ga oni vikaše jednoglasno, govoreći: Imaj milosti na nas, O uzvišeni Sine Božiji (ili, Sin Boga Svevišnjeg): ti si onaj koji si dao utjehu svima onima koji su u nebesima i zemlji, imaj milosti na nas, jer otkako smo te vidjeli mi smo osnaženi. I tamo ode glas od Sina Božijeg kroz sve muke, govoreći: Koja dobra dela ste učinili da biste tražili osveženje? Moja krv je prolivena za vas, i ni tako se niste pokajali, jer zarad vas sam nosio krunu od trnja na mojoj glavi, zbog vas sam primio udarce po mojim obrazima, i ni tako se niste pokajali. Ja pitah za vodu kad sam visio na krstu, i oni dadoše mi sirće pomešano sa žuči, sa kopljem proboli su moju desnu stranu, zarad imena moga oni su ubili moje sluge proroke, i pravednike, i zbog svih tih stvari ja sam vam dao mjesto pokajanja, a vi niste hteli. I zbog Mihaela arhanđela moga saveza i anđela koji su sa njim, i je Pavle moj ljubljeni koga nisam htio žalostiti, i zbog vaše braće koja su u svetu i koji prinose žrtve, i zbog vaših sinova, jer u njima su moje zapovijesti, Ja i još više zarad moje dobrote, u taj dan u koji sam ustao iz mrtvih ja vam dadoh svima koji ste u mukama osveženje za dan i noć zauvek. I svi oni plakaše i rekoše: Miblagosiljamo te, O Sine Božiji, jer ti si dao nam odmor za dan i noć, jer bolja nam je okrepa jednoga dana nego celo vreme našega života u kojem smo bili na zemlji: i ako smo znali jasno da ovo mesto je određeno za one koji greše, ne bismo učinili druga dela koje god, niti trgovali niti učinili ijednu ludost. Jer koja korist je naš ponos u svijetu (Copt. Koja korist je nama da budemo rođeni u svijetu) Jer ovaj naš ponos je zarobljenik, koji je izašao iz naših usta protiv našeg bližnjeg 8Kopt. Naš život je kao dah usta): i ova bol i naš bolni strah i suze i crvi koji su pod nama, oni su gori nama nego muke koje trpimo. (Ovo je teško razumljivo, ali Kopt., se slaže, da nije bilo, ove su gore nego da nisam rođen') Dok su oni ovako govorili, anđeli muke i zli anđeli su bili ljuti na njih i rekoše: Koliko dugo ste plakali i uzdisali jer niste imali milosti. Jer ovo je sud Božiji na njemu koji nije imao milosti. I primio si ovu veliku milost, osveženje za noć i dan Gospodnjega dana, jer zarad Pavla voljenoga Božijeg koji vam je došao.

45 I nakon ovih stvari anđeo mi reče: Jesi li video sve ove stvari? I ja rekoh: Da Gospode. I on mi reče: Slijedi me, i ja ću te dovesti u Raj, da pravednici koji su tamo vide te, jer evo, oni se nadaju videti te, i spremni su doći i sresti te sa radošću. I ja slijedih anđela u brzini Svetoga Duha, i on postavi me u Raj i reče mi: Ovo je Raj, u kojem Adam i njegova žena su grešili. I ja uđoh u Raj i videh glavu voda, i anđeo mahnu mi i reče: Pogledaj, reče on, ove vode, jer ovo je rijeka Fison i opasuje oko cele zemlje Evila, a ova druga je Geon koja ide okolo cele zemlje Egipat i Etiopije, a ova druga je Tigris koja je prema Asiriji, i ova druga je Eufrat koja navodnjava zemlju Mesopotamije. I ja uđoh dalje i videh drvo posađeno, iz čijeg korenja su tekle vode, i iz kojih je bio početak četiri rijeke, i Duh Božiji počivao je na drvetu, i kad je duh disao vode su tekle, i ja rekoh: Gospode, je li ovo drvo ono koje čini vode da teku? A on mi reče: Jer u početku, prije nebesa i zemlje nego su se pojavili, sve stvari su bile nevidljive, Duh Božiji se kretao nad vodama, ali odkad zapovešću Božijom nebesa i zemlja se pojaviše duh je počivao na ovom drvetu, odakle kada je duh disao, vode su tekle od drveta. I on uze me za ruku i odvede me do drveta znanja dobra i zla, i reče: Ovo je drvo kojim smrt je ušla u svijet, i Adam uzimajući od svoje žene je jeo, i smrt je ušla u svijet. I on pokaza mi drugu drvo usred Raja, i reče mi: Ovo je drvo života.

46 I dok sam ja gledao na drvo, Ja videh djevicu kako dolazi iz daleka, i dve stotine anđela preda njom su pevali pesme, i ja pitah i rekoh: Gospode, tko je ovo što dolazi u takvoj slavi i on mi reče: Ovo je Marija djeva, majka Gospoda. I ona dođe blizu i pozdravi me, i reče: Zdravo, Pavle, voljeni od Boga i anđela i ljudi. Jer svi sveti su molili moga sina Isusa koji je moj Gospodin, da ti dođeš ovamo u tijelu da te vide prije nego odeš iz svijeta. A Gospodin im reče: Čekaj i budi strpljiv, sačekaj malo, i vidjeti češ ga, i on će biti sa tobom zauvek. I opet oni u jedan glas rekoše mu: Ne žali nas, jer mi želimo da ga vidimo dok je u tijelu, jer njime je tvoje ime uveliko slavljeno u svijetu, i videli smo da je istaknuo (učinio) sva dela bilo manja ili veća. Jer mi tražismo da on dođe ovde, govoreći: Tko je on koji te je vodio u svijetu i oni nam rekoše: Ima jedan u svijetu čije ime je Pavle, on objavljuje Hrista, propovijedajući ga, i mi verujemo da uz silu i ljepotunjegova govora mnogi su ušli u kraljevstvo. Evo, svi pravednici su iza mene, dolaze da te vide. Ali ja ti kažem, Pavle, da zarad ovoga ja sam došla prva da ih sretnem koji su činili volju moga sina i moga Gospoda Isusa Hrista, čak ja sam došla prva da ih sretem i ne ostavim ih kao strance dok se ne sretnu sa njim u miru.

47  Dok je ona još govorila ja videh trojicu ljudi kako dolaze iz daleka, veoma lijepa, iza pojave Hrista, i njihovi likovi behu sijali, i njihovi anđeli, i ja pitah: Tko su ovi, Gospode? A on odgovori: To su očevi naroda, Abraham, Isak i Jakov. I oni dođoše blizu i pozdraviše me, i rekoše: Pozdrav, Pavle, ljubljeni od Boga i ljudi, blagosloven je onaj koji izdrži nasilje zarad Gospoda. I Abraham odgovori mi i reče: Ovo je moj sin Isak, i Jakov moj najvoljeniji, i mi smo znali Gospoda i slijedili ga. Blagosloveni su svi koji su verovali u tvoju riječ kako bi naslijedili kraljevstvo Božje radom i žrtvom (odricanjem) i posvećivanjem i poniznošću i dobročinstvom i nježnošću i pravom vjerom u Gospodara, i mi smo također predali se Gospodu koga ti propovedaš, zavetujući da ćemo doći svakoj duši onih koji su verovali u njega, i služili mu kao oci sluge ka svojim sinovima.

Dok su oni još govorili Ja videh dvanaest ljudi kako dolazi izdaleka sa čašću, i ja pitah: Tko su ovi, Gospode? I on reče: To su patrijarsi (praoci). I oni dođoše i pozdraviše me i rekoše: Zdravo, pavle, voljeni od Boga i ljudi. Bog nas nije rastužio, da bismo videli te dok si u telu, prije nego odeš sa sveta. I svaki od njih pokazao je svoje ime k meni u redu, od Rubena do Benjamina, i Josif mi reče: Ja sam onaj koji je prodan, i ja ti kažem Pavle, da za sve što moja braća su mi učinila, u ničemu im nisam činio zla, ne u svemu delu koje mi učiniše, niti sam ih povredio u ičemu (Kopt. Nisam držao zla protiv njih) od jutra do večera. Blagosloven je onaj koji je povređen zarad Gospodara i izdrži, jer Gospod će nadomestiti mu mnogostruko više kada on ode sa svijeta.

48 Dok je on još govorio, ja videh drugi dolazak izdaleka,lijep, i njegovi anđeli su pevali himne,i ja pitah: Tko je ovo, Gospode, da je lijep u pojavi? A on mi reče: Ne znaš li ga? I ja rekoh: Ne Gospode. I on mi reče: Ovo je Mojsije zakonodavac, komu Bog je dao zakon. I kad je bio blizu mene, , odmah je zaplakao, i nakon što me pozdravio, ja mu rekoh: Zašto plačeš ti jer sam čuo da ti tjeraš sve ljude u krotost. I on odgovori, govoreći: Ja plačem za onima koje sam posadio sa mnogo truda, jer nisu rodili ploda, niti je ijedan od njih učinio dobro. I ja sam video sve ovce koje sam hranio da su raštrkane i postale kao da nemaju pastira, i da sav trud koji sam uložio za decu Izraela je postalo ništa, i kako velika čuda koja sam učinio usred njih oni nisu razumeli, i čudim se kako stranci i neobrezani i idolopoklonici su preobraćeni i ušli u obećanje Božje, ali Izrael nije ušao, i sada ti kažem, O brate Pavle, da u tom času kada je narod objesio Isusa koga ti propovedaš, Bog Otac sviju, koji mi je dao zakon, i Mihailo i svi anđeli i arhanđeli, i Abraham i Isak i Jakob i svi pravednici su plakali nad Sinom Božjim koji je obješen na križu. I u tome času svi sveti su čekali na mene, gledajući na mene i govoreći: Vidi, Mojsije, šta oni od tvoga naroda su učinili Sinu Božjem. Zato blagosloven si ti O Pavle, i blagosloven je naraštaj i narod koji je verovao tvojoj riječi.

49 Dok je on još govorio dođe drugih dvanaest i vidje me i reče: Jesi li ti Pavle koji je slavljen u nebesima i na zemlji? I ja odgovorih: Tko ste vi? Prvi odgovori i reče: Ja sam Isaija čiju glavu Manasija je posijekao sa pilom od drveta. I drugi reče slično: Ja sam Eremija koji je kamenovan od sinova Izraela, i ubijen. A treći reče: Ja sam Ezekiel koga sinovi Izraela su vukli za noge preko kamenja u planini dokle su prosuli moj mozak: i svi mi smo izdržali ve muke, želeći da spasemo sinove Izraela, i ja kažem ti da nakon muka koje su oni stavili na mene Ja bih bacio se na lice pred Gospoda, moleći za njih i pognuvši moja koljena do drugog časa dana Gospodnjeg, čak dokle Mihail dođe i podigne me sa zemlje. Blagosloven si ti, Pavle, i blagosloven je narod koji je verovao kroz tebe.

I kako su oni prolazili, Ja videh drugoga, lijepe pojave i upitah: Tko je ovo Gospode (I kad on vidje me bi mu drago) i on mi reče: Ovo je Lot, koji je nađen pravednim u Sodomu. I on dođe blizu i pozdravi me i reče: Blagosloven si ti, Pavle, i blagosloven je naraštaj komu ti služiš. I ja odgovorih i rekoh mu: Jesi li ti Lot, koji si nađen pravednim u Sodomu? A on reče: Ja sam ugostio anđele u mojoj kući kao strance, i kad oni iz grada su hteli im učiniti nasilje, ja ponudih im moje dve kćeri, device, koje nikad nisu poznale čovjeka, i dadoh ih njima, govoreći: Uzmite ih kako hoćete, samo ne činite zla ovim ljudima, jer zato su ušli pod krov moje kuće. Stoga treba li da imamo sigurnost, i znamo da štogod jedan čovjek je učinio, Bog nadoknađuje mu višestruko više kada on dođe njemu. Blagosloven siti Pavle, i blažen je naraštaj koji je verovao tvojoj riječi.

Kad je on potom prestao govoriti mi, ja videh drugoga kako dolazi iz daleka, veoma lijep u licu, i smije se, i njegovi anđeli su pevali himne, i ja rekoh anđelu koji je bio sa mnom: Ima li onda svaki od pravednika anđela za pratioca? A on mi reče: Svaki svetac ima svoga, koji stoji do njega i pjeva pesme, i jedan ne odilazi od drugog. I ja rekoh: Tko je ovo, Gospode? A on reče: Ovo je Job. I on se približi i pozdravi me i reče: Brate Pavle, ti imaš veliku hvalu sa Bogom i ljudima. A ja sam Jov, koji je pretrpio mnogo za doba od trideset godina zarad kuge, i u početku čirevima koji su izlazili iz moga tela bilo ih je kao zrna pšenice, ali u treći dan posta kao magareće stopalo, i crvi koji su padali od njih behu četiri prsta dugi, i triput mi se đavo pojavio i rekao mi: Reci riječ protiv Gospoda, i umri. Ali ja mu rekoh: Ako je ovo volja Božja da ja nastavim u bolesti sve vreme dok ne umrem, ja se neću odmarati od blagoslova Gospoda Boga, i primiti ću veću nagradu. Jer ja znam da patnje ovoga svijeta su ništa u poređenju sa utjehom koja je potom: zato blagosloven si ti, Pavle, i blagosloven je narod koji je verovao putem tebe.

50  Dok je on još govorio tamo dođe slijedeći plačući izdaleka i govoreći: Blagosloven si ti Pavle, i blagosloven sam ja da sam vidio tebe ljubljenoga od Gospoda. I ja upitah anđela: Tko je ovo, Gospode a on odgovori i reče mi: Ovo je Noa od dana potopa. I odmah mi pozdravismo jedan drugog, a on, radujući se veoma, reče mi: Ti si (ili, Jesi li ti) Pavle najvoljeniji od Boga. I ja upitah ga: Tko si ti? A on reče: Ja sam Noje koji je bio u danima potopa, ali kažem ti Pavle, da sam ja proveo stotinu godina čineć arku, ne skidajući kaput (tuniku) koju sam nosio, i nisam strigao kose od moje glave. Nadalje sam nastavljao, ne dolazeći blizu moje žene, u tih stotinu godina kosa moje glave nije rasla u veličinu, niti je moje odjeća se uprljala. I ja sam molio ljude u to vreme, govoreći: Pokajtese, jer potop voda dolazi na vas. Ali oni me ismijavaše i izvrtaše moje riječi; i opet oni mi rekoše: Ovo je vreme onih koji igraju i greše koliko žele, da ne čine blud u malo , jer Bog ne gleda na ove stvari, niti zna šta se radi od ljudi, i štaviše nema potopa voda koji dolazi na svijet. I oni nisu prestajali od njihovih grehova dok Bog nije izbrisao sva tijela koja su imala dah života u sebi. I znaj ti to koga Bog voli pravedniče više nego sav svijet zlih. Stoga blagosloven si ti O Pavle, i blažen je narod koji je poverovao putem tebe.

51 I ja se okrenuh i videh drugoga pravednika koji dolazi izdaleka, i ja pitah anđela: Tko su ovi, Gospode i on odgovori mi: Ovo su Ilija i Elisej. I oni pozdraviše me, i ja im rekoh: Tko ste vi? A jedan od njih odgovori i reče: Ja sam Ilija prorok Božji. Ja sam Ilija koji je molio, i zbog riječi nebeske nije kiša padala za tri godine i šest mjeseci, zarad bezakonja ljudi. Pravedan i istinit je Bog, koji čini volju svojih sluga, i često anđeli su molili Gospoda za kišu, i on reče: Budite strpljivi dok moj sluga Ilija se pomoli i zamoli za ovo, i ja ću poslati kišu na zemlju.

 

(Ovde grčki, latinski i sirijski tekst završavaju, osim što sirijski dodaje još ovo:

I nije dao, dopk ga ja nisam pozvao ponovo, tad ju je dao njima. Ali blagosloven si ti O Pavle, da tvoj naraštaj i oni koje ti učiš su sinovi kraljevstva. I znaj ti, O Pavle, da svaki čovjek koji vjeruje kroza tebe ima veliki blagoslov, i blagoslov je osiguran za njega. Tad on ode od mene.

I anđeo koji je bio sa mnom vodio me napred, i reče ki: Pogledaj, tebi je data ova tajna i otkrivenje, kako te zadovoljava, učini je znanom sinovima ljudi.

I ja Pavle, vratih se sebi, i znah sve što sam vidio, i u životu nisam imao odmora da bih otkrio ovu tajnu, i napisah je i položih je ispod zemlje teljelja kuće nekog vjernoga čovjeka sa kojim sam bio u Tarsusu gradu Silisije. I kad sam bio oslobođen od ovoga života vremena, i stadoh pred Gospoda, ovako mi on reče: Pavle, jesmo li ti pokazali sve ove stvari da ih položiš ispod temelja kuće. Tad pošalji i otkrij u pogledu ovoga otkrivenja, da ljudi mogu čitati ga i okrenu se putu istine, da oni ne dođu u ove gorke muke.

I tako je ovo otkrivenje otkriveno...

Potom slijedi povijest nalaženja, koja je u drugim tekstovima uvod u knjigu.)

Ali ovaj dodatak teško može biti izvoran. Koptski izgleda bolje. Nakon riječi 'kiše na zemlju'', ono nastavlja:

Muke koje svako pretrpi zarad Boga će Bog uzvratiti mu dvostruko. Blagosloven si ti, Pavle, i blagosloveni su neznabošci koji će verovati kroz tebe. I dok je on govorio, Enoh (ovde Enoh zamjenjuje Eliseja) također dođe i pozdravi me i reče mi: Čovjek koji izdrži trpljenje zarad Boga, Bog neće ga unesrećiti kada ode iz svijeta.

Tamo je sličan susret sa Zaharijem i Ivanom Krstiteljem, i Abelom. Zaharija kaže:

' Ja sam onaj koga ste ubili kada sam prinosio žrtvu ka Bogu, i kada anđeli dođoše za prinos, oni odnesoše moje telo ka Bogu, i nijedan čovjek nije našao moje telo jer je bilo uzeto.'

Tad Adam, viši od ostalih, se pojavi. A ovo izgleda prikladno kraju prolaska svetaca.

Nakon ovoga Pavle je odveden u treće nebo. Anđeo koji je sa njim promenio u izgledu i rasplamsao se u plamenove vatre, i glas je zabranio Pavlu da otkrije šta je vidio.

Ovo je opis tajne vizije na oltaru sa sedam orlova svjetlosti na desno i sedam na levo. I ovo je slijeđeno sa više opisa Raja delimično nalik na viziju viđenu od Siofana, u Knjizi od Vartolomeja, Neke rečenice su također uzete iz, ili najmanje nađena u, Apokalipsi Zefanije. Krotak, proroci, David, sve izgleda opet u ovom delu: poslednji su mučenici. Dodatak ide ovako:

Anđeo Gospodnji uze me i dovede me do Maslinske Gore. Ja nađoh apostole sakupljene i rekoh im sve što sam vidio. Oni hvališe Boga i zapovediše nam, to sam ja, Marko, i Timotije, da pišemo otkrivenje. I dok su oni razgovarali, Krist se pojavi iz kola (kočije) heruvima i izgovori pozdrave Petru, Jovanu i naročito Pavlu. On obeća blagoslove onima koji treba da pišu i čitaju Apokalipsu, i proklinje one koji ga ismijavaju. Petar i Pavle treba da završe svoj put na peti Efif (29 Jun). On tad reče oblaku da uzme apostole ka različitim zemljama datim im, i zapovedi im da propovedaju Evanđelje o Kraljevstvu. I doksologija (molitva) slijedi.

Ja sam slobodan misliti da ništa nakon pojave Adama u ovoj verziji može biti originalno. Ostalo je od velikog opsega, Ja mislim mješavina od druge Koptskog apokrifa. Prilično je mogućno, naravni da izvorni kraj Apokalipse je izgubljen u ranim danima, ali pretpostavka je da nakon pojave Adama kratak dodatak slijedi u kojem Pavle se vraća na zemlju. Sa tako loše postavljenom i neumijećem knjiga verovatno nije vredelo trošiti vreme na moguće obnavljanje. Druga mogučnost treba biti spomenuta.  Vrhunac Apokalipse je dostignut kada Nedelja je data kao dan od muke. (odmora?). Pavle je video Raj i pakao, i nema za njega više šta da čini. Sve nakon poglavlja 44 je beskoristan dodatak.

I nalazimo u etiopskoj apokalipsi Djevice, koja navodi da od Pavla veoma rečito, da kraj dolazi na poglavlju 44, kada Djevica navodi odmor od Petka večeri do Ponedjeljka ujutro za gubitak. Grčka Apokalipsa – jedan oblik zadnjih krajeva ona je dobila za njih dane Pedesetnice (silaska Duha Svetog na apostole, Duhovi).

Moglo bi biti, da, Apokalipsa Pavlova kao prvo izdana završava ovde, i da je ponovo objavljena sa dodatkom o Raju (45-kraj). U kraćem Latinskom izdanju nema tragova o ičemu nakon poglavlja 44, ali ovo nije uvjerljiv argument. Više za znati biti će otkriće kopije punog teksta koji završava sa 44.

 

Prevod sa skeniranog i uređenog teksta na engleskom od: Joshua Williams, Northwest Nazarene College, 1995